Деструкција

  • Креатор на темата Креатор на темата Сатори
  • Време на започнување Време на започнување
Можна е и многу честа самодеструкцијата. Е сега, од кои причини личноста несвесно се самоуништува? Мислам дека тоа е бидејќи не се познава доволно себеси, не знае точно што сака и во која насока да се движи...Често несвесно се одвива процесов. А во однос на тоа - како да се врати се од почеток...Па мислам дека е доста тешко да се направи она Back to the drawing board, а и голема е можноста ,како што вика Сатори, да се прават и двете работи истовремено, иако се обидуваш на "нацрташ" нешто ново, правилно, истовремено несвесно продолжуваш со самодеструкцијата.
Не ми е јасно тоа што некој напишал дека може да биде корисна...?! Како може личноста сепак да профитира од тоа?
 
samo destruktivnosta e pozitivna vo slucaj koga ni pomaga da sogledame deka nesto gresime . Ne smee da bide dolga . Treba da se nasocime kon pozitivnoto mislenje ,bidejki zivorot ke ni bide takov kako prema nego se postavuvame :smir: :smir: :smir:
 
Е сега, од кои причини личноста несвесно се самоуништува? Мислам дека тоа е бидејќи не се познава доволно себеси, не знае точно што сака и во која насока да се движи...
напротив, мислам дека почесто се дешава баш кога личноста е премногу свесна за своето постоење и за она кон кое цели...
Па мислам дека е доста тешко да се направи она Back to the drawing board, а и голема е можноста ,како што вика Сатори, да се прават и двете работи истовремено, иако се обидуваш на "нацрташ" нешто ново, правилно, истовремено несвесно продолжуваш со самодеструкцијата.
апсолутно точно!

не ретка појава е автодеструкцијата, за жал... баш сега тоа си го правам себеси... кај мене се дешава свесно... а целта? не знам, не сум баш во состојба свесно да пресудам... могуче е да сакам да привлечам нечие внимание или да си го залепам скршеното его...
 
~*~

не ретка појава е автодеструкцијата, за жал... баш сега тоа си го правам себеси... кај мене се дешава свесно... а целта? не знам, не сум баш во состојба свесно да пресудам... могуче е да сакам да привлечам нечие внимание или да си го залепам скршеното его...

Понекогаш луѓето знаат да не повредат, судбината да не фрли во калта и светот да стане сив наместо да биде во боја ... НО најлошо од се е да работиш против сам себе.
Со се излегува на крај, а ти, сонце мое, знам дека си и повеќе од способен за да излезеш на крај со се!
 
Признавам, и јас сум автодеструктивна личност:zid:
Пример во љубовта секогаш се залетувам по лузери, луѓе со кои не би можела да се замислам да бидам во подолга врска. Дали е тоа зошто си имам внатрешен страв да не се заљубам, да не се затрескам премногу...не знам.
Е сеа кои се причините, кога се јавува:icon_roll ...Дали ако си имаме или немаме поставено цел...Па може да си имаме поставено цел ама да не сме подготвени да го изодиме патот до целта.
Пример ако имаш тест утредента, денот ти е слободен, ама сепак ти праиш се друго освен да седнеш да учиш, тоа значи дека не си подготвен да се пожртвуваш, да се помачиш за да го оствариш саканото, у случајов добра оценка. Толку од мене засега:raz:
 
Со се излегува на крај, а ти, сонце мое, знам дека си и повеќе од способен за да излезеш на крај со се!
е вакво нешто ми требаше... :) малце пумпање на егото... ти БЛАГОДАРАМ, Сатори!
 
Sekoj shto pravi neshto, go pravi zatoa shto mu odgovara i zatoa shto saka da postigne neshto shto mu e vo negov interes. Samodestrukcijata stanuva prashanje koga za ona shto sakame da go dobieme, za da go dobieme toa shto ni e vo interes, treba da pravime neshto shto ne ni odgovara. Dokolku toa neshto go sakame i po cena da si nashtetime sebesi, pochnuva samodestrukcijata. Znachi, po moe mislenje, samodestrukcijata e prashanje na prioritetnost i podredenost na rabotite. Taa podredenost na zelbite i rabotite koi sakame da gi ostvarime moze da bide svesna (da bideme svesni za nea i svesno da ja pravime) i nesvesna. No, kluchnoto prashanje e zoshto sakam neshto shto mi shteti? Koja e taa rabota (toj moj interes) koja ja sakam tolku mnogu shto sakam da si nashtetam da ja imam? Spored mene, nishto ne treba da bide povazno od zdravjeto, fizichko ili mentalno, no toa e moe uveruvanje. Znachi, zajakot kaj samodestrukcijata lezi vo uveruvanjeto poradi koe osobata koja se odnesuva avtodestruktivno, uveruvanjeto poradi koe osobata veruva deka e podobro za nea da ja dobie taa rabota shto ja saka i po cena na svoeto zdravje. Ottuka, za da se reshi problemot, osobata treba da stane svesna: shto e toa shto taa osoba go saka poveke od svoeto zdravje, shto e toa shto osobata go saka poveke od shto se saka sebesi, pa da si nashteti sebesi, iako se obozava, za da go dobie toa neshto?
 
~*~

No, kluchnoto prashanje e zoshto sakam neshto shto mi shteti? Koja e taa rabota (toj moj interes) koja ja sakam tolku mnogu shto sakam da si nashtetam da ja imam? Spored mene, nishto ne treba da bide povazno od zdravjeto, fizichko ili mentalno, no toa e moe uveruvanje. Znachi, zajakot kaj samodestrukcijata lezi vo uveruvanjeto poradi koe osobata koja se odnesuva avtodestruktivno, uveruvanjeto poradi koe osobata veruva deka e podobro za nea da ja dobie taa rabota shto ja saka i po cena na svoeto zdravje. Ottuka, za da se reshi problemot, osobata treba da stane svesna: shto e toa shto taa osoba go saka poveke od svoeto zdravje, shto e toa shto osobata go saka poveke od shto se saka sebesi, pa da si nashteti sebesi, iako se obozava, za da go dobie toa neshto?

Луѓето кои што имаат пасија кон сами себе, обично имаат екстремни цели, сакаат да постигнуваат одредени работи кои ... не ретко бараат од нив да жртвуваат се, дури и себе.
Само за да можат подоцна, откако тоа што им е толку битно да го постигнат, да се љубат уште повеќе, затоа ништо не може да ги спречи, најмалку автодеструкцијата.

Понекогаш тоа е и болно уживање, да се гледаш сам себе како тонеш и пропаѓаш, затоа што, ако се сакаш толку многу, сатисфакцијата ти е толку битна, ставена на врвот.

Затоа тоа е возможно, тоа што го сакаме, се менува, некои од работите кои ние ги сакаме, можат да ни дадат се, но за сметка на тоа и се да ни земат.
Додека зошто го сакаме тоа што ни штети, потенцирав погоре со болното уживање, само како една причина, има милион.
:hihih:
 
:duel: Овде мислам на внатрешна борба.Мислам на личност која се обожава сама себе, а сепак се уништува, без разлика дали станува збор за свесно или несвесно уништување.
Што мислите дали е тоа возможно???

Нема што да се прашува дали е возможно...СКОРПИЈАТА како хороскопски знак е токму таква. ВЕЧНО САМОДЕСТРУКТИВНА. УБИСТВЕНА. Не знам дали сега треба да кажам дека јас сум скорпија:kesa: ...
Генерално земено, поентата ми беше дека...Несвесното самоуништување преминува во свесно оној момент кога ќе сфатиме дека сме се уништиле несвесно до таа мера, што сега не ни преостанува друго, па да се уништуваме свесно. Токму задоволството што го носи тоа темно распетие води кон амбисите на бледото утре, кога секој потег значи УНИШТУВАЊЕ. Се давиме во водите на заборавот? Повеќе би рекла во стремежот за НЕСПОКОЈОТ на немирните души кои се среќни со самите себе и единствената причина за своето уништување ја наоѓаат во самото уништување.
 
~*~

Нема што да се прашува дали е возможно...СКОРПИЈАТА како хороскопски знак е токму таква. ВЕЧНО САМОДЕСТРУКТИВНА. УБИСТВЕНА. Не знам дали сега треба да кажам дека јас сум скорпија:kesa: ...
Генерално земено, поентата ми беше дека...Несвесното самоуништување преминува во свесно оној момент кога ќе сфатиме дека сме се уништиле несвесно до таа мера, што сега не ни преостанува друго, па да се уништуваме свесно. Токму задоволството што го носи тоа темно распетие води кон амбисите на бледото утре, кога секој потег значи УНИШТУВАЊЕ. Се давиме во водите на заборавот? Повеќе би рекла во стремежот за НЕСПОКОЈОТ на немирните души кои се среќни со самите себе и единствената причина за своето уништување ја наоѓаат во самото уништување.

Ниту јас не можев да го кажам подобро ... еве како се познава.:wink:

Напоменав и погоре, задоволството кое може да го даде сопствената деструкција е огромно, се разбира, за посебните луѓе кои тоа така можат да го доживеат.
 
:duel: Овде мислам на внатрешна борба.Мислам на личност која се обожава сама себе, а сепак се уништува, без разлика дали станува збор за свесно или несвесно уништување.
Што мислите дали е тоа возможно???

Мене ме плаши темава и многу ми е тешка некако. Но, да не навлегувам длабоко, да си кажам само за мене ...
Се ценам и сакам, но имам граница ... да кажам дека страстно се обожавам, не ми текнало и нема да ми. Некако болно ми звучи тоа, не е за мене. Значи, не претерувам со себе, па затоа не се уништувам ни свесно ни несвесно.
А да, мислам дека луѓето што не гледаат ништо друго освен самите себе дефинитивно се уништуваат, дури се и опасни за околина.
 
Опаа... Еве моја тема... :nesum:
Јас лично сум типичен пример за трајно self-destructive person...
Пример... Што и да се случи во животов мој, некој неуспех, ностварена цел, губење на некоја личност, караница некоја... и уште милони примери значи што и да е... иако грешката, вината не е секогаш навистина во мене јас сум си таа што секогаш ја превзема, секогаш се зема себеси за виновник, кривец... И тогаш почнува периодот на оние самоанализи зошто, како, како можеше, ти ваква, ти таква... Уствари периодот на внатрешно психичко самоуништување... Е сега верувам дека се ова веќе ми станало и потсвесно, иако понекогаш не го признавам... Дали наоѓам задоволство во сето тоа? Хммм... па после милони такви самоуништувачки нагони, сигурно наоѓам... Кој може да ме сфати бе...

Ех... Морам да одам... Иако уште сакав да се произјаснам на темава...
 
Па секако дека е возможно...Мислам дека секој има периоди на такво нешто....Кога настанува внатрешна борба....борба со самиот себеси....
Сепак овие периоди се минливи а тоа е во зависност од самосвеста и самодовербата на личноста.....
 
~*~

Па секако дека е возможно...Мислам дека секој има периоди на такво нешто....Кога настанува внатрешна борба....борба со самиот себеси....
Сепак овие периоди се минливи а тоа е во зависност од самосвеста и самодовербата на личноста.....

Самосвеста и самодоврбата нажалост не помагаат во такви периоди, напротив, се додека некој е убеден дека е совршен (самодовербата знае и тоа да го направи) толку му е потешко да престане да ужива во процесот на себеразградување.
Убаво е понекогаш да ги гледаш останатите парчиња од себе си на подот.
Во тоа има болна пасија на задоволство.
Или во уште полош случај да не знаеш дека се уништуваш.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom