Себичност

  • Креатор на темата Креатор на темата leandra
  • Време на започнување Време на започнување

leandra

Модератор
Член од
25 јануари 2007
Мислења
23.641
Поени од реакции
38.565
"Кога ќе го сведеш светот на една особа,тоа е љубов"
Правиш се за партнерот,го даваш целото внимание,нежност,доверба,го чувствуваш како дел од себе.Зошто би го делел?Зошто не би полудел кога некој се обидува да ти земе сето она што те прави среќен?
Од друга страна,да љубиш значи да му ја дадеш целата слобода,а он да одлучи што со неа.
Но себично се грчиме до последно за она што е наше,за она што било,наш дел од животот.Несакаме ни да чуеме некој да ни ја земе позицијата,знаеме дека е себично,но во спротивно не би постоеле.Можеби би постоеле но се плашиме да пробаме.Треба да пробаме?
Секогаш гледате од своја точка?Како ви е вам?Сте погледнале од другите очи за да добиете точна слика за ситуацијата?
Мое е,колку ви е познато ова?
Како се лечи себичноста?
 
шознам... во врска се чуствувам толку ... како во кафез... практикувам да сум слободен... зашто сепак таа слобода што ти припага тебе а после ја немаш... не сум подготвен да ја дадам...:smir:
 
давам слобода. не ограничувам со кој се дружи и колку се дружи.
ако и текне да ме изневери, таа ќе го стори тоа дури и ако ја заклучам дома.

не сум љубоморен на слободата што ја има партнерката
 
Гледам секогаш од своја точка, а таа своја точка ми се вика: како сакам партнерот да се однесува со и кон мене.
Би полудела нормално доколку некој сака да ми го земе тој што во моментот ми преставува цел свет, па затоа постојано се трудам да не ја почувствува тој таа потреба - да биде земен. Додека тој тоа не го сака, а јас го гледам тоа во неговите очи, нема закана за ништо.
Е сега, таа себичноста ... ја имаме сите и мислам дека е во ред додека не премине некоја граница. Никогаш не сум си го кажала тоа "мој е", затоа што токму тоа ми е себичен исказ и ми е грд ... никој човек не е предмет кој јас го поседувам, како што ни јас не сум. "Со мене е" ... тоа е тоа што е во ред да се помисли и каже, а и покаже доколку треба. Затоа сметам дека не сум себична повеќе од што е нормално и понекогаш слатко. На тоа и јас не би замерила, доколку остане тука.
А ако нашата себичност дојде до степен за лечење ... не знам. Ваљда би бил добар лек тоа друго т.е. да се ставиме на негово место. Само тогаш може да сфатиме колку е лошо и колку гуши нечие такво однесување, па да се потрудиме да се вратиме во нормала и да ја зачуваме врската, доколку искрено сакаме.
 
Ljubovta e kako gulab vo tvoite race: ako premnogu ja stegnesh kje umre ako skroz gi otvorish dlankite moze da pobegne; e sega kade e tuka vistinskata merka? Normalno e grcevito da se drzime do ona shto go sakame koga ni se zakanuva opasnost od strana i zoshto sme vlozile del od sebe i ako nekoj ni go zeme ona shto go sakame kje zeme del od nas.
Kako jas ja naogjam mojata merka na sloboda koja ja davam?Go sfakjam zivotot kako kompleksna arija sozdadena od iljada instrumenti koi pravat taa odlicno da zvuci.Znam deka na drugiot mu se potrebni povekje neshta kako drugaruvanje, interesi i sl. Se stavam na negovo mesto i go tretiram kako covecko sushtestvo so slicni potrebi kako moite.No ima granici koi ne treba da se precekorat koi zaedno gi odreduvame. Taka i dvajcata uzivame vo se ona shto se narekuva zivot kako i vo ljubovta:smir:
 
"sho e tvoe e i moe, a sho e moe si e samo moe"

dosta cesta pojava, kaj Makedonskite devojki, zatoa i postoi ovaa poslovica koja sum ja slushnal odamna

egoizmot e neizbezen del od site nas, losho e koa e prenaglasen del od nechiv karakter

ima luge koi sho se prterano sebichni, ima i luge koi sho se kako angeli, poslednoto da e nivno ke go podelat so drug

ustvari ima sekakvi, a kao i na sekoja druga tema, ovdeka ke gi kritukuvame negativcite, branejki go svojot stav za i okolu rabotite posho site se egoisti na nekoj nachin-koj pomalce oj poveke ...i da...egoizmot ne se lechi, se prikriva:smir:
 
21 век, не сум јас никој посебен да ја ограничувам нечија слобода, да ако мојата девојка сака да искача, со другарки да излага сама, да си ја искористува до некаде нејзината слобода, има зелено светло, ако е спремна да ме извара ке го стори тоа не еднаш милион пати и можеби нема никогаш да дознаам, така да со тоа и јас ја ценам и искористувам мојата слобода, да често пати кога сум слободен и уживам во мојата слобода сум мн, креативен, кога човек е во врска мн, работи дели со својот партнер, мн, работи стануваат заеднички, тука се губи шмекот на она моето си е мое, нејзино си е нејзино =
Рамноправноста во врската е правилната ствар:helou:
 
Ma kakva crna sloboda...

Koga sum bil skot noze mi miele odkako se raznezniv mi ebaa mamata...

Ogranici ja, maltretiraj ja ,ne ja ebi dva posto , teraj samo po svoe , ne pokazuvaj emocija i taa e tvoja

I ne e ova sebicnost nego zakon prirode :tv:
 
"Кога ќе го сведеш светот на една особа,тоа е љубов"
Правиш се за партнерот,го даваш целото внимание,нежност,доверба,го чувствуваш како дел од себе.Зошто би го делел?Зошто не би полудел кога некој се обидува да ти земе сето она што те прави среќен?
Од друга страна,да љубиш значи да му ја дадеш целата слобода,а он да одлучи што со неа.
Но себично се грчиме до последно за она што е наше,за она што било,наш дел од животот.Несакаме ни да чуеме некој да ни ја земе позицијата,знаеме дека е себично,но во спротивно не би постоеле.Можеби би постоеле но се плашиме да пробаме.Треба да пробаме?
Секогаш гледате од своја точка?Како ви е вам?Сте погледнале од другите очи за да добиете точна слика за ситуацијата?
Мое е,колку ви е познато ова?
Како се лечи себичноста?
„Ако некој го сакаш,ослободи го.Ако ти се врати значи е твој,ако не,никогаш не ни бил.„
На слични теми обично го кажувам овај цитат и сметам дека е така.Не треба некој цврсто да го држиме,оти можи да постигниме спротивен ефект,да ја загрозиме неговата слобода и да ни избега.
И се е така убо теоретски кажано,ама малку тешко ми оди ова да го спроведам во пракса.Обично тој што е мој,што ме прави среќна сакам да остани само мој,но не мислам дека ја пречекорувам таа граница на себичност.Сигурно дека не можи некој да го држиш само за тебе и да очекуваш само ти да му си во центарот на неговиот свет.Секогаш тргнувам од моја страна.Како што сакам да постапуваат со мене,така постапувам и јас со луѓето,за било која работа.
 
"Кога ќе го сведеш светот на една особа,тоа е љубов"
Правиш се за партнерот,го даваш целото внимание,нежност,доверба,го чувствуваш како дел од себе.Зошто би го делел?Зошто не би полудел кога некој се обидува да ти земе сето она што те прави среќен?
Од друга страна,да љубиш значи да му ја дадеш целата слобода,а он да одлучи што со неа.
Но себично се грчиме до последно за она што е наше,за она што било,наш дел од животот.Несакаме ни да чуеме некој да ни ја земе позицијата,знаеме дека е себично,но во спротивно не би постоеле.Можеби би постоеле но се плашиме да пробаме.Треба да пробаме?
Секогаш гледате од своја точка?Како ви е вам?Сте погледнале од другите очи за да добиете точна слика за ситуацијата?
Мое е,колку ви е познато ова?
Како се лечи себичноста?

Себичноста не може да биде излечена, едноставно затоа што е дел од сите нас и сите ја покажуваме на овој или оној начин.
Јас сум страшно себична личност, навистина сакам она што е „мое“ да остане само „мое“ и на никој друг се додека не дојде до финализирана ситуација во која веќе нема да биде.
Сепак, никогаш не кратам на слобода, затоа што јас имам прилично богат социјален живот и милион и една работа на која треба да и се посветам, како да барам од партнерот да му бидам светот?
Би сакала само да бидам битен сегмент од него.

Убавината на слободата е во различните животи и нивното вкрстување, не во драмите на љубомора и забранување.
Тоа е она што ги убива дури и оние емоции кои што ги има.
 
Претерано сум себична кога станува збор за нешто ( во овој случај партнерот ) што ми причинува задоволство, ме прави среќна и сл. и не сакам да го делам.
И не го сметам за болест, многу ми е природно да се чувствува некој заштитенички кон партнерот и да го сака за себе секое делче од него.

И во ниеден момент не сум се запрашала како изгледам(е) во очите на останатите, бидејќи искрено, воошто не ми се битни кога станува збор за мене и “него“. Во врска терам според мои правила и принципи и не дозволувам да ми се мешаат.

Секако дека се` си има свои граници и си знам каде треба да пресечам и кога себичноста преминува во одзимање на личната слобода и малтретирање на партнерот.
 
Тоа е гушење :toe: незнам некако го губиш својот свет и само живееш во свет на двајца...нема возбуда,дружење,свет...во ред е да поминуваш доста време со драгата личност но тоа гушење од постојано околу тебе...незнам некако не ми оди
 
некои луге живеат под мотото

"ако го сакаш иди купи го од мене не го добиваш "
 
Меѓу мажите е доста распространет овој став: „Ја пуштам партнерката слободна, да излегува со кого сака каде сака, зашто дури и да ја контролирам, ако сака, ќе ме изневери со друг, па мајка Јана да е“.

Ова е веројатно компензација: ние мажите обично сме презафатени за да ги слушаме партнерките како фустанот што им е омилен е на распродажба или како колешката има поубава коса или дека едниот лик од омилената шпанска серија се скарал со другиот омилен лик итн., па ги пуштаме со другарките/колешките/слично да си ги наредат тие работи. Значи, во интерес е на двајцата.

Значи, повторно доаѓаме до клучот за сè: интересот. Еве многу прост пример, жената на претседателот на Франција, Саркози (кого лично прилично го нејќам) е Карла Бруни. Ако не сте виделе како изгледа, многу сте пропуштиле и видете ја веднаш, за да ви се дигне крвниот притисок и апаратчето за мерење (ако сте маж; жените не знам како би изреагирале). Типката е *бомба* и мислам дека имам некаде читано дека има околу 30 љубовници.

Дали мислите дека Саркози тоа *не* го знае? Напротив - го знае многу добро. Но! Кога таа се појавува со него во јавноста, никогаш нема никакви сцени и тие се совршен брачен пар (за пред камери). Таа има полна слобода да се пердаши со кого стигне, но пред камерите таа треба да биде негова сопруга. Исто така, ако нему случајно му се присака со неа некогаш (делува педерастичен, ама што знаеш...), треба да му дае, како секоја добра брачна другарка.
Интересот? Бруни има неограничена слобода, Саркози има политички и „морален“ маркетинг.

Значи, како и да вртите, сè се сведува на интерес. Ако вие го сакате човекот до вас, ќе сакате и тој/таа да биде среќен/на. И ќе се балансирате, ќе се компензирате, итн. И ќе очекувате ист третман и од другата страна, зашто и двајцата ќе знаете дека ви е од интерес вашата врска да функционира. И ќе мерите колку сте спремни да вложите во неа и од што да се откажете за неа итн, итн.
 
Незнам само кој може да биде НЕ себичен, значи во конкретен случај: Сакам некого многу, правам се за него, значи без никаков проблем, го љубам до небото, имам плус голем дар од него (две дечиња), врската е цврста, поврзаност, и сега доаѓа некоја од страна да ми се плетка и да ја мати водата да небиде бистра, абе со заби ќе кинам се што ќе ми се ипречи на патот, јас пак мислам дека сепак мора да постои борба за да го задржиме она што е наше, она кое ни ги буди насмевките, од оној кој се топиме во прегратките, а бакнежите имаат поинаков вкус, значи исто тоа и тој би го сторил , неможам да го делам со друга кажувам јасно и гласно, или со мене, или чист пат му отворам пред него, тука попуштам кога веќе немам каде, ќорсокак, но за да дојде до тоа има незнам што се да сторам за да Не дојде, и егото секогаш било најсилно кај човека, бил машко или жена, така и себичноста, неможеме без неа колку и да се трудиме, сепак секогаш ќе стои и постои зборот Мое:smir:
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom