bitushanec
Борец за човекови права
- Член од
- 17 јануари 2006
- Мислења
- 3.741
- Поени од реакции
- 815
Титулацијата на Цар Душан во софијскиот, загрепскиот и раваничкиот запис на Душановиот Закон е: „Стефан во Христа Бога верен цар Македонски“ (Lj. Stojanovic, Stari srpski zapisi i natpisi. Knjiga III, Beograd 1905, str. 41 (nbr.4949) / Edith Durham, „High Albania“ First published in 1909 page 294., by LONDON EDWARD ARNOLD Publishers to the India Office 1909.
Франц Миклошич за титулацијата на Цар Душан во софијскиот, загрепскиот и раваничкиот запис на Душановиот Закон пренесува: „Стефан во Христа Бога верен цар грчки“ (F. Miklosic, Monumenta Serbica, str 154). Значи, заменети се зборовите македонски со зборот грчки, а на други места со зборот ромејски.
Душанови законици
Франц Миклошич е најдобар пријател на Вук Караџиќ, кој му ги доставува сите историски извори за Србија. За Србија, Вук Караџиќ вели: „да су се Маћедонија српски звале све земље народа нашега“, потврдувајки дека Македонија се викала порано Србија, што најверојатно се однесува на Душановото Царство (Владимир Ћоровић: Историја српског народа, налов „Обнова пећке патријаршије“, Прва књига, Издавачи "Глас српски", Бања Лука и "Ars Libri", Београд, 1997 г.). Кон ова тврдење одат во прилог и старите српски песни, каде се пее дека Пеќ и Смедерево се македонски градови (Владимир Ћоровић: Историја српског народа, налов „Обнова пећке патријаршије“, Прва књига, Издавачи "Глас српски", Бања Лука и "Ars Libri", Београд, 1997 г.).
Вук Караџиќ никогаш не признал македонска народност, па дали е тој извитоперувачот на историската вистина и на документите од средновековното српско царство? Дали неговиот пример го следел и Стојановиќ и другите српски историчари од 19 век?!
Првиот српско-црногорски печатар од почетокот на 16 век, Божидар Вуковиќ во сите свои книги се титулира дека е од Подгорица, во пределите македонски „грешни Божидар Вуковић, отачаством от Диоклитије јеже јест ва пределех мађедонских“ (Beograd, Arhiv Sanu, inv. br. 163, (Oktoih petoglasnik, Venecija, 1536, završeno 27. jula 1537. g. - Pogovor na l. 158`. ZIN I 486, Beograd. Narodna biblioteka Srbije, I 7, (Praznični minej, Venecija, 11. juna 1536 - 19. januara 1538. g.- Pogovor na l. 432 - 433`. ZIN I 494.). Но, не само Божидар Вуковиќ, туку и многу писатели од Босна, Херцеговина, Србија, Далмација, во периодот по душановото царство, своите земји ги сметаат за делови на Македонија.
Откриен е старопечатен "Тримесник", печатан во 16 век, в град Скадар од некој г. Стефан, со следнава содржина: „ја свршив оваа Божја книга во лето Христово 1563, месец декември, на К.Д., во деловите на Македонија, во родниот град Скадар...“ (ЦВА, ф. 40. оп. II, а.е. 935, л. 57-58).
Во 1502 г. излегува најстарата историја на словенските народи под турска окупација, „Historia Turcica“ од дубровчанецот Феликс Петанчиќ, минијатурист и управник на Будимскиот Скрипториум, а пред се’ дипломат на унгарскиот двор на Матија Корвин и Владислав Втори. Тој во втората половина на 15 век ја пропатувал европска Турција; поминал и низ Македонија, каде што наоѓа Мaкедонци и ги определува границите до каде живеат Македонците; за нас е интересно, што во Душановото Царство, Петанчиќ поданиците ги дели на Рашани (Срби) и Македонци, а Цар Душан го титулира како Цар на Рашаните и Македонците „Macedonum Rasianorum Caesar“ (Historia Turcica, Municipal Library in Nuremberg (pressmark Ms Solger 31.2В°). Греци не наоѓа во Македонија, а во српските истории од 19 век се вели дека Цар Душан бил Цар на Србите и Грците. Чудно, нели?
Но, сите останати документи кои ни се сервирани од српската историографија, на секое место наместо МАКЕДОНСКОТО ИМЕ се спомнува ромејското (византиското/грчкото име). Да потсетам, грк не значи елин, туку византиец или ромеј. Грк е лат. назив за византиец. Гркото име за византиец е ромеј.
Најсомнително е што самите средновековни српски писатели секогаш го спомнуваат Македонија и Македонците, а српските историчари даваат преписи на старите документи кај се спомнуваат само само Ромеите (византијци, грци (не елини!).
Во големата даровна повелба на Хиландар од 1348 г., србите објавија дека Цар Душан ја поделил државата на Романех и Србљах и дека Романија е целата територија од Полог и Скопје т.е. цела Македонија (Византија) заедно со Врање, Ниш, Лесковац и Ќустендил, а народот на Македонија „Романих“- Византијци (Извор:Владимир Ћоровић: “ИСТОРИЈА СРПСКОГ НАРОДА”, наслов „Стварање српског царства“, Прва књига, Издавачи "Глас српски", Бања Лука, "Ars Libri", Београд, 2001 г.).
Србите ја објавија нивната копија од Житието на Цар Душан каде напишаа дека се спомнати следниве градови на ромеите (византијци): Охрид, Прилеп, Костур, Лерин, Железнец, Струмица, Воден и Чемрен (Извор: Житије Цара Душана, критика академика Симе Ћирковића и Божидара Ћирковића). Во споменатите места, никогаш не живеело ромејско население.
Ги објавија србите и неколкуте Повелби на кралот Волкашин и Деспотот Углеша, каде Македонците, по ист обичај, пак ги нарекуваат Ромеи или Грци. Во Повелбата на кралот Волкашин до Млечаните (Дубровчаните) од 5. април 1370 г., напишана во Пореч (М. Брод), според србите се титулирал како: „.. крал на Грците и западните страни...“ („Monumenta Serbica”,Wien, 1851, str 180/181).
И во документацијата на Деспот Углеша, србите објавија дека постојат само Ромеи/Грици во неговата феудална држава (Пиринска Македонија) па демек Угљеша се титулирал „господар на сите Ромеи/Грци и Поморјето“ (S Novakovic, Zakonski spomenici srpskih država srednjeg veka, 1912, str 509).
Јас искрено мислам дека се работи за српски фалсификат на средновековните документи, направен уште во 19 век кога се биеја копјата за србизација на Македонија.
Тогаш пропагираа србите дека не се спомнувале Македонци во средновековната српска држава, туку Грци и Срби, па ние следствено сме биле старосрбијанци.
Што мислите вие?
Франц Миклошич за титулацијата на Цар Душан во софијскиот, загрепскиот и раваничкиот запис на Душановиот Закон пренесува: „Стефан во Христа Бога верен цар грчки“ (F. Miklosic, Monumenta Serbica, str 154). Значи, заменети се зборовите македонски со зборот грчки, а на други места со зборот ромејски.
Душанови законици
Франц Миклошич е најдобар пријател на Вук Караџиќ, кој му ги доставува сите историски извори за Србија. За Србија, Вук Караџиќ вели: „да су се Маћедонија српски звале све земље народа нашега“, потврдувајки дека Македонија се викала порано Србија, што најверојатно се однесува на Душановото Царство (Владимир Ћоровић: Историја српског народа, налов „Обнова пећке патријаршије“, Прва књига, Издавачи "Глас српски", Бања Лука и "Ars Libri", Београд, 1997 г.). Кон ова тврдење одат во прилог и старите српски песни, каде се пее дека Пеќ и Смедерево се македонски градови (Владимир Ћоровић: Историја српског народа, налов „Обнова пећке патријаршије“, Прва књига, Издавачи "Глас српски", Бања Лука и "Ars Libri", Београд, 1997 г.).
Вук Караџиќ никогаш не признал македонска народност, па дали е тој извитоперувачот на историската вистина и на документите од средновековното српско царство? Дали неговиот пример го следел и Стојановиќ и другите српски историчари од 19 век?!
Првиот српско-црногорски печатар од почетокот на 16 век, Божидар Вуковиќ во сите свои книги се титулира дека е од Подгорица, во пределите македонски „грешни Божидар Вуковић, отачаством от Диоклитије јеже јест ва пределех мађедонских“ (Beograd, Arhiv Sanu, inv. br. 163, (Oktoih petoglasnik, Venecija, 1536, završeno 27. jula 1537. g. - Pogovor na l. 158`. ZIN I 486, Beograd. Narodna biblioteka Srbije, I 7, (Praznični minej, Venecija, 11. juna 1536 - 19. januara 1538. g.- Pogovor na l. 432 - 433`. ZIN I 494.). Но, не само Божидар Вуковиќ, туку и многу писатели од Босна, Херцеговина, Србија, Далмација, во периодот по душановото царство, своите земји ги сметаат за делови на Македонија.

Откриен е старопечатен "Тримесник", печатан во 16 век, в град Скадар од некој г. Стефан, со следнава содржина: „ја свршив оваа Божја книга во лето Христово 1563, месец декември, на К.Д., во деловите на Македонија, во родниот град Скадар...“ (ЦВА, ф. 40. оп. II, а.е. 935, л. 57-58).
Во 1502 г. излегува најстарата историја на словенските народи под турска окупација, „Historia Turcica“ од дубровчанецот Феликс Петанчиќ, минијатурист и управник на Будимскиот Скрипториум, а пред се’ дипломат на унгарскиот двор на Матија Корвин и Владислав Втори. Тој во втората половина на 15 век ја пропатувал европска Турција; поминал и низ Македонија, каде што наоѓа Мaкедонци и ги определува границите до каде живеат Македонците; за нас е интересно, што во Душановото Царство, Петанчиќ поданиците ги дели на Рашани (Срби) и Македонци, а Цар Душан го титулира како Цар на Рашаните и Македонците „Macedonum Rasianorum Caesar“ (Historia Turcica, Municipal Library in Nuremberg (pressmark Ms Solger 31.2В°). Греци не наоѓа во Македонија, а во српските истории од 19 век се вели дека Цар Душан бил Цар на Србите и Грците. Чудно, нели?
Но, сите останати документи кои ни се сервирани од српската историографија, на секое место наместо МАКЕДОНСКОТО ИМЕ се спомнува ромејското (византиското/грчкото име). Да потсетам, грк не значи елин, туку византиец или ромеј. Грк е лат. назив за византиец. Гркото име за византиец е ромеј.
Најсомнително е што самите средновековни српски писатели секогаш го спомнуваат Македонија и Македонците, а српските историчари даваат преписи на старите документи кај се спомнуваат само само Ромеите (византијци, грци (не елини!).
Во големата даровна повелба на Хиландар од 1348 г., србите објавија дека Цар Душан ја поделил државата на Романех и Србљах и дека Романија е целата територија од Полог и Скопје т.е. цела Македонија (Византија) заедно со Врање, Ниш, Лесковац и Ќустендил, а народот на Македонија „Романих“- Византијци (Извор:Владимир Ћоровић: “ИСТОРИЈА СРПСКОГ НАРОДА”, наслов „Стварање српског царства“, Прва књига, Издавачи "Глас српски", Бања Лука, "Ars Libri", Београд, 2001 г.).
Србите ја објавија нивната копија од Житието на Цар Душан каде напишаа дека се спомнати следниве градови на ромеите (византијци): Охрид, Прилеп, Костур, Лерин, Железнец, Струмица, Воден и Чемрен (Извор: Житије Цара Душана, критика академика Симе Ћирковића и Божидара Ћирковића). Во споменатите места, никогаш не живеело ромејско население.
Ги објавија србите и неколкуте Повелби на кралот Волкашин и Деспотот Углеша, каде Македонците, по ист обичај, пак ги нарекуваат Ромеи или Грци. Во Повелбата на кралот Волкашин до Млечаните (Дубровчаните) од 5. април 1370 г., напишана во Пореч (М. Брод), според србите се титулирал како: „.. крал на Грците и западните страни...“ („Monumenta Serbica”,Wien, 1851, str 180/181).
И во документацијата на Деспот Углеша, србите објавија дека постојат само Ромеи/Грици во неговата феудална држава (Пиринска Македонија) па демек Угљеша се титулирал „господар на сите Ромеи/Грци и Поморјето“ (S Novakovic, Zakonski spomenici srpskih država srednjeg veka, 1912, str 509).
Јас искрено мислам дека се работи за српски фалсификат на средновековните документи, направен уште во 19 век кога се биеја копјата за србизација на Македонија.
Тогаш пропагираа србите дека не се спомнувале Македонци во средновековната српска држава, туку Грци и Срби, па ние следствено сме биле старосрбијанци.
Што мислите вие?