Името "Словен" - етимолошки теории

  • Креатор на темата Креатор на темата Марс
  • Време на започнување Време на започнување
According to the Ukrainian-American professor Omeljan Pritsak the word 'Slav, Sklavin' is Proto-Bulgairan, i.e. Turkic, Volgo-Tataric in origin:


*********************
Omeljan Pritsak, The Slavs and the Avars (p. 405-407 in SETTIMANE DI STUDIO DEL CENTRO ITALIANO DI STUDI SULL'ALTO MEDIOEVO, XXX, 1983
http://www.kroraina.com/slav/op/op_slavs_avars.htm

...
Since all attempts to find an etymology of the term Sklavin- / Slav-, on native ground have failed, one is tempted to look elsewhere [137]. Proto-Bulgarian seems the most promising spot. There we find a common Hunno-Turkic word saqla-, 'to watch over, guard, protect' [138]. The noun derived from it by the suffix */GU/ is attested in Kazan-Tatar (Muslim progeny of the Volga Bulgars) and in Karaim (modern Qipčaq-Polovcian), where the suffix became /-w/. In these languages the noun saqla-w means 'guard, watch; guarding' in the senses of actor, profession, place, or action [139]. As early as Proto-Bulgarian, the suffix */GU/ had become /w/ : e.g., κολο-β-ρ (< *qola-ġu-r) 'leader' [140]. Further, in Proto-Bulgarian stress moved from the root syllable to the suffix, and the root vowel then reduced, e.g., *dawl-an > dwan 'hare', *tovirəm > tvirəm «the ninth» [141]. Therefore one can assume that in Proto-Bulgarian the old *saqla-ġu would develop as *saqla-w and later as sqlaw-. Proto-Bulgarian also had a collective suffix /-in/, used especially to designate peoples: e.g., Volga Bulgarian Bulgar-in, «the Bulgars», Sowar-in «the Sowars» [142].

Thus our conclusion is that there was a Proto-Bulgarian word saqlaw > sqlaw with the plural form *sqlaw-in and two meanings: 1) «guard, watch, guarding»; 2) «trained slave». The Arabs, who were engaged in the slave trade, (see below), adopted the singular form as ṣ(a)qlab, meaning «trained slave», while the Byzantines, who were interested in contacts with the collective of the sqlawin on their limes, adopted it as sklavin, adding a plural desinence: Σκλαβην-οί. In Slavic, the suffix was modified to the collective plural -ěn-e, denoting a social group, correlated with the singulative suffix -in-, while the impermissible initial cluster *skl was reduced to sl.



(137) For bibliography, see Leszek Moszyński's (unsatisfying) essay, «Czy Słowianie to rzeczywiście nomen originis»? Z polskich studiów slawistycz nych. Seria V, Warsaw 1978, 499-507. Tuomo Pekkanen («L'origine degli Slavi e il loro nome nella letteratura greco-latina», Quaderni Urbinati, N. 11, 1971, pp. 51-64) suggests Slavic slab- 'weak' (implausible), and Georg Kobth («Zur Etymologie des Wortes 'Slavus' (Sklave)», Glotta 48 [Göttingen 1970], 145-153), starting from the meaning «slave», posits a linguistically and sociologically unlikely derivation from Greek σκύλον «Kriegsbeute».

(138) See the data in Clauson, Etym. dict., pp. 803, 810, and Martti Räsänen, Versuch eines etymologischen Wörterbuchs der Türksprachen, Helsinki 1969, pp. 395-396. The verb is of denominal origin (saq). Kāšġarī (ca. 1070) explains the meaning of the etymon saq as follows: «saq saq» an exclamation (ḥarf) used by a sentry (al-ḥāris) in the army to order alertness (al-tayaqquẓ) to protect castles, forts, or horses from the hands of the enemy; one says saqsaq «be alert (ayqāẓ)»; hence one calls «an intelligent, (alert) man (al-faṭinu'l-mutayyaqiẓ)» saq är [är «man»], facsimile ed. by Atalay, pp. 167-168.

(139) Kazan-Tatar saqla-u «Bewahren, Behüten» (Wilhelm Radloff, Versuch eines Wörterbuches der Türk-Dialecte, vol. 4, [repr. Hague 1960], col. 252); Karaim Troki saqla-w «die Wache», ibid. col. 254; Karaim Luc'k saqlaw «die Wache» (Aleksander Mardkowicz, Słownik karaimski [Luc'k 1935], p. 55); cf. Karaimsko-russko-pol'skij slovar', Nikolaj Aleksandrovič Baskakov et al., eds., Moscow 1974, p. 461: saqlaw «1. oxrana, straz; 2. xranenie». See also Chaghatai saqlau «die Kriegsgeisel», Radloff, Wb., col. 252.

Concerning the deverbal nominal sufïix /GU/, which has three meanings, 1) actor; 2) abstracts; 3) instruments: see Annemarie von Gabain, Alttürkische Grammatik, 2nd ed., Leipzig 1950, pp. 71-72; Ananiasz Zajączkowski, Sufiksy imienne i czasownikowe w języku zachodniokaraimskim, Cracow 1932, pp. 66-68; Èrvand Vladimirovič Sevortjan, Affiksy imennogo slovoobrazovanija v azerbajdžanskom jazyke, Moscow 1966, pp. 227-232.

(140) See also the Volga Bulgarian inscription from 1307: belü «sepulchral monument» < *bälgü; cf. Old Turkic bälgü; see also A. Róna-Tas, Acta Orientalia 30 (1976) 159.

(141) Pritsak, Bulgarische Fürstenliste, pp. 46, 56-58.

*********************
 
нека ме просветли некој..само без цитати на странски историчари..вака поагајки од логика..зошто науката за словените се вика СЛАВИСТИКА зошто јазиците се дефинираат како СЛАВЈАНСКИ и зошто нашата бивша татковина се викаше југоСЛАВИЈА зошто имавме продавници СЛАВИЈА...зошто толку дупки во сите терии за словените

..единствениот словен кој го имам видено е еден директор од Љубјана
 
Може да има нешто ама има две работи кои одат во голема контрадикција:

1) Има еден куп словенски имиња кои завршуваат на СЛАВ како Ростислав, Бранислав, Крунослав, Србислав, Болеслав, Владислав, Богуслав, Станислав итн. кои се претежно распространети во Чешка. Словачка и Полска каде Прото-Бугарите немале никакви шанси да ги наметнат тие имиња таму. Исто ни Протo-Бугарите не ги носеле овие типично словенски имиња.

2) Словенија и Словечка го носат зборот и како нивно етничко име а и како државно име. Каква врска имаат тие држави со Волшките Бугари? По логично ќе беше денес Бугарија да се викаше Словенија да било ова вистина.
 
фала за имињата..уште една причина повеке да прашам

СЛОВЕНИ или СЛАВЈАНИ???
 
Може да има нешто ама има две работи кои одат во голема контрадикција:

Хајде не ште пиша на англијски, че модераторите тријат. Не подд'ржам теоријата на Прицак, т.е. не знам толкова, че да спорја с него, но тези две противоречија (contradictions) ги нјама:

1) Има еден куп словенски имиња кои завршуваат на СЛАВ како Ростислав, Бранислав, Крунослав, Србислав, Болеслав, Владислав, Богуслав, Станислав итн. кои се претежно распространети во Чешка. Словачка и Полска каде Прото-Бугарите немале никакви шанси да ги наметнат тие имиња таму. Исто ни Протo-Бугарите не ги носеле овие типично словенски имиња.

Тези имена на -слав са истинско-славјански. Те идват от 'славен' (famous). Каквото Прицак тв'рди е, че само етнонима 'словени' (от 'склавини') не е славјански, а идва от saqlaw, sqlaw-in. Отделно, нјакои праб'лгари може би са имали славјански имена - те идват на Балкана от Украина but this is not to the point.

2) Словенија и Словечка го носат зборот и како нивно етничко име а и како државно име. Каква врска имаат тие држави со Волшките Бугари? По логично ќе беше денес Бугарија да се викаше Словенија да било ова вистина.

Прицак пише, че Словенија, т.е. Склавинии са се наричали:
1) Transylvania;
2) Thrace with Moesia <- т.е. и Б'лгарија
3) Macedonia
4) Dalmatia, including Caruntania
5) Peloponnesus (Σκλαβηνία);
6) Rus' (αἱ λοιπαὶ Σκλαβηνίαι 'the rest of the Sklavinias')

Не сте прав - праб'лгарите имат вр'зки с Централна Европа, с'с Словенија и с'с Словакија.
Словенија:
- М. Kos, О bolgarskem knezu Alcioku in slovenskem knezu Valuku, Šišičev zbornik, Zagreb, 1929, c. 251—256.
http://www.kroraina.com/knigi/pp2/pp_1_2_1.htm#95.
- Fredegarius Scholasticus, Chronicon, p. 157 = ЛИБИ, I, c. 389.
- Ју. Кулаковскиј, Историја Византии, III, с. 90, к'дето правилно е отбелјазано, че Алциок отиш'л с останалите живи праб'лгари при славјаните (венедите), т.е. в областта Каринтија. ... не само че отишли в'в Венетската марка, т.е. в Каринтија, но и че начело на тези венети ( = славјани) стојал кнјаз Валук.

А в източна Словакија, в манастира в гр. Михалковце, е намерен може би гроба на Пресијан II, син на цар Иван Владислав (син на Аарон и племенник на цар Самуил). Надпис'т гласи:
"Тук лежи кнјаз Пресијан /роден/ в лето 6505 /починал/ в лето 6569"

В'обште има теорија/данни, че Словакија по-рано е била "South-Slavic-speaking", а после си сменила езика на West-Slavic, от чехите. Там се е намирала и старата 'Бјала Х'рватија' на Constantinus Porphyrogenitus, а при кнјаз Борис I/цар Симеон, т.е. по времето на Климент Охридски и приемането на православното христијанство Б'лгарија може би е стигала на север до Средна Словакија. После там идват маджари, немци, т.е. католици, но през 1286 г. католиците в Северните Карпати пишат, че

православното население на областта, с'стојашто се от „б'лгари, кумани и други схизматици”, се вдигнало на борба срешту латинското духовенство и по-специално срешту владенијата на Спишскија манастир
(http://www.kroraina.com/knigi/em/em_3.htm#355. )

Обратно на в'проса за праб'лгарите - изобшто нај-ранното свидетелство за тјах, от началото на V век е точно от Средна Европа - може би от Силезија, между Полша и Чехија, к'дето те се бијат с лангобардите (Langobards) - The Langobards and the Vulgares in Historia Langobardorum, http://www.kroraina.com/bulgar/mh_langobards_vulgares.html

Т'ј че всичко е в'зможно. Проблем'т с теоријата на Прицак е, че нјама историческа информација, нјама достат'чно historical evidence in his support or against him. Всичко е теорија и лингвистика.
 
Васил, јас не знам дали теоријата на Прицак е добра или погрешна, за тоа ништо не зборам. Можеби човекот е во право за потеклото на зборот словен, не знам.

Тоа што потенцирав е дека имињата со СЛАВ постојат многу одамна и на територии каде немало силно бугарско присуство. Не реков немало никакво присуство туку дека не било од тој обем да им наметне етнички имиња на словенците и словаците, дали се разбираме?

Сакам да потенцирам дека има и веројатност (теза) дека етнонимот Слав потекнува и од нивните имиња, факт што не може комплетно да се занемари.

Поздрав
 
Холивудиј,Пребонд,Ардагаст,Мусокиј,Пирогаст,Давритас,Славун,
Акамер,Илдигис,Адрагаст,Пиерагаст,Музокиј,Всегорд,Даброгаст,Келагаст..
тоа се имињата на ИСТОРИСКИ ПОЗНАТИ СЛАВСИ...
од имињата се заклучува дека тоа се со, Алански,Ирански и можеби 2 со слав (робовско) потекло..

каде има славски имиња пред да се покрстат наводните славси?...
словените ги измислиле во 18 век..

каде има Хслав пред покрстувањето?...
 
каде има слав пред покрстувањето?...браво

уште нешто ме интересира..имаме ли било каков физички доказ за Славјаните..било што..за македонците имаме еден куп градови артефакти и што ти не..за Блгаротурките исто така..за германите за римјаните за грците...за сите..има ли нешто за Славјаните..едно грне барем
 
за времето на филип 2
во денешна украина се воделе борби со хуните
украинската исорија е директо поврзана со македонската


вистината е дека поимот словени е политички одобрен
со надеж дека македонците ќе се откажат од своите корења
 
за времето на филип 2
1.во денешна украина се воделе борби со хуните
2.украинската исорија е директо поврзана со македонската


вистината е дека поимот словени е политички одобрен
3.со надеж дека македонците ќе се откажат од своите корења

Goca nikako nemozam da povrzam za sto zboruvas i kako si dosla do vakvi zaklucoci.

Po odnos na tretoto mislenje ne sum ubeden deka poimot sloveni e bil namenet za da se neutraliziraat bas Makedoncite.
Toa e samo zloupotrebeno vo denesno vreme od sosednite ni propagandi..nisto vise.
 
Po bitkata kaj Pidna Makedonija bila podelena od strana na Rimjanite na cetiri republiki.
His son Perseus inherited a strained relation to Rome, but was able to gain support in Greece. The Romans, however, had decided to isolate and destroy him. In 171, war broke out, and in the third year, Lucius Aemilius Paullus defeated Perseus in the Battle of Pydna. Macedonia was cut into four republics, with Amphipolis, Thessalonica, Pella, and Heraclea in Lyncestis as capitals. The final blow came in 148, when the Romans finally annexed Macedonia, added southern Illyria (capital: Apollonia), and transformed it into a tax-paying province.
http://www.livius.org/maa-mam/macedonia/macedonia4.html#Roman

Sto mislite dali ovie cetiri dela na koi sto denes im go lepat republickoto narecenie imaat nekakva vrska so etimologijata na imeto :"Sloven"
 
Пред неколку поста Братот ни даде неколку линкови за терминот Словен.

Според мене, доста логично би била варијантата - Словен да претставува исто што и Евреи, Муслимани, Православни, Католици .....

Зошто?
Пак ќе почнам со - Според мене, во праисторијата, различната припадност се определувала преку верувањата. Имињата на народите доагале од боговите на кого се потчинувале. Па така со смената на религиите доага и промена на припадноста, а од таму и Словен.

Сигурно има и други можности, но и оваа ми е доста логична
 
Пред неколку поста Братот ни даде неколку линкови за терминот Словен.

Според мене, доста логично би била варијантата - Словен да претставува исто што и Евреи, Муслимани, Православни, Католици .....

Зошто?
Пак ќе почнам со - Според мене, во праисторијата, различната припадност се определувала преку верувањата. Имињата на народите доагале од боговите на кого се потчинувале. Па така со смената на религиите доага и промена на припадноста, а од таму и Словен.

Сигурно има и други можности, но и оваа ми е доста логична

I toa mnogu logicna!
 
Па така со смената на религиите доага и промена на припадноста, а од таму и Словен.


можеби словен(славјан) доага од правоСЛАВЕН
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom