Како да се победи депресијата?

  • Креатор на темата Креатор на темата schtranga
  • Време на започнување Време на започнување
Najdobar lek so muzika sto te otpusta more kakvi apcinja muzika lek za depresija.
 
pojke lekovi ako te faka depresija : druzenje , seks , kafana , brza voznja , malku komar - zarcinja , mada so najpoke gi faka depresija , onie osamenite koi nemaat nisto vo zivotot za zal . vo zivotot ima 3 raboti : pari , ljubov drugari , ako gi imas site tri togas si sreken covek , ako ti fali edna rabota normalno kao pojketo luge , ama ako ti falat 2 od ovie 3 raboti eeeeee togas si nesreken covek , zatoa druzba
 
прво никој не смее да си дозволи да падне во депресија зошто иако во некои моменти изгледа како да неможе да се извлечеме од нешто или се изгледа црно сепак се со тек на време се решава
а ако веке дојдеме до тој степен веке да се откажеме од желбата за живот и да дозволиме да победат лошите чуства и мисли тогаш мора да побараме помош од некој и да признаеме дека нешто не е во ред
најблиските се оние кои што најдобро можат да влијаат на решаванје на тој проблем
 
...depresijata se lechi pomegu drugite raboti i na eden interesen nachin...a toa e so druzenje generalno....sto poveke druzenje...
 
За депресија прво и основно потребно е Демир Хисар :):) не, не, се зафркавам :) За депресија мислам дека најдобар лек се другарите, најблиските коишто се најдобри за поддршка:) А и да не ја заборавиме добро познатата МУЗИКААА :):):)
 
Леле луге јас сум во депресија веке подолго време. Погоре прочитав дека е тоа кукавичност. Да можеби тој некој е во право. Ама јас самата знам дека превземам се што треба да излезам од оваа за мене до сега непозната состојба, ама колку повеке се тудам толку сум подоле. Пробувам самотерапоја од книги. Можеби купив и поминав околу 20 книги и ништо.Па можеби проблемот е што на никого не сум му ни кажала како се чувствувам. Ова е прв пат вака да се отворам. Ако имате совет давајте.
 
izrazi se!kazi so te maci!zaboravi gi knigite!pocni povece da se druzis ili da sportuvas!odi vo teretana!slusaj ubava muzika!
no pred se zboruvaj otvoreno za svoite problemi i probaj da go isfrlis se ona so te pravi tazna!
toa mene mi pomaga!
drugo jas neznam so da ti kazam!
 
Леле луге јас сум во депресија веке подолго време. Погоре прочитав дека е тоа кукавичност. Да можеби тој некој е во право. Ама јас самата знам дека превземам се што треба да излезам од оваа за мене до сега непозната состојба, ама колку повеке се тудам толку сум подоле. Пробувам самотерапоја од книги. Можеби купив и поминав околу 20 книги и ништо.Па можеби проблемот е што на никого не сум му ни кажала како се чувствувам. Ова е прв пат вака да се отворам. Ако имате совет давајте.
clenke neznam koja ti e pricinata sto si zapadnala vo depresija, ne bi trebalo da dozvolis da dojde do toa ...... pricinata:ne si samouverena ...... a za samoterapijata neznam i sama kaza deka se poveke zapagas..... zapoznaj nekoj so tvojot problem, iskazi se, zboruvaj so nego, se nadevam deka ke najdete zaednicko resenie + najdi si nekoja zanimacija prosetka, druzenje so prijateli, muzika ......
 
Леле луге јас сум во депресија веке подолго време. Погоре прочитав дека е тоа кукавичност. Да можеби тој некој е во право. Ама јас самата знам дека превземам се што треба да излезам од оваа за мене до сега непозната состојба, ама колку повеке се тудам толку сум подоле. Пробувам самотерапоја од книги. Можеби купив и поминав околу 20 книги и ништо.Па можеби проблемот е што на никого не сум му ни кажала како се чувствувам. Ова е прв пат вака да се отворам. Ако имате совет давајте.
Еј срц, насмевни се, зошто ти не си во депресија. Штом се трудиш да се излечиш и превземаш било какви мерки, дури и најситни, значи не си во депресија.
Ти најверојатно само ги постиснуваш чуствата и се затвораш во себе, што не мора да значи дека си во депресија.
 
На крај депресијата и не е толку лошо чувство, како и сите чуства, никое не е лошо бидејќи од сите можеш да научиш нешто највеќе за себе.
Во депресијата можеш така да се спознаеш самиот, немам зборови за да го опишам.
 
Да се победи депресијата?
Не е лесно и едноставно, зошто би се лажеле, но ако станува збор само за преголема тага што ние ја чувствуваме како депресија (не како психичка болест со депресивни епизоди) во тој случај, никако не дозволувајте да останете сами, колку и да сте убедени дека тоа ви треба.
Луѓе кои ги сакате, луѓе кои не ви се досадни кои ви се забавни и кои се тука за да ве потцетат колку силна и прекрасна личност сте.
И многу комедии, и многу хумуристични серии кои ги сакате.
Се само не зголемување на дупката.
Се лежи во оптимизмот. :)
 
Не сакам кога удираат такви моменти некојси да ми виси над глава кажувајќи ми колку јас сум само прекрасен,убав...како сум прозборел на 9 месеци и како Годзила се исекнала среде Токио...бљак.Моментите на депресија се ваши моменти.Каде што вие сами треба да ја преработите оваа ваша ситуација.Тоа се моменти на себеанализа,контемплација,отворање на внатрешниот пандемониум,за на крај да стигнете до поголемо себепознавање и поголема мудрост.Не мора да се излечите од депресијата.Знае таа да биде и корисна.Она што е битно е тоа дека вие сте ја погледнале во очи и се црпеле од нејзиното знаење.

Оптимизмот е убава работа,но најчесто е одлика на овци со пиперка у задник кои одвај чекаат да бидат стрижени...
 
Red pill... Green pill... Blue pill...Депресија излечена.:)

Шала на страна... Се лечи... Со време, со активна социјализација, со медикаменти ако збориме за тешки фази на депресија. :)
Се` освен затворање во четири ѕида...
 
Прво депресијата треба да се сфати како болест, затоа што тоа и е. Најголем број од луѓето што патат од депресија имаат суицидилни идеи, а голем број и ги остваруваат. Самопомошта, како излегување, дружење, физички активности можат да делуваат само кај блага или рана фаза на депресија, но неретко оваа фаза останува ,,незабележана’’ или пак самите лица не признаваат дека се ,,во депресија’’. Сепак медицинската помош ( антидепресиви) и психолошката ( психотерапија) се третираат како најдобар лек против депресија.

Моментите на депресија се ваши моменти.Каде што вие сами треба да ја преработите оваа ваша ситуација.Тоа се моменти на себеанализа,контемплација,отворање на внатрешниот пандемониум,за на крај да стигнете до поголемо себепознавање и поголема мудрост.Не мора да се излечите од депресијата.Знае таа да биде и корисна.Она што е битно е тоа дека вие сте ја погледнале во очи и се црпеле од нејзиното знаење.

Точно е тоа дека периодот на депресија е период на себеанализа, размислување за ,,смислата’’ итн.,но токму овие мисли се проследени со суицидилните како бесмисленоста и апсурдноста на живеењето и сл. Така да , до поголемо спознание можеш да стигнеш само ако ја пребродиш депресијата. Зашто какво е тоа спозание и мудрост ако само го црпиш ,,помеѓу четири ѕида’’?
 
Raziel напиша:
Моментите на депресија се ваши моменти.Каде што вие сами треба да ја преработите оваа ваша ситуација.Тоа се моменти на себеанализа,контемплација,отворање на внатрешниот пандемониум,за на крај да стигнете до поголемо себепознавање и поголема мудрост.
Сосема се согласувам дотука. Најважно од се` е преку самоанализа да се сфатат причините кои довеле до состојба на депресија, да се прифатат, личноста да се соочи со резултатот од тоа прифаќање, и да продолжи понатаму. Ако за тоа се потребни неколку дена или пак неколку месеци самотија, ок. Важно е само да се излезе од состојбата.
Не мора да се излечите од депресијата.Знае таа да биде и корисна.Она што е битно е тоа дека вие сте ја погледнале во очи и се црпеле од нејзиното знаење.
Корисна? Колку што е „корисна“ толку прави штета на духот и хара по душата на личноста. Не дај Боже некој да не може (треба да е ненормален за да не сака ОМГ) да излезе од депресија. Самоубиство на се што е духовно во една личност. Едно е да се прифати депресијата и излечи, ама со сила да се биде игнорантен кон причините што го предизвикале проблемот е чиста глупост.

Оптимизмот е убава работа,но најчесто е одлика на овци со пиперка у задник кои одвај чекаат да бидат стрижени...
Оптимизам е нормална карактеристика на секој човек. Желба за продолжување, гледање на посветлата страна и помирување со она што не можеме да го смениме. Јас би рекла дека оптимизмот е одлика на храбрите, што не се кукавици за да потклекнат под животот, колку и да е тој тежок.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom