antoinette, ќе да е оној македонец втор шо добил стипендија во Харвард. Од Јахја Кемал еден веќе заврши во Харвард. :smir:
Инаку учев прва година во Јахја Кемал. Не можев таму, не поради тоа што сум слаб ученик, туку поради тоа што мороните преовладуваат. Имам златни другари кои учат таму, но тие се малку. И ако подобро размислам, тие се само стипендистите. Настрана од стипендистите, ретко има ученик во Јахја Кемал кој завршил со сите петки, односно скоро сите шо плаќаат, доаѓаат само колку да поминат средно. Јас не сум стипендист, и вистинската оценка по Турски ќе ми беше 4, ама ете, ми ја поправија на крајта. Инаку овака зборувам општо за школото, ама да кажам предности и недостатоци би рекол дека добро е тоа што ќе го научиш Англискиот јазик многу подобро, а ако си добар ученик, кој во трета година ќе отиде на science(има и social), имаш големи можности за факултет во странство.
Но, настрана од тоа. Доклку си во интернат, ти не можеш да излегуваш до продавница, туку за тоа ќе треба да земеш дозвола која ти ја даваат 2 пати неделно, по 2 саати. Да, малку е за Скопје, доколку сакаш да прошеташ до центар ор самтинг. Тоа е машкиот интернат, во кој има по 6 машки во соба. Бар 1 или 2ца во собата ќе те малтретираат доколку си мирно дете, и секако ќе те разбудат бар 101 пат во годината дека им е забавно и смешно. 95% од клучевите од вецињата се украдени, а исто така се украдени и клучевите од тушевите, и очекувај често да ти ја отвараат вратата додека се тушираш. Ама, можеби и нема да можеш да се туширај прибидејќи често се случува и повеќето тушеви да бидат украдени. На зима подобро зимај си екстра ќебиња ор самтинг, бидејќи во собата најверојатно ќе има еден себичњак кој може да ти го остави прозорот отворен цела вечер, бидејќи влегува ладничко во собата, а не го интересира тоа што прозорот се наоѓа веднаш до тебе. Храна имаш во 7 часот наутро, и 6 часот поручек, или навечер наречете го. Немаш ручек, но можеш да си купиш. Значи даваш 2500 евра за еден скапан интернат и сеуште треба да даваш уште пари за да не останеш гладен. Имаш пинг-понг, билијард и фудбалче кои се плаќаат, имаш сала за вежбање која е отворена еднаш во месецот, имаш соба со телевизор кој дава 2 канали, и обично е уклучен оној албанскиот. Женскиот интернат ги има сличните услови, само што женските не се толкави моронки. Ама сепак, тие добиваат половина час да се прошетаат низ Скопје, односно да протолкуваме подобро, да ја преминат улицата и да се вратат.
Да продолжиме со училиштето. Оние златни професори кои предавале во странство и можат да те научат повеќе, во НОВА, не сум запознаен какви се, но во Јахја Кемал се ставени првите Турци кои ги нашле на патот шо знаеле Англиски. Да не претерувам, добри се професорите по Математика, Англиски ,Физика и Биологија. Но на пример, на едната профеоскра Хемија можете слободно да и се смеете бидејќи и самите вие најверојатно знаете Англиски повеќе од неа. Од професорите ги има многу добри, ама воопшто не се она којзнае што, што некој би можел да си претстави кога ќе слушне дека работеле во странство. И немојте да мислите дека наставниците ни малку ќе се секираат да вие имате подобра оцена. На нив важно им е само да останете, бидејќи ако има помалку ученици, платата ќе им се намали. Најчесто наставниците си имаат свој миленик, кој во најголем број на случаи е еден од стипендистите кој поради нешто што направил во минатото, ќе му пишува само 5, без претходно тој да одговара за истата оценка. Ја заслужува, не дека не, ама едноставно не го третира како и сите нас. И да, тешко вам ако сте ученик кој е надвор од стереотипите на нормално машко, или нормално женско. Можат да ве опоменат доколку често ве гледаат да се гушкате со другар од спротивниот пол, и секако ќе ве опоменат доколку сте машко со долга коса, и најверојатно на некои наставници ќе им станете антипатичен, и ќе ве сметаат за непристоен ученик кој се мисли дека е доволно силен да може да излезе пред нив како сака. Македонски професорките се златни. Тоа морам да го признаам и е една од најдобрите професорки кои ми предавале во мојот живот. Униформите во главно се ок, но ве жалам на физичко во последните денови од школската година, бидејќи физичко не смеете ништо да облечете освен униформата, која се состои од тренерки со кои слободно може да се шетате во зима.
Да продолжиме со програмата. Програмата е создадена така што во прва година ќе те тупат со Турски и Англиски, за мороните подобро да го научат, а за оние што повеќе знаат Англиски, да уживаат цела година, бар во повеќето предмети. Освен во можеби подоброто изразување во Англискиот јазик на кое сум благодарен, не можам да се пофалам и дека сум научил многу нови зборови во истиот јазик(добро, ако ги отфрлам стручните поими по Хемија и Биологија). Турскиот јазик е лесен јазик. Не е воопшто тежок доколку го учиш постепено, како и Француски или Германски во нормалните школи, но тука Турскиот јазик заедно со Англиски ќе го учиш по 10 часа неделно. Ќе ги научиш сите 5-6 времиња што тие ги имаат, и сите ебани граматички правила. Ќе учиш reported speech, ќе учиш оформување на реченици со ако и слични работи кои не очекуваш да ги знаеш со неколку месеци учење на јазик. Втора година пак, ќе ти дадат некои 6 часа физика, хемија и математика. Не знам дали е тоа добро, ама јас кога нешто учам премногу наеднаш го замразувам. Не можам да поднесам секој ден само турски да бдеам над книгата, а знам дека и брзо ќе ми помине ќејфот што во втора година предметот Турски ќе го имам помалку кога многу брзо ќе ги замразам на ист начин и физика, хемија и биологија. Втора година географија и историја се учи на турски јазик. И кога сето ова го сумирав, си реков дека подобро ќе биде да си продолжам втора година во Гевгелија. Сега англискиот јазик нема да го знам толку убаво(јеа рајт), ама бар ќе имам малку повеќе живот и душа од оваа година. И да, ќе имам мир и тишина дома да учам кога сакам и колку сакам, бидејќи часовите во нормалните училишта завршуваат во 1 ипол, а во Јахја Кемал во 3 и 10 понеделник и вторник, а до 2 и 20 до петок. Имаат паузи од по 10 минути помеѓу 5 часа, од по 20, на други 2 часа, и 30 минути како гооооолем одмор. Најчесто мороните ги користат за да си напишат домашно. Според мене и 8те часови кои ги имаме во Понеделник и Вторник се апсурдни, поради тоа што Англиски скоро секоја недела имаме по час или два во кои слушаме музика, или си играме бесилка бидејќи сме напред со програмата. Турски пак, секогаш завршуваме со часот бар 5 минути пред да ѕвони, така што може да се скратат часови и од двата предмета, но не се прави тоа. Дисциплината на учениците се сведува на тоа што сите носат униформи, но како и во нормалните средни училишта, има ученици кои ги почитуваат професорите, и ученици кои се тотално неучтиви кон нив.
Инаку за учење во интернат, заборавив да спомнам, но имате ettüt што значи часови за учење, во кои ве сместуваат во училница со другите деца во интернат. Тогаш, таму можете да ги пишувате домашните работи, со минимална концентрација. Тешко дека ќе можете да учите поради тоа што децата најчесто разговараат, или шепотат во најмала мера, други слушаат музика на телефон, а трети цело време бараат помош од вас за глупости.
И не знам како е во Нова, бидејќи тоа што го спомна Антоанет е една слика за училиштето од ученичка која добила стипендија, и е самоуверена дека ќе добие стипендија и за факултет. Верувам во тоа, но знај дека си само една ученичка, во школо со мнооогу ученици, од кои повеќето се морони, како што и самата рече. Според мене да одиш во приватно училиште во Македонија не вреди. Освен ако си стипендист, ти таму нема да добиеш ни половина од тоа што си го дал. Стипендистите се оние кои земаат награди на најразлични натпревари и се пробиваат на факултети во странство. Оние нормалните ученици, ќе ја имаат единствената предност што учат на Англиски јазик и ништо друго(со ретки исклучоци). Ќе трошат пари за џабе. Бар таква слика сум оформил од Јахја.
И за да не помислите дека јас сум само еден идиот кој не знае што збори, и не знае какви шанси испушта со отпишување од тоа брилијантно школо, да ви дадам само како информација, дека сигурно едно 15-20 ученици ми спомнале дека би сакале да се отпишат од училиштето(од кои 75% се стипендисти), но се плашат од родителите, или пак едноставно знаат дека ќе помине Јахја Кемал, и главната цел им е само да земат стипендија за факултет во странство.
И без разлика шо антоанет може повторно да ми противречи за Нова,
сликата на Јахја пробав да ви ја претставам најсликовито што можев, па вие земете ја оваа гимназија како пример за едно приватно средно училиште во Македонија :smir:
Е сега, ако одиш во гимназија во странство е друго. Да ги тргнеме националниве срања и слично, ама сестра ми се стекна со многу добро знаење во Грчка Приватна Гимназија. Воопшто не беше се пожалила, а и се што имам слушнато од нејзина уста бил добар збор за тоа училиште