Крис Корнел

  • Креатор на темата Креатор на темата Natan 3.0
  • Време на започнување Време на започнување
Nirvana, Soundgarden, Alice in Chains, Pearl Jam, Stone Temple Pilots...и други "гранџ" бендови сум ги слушал и тоа многу но од денешен аспект не би можел повеќе од една до две песни од дотичниве бендови.
....многу тажна музика...
...од 90 - те само РАТМ имаа нешто проактивно во нивната музика.
Сите фанови на овој тип музика се преориентираа на "њу метал" - Дефтонс, Тоол, А п'рфект с' ркл....итн....итн...
Респект за твојата посветеност на овој тип на музика и Крис Корнел.
Може е офтопик.... али то е.
 
Оваа музика е за луѓе со нешто повисок IQ, склони кон контемплација. Всушност, "гранџ" е многу еднодимензионална и неинвентивна етикета за овој правец. Мене не ми се свиѓаат тра-ла-ла мелодии и текстови кои заглупуваат, на пример. Инаку, гадфадерс на ну металот и многу други правци во музиката се Фејт Ноу Мор, од нив речиси сите што ги наброја (освен Мејнард Џејмс Кинан) имаат крадено финти.
 
Имаш документарец за "њу металот" и се знае....тоа што за гранџот е Нирвана за њу металот е Тоол...
Се друго е само "вонаби" на овие 2 групи.
Ајќју + контемплација = тоол.
(Parabol + Parabola)
P.S. No Code на Pearl Jam е нешто најдоброто од ерата на гранџот.
 
Последно уредено:
Во ред е, ги имам слушано Тул. Мене ми е фаворит Јулоџи од нив. Тул е можеби пре прог-рок него ну метал. Пред Нирвана се Малфанкшн, Мадр Лов Боун, Грин Ривер, Мадхани, Мелвинс, бај д уеј. Дај им шанса и на Фејт Ноу Мор, нема да зажалиш.
Автоматски споено мислење:

Саундгарден е хронолошки пред Нирвана, Курто сам кажал дека у старт им се воодушевувал. Саундгарден се комбинација на дум метал, слаџ, пост-панк, а подоцна и прогресив рок. Корнел е неприкосновен како мултиоктавен вокал, ѕвер кого и Пејџ, Алис Купер, Анселмо и Петон на пример, го имаат воспевано. Корнел ги има скинато раните Зеп песни и дел од репертоарот на Сабат.

Документарец за гранџот:


 
Последно уредено:
Мајк Патон е вокалиште невидено али кој ајќју или контемплација има во неговата музика.
Тоол со аенима (Јулоџи)ја опишува темната страна на душата..
(Аенима vs Анимус)..
Латералус е одговор на Аенима....целосно контемплативен албум...мислам најдоброто нешто од рок, прог, арт, метал...дрн..дрн...виножитото.
 
Го има Петон склепано текстов за суштината на животот на нецели 21 (приложен е подолу во спојлер). Тонот на песната е ведар, но текстот прилично длабок и контемплативен. Башка, веројатно си чул дека паралелно работи/работел на пун куп други проекти. Петон е човек подвижна музика, гениј со проценети околу 6 1/2 октави на гласот, друг како него одамна немало и најверојатно во скоро време нема ни да има. Текстовите му одат од крајности, како дадаизам па се' до длабокоинтелектуални материи.

I know the feeling
It is the real thing
The essence of the truth
The perfect moment
That golden moment
I know you feel it too
I know the feeling
It is the real thing
You can't refuse the embrace

It's like the pattern below the skin
You gotta reach out and pull it all in
And you feel like you're too close
So you swallow another dose
The pinnacle of happiness
Filling up your soul
You don't think you can take any more
You never wanna let go
To touch the roots of experience
The most basic ingredients
To see the unseen glitter of life
And feel the dirt, grief, anger and strife
Cherish the certainly of now
It kills you a bit at a time
Cradle the inspiration
It will leave you writhing on the floor

This is so unreal, what I feel
This nourishment, life is bent
Into a shape I can hold
A twist of fate, all my own
Just grit your teeth, make no sound
Take a step away and look around
Just clench your fist and close your eyes
Look deep inside, hypnotize
The whisper is but a shout
That's what it is all about
Yes, the ecstasy, you can pray
You will never let it slip away

Like the sacred song that someone sings through you
Like the flesh so warm that the thorn sticks into
Like the dream you know one day will come to life
Try to hold on just a little longer, stronger

It's the jewel of victory
The chasm of misery
And once you have bitten the core
You will always know the flavor
The split second of divinity
You drink up the sky
All of heaven is in your arms
You know the reason why
It's right there, all by itself
And what you are, there is nothing else
You're growing a life within a life
The lips of wonder kiss you inside
And when it's over the feeling remains
It all comes down to this
The smoke clears, I see what it is
That made me feel this way

I know the feeling
It is the real thing
The essence of the truth
The perfect moment
That golden moment
I know you feel it too
I know the feeling
It is the real thing
You can't refuse the embrace

This is so unreal, what I feel
Flood, sell your soul, feel the blood
Pump through your veins, can't explain
The element that's everything
Just clench your fist and close your eyes
Look deep inside, hypnotize
Yes, the ecstasy, you can pray
You will never let it slip away

Like the echoes of your childhood laughter, ever after
Like the first time love urged you to take it's guidance, in silence
Like your heartbeat when you realize you're dying, but you're trying
Like the way you cry for a happy ending, ending
I know
 
Го има Петон склепано текстов за суштината на животот на нецели 21 (приложен е подолу во спојлер). Тонот на песната е ведар, но текстот прилично длабок и контемплативен. Башка, веројатно си чул дека паралелно работи/работел на пун куп други проекти. Петон е човек подвижна музика, гениј со околу проценети 6 1/2 октави на гласот. Текстовите му одат од крајности, како дадаизам па се' до длабокоинтелектуални материи.

[="The Real Thing"]
I know the feeling
It is the real thing
The essence of the truth
The perfect moment
That golden moment
I know you feel it too
I know the feeling
It is the real thing
You can't refuse the embrace

It's like the pattern below the skin
You gotta reach out and pull it all in
And you feel like you're too close
So you swallow another dose
The pinnacle of happiness
Filling up your soul
You don't think you can take any more
You never wanna let go
To touch the roots of experience
The most basic ingredients
To see the unseen glitter of life
And feel the dirt, grief, anger and strife
Cherish the certainly of now
It kills you a bit at a time
Cradle the inspiration
It will leave you writhing on the floor

This is so unreal, what I feel
This nourishment, life is bent
Into a shape I can hold
A twist of fate, all my own
Just grit your teeth, make no sound
Take a step away and look around
Just clench your fist and close your eyes
Look deep inside, hypnotize
The whisper is but a shout
That's what it is all about
Yes, the ecstasy, you can pray
You will never let it slip away

Like the sacred song that someone sings through you
Like the flesh so warm that the thorn sticks into
Like the dream you know one day will come to life
Try to hold on just a little longer, stronger

It's the jewel of victory
The chasm of misery
And once you have bitten the core
You will always know the flavor
The split second of divinity
You drink up the sky
All of heaven is in your arms
You know the reason why
It's right there, all by itself
And what you are, there is nothing else
You're growing a life within a life
The lips of wonder kiss you inside
And when it's over the feeling remains
It all comes down to this
The smoke clears, I see what it is
That made me feel this way

I know the feeling
It is the real thing
The essence of the truth
The perfect moment
That golden moment
I know you feel it too
I know the feeling
It is the real thing
You can't refuse the embrace

This is so unreal, what I feel
Flood, sell your soul, feel the blood
Pump through your veins, can't explain
The element that's everything
Just clench your fist and close your eyes
Look deep inside, hypnotize
Yes, the ecstasy, you can pray
You will never let it slip away

Like the echoes of your childhood laughter, ever after
Like the first time love urged you to take it's guidance, in silence
Like your heartbeat when you realize you're dying, but you're trying
Like the way you cry for a happy ending, ending
I know
[/SPOILER]
Фантомас...ова - она ...ок... (евиденс и то)...многу ми е монотона неговата музика...што не значи дека е и точно тоа...работа на вкус...
Слушни :D

 
Едино му замерам на Петон што инспирираше цела низа булшитери т.е. "ну метал" багра, која никогаш не му има дадено соодветен кредит за тоа. Не зезај, човекот има креирано цел музички правец, покрај Фантомас, Томахавк, Мистер Бангл, Пипинг Том, соработки со Сепултура, оперетски обработки, дует со Нора Џоунс, нема нешто што нема покриено и опфатено. Монотона музика? Хардли. :)
 
Едино му замерам на Петон што инспирираше цела низа булшитери т.е. "ну метал" багра, која никогаш не му има дадено соодветен кредит за тоа. Не зезај, човекот има креирано цел музички правец, покрај Томахавк, Мистер Бангл, Пипинг Том, соработки со Сепултура, оперетски обработки, дует со Нора Џоунс, нема нешто што нема покриено и опфатено. Монотона музика? Хардли. :)
Многу субјективно гледаш на работите...кој правец го има креирано?...небитно...кога ќе имаш време прво но код од Џемот после тоа ќе се освежиш со латералусот...и ќе пишеш.
 
Џем, не благодарам, најбанални и најутепани ми се од таа сцена, најслаба алка. Без менторството на Крис, Еди тешко дека би остварил таков успех. Ведер ми мека ко коза. И ти си ми нешто "слабо" субјективен. Петон нема креирано, но се има надоврзано на многу од правците. Уствари, го има инспирирано "ну металот", со три-четири песни на почетокот, но тоа повеќе го гледам како антиправец. Ќе се потсетам на Латералус, ама темава сепак е за Корнел и Саундгарден.
 
Џем, не благодарам, најбанални и најутепани ми се од таа сцена, најслаба алка ми се. Ведер мека ко коза. И ти си ми нешто "слабо" субјективен. Ќе се потсетам на Латералус, ама темава сепак е за Корнел и Саундгарден.
Па не е лошо да смениш наслов и да ја прошириш за да има дискусии....
Еве јас мислам дека и покрај " предобриот " вокал на Корнел...No Code" е најдобриот албум од тој период и тип на музика.
 
Тоа си е твое право и твоето мислење е скроз во ред. Не знам дали имам ингеренции за тоа, I'm merely a discutant here. Еве нешто од Корнел и малото Еди. :D

 
Последно уредено:
Пошто го пиша со мали букви а другарче му беше...ево: :D
 
Alice Cooper said:

“Chris Cornell, in our circle, was known as ‘The Voice’ because he had the best voice in rock and roll. I was lucky enough to write and record two songs with him.

Phil Anselmo Calls Chris Cornell 'The Best Modern-Day Rock Vocalist':

"I already know who I'd vote for. It'd be Chris Cornell," the singer said. "He's the best modern-day rock vocalist in the mold of Paul Rodgers and not that he sounds like it, but the creativity of Freddie Mercury. Chris can do it all, with his range, his pitch, his beautiful vibrato and whatnot, his awesome lyrics. He should win hands down."

Soundgarden opener, The Dillinger Escape Plan, on Chris Cornell’s last days and lasting influence:

"Nobody else really had the courage to do that. Nirvana, Alice in Chains: good bands, but they were just writing riffs. Soundgarden was pushing boundaries, musically. They say that Nirvana was the punk band of grunge, Pearl Jam was the jam band, Alice in Chains was the metal band, but Soundgarden was the prog band. They were the most innovative."

 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom