Те сакам мамо/тато!

Член од
24 јуни 2011
Мислења
522
Поени од реакции
462
Со татко ми сум многу ладен,и поради тоа што он е таков тип на човек,и поради тоа што не го осеќам толку близок како мајка ми,додека со неа сум како мало дете,ваљда поради тоа што највеќе она била до мене од мал,и поради тоа што со неа го пројдов проблематичното детство,додека стариов беше повеќе по работа и пари.

Како што кажа некој член погоре,со татко ми сум се гушнал само на полуматура(веројатно):D
Не ми е срам од тоа да ја сакам и гушкам,баш напротив ми е мило што имам таква мајка.
Исто и јас, татко ми ми се десило 6 месеци да не го видам и воопшто да не се ни сетам дека го имам или па дури и да не сакам да го видам, на мама ми текнува секој ден па затоа и се слушаме по телефон секој ден а некогаш и двапати. Мене ме изгледа таа, со големи жртви и нервози затоа моментално во животот гледам нејзе да и створам услови кои ги заслужува за добар живот. Никогаш не работела и јас сум нејзината кариера и ќе ја направам горд, се гушкаме често.
 

PsychoalieN

Омлет мастеР
Член од
12 јули 2009
Мислења
1.703
Поени од реакции
1.411
Додека растев и додека сите некаде шеткаа со нивните татковци мојот 80% беше 24ч на работа и тогаш кога највеќе ми требаше го немаше т.е беше зафатен, а со мајка ми... Па како одминува времето се подалечни и подалечни сме ги нема тие емоции, имаш на пр. за роденден ,,среќен роденден" ради реда и толку емоција 0, искрено имам заборавено и кога последен пат сме се гушнале како што рече @babsyy ладнокрвно створење е и оперирана е од тие работи. Златна перница, барем таа никогаш не ме изневерила за гушкање :X3: :)
 

Луси

extreme
Член од
17 септември 2008
Мислења
6.702
Поени од реакции
19.749
Mojata prikazna e slichna ko na babbsy, ko mala se cuvstvuvav ko da sum posvoena.. majka ni da me gusne, pogali skraja bilo da me prasa neso.., tatko mi poise na pat nego doma I koga bese doma covekot nemozese glava da krene od kompleksite na majka mi (zatoa I do negde nego krivam).
Krivo mi bese I glupo ima slucka sto nikat nema da ja zaboravam, sobirav pari sekoj bozji den sto od baba mi ili nekoj ako mi dadese za neso, se so cel da ja izraduvam so poklon za 8 mi mart si vikav moze ke iznudam pregratka I baknez...
Koga vide sto sum I kupila mi go frli podarokot vrz glava I si zapali cigara so kus komentar sto si davala pari za gluposti, podarokot bese eden ubav set za kafe I takvo dekorativno carsafce za na masa... Arno ama glupo dete dzabe se trudev, posle toa se naviknav I se mi bese ok, srekja baba mi sto me osipuvase so pregratki I ljubof pa nauciv da sakam, moze zatoa tolku gi gnjavam mojve poradi mojot nedostatok :)

Posle 6 to odd nikogas ne im kazav poveke deka gi sakam.
 

Sungerot Bob

Живеј го животот
Член од
7 август 2012
Мислења
32.391
Поени од реакции
36.504
И на двајцата им имам речено дека ги сакам.
Е сега некако по приврзан сум со мајка ми, и и кажувам дека ја сакам, ја гушкам........ непостои нешто што може повеќе да те исполни од мајчината прегратка.
На татко ми како мал му викав дека го сакам, но сега некако глупо ми е да му речам тато те сакам, а толкав вол сум се направил. Го гушкам и него, но поретко. Но со тоа што не му викам ептен често дека го сакам, незначи дека не го сакам:)

:)
 
Член од
12 јануари 2014
Мислења
1.464
Поени од реакции
1.892
Не заслужуваат, most of the time, ама им кажувам. И го мислам тоа. Јебешга.
 
Член од
2 март 2007
Мислења
4.576
Поени од реакции
3.772
Не си кажуваме ние "те сакам". Стварно еве пробувам да се сетам кога последен пат тоа се случило и не ми текнува. Гушкање само на доаѓање и идење на одмор. Али знам дека све би направиле за мене. Тоа со постапки ми го покажале. Исто и јас све би направил за нив иако често не се слагаме во размислувањата. Порано често и се карав, ама кога сфатив дека еден ден ќе ги нема, а од карањето нема ќар, гледам што помалку да избувнувам. Исто и они, ги приметувам. Уживам кога ќе треба да ги изненадам на некој начин.
 
Член од
24 мај 2014
Мислења
5.296
Поени од реакции
5.864
Retko im go izustuvam te sakam poradi mojata preterana sramezlivost... Deka vistinski gi sakam gi sakam poveke od se. Za guskanje da ne pravime muabet se slucuva poveke pati vo denot. Imalo periodi koga sme oladuvale so bliskosta ali fala mu na boga veke podolg period imame odlicni izkazuvanja site megju sebe. Ke priznaam deka so tatkomi sum poblizok odkolku so majkami se razbira deka toa neznaci deka ne gi sakam isto. Slucajno primetiv od drugive mislenja deka navistina fali ljubov megju lugjeto... Pa duri i vo najtesniot krug. I ke zaboravev da pisam temava e stvarno odlicna i me raznezni ama epten. :)
 

Dr.House

Аудиофил
Член од
18 февруари 2010
Мислења
2.546
Поени од реакции
3.845
Моите како постари родители од мали нозе ме научија мене и сестра ми да покажуваме емоции, ваљда ради некој комплекс дека касно се запознале и земале(можда и двајцата предтоа изгубиле малку надеж за фамилијарен живот). Нејсе, секогаш кога ќе ни купеа некој поклон или било што, а тоа беше често го местеа образот и изнудуваа бензинче( така го викавме тоа бацување на образ, демек за енергија де :) ) Така да од мал сум научен да покажувам љубов, мислам дека е греота да не покажуваш емоции на родители, иако имам 19 години нит ми е срам нит незгодно да ги потсетам дека ги сакам и ценам. Како и да е ист метод ќе практикувам на моите идни деца (y)
 
Член од
14 октомври 2010
Мислења
5.124
Поени од реакции
15.950
Не сме гушкачко и љубовно-искажувачко семејство. За жал, можда и за среќа, така е.
Не ме навикнале многу на лигавења, затоа и јас сега нејќам многу лигавење со било кого. Едино си ја гушкам баба ми секогаш кога се враќам/си одам од дома, и некогаш добивам желба брат ми да го гњавам, други членови на фамилија, не. За зборови пак уште помалку.
 

shumecha.tableta

Модератор
Член од
26 декември 2013
Мислења
3.320
Поени од реакции
17.764
Никогаш им немам кажано, ама си знаат. :noze: Мене ми е тешко тоа да го напишам, а камо ли да го кажам. Не сум тип на човек што изразува емоции. Знам дека се' би сториле за мене. Едноставно приметуваш преку постапките, нема потреба од зборување. :icon_mrgr: Ниту јас не сум некое гушкало. Порано со мајка ми постојано се гушкавме, кога ме испраќаше за на училиште. Ама сега некако тоа се сведе на родендени, годишнини, имендени, Нова година и слично. :D Додека со татко ми обожавам да се закачам. Имам навика онака рандом низ поминување да го потчукнам по грб, да се клоцаме, скришно од мајка ми да играме со топка низ стан. :icon_mrgr: Он ми е фактички замена за брат. А и општо, ако почнам да реметам некого, да се закачам, така многу попријатно се чувствувам, отколку цуци, муци... :oops: Еднаш татко ми ме израдува кога рече дека ме чекал да се вратам од надвор за да пиеме пиво, бидејќи не му било убаво пивото без мене. Така што понекогаш и не шкоди да се слушне по некој збор. :X3:
 

Scirea

ZARDOZ
Член од
4 август 2010
Мислења
26.633
Поени од реакции
81.565
Скоро секоја ден ја гушкам мајка ми, дека знам низ што поминала жената какосамохран родител за да не одгледа мене и брат ми.
Татко ми го изгубив на 11 години, и можам да кажам дека тој не беше многу по лигавењето :') , туку беше ептен голем шегаџија, а јас како најмал во фамилијата често трпев ремет од негова страна :). Одкако се разболе, татко ми како да се подзатвори во себе, и јас како дете тогаш знаев дека човекот нема да биде уште долго време со нас, па затоа не пропуштав одвреме-навреме да му кажам дека го сакам, иако како што пишав предходно дека тој несакаше лигавење.
Мајка ми всушност ми беше и мајка и татко истовремено, и навистина што и да направам за нејзе, пак ќе си останам со мислата дека тоа што и го пружам е премалце за нејзе. Затоа не поминува ден без да ја гушнам жената што ме одгледа...
Сега е опуштена во пензионерските денови, и редовно ги прати Турските серии на телевизија. Еве баш вечерва со брат ми и купивме бурек од фурна да касне малце, и првите зборови кога не виде со бурекот и беа " Како гојдо ме направивте, полека малце... "
:-D
 
Член од
8 јануари 2013
Мислења
5.056
Поени од реакции
12.937
И јас за жал татко ми сум го загубил на само 7 месеци, па никогаш сум немал прилика да му кажам дека го сакам, или да го гушнам, да почувствувам и од таа љубов, ниту па се сеќавам на него. Но на мајка ми секогаш и викам дека ја сакам, бидејќи знам колку тоа неа и значи и знам колку е среќна кога ќе го слушне тоа од мене од срце, а нема ништо посреќно за мене од тоа жената што се грижела за мене сама цел живот да е среќна. Некогаш и кога сум со неа на телефон пред други ќе и кажам дека ја сакам и да ја видам во град кога сум искочен со друштво ќе ја гушнам, сега моево може звучи претерано ама не можам да ги сфатам луѓето што не зборуват со некој родител или им се обраќаат со име место со мама/тато, не сфаќаат колку они се чувствуват лошо иако можеби не покажуваат и кажуваат дека тоа им смета... И тука да си кажам мамо многу те сакам, мој херој си, мој борец, мој идол и пример за родител, ако јас на моите деца им го пружам бар пола од тоа што си ми го пружила на мене ќе бидам совршен родител :) Фала ти за се што си сторила за мене, за сите борби кои си ги водела да не се чувствувам тажно или повредено, за сите пружени материјални задоволства кои не биле воопшто потребни, а си ми ги купила иако не си била баш при пари само да ми изнудиш насмевка, за секој разговор и совет која си ми го дала, за сите работи што си ги направила за мене, за сите ситуации кога на рамо си ме носела и си ме вадела од калта. Се надевам дека си горда на мене исто како што јас сум горд на тебе, знам срце ти се полни кога ќе ти кажат на работа златно дете имаш или колку културно дете си воспитала :) :love:
 

Ilumious

Патник, педер, поет, администратор, масон
Член од
29 јануари 2007
Мислења
84.962
Поени од реакции
195.489
Порано тие не беа толку емотивни и додека бевме помали со сестра ми повеќе беа околу неа затоа што се роди прерано како прво, после имаше стомачни проблеми како мала и нормално беше да се повеќе околу неа. Јас бев скоро секој викенд отсутна од пливање и некако се научив од мала да бидам самостојна а и тие и мене и сестра ми не учеа да сме такви. Е сега нив годините ги удрија во глава и бараат почесто да сме се гледале затоа што најверојатно како што спомнавте погоре, им удира дека никој не е вечен и еден ден ќе ги нема, но сега јас па имам обврски, не сум веќе средно, имам и работа, одам и на факултет и времето е организирано. Некад знае да ми се качи некој од нив кај 2 навечер и да ме праша дали ми се јадело :facepalm: :pos: или па купиле нешто од трафика па да поделат. Им викам касните дваесетина години и ќе промрчат ама знаат дека се зезам. Ги иритирам малце кога ќе им донесам крофни од Хром и ќе ги изедеме и ќе фатат да ми зборат да сум намалеа со благо демек дијабетесот кај нас (лекари се ама они кога се болни не важи ова) во фамилија е чест, опасен бил, да не сум си играла зошто многу јадам благо, а јас па им викам е добро де, тогаш ќе му ја мислам. И ќе фатат да пререкуваат но далеку од карање , најчесто е зезање. Секако дека наоѓам време да им кажам дека ми значат иако повеќе гледам да им покажувам. Тие не мора и ништо да ми кажат, веќе ми покажале :)
 
Последно уредено:

PsychoalieN

Омлет мастеР
Член од
12 јули 2009
Мислења
1.703
Поени од реакции
1.411
И јас за жал татко ми сум го загубил на само 7 месеци, па никогаш сум немал прилика да му кажам дека го сакам, или да го гушнам, да почувствувам и од таа љубов, ниту па се сеќавам на него. Но на мајка ми секогаш и викам дека ја сакам, бидејќи знам колку тоа неа и значи и знам колку е среќна кога ќе го слушне тоа од мене од срце, а нема ништо посреќно за мене од тоа жената што се грижела за мене сама цел живот да е среќна. Некогаш и кога сум со неа на телефон пред други ќе и кажам дека ја сакам и да ја видам во град кога сум искочен со друштво ќе ја гушнам, сега моево може звучи претерано ама не можам да ги сфатам луѓето што не зборуват со некој родител или им се обраќаат со име место со мама/тато, не сфаќаат колку они се чувствуват лошо иако можеби не покажуваат и кажуваат дека тоа им смета... И тука да си кажам мамо многу те сакам, мој херој си, мој борец, мој идол и пример за родител, ако јас на моите деца им го пружам бар пола од тоа што си ми го пружила на мене ќе бидам совршен родител :) Фала ти за се што си сторила за мене, за сите борби кои си ги водела да не се чувствувам тажно или повредено, за сите пружени материјални задоволства кои не биле воопшто потребни, а си ми ги купила иако не си била баш при пари само да ми изнудиш насмевка, за секој разговор и совет која си ми го дала, за сите работи што си ги направила за мене, за сите ситуации кога на рамо си ме носела и си ме вадела од калта. Се надевам дека си горда на мене исто како што јас сум горд на тебе, знам срце ти се полни кога ќе ти кажат на работа златно дете имаш или колку културно дете си воспитала :) :love:
:cuc:
 

Kajgana Shop

На врв Bottom