Треба да изгубам еден саат време во превод, затоа ќе направам само копи пејст...мислам дека како информација е убаво да се прочита. Воедно може да споделите искуства за живото пред и после родителството, од таткова гледна точка 
Kako roditeljstvo menja muškarce
U startu ćete primetiti da ovaj post ima mnooogoooo više slika nego uobičajeno. Nisam mogla da odolim ovim preslatkim fotografijama.
Činjenica je da o ovome nisam razmišljala sve dok nismo došli kući sa našim prvim detetom. Znate, dok sam bila trudna nisam baš praktikovala neko posebno „posvećivanje“ i uspostavljanje veze sa malim bićem u sebi, ali kada sam ga prvi put uzela u ruke, ta veza je bila automatski uspostavljena. Tih par dana u bolnici bilo mi je dovoljno da sa bebom već budem na „ti“ i postanem već prilično opuštena pri „rukovanju njome“.
Onda smo došli (nas dvoje) kući, gde nas je čekao uzbuđeni tata. Kad se setim, baš je bilo emotivno, nikada ga nisam takvog videla. Osećanja pršte na sve strane! Baš me oduševio.
Verujem da je najčešće tako. Danas, hvala Bogu, nije sramota da muškarac pokaže da ima osećanja, da bude nežan, da poljubi mene ili decu u javnosti, a ne samo da mrači, vaspitava i usmerava. Očinstvo ih definitivno menja.
Kada ukapiraju koliki uticaj imaju na malo biće koje ih voli, znaju malo da polete i daju sebi orden. Jer nije mala stvar naučiti nekoga da vozi bajs, oterati noćne more i čudovišta ispod kreveta. Ako dete ima isti muzički ukus kao tata, ili još bolje, ako vidite da kopira tatu u oblačenju...uuuu, tu se odmah stvori skriveni osmeh u uglu usana pri pogledu na „Mini Me“.
Sa sve većom zabavom (u pravom smislu reči) koja postaje neizostavna kada deca uđu u život, i tate usavršavaju smisao za humor. Ono što me posebno oduševljava ovde je da tate koje baš i nemaju neki talenat za pričanje viceva dobijaju vernu publiku koja se semje njihovim šalama. To je, naravno, dečija publika. Deca se zabavljaju, tata sav srećan.
Strpljenje se sada mora navežbati. Tata može da pukne i izdere se na dete, ali taj nivo krivice koji će ga udaviti...e to neće osetiti nikada nakon svađa sa odraslima. A kako to zna da ih iznenadi! Zato da se ne bi izletali, a posle toga sami sebe „jeli“, tate, vežbajte.
Fleksibilnost je sve veća, naravno zarad njegove male ljubavi. Kreativnost takođe. Tate sada imaju šansu da se vrate u detinjstvo i nadoknade sve ono što su želeli a nisu mogli tada.
Takođe, vrednosti i prioriteti se menjaju, ne zato što ih žena na to prisiljava, već zato što uživaju u tome. Drago mi je što je sve veći broj tata koji kada ostanu sami ne razglabaju samo o fudbalu ili poslu, već se dotaknu i najpovoljnije kupovine Pampersa, noćnog sna, i napredovanja u visini i težini. A fotografisanje! Sve više sam uverena da su baš tate te koji, kao foto Rajko, jure za decom pokušavajući da ovekoveče skoro svaki dan njihovih života. Da se nađe.
Извор
Kako roditeljstvo menja muškarce
U startu ćete primetiti da ovaj post ima mnooogoooo više slika nego uobičajeno. Nisam mogla da odolim ovim preslatkim fotografijama.
Činjenica je da o ovome nisam razmišljala sve dok nismo došli kući sa našim prvim detetom. Znate, dok sam bila trudna nisam baš praktikovala neko posebno „posvećivanje“ i uspostavljanje veze sa malim bićem u sebi, ali kada sam ga prvi put uzela u ruke, ta veza je bila automatski uspostavljena. Tih par dana u bolnici bilo mi je dovoljno da sa bebom već budem na „ti“ i postanem već prilično opuštena pri „rukovanju njome“.
Onda smo došli (nas dvoje) kući, gde nas je čekao uzbuđeni tata. Kad se setim, baš je bilo emotivno, nikada ga nisam takvog videla. Osećanja pršte na sve strane! Baš me oduševio.
Verujem da je najčešće tako. Danas, hvala Bogu, nije sramota da muškarac pokaže da ima osećanja, da bude nežan, da poljubi mene ili decu u javnosti, a ne samo da mrači, vaspitava i usmerava. Očinstvo ih definitivno menja.
Kada ukapiraju koliki uticaj imaju na malo biće koje ih voli, znaju malo da polete i daju sebi orden. Jer nije mala stvar naučiti nekoga da vozi bajs, oterati noćne more i čudovišta ispod kreveta. Ako dete ima isti muzički ukus kao tata, ili još bolje, ako vidite da kopira tatu u oblačenju...uuuu, tu se odmah stvori skriveni osmeh u uglu usana pri pogledu na „Mini Me“.
Sa sve većom zabavom (u pravom smislu reči) koja postaje neizostavna kada deca uđu u život, i tate usavršavaju smisao za humor. Ono što me posebno oduševljava ovde je da tate koje baš i nemaju neki talenat za pričanje viceva dobijaju vernu publiku koja se semje njihovim šalama. To je, naravno, dečija publika. Deca se zabavljaju, tata sav srećan.
Strpljenje se sada mora navežbati. Tata može da pukne i izdere se na dete, ali taj nivo krivice koji će ga udaviti...e to neće osetiti nikada nakon svađa sa odraslima. A kako to zna da ih iznenadi! Zato da se ne bi izletali, a posle toga sami sebe „jeli“, tate, vežbajte.
Fleksibilnost je sve veća, naravno zarad njegove male ljubavi. Kreativnost takođe. Tate sada imaju šansu da se vrate u detinjstvo i nadoknade sve ono što su želeli a nisu mogli tada.
Takođe, vrednosti i prioriteti se menjaju, ne zato što ih žena na to prisiljava, već zato što uživaju u tome. Drago mi je što je sve veći broj tata koji kada ostanu sami ne razglabaju samo o fudbalu ili poslu, već se dotaknu i najpovoljnije kupovine Pampersa, noćnog sna, i napredovanja u visini i težini. A fotografisanje! Sve više sam uverena da su baš tate te koji, kao foto Rajko, jure za decom pokušavajući da ovekoveče skoro svaki dan njihovih života. Da se nađe.
Извор
