Зашто страдаме?

  • Креатор на темата Креатор на темата Маwечко
  • Време на започнување Време на започнување
Najveke stradame koga vistinski ljubime i i se otvarame na osobata sto e so nas togas najveke boli i se strada a najbolno e koga ne ti veruvaat na nieden zbor kazan i pokraj toa sto e se realnost i vistinito
 
Зашто страдаме?

EDIT:Да додадам уште едно:
Дали болката и страдањето се поврзани со умот?Односно,дали некој колку повеќе е очаен и се гуши во сопствените солзи и мисли дека никогаш нема да преболи,тоа стварно ќе биде така,а оној кој е силен и ќе рече "Јас можам,ке преболам!Готово е!",навистина ќе преболи побрзо?
За љубов :).
Каква љубов бре за ништо не страдам.
Ајде сега сериозен ќе бидам :).
Болката е поврзана со умот, затоа што преку умот човекот ја чувствува таа болка. Ама тоа е за друга тема и друг подфорум.
Не е работата човек да си мисли туку треба стварно така да биде, затоа што колку и да го негира човек проблемот тој сеуште ќе биде тука.
Треба човек да го стори тоа а не да си мисли дека ќе го стори тоа.


Читам овде на форумов пишуваат во депресија сум, ако човек е малку несреќен не е депресивен. Се смеам јас на таквата депресија.


Јас знам колку можи да биде интензивна менталната болка поради загуба на сакана личност без разлика дали ти е женска, другар, роднина, најдобро нешто што можи човек да направи е да го пушти тоа и да продолжи да живее.
 
Во тага страдаме од истите причини поради кои се радуваме кога сме среќни.
Прашањето ми е исто како да ме прашал некој Зашо се радуваш?
и кога некогаш си се радувал си бил среќен исполнет со среќа = радост, одеднаш тој дел станува празен...
тоа место се полни со тагата = страдание ... фактички, страдаш по радоста...
а бе страдаш по розевите очила, е јбг понекогаш црните се неизбежни
 
зашо увек сами си ги правиме фрките за да ни биде наопаку и да страдаме.
 
Stradanjeto e sudbina na sekoj oblik na zivot.
sekoja prikazna e prikazna na stradanjeto.
Stradanjeto poteknuva od zelbite nadezite i ocekuvanjata.
Smrtta ni gi odzema najmilite.
Somilosta bara vrzuvanje
a vrzuvanjeto sozdava stradanje.
se e stradanje
ete zatoa pesimizmot e apsolutna vistina
no pod ova treba da se podrazbere aktivniot pesimizam kako kaj Nice
koj go propagira i Sopenhauer
bidejki koga se raboti za samiot poedinecen zivot
covek mora da go izzzivee zivotot
kako znae i umee
no metafizickiot pesimizam ostanuva
deka covestvoto e samo opsta grobnica
a istorijata pofalba na Gluposta i bezumnosdta!!!
 
Ваљда за да се потсетуваме од време на време дека постоиме и живееме и не сме бесчувствителни.
 
Зашто страдаме?Зашто толку не боли и ни се крши срцето кога ќе изгубиме некого?Зашто се чувствуваме толку уништени и изгубени?Зашто се затвараме во соба и солзите ни ги исполнуваат очите и умот ни се поматува од болка?Дали страдањето треба да не направи посилни или...?Дали тоа е само до карактерот на човекот?Некој си го зима тоа при срце и паѓа во депресија и очај,а некој пак успева брзо да преброди или пак воопшто да не му е битно или пак да го крие во себе...Зашто сите писатели на љубовни романи се инспирирани од страна на страдањето и болката?Што е страдањето всушност?

EDIT:Да додадам уште едно:
Дали болката и страдањето се поврзани со умот?Односно,дали некој колку повеќе е очаен и се гуши во сопствените солзи и мисли дека никогаш нема да преболи,тоа стварно ќе биде така,а оној кој е силен и ќе рече "Јас можам,ке преболам!Готово е!",навистина ќе преболи побрзо?


Ќе се обидам да ти дадам одговор на сите прашања.Страдањето може да се гледа од различни гледни точки.

Страдаме бидејќи со тоа сфаќаме колку некој и нешто ни значел,а воедно не учи повеќе да ги почитуваме работите што ги имаме.
Секако,зависи од карактерот на човекот,не дека некој е посилен или послаб,сите имаат чувства-покажани на различен начин.
Се е поврзано со умот.Доколку мислиш дека ќе преболиш и дека ќе продолжиш понатаму,тоа така и ќе биде.Важно е да знаеш како да управуваш со самиот себе.
 
значи,јас ќе ти кажам за мене како важат работите,од мое искуство.ја,искрено,сум папучар :vozbud: не се срамам од тоа,си знам дека е така.и си кажуам реално.секоаш коа иам дечко,тоа е некој што ми значи,а ако не ми значи како таков,нема да бидам со него.и пошо ја секоаш покажуам што осекјам,другите секоаш си играат курот со мене...и на крај јас сум оставената и таа што моли и пати...ама,имав едно искуство,што всушност и не беше многу различно од претходните,ама беше пресудно за да сватам некои работи...типот што све напраив за него,пошо мислев дека е прв што толку ми значи,излеа си ги крена акциите и ме шутна ко крпа поради тоа шо беше нервозен периодот..и ја се утепав плачејќи и молејќи го,ама ништо...неќеше да се смириме и неќеше.и уше,после еден месец откако раскинавме нешо се допишуаме со пораки,и го прашуам шо има ново,типот вика си фатив женска.и толку.готово.тоа беше пресудно за да прекинам да плачам.моментот сам по себе беше напнат,и тоа беше последен пат да плачам за него..све тоа се дешаваше пред пола година,и сеа не се дешава да помислам на него..не ми значи ни 2%.значи,сум заклучила дека јас сум личност што секоаш пати,ама на крај јас ги преболувам нив,и они мене ме памтат како единствена и најдобра..зашто и сум таква.тоа е битна лекција што треба сите да ја научат.дека тој што не те сака во неговиот жибот,не е вреден да постои во твојот.оној што те заслужува,никогаш нема да те натера да плачеш.и запамти,секој човек во твојот жибот е дојден со цел да те научи нешто позитивно.без разлика колку негатина изгледа ситуацијата,на крај секогаш е така.почни да размислуваш така,и ќе видиш колку се ќе биде полесно :pipi:
 
stvarta e da ne se vrzuvas so ona sto go sdakas
primer, ako on ili ona sama sakal/a da si odi neka odi
polesno e da te ostavi po svoja volja oti sakala da te ostai
nego da ti umre ili da ja bapne kola ali da se srusi avionot so koj letala
a sega nekoj koa ke umre znaci on ili ona sakala so tebe da bide ama ete umrela
epa toas kazi pisano bil;o gospod taka sakal
ti ne mozes tuka nisto
a najgadno e da se mislis oti mozelo vaka da bisde ako taka i taka si postapil
toa ne mozelo da bide
oti da mozelo ke bilo
zatoa svati deka sudbinata gi mesa kartite a nie igrame
pa koj kako mu doe...toa.
 
Мислам дека страдаме, затоашто во тие моменти од кога ќе изгубиме некоја драга, љубена личност, мислиме дека ќе останеме сами, дека нас никој не не сака...
Правиме рекапитулација на сите настани што ни се случиле со таа личност и се сеќаваме само на убавите случки. Времето лечи се, вистина, ама додека да помине тоа време, до тогаш што правиме?.....
 
страдање ...
тоа не потсеќа дека не сме богови дека сме од крв и месо
Понекогаш помислувам дека поради нашата ароганција и самобендисаност на нашиот вид е дадено од боговите да страдаме за да не потсетат дека сме луѓе а не богови

Зачудувачки е како камењување од цел народ не боли како молкот од една личност или поглед полн со разочарување од личноста која ја сакаме и ни значи

Зачудувачки е како те пресекува одма осеќаш стрела како те прободува ,како еден збор од една единствена личност те соборува на земја а армии на луѓе кои се свртени против тебе едноставно не ти можат ништо
 
Страдаме затоа што го губиме тој што го сакаме.Затоа што тој некој кој бил се за нас,со кој што сме биле среќни,тој некој што бил дел од нашето секојдневие не повредил...страдаме не само поради љубовта туку и поради мн. други работи,лоши работи кои ни се случуваат кога најмалце очекуваме.А тоа дали може да се преболи-секако дека да,само тоа е кај секој човек индивидуално и мн. е битно колку цврст карактер има личноста и колу е решена да преболи.
 
Страдаме поради емотивниот пристап. Рационалниот пристап математички утврдено не ,,спасува,, од страдање.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom