Попустливост

  • Креатор на темата Креатор на темата Crazy in Love
  • Време на започнување Време на започнување

Crazy in Love

Here's looking at you kid.
Член од
25 јануари 2007
Мислења
23.859
Поени од реакции
25.413
Локација
Некаде далеку...
До каде оди границата на вашата толеранција во врската? Колку попуштате, замижувате очи на работи кои не ви се по ќеиф? Дали е потребно некогаш да се помине преку некои работи или секогаш остро треба да се реагира?

Кога ќе приметите некоја работа што не ви чини одма кажувате или си свиркате?

Дали според вас е точна изреката: Дај му на човек прст, ќе ти ја зеде цела рака? Или : Попуштај му на човек ќе ти се качи на глава? Што мислите?

Дали ако еднаш попуштиш, тоа значи дека постојано ќе треба да попуштaш?
 
Најнормално во една врска треба да има попустливост и толеранција но тоа не значи дека доколку ми пречи нешто преќутувам.Никогаш не го практикувам тоа.Се што ми пречи кажувам одма директно.Ако е гоелма работа реагирам бурно и разговарам и гледам да средам а ако е некоја мала ситница тогаш само мирно разговарам за неа.Затоа што ако еднаш попуштиш за некоја работа после тоа ќе ти се врати.
 
па мислам дека не би требало да се попушта постојано за да не прерасне во навика.ако се попушта постојано, е после тоа доаѓа тешкото...:helou:
 
Според мене не е многу пожелно да се попушта цело време..Мора да се има разбирачка и затоа мора да се попушти некогаш,ама не секогаш.Така само може да ја утнете работата(да ја навикнете личноста па да почне да се опушта и да се нафура дека секогаш е во право) :smir:
 
Јас не да попуштав до сега......не прст, не рака , да можеа цела ке ме изедеа, ама викаат бе од грешките се учело?
јас секој пат се си ги повторувам истите, и си викам...е следниот пат нема вака, и пак исто терам јас по старо.
Али оваа мојава последна таканаречена врска ме изеде бе, ме изеде, попуштај, попуштај, па мислев уште малку на психијатрија ке завршам од што скренав со паметот.
Не дека ветувам дека нема да попуштам повеке , ама ке гледам да бидам попретпазлива од сега па натака.:back:
 
хехе не попуштам... ама сум отворен.. нешо не ми се свиѓа одма си кажувам.. ама цело време нагласувам дека и мене треба да ми се каже ако грешам.. тогаш нема да има потреба од попуштање голтање кнедли етц етц
 
Не попустливост, компромис. Има разлика. Јас се трудам да се придржувам за второто.

Попустливост звучи ко некој постојано да ми сере над глава, а јас ќутам и не превземам ништо во врска со тоа. Такво нешто дури и некогаш да дозволам, сигурно нема да биде во врска.
 
Јасно дека кажувам, дека ми смета нешто. Ако не превземе нешто, за некој период, во зависност од тоа дали сум и наклонет на типката, или добива клоци или ја толерирам некој период. Пошто сум ептен имплосивен, па пак иде до најлошото (не е најлошо де). Колку и да се вртиш гзот е пак од позади.

А ако нешто не и се свиѓа од моја страна, ја сум отворен за соработка.
 
До каде оди границата на вашата толеранција во врската? Колку попуштате, замижувате очи на работи кои не ви се по ќеиф? Дали е потребно некогаш да се помине преку некои работи или секогаш остро треба да се реагира?

Кога ќе приметите некоја работа што не ви чини одма кажувате или си свиркате?

Дали според вас е точна изреката: Дај му на човек прст, ќе ти ја зеде цела рака? Или : Попуштај му на човек ќе ти се качи на глава? Што мислите?

Дали ако еднаш попуштиш, тоа значи дека постојано ќе треба да попуштaш?

Многу толерирам... Незнам ни јас зашто... Не сакам да се карам... И собирам... И кога ќе пукне се' кажувам :) Знам дека не треба така, треба со време да се решаваат работите ама таква сум... Не пререкувам одма... И прогледувам низ прсти често...
Што се однесува до другово... За кого како... Неможе да се генерализира...
 
Kompromis i muabet ti se bitni raboti vo vrska, popustanje ne postoi vo takvi situacii:baeh:
 
mene ako mi smeta nesto odma si kazuvam i isto sakam da mi kazat.se obiduam da mu gi posocam faktite zasto toa mi smeta i dali toj misli deka e taka ok i najcesto naogjame nekakov si kompromis.mislam deka e mnogu loso ako za nekoi rab prekutuvas pa koga ke ti se sobere kazuvas sto i kako duri od 2005.ednostavno ne sakam da me jade nesto od vnatre i za toa odma si "pleskam vo faca"
 
pa ne treba da se popusta bez ogled na se..nekogas moze ama da treba da si gi zacuvas principite i karakterot tvoj..sekogas baraj i pravi kompromis!
 
зависи! ВОглавно попуштам ама се додека не се преминат границите на взаемното почитување во врската.
 
До каде оди границата на вашата толеранција во врската? Колку попуштате, замижувате очи на работи кои не ви се по ќеиф? Дали е потребно некогаш да се помине преку некои работи или секогаш остро треба да се реагира?

Кога ќе приметите некоја работа што не ви чини одма кажувате или си свиркате?

Дали според вас е точна изреката: Дај му на човек прст, ќе ти ја зеде цела рака? Или : Попуштај му на човек ќе ти се качи на глава? Што мислите?

Дали ако еднаш попуштиш, тоа значи дека постојано ќе треба да попуштaш?

Премногу!
Не знам како да ја контролирам оваа особина, стварно не ми е јасно како би можела да ставам една граница.
Мислам дека и на некоја друга тема имав слично пишувано.
Најчесто, значи и кога сум во право, се правам јас будала, наоѓам кривица во мене, за да се убедам самата себеси дека не сум во право, и попуштам и се извинувам.

Го мразам тоа, мразам што сум лесно попустлива личност, ама јас самата си дозволив така да се поставам, па затоа и така продолжува врската да се гради.


Дали ако еднаш попуштиш, тоа значи дека постојано ќе треба да попуштaш?

Мхм!
Осетено, почуствувано на своја кожа!
Глупаво!
Зошто?
Затоа што личноста на која и`/му попушташ веќе се навикнала на твоето попуштање, па сигурно си вели: „Ајде бе, прошлиот пат попушти, и овој сигурно.“
Со ова автоматски се точни горниве изреки.
 
Не попустливост, компромис. Има разлика. Јас се трудам да се придржувам за второто.

Попустливост звучи ко некој постојано да ми сере над глава, а јас ќутам и не превземам ништо во врска со тоа. Такво нешто дури и некогаш да дозволам, сигурно нема да биде во врска.

Точно, попустливи се родителите кон децата, а јас не сум му мајка... Има отстапки ама тие се нарекуваат компромис, наоѓање на заедничко решение, а не прифаќање на неговите желби, колку за да се има „мир во куќа“
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom