Шефе имаш голема грешка.
Остај што сте модифицирале МАЛ, сте модифицирале после доаѓање и БАРД, и ДАРД, и ЛУЛЕ итн... Дека тоа било така, не го кажувам само јас, туку го кажуваат и францускиот Возантолог Allain Ducellier, англискиот историчар Noel Malkolm, кој се концизни за тоа дека за време на средовековното владеење на Србите и Бугарите, се става првиот слој славајнски топоними, и во најдобар случај се менуваат, се видоизменуваат и се модифицираат.
Реч Малеш, о којој разговарамо је раширена код свих Словена, тако да је реч о словенској речи а не албанској, то не може нико да оспори.
Што се тиче насељавања Албанаца на територију данашње Албаније, ја бих те молио да наведеш неке топониме који потичу из периода предсловенског а који су албански. Жао ми је ако сам те нечим увредио у посту није ми била намера, опрости.
Така ќе најдеш во Србија висини кој се викаат МАЛИШТЕ, во превод ПЛАНИНА БЕШЕ, ќе најдеш Г.Малч и Д.Малч(горно и долно) кој во анлиските и австриските топографските карти од XIX век ја наоѓаме како една населба во форма МАЛЧА што се наоѓа насевер од Ниш.
Реч ''малиште'' коју си навео нема везе са албанским. У питању је најобичнији турцизам! Реч ''мала'' значи ''насеље, населба'' а наставак ''ште'' је исто тако словенски, имш гомилу топонима који то потврђују на територији словенских земаља.
Што се тиче речи малча, могуће је да је албанска. Међутим, то није остатак из периода пре насељавања Словена већ је на територији о којој говориш било Албанаца који су тамо живела а дошли су највероватније са Турцима (Феликс Каниц-''Србија'', 1903.)
Исто така во ДЕФТЕРОТ на Санџак на Ниш на 1494, наоѓаме исто така МАЛОШИШТА, од албанскиот збор МАЛ-ОШТ-ИШТА, кој во тоа време и денешно време се наоѓа на југ од Ниш. Исто така оваа населба, тоа време имало 81 куќа, 35 беќари(ергени) и 8 старици. Имињата на главите на овие семејства беа од сферата Црковно-Славјански, но во нив наоѓаме исто така и момци со традиционални христијански албански имиња како: Констандин син на Арбанас, Марку негов син, Гургури син на Павле, Павле син на Брајсал, Гургури син на Брајсал, Петри син на Брајсал, итн...
Исто као и за претходно! Малошиште јесте словенски назив за место, а то што је у њему живело једна две куће Албанаца ништа не доказује. Уосталом, зна се да су Албанци у средњевековној српској држави били познати по сточарству и да су због тога често били подложни миграцијама.Неке од њих су биле и у правцу Ниша (ниси навео тачну локацију места Малошишта, волео бих да знам где се место тачно налази).
Наоѓаме во месноста Крушевцит, наоѓаме топоним регистриран во две форми, МАЛЕТИН и МАЛЕТИНО, од плуралиа тантум од денешниот албански јазик Малет-Ин-О... Малетино
Во месноста Прокуп, наоѓаме топоними во форма на МАЛУШИЌ, од зборот МАЛ и ставката УШ на албанскиот, и ИЌ славјанска ставка, како МАЛ-УШ-ИЌ...
Малетино исто тако, веома лако може бити чист словенски топоним, а место Малушић настало је од имена Малуша, што је назив за жену од ''Малог''.
Сакаш уште? Немој да ме мачиш, имате добра Академија која е во изумирање, и теории кој лебдат без основа.
Веома радо бих погледао твоје аргументе, али не бих рекао да нешто баш доказујеш. Како да било, примедба о Академији је више политичка него ли научна.
Поздрав.
И код објашњења назива Мијаци имамо нешто што би се могло назвати стручна литература .Мишљење Пулеског записаног у његовој “Историји...
записано се затим препрочитава,преписује,памти...шири ка остатку раје...
Бар досад нисам срео ниједан докуменат о називу Мијаци да је написан знатно раније него код аутора који је своју историју назвао СлавеноМачедонску..или како веч..
Пулевски јесте својеврстан геније али не можеш га наводити као ауторитет у питању Мијака. Ипак је он доста био неупућен и ненаучан.
Није нити лако нити једноставно објаснити континуитет живота и његове трагове по околиш.
Не кажем да јесте, али ипак се треба држати званичне историографије и њених открића.
Ова сериозно:pos2: