Постои еден најкомплексен, најхармоничен и најсихронизиран диригент на човековата реалност, неговото име е мозок.
Поради неговата комплексност и недоволна проученост се јавува една мистерија односно контроверзен мит, дека луѓето користат 10 проценти од неговиот мозок. Кога нормален човек би можел да ги искористи и другите 90% од мозокот, би бил способен да запамти pi на 20, 000 децимала....
Но оваа пренапумпана идеја е грешна, дури и смешна. Иако не се знае каде точно започна каскадниот почеток на оваа легенда, поврзана е најчесто со американскиот психолог и автор Вилијам Џејмс, кој рекол дека ние користиме само мал дел од можните ментални и физички ресурси. Исто така оваа идеа е поврзана и со Ајнштајн, кој на тој начин се обидел да го објасни космичкиот интелект.
Долготрајноста на овој мит се заснова на концепирањето на мозокот од аспект на тоа, дека некој одреден дел од сивата маса не е доволно експлоатиран, што не е точно. Постојат периоди од животот на секој човек (пример кога седиме или размислуваме), кога можеби користиме само 10% од нашиот мозок. Точно е тоа дека во секој момент сите региони на мозокот не работат истовремено, но слично како и сите мускули во телото, најголем дел од нив се користат во текот на денот за различни активности. Со научни истражувања е покажано дека активноста на мозокот стигнува и до 100 %.
Тоа што не го разбираме е како невроните се групираат меѓусебно од различни региони, колаборираат и формираат свесност (очигледно не кај сите луѓе). Друга мистерија која се наоѓа во нашиот кортекс е тоа, како од сите мозочни клетки само 10 % се неврони а 90% се глија клетки, кои ги енкапсулираат невроните. Како заклучок на горенаведеното е тоа, дека не користиме 10 % од нашиот мозок, туку 10% разбираме како тој функционира.
Преземено од
тука
Браво за дечково...