Pa,ne e problem da se prevede,i vo nego site zborovi da bidat nasi.
vo sekoj zbor,nie ke prepoznaeme nas,ili "koren" od nas zbor.
I togas,sto pravime?
A Ahil?
I nego li da go preveduvame,ocigleden e.
I taka,mozeme da redime primeri mnogu.
I sega?
Pak se vrakame na toa sto go kazav.
Mnogu od avtorite od antikata,NE BILE GEJCI.
pISUVALE KAKO STO KE SLUSNELE,KAKO GO PISUVAME NIE NEW YORK,TAKA I TIE,NESTO SI DODAVALE,ODZEMALE.
gLUPOST E DA KAZEME DEKA FALSIFIKUVALE,MOZEBI PREZEMALE,NO NE I FALS.
Pak se vrakame na Karan.
Toj vodel luge,ne kozi i goveda,po tesno,kozjo patce,i ete kozi,goveda,majmuni,sto ne samo ne-Karan.
Pa i den denes vo Indija,stavaat Iminja od Sanskritot i Karan,sto znaci-voin.
Kakvi kozi,kakvi bakraci.
No ova e Mk,dzabe e cel jazik da ni e kopija-original so SAN,nie ke izvodime besni glisti.
Da bea gejcite,da najdat zbor sto ke im konvertira,ke napravat fama.
Cela mitologija im nema etimologija,ete ja kaj nas,ama toa se mrcenja,gi nema na kamen ili monetarno...
Vtora rabota..mrcenje..
zaboravame deka pred Risteta si imale druga religija.
Dali nie im gi znaeme zborovite od taa religija-ne.
Dali nekoe ime ne e tokmu toa.
Sto bi mu znacelo na eden anticki Makedon imeto blagovestenie i Baze od nego,taka i na nas nekoi nivni iminja.
Nekako,imam vpecatok,kako da MK da bila zooloska gradina,pa ovoj sakal konji,onoj kozi,pa bikot...
ako...
Токму тоа е суштинскиот проблем, што за пишаните остатоци од античко време постои
огромна веројатност дека се искривено интерпретирани, погрешно слушнати и погрешно напишани од страна на “писателите“ кои неретко биле “странци“, да не ги спомнуваме сите други познати проблеми во античките текстови. Затоа е ѓаволски тешка работата денес да се протолкуваат тие зборови и имиња и затоа во овие обиди за толкување не треба и не може точно, стриктно да се држиме до пишаната форма. Но тоа од друга страна не значи дека историската и лингвинистичката наука како и аматерите-истражувачи треба да се откажат од истражувања и тоа не треба да не отргнува од задача да создадеме наш етимолошки речник па и нека биде крстен како алтернативен. понекогаш токму од оние кои се сметале аматери дошле најкреативните идеи. Какви све не “генијални толкувања“ човек може да прочита на пример во Етимолошкиот речник на Петар Скок или кај другите негови словенски колеги-лингвинисти и “генијалци“ или пак во сите други етимолошки речници, а нам и на целиот свет ги претставуваат за задолжителна и меродавна стручна литература.
За секој врвен лингвинист е неопходно и врвно познавање на древната митологија, религија, обичаи, а тие не почнуваат во 6 или 5 век пред нашата ера туку многу порано, напротив баш во тоа време древните религии особено во стара Хелада се во најголема мера погрешно интерпретирани. На пример за Зевс ќе кажат,
Бог на небото бил, такво нешто не постои во религиозната претстава кај древните народи, таа претстава за
небото кај древните народи била сосема поинаква, не постои Бог на небото, можеби постои Бог кој што е на небото, но што претставувал тој бог е друга тема.
Но еве денес цел свет што учи: Zeus, poetically referred to by the vocative Zeu pater ("O, father Zeus"), is a continuation of *Diēus, the Proto-Indo-European god of the daytime sky, also called *Dyeus ph2tēr ("Sky Father").The god is known under this name in Sanskrit (cf. Dyaus/Dyaus Pita), Latin (cf. Jupiter, from Iuppiter, deriving from the PIE vocative *dyeu-ph2tēr), deriving from the basic form *dyeu- ("to shine", and in its many derivatives, "sky, heaven, god").And in Germanic and Norse mythology (cf. *Tīwaz > OHG Ziu, ON Týr), together with Latin deus, dīvus and Dis(a variation of dīves), from the related noun *deiwos.[4] To the Greeks and Romans, the god of the sky was also the supreme god, whereas this function was filled out by Odin among the Germanic tribes. Accordingly, they did not identify Zeus/Jupiter with either Tyr or Odin, but with Thor (Þórr). Zeus is the only deity in the Olympic pantheon whose name has such a transparent Indo-European etymology.
И ова се зема за најмеродавно токување, пренесено од оние кои целосно искривено го претставуваат Зевс позајмен од варварските соседи. И како покрај сето ова да не се настојува да се бара и открива вистината.
На пример, во постовите беше споменат симболот на јарецот. Токму овој симбол на јарецот и тоа какво големо значење имал во македонската митологија и кај свеста на тогашните Македонци. Но каде да го прочитаме тоа, засега никаде, ќе го прочитаме кога ќе ја напишеме нашата вистинска историја ако може да се говори за такво нешто. Останала некаква превртена и скоро целосно искривена приказна за некои кози. Но секој врвен познавач на митологијата и древните религии ќе даде потврда дека во древните времиња градовите биле подигани во слава на (религиозно) божество многу често
претставено преку некој соодветен симбол. Затоа не треба да се отфрлаат целосно алтернативните толкувања за Ејга поврзано со јарецот (козата како родилка на јарецот, јарето). но ниту пак засега можеме со сигурност да потврдиме дека токму за тоа станува збор. Ако може цел свет да дава свои толкувања најчесто “генијални“, тоа можеме и требаме и ние да го правиме.