Мислам дека е очаен, ама му посветив премногу време седејќи и сеќавајќи се на моментот, пробуев да си ги задржам солзите и се обидував да го тргнам она стегање у градите. Реченица по реченица, избришав шест пати по толку текст. На крај остана ништо, зашто сум толку слаб или таква слика треба стварно прејак писател да може да ја опише. Па јеботе не сум ја Блаже. Тоа само се осеќа, не се раскажува... :back: фала што ме прочита, сепак.