Дискусија за Атеистите, Исламот, Христијанството и останати убедувања

[ZOTE]

Дали далтонист може да избере црвена од зелена боја?
Дали некој домородец од амазонија може да знае дали улица се врви на пешачки?
Адам немаше претстава шо е добро шо е зло, ни да ги распознае ни да ги разликува. Адам и ева одеа голи и не знаеа дали е тоа добро или зло. Ако имаа совест, уште пред тоа ќе се облечеа

Адам и Ева беа среќни во рајот се додека имаа послушание кон Бога, и додека се придржуваа на неговите заповеди.[DOUBLEPOST=1453127552][/DOUBLEPOST]

Каква врска имам јас во муабетов? Од кај ме знаеш ти мене за да знаеш дали грешам или не? Зборуваме за конкретна ситуација, приказна од библијата во која на двајца луѓе им е ускратено сознанието за добро и зло, а потоа се казнети затоа што згрешиле. Е сега, ако немаш репер што е добро а што зло, како ќе знаеш дали одредена постапка е погрешна или не? Плус, во самата приказна е нагласено дека очите им се отвориле и почнале да чуствуваат срам што се голи и страв одкако посегнале по сознанието!

Непосредно након њиховог сагрешења, почела је да их гризе савест. Одмах после њиховог пада, савест је почела да их узнемирује и да тишти њихове душе. Јасно је, да је прекоревање савести било исход преступа и сагрешења.

Након пада, Адам и Ева су се нашли у безизлазном положају. И зачуше глас Господа Бога који иђаше по врту кад захлади, каже Свето Писмо, и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога... (Пост. 3;8-9). Зашто се раније, док нису сагрешили, нису плашили Бога? Или је то можда било једино време кад је Бог ишао по рају? Да ли је то било једино време кад им је приступио као преступницима? Зар их није и раније посећивао и ишао по рају, будући да су они били Његова истинска деца? Нису Га се плашили јер их није мучила савест; она је била преиспуњена миром и спокојством, тако да су и њих двоје пребивали у миру.

Дакле, кад је Бог ишао по врту, обоје су се сакрили јер су се уплашили Бога. Бог им је тада рекао:

"Адаме и Ево, где сте? Где сте се сакрили?" Шта су сада могли да кажу Богу? "Уплашио сам се", рекао је Адам, "чуо сам да идеш по врту и уплашио сам се."

"Зашто си се уплашио? Зар се плашиш свог Оца, Створитеља и Доброчинитеља? Зар се плашиш да ти приступим Ја, који сам ти из Своје бесконачне божанске љубави дао читав рај? Зар се плашиш приступања саме среће, извора живота, Радости и мира?"

"Да", одговорио је Адам. "Плашим се јер сам погрешио. То, међутим, није моја грешка, него грешка Еве, оне жене коју си ми дао! Она ме је гурнула, она ме је подстакла и ја сам прекршио Твоју заповест, и јео сам забрањено воће!"

"Ево", рекао је Бог, "зашто си преварила свог мужа? Зашто си јела оно воће?"

"То није моја грешка", рекла је Ева. "Наговорила ме змија коју си, наравно, Ти створио и поставио овде у рај! Рекла ми је да ћемо, ако будемо јели оно воће, постати једнаки Богу и да ћемо разликовати добро и зло."

Овде видимо отворени егоизам и приговарање. Као своју последицу, егоизам у срце и ум уноси приговарање. Он се подиже против Бога и посредно пребацује кривицу на Њега.

Будући да Бог није видео покајање нити је зачуо оправдање, без оклевања је заповедио да буду изгнани из раја. Разговор између Бога и Адама и Еве преноси нам драгоцен савет и учење о томе да Бог не напушта човека када овај прекрши Његове заповести. Он га неће одмах осудити, него ће му приступити. Али, како ће му приступити? Човек не чује Божије кораке, као што их је чуо Адам! Ја га, међутим, врло јасно чујем како ме прекорева: "Овде си рђаво поступио. Тамо ниси добро учинио. Зашто то радиш?" Бог се оглашава посредством наше савести: "Покај се, ти си људско биће!"

Човек је непостојан. Лако пада, променљив је, несталан, склон је паду. Бог то зна јер нас је Он створио. Он је начинио човека. Међутим, Он нам је дао и благодат да се покајемо, дао нам је снагу да се подигнемо. Зашто то не учиниш? Кад те прекорева посредством твоје савести или те посредством Писма позива да се покајеш а ти то не учиниш, тада започиње осуда и кажњавање.

Променимо сада тему и обратимо се нашем начину живота. Овде поново видимо да човек живи срећно све дотле док је послушан. Савест га не прекорева и не мучи, нити га на било који начин узнемирује.

Међутим, када човек није сасвим послушан, његова савест га прекорева и каже: "Овде ниси добро поступио!" Човеков егоизам узвикује: "Није тако", али се савест поново оглашава: "Мораш се покајати!" Тако се појављује немир и започиње рат, а у човековој души се јавља стање преиспитивања.

 

[SuBZerO]

Ccc..Dojde momentot so @ZOTE da rastegame diskusija i to na stranski jazik!

"Да", одговорио је Адам. "Плашим се јер сам погрешио. То, међутим, није моја грешка, него грешка Еве, оне жене коју си ми дао! Она ме је гурнула, она ме је подстакла и ја сам прекршио Твоју заповест, и јео сам забрањено воће!"

"То није моја грешка", рекла је Ева. "Наговорила ме змија коју си, наравно, Ти створио и поставио овде у рај! Рекла ми је да ћемо, ако будемо јели оно воће, постати једнаки Богу и да ћемо разликовати добро и зло."
.

Znaev kao i uvek ...nemozes da pobedis diskusija so zena plus i go namestila cccc abe spanska serija!

 

[Let 3]

Адам и Ева беа среќни во рајот се додека имаа послушание кон Бога, и додека се придржуваа на неговите заповеди.

За да знаеш дека си среќен, треба да знаеш шо е несреќа па да споредиш. Поим на среќа во јужна кореја е да не те стрелаат и да имаш тро посна манџа денес да каснеш, поим за среќа во норвешка или во холандија или на тахити е поинаква.
Госпот не ги казни ни адам ни ева оти биле среќни или несреќни, туку зато шо адам направил зло иако не знаел шо е то зло по вина на госпот.
Како адам да знае дека прави зло кога поимот добро - зло бил скриен и непознат за него?

 

[Ipsissimus]

Адам и Ева беа среќни во рајот се додека имаа послушание кон Бога, и додека се придржуваа на неговите заповеди.[DOUBLEPOST=1453127552][/DOUBLEPOST]

Непосредно након њиховог сагрешења, почела је да их гризе савест. Одмах после њиховог пада, савест је почела да их узнемирује и да тишти њихове душе. Јасно је, да је прекоревање савести било исход преступа и сагрешења.

Након пада, Адам и Ева су се нашли у безизлазном положају. И зачуше глас Господа Бога који иђаше по врту кад захлади, каже Свето Писмо, и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога... (Пост. 3;8-9). Зашто се раније, док нису сагрешили, нису плашили Бога? Или је то можда било једино време кад је Бог ишао по рају? Да ли је то било једино време кад им је приступио као преступницима? Зар их није и раније посећивао и ишао по рају, будући да су они били Његова истинска деца? Нису Га се плашили јер их није мучила савест; она је била преиспуњена миром и спокојством, тако да су и њих двоје пребивали у миру.

Дакле, кад је Бог ишао по врту, обоје су се сакрили јер су се уплашили Бога. Бог им је тада рекао:

"Адаме и Ево, где сте? Где сте се сакрили?" Шта су сада могли да кажу Богу? "Уплашио сам се", рекао је Адам, "чуо сам да идеш по врту и уплашио сам се."

"Зашто си се уплашио? Зар се плашиш свог Оца, Створитеља и Доброчинитеља? Зар се плашиш да ти приступим Ја, који сам ти из Своје бесконачне божанске љубави дао читав рај? Зар се плашиш приступања саме среће, извора живота, Радости и мира?"

"Да", одговорио је Адам. "Плашим се јер сам погрешио. То, међутим, није моја грешка, него грешка Еве, оне жене коју си ми дао! Она ме је гурнула, она ме је подстакла и ја сам прекршио Твоју заповест, и јео сам забрањено воће!"

"Ево", рекао је Бог, "зашто си преварила свог мужа? Зашто си јела оно воће?"

"То није моја грешка", рекла је Ева. "Наговорила ме змија коју си, наравно, Ти створио и поставио овде у рај! Рекла ми је да ћемо, ако будемо јели оно воће, постати једнаки Богу и да ћемо разликовати добро и зло."

Овде видимо отворени егоизам и приговарање. Као своју последицу, егоизам у срце и ум уноси приговарање. Он се подиже против Бога и посредно пребацује кривицу на Њега.

Будући да Бог није видео покајање нити је зачуо оправдање, без оклевања је заповедио да буду изгнани из раја. Разговор између Бога и Адама и Еве преноси нам драгоцен савет и учење о томе да Бог не напушта човека када овај прекрши Његове заповести. Он га неће одмах осудити, него ће му приступити. Али, како ће му приступити? Човек не чује Божије кораке, као што их је чуо Адам! Ја га, међутим, врло јасно чујем како ме прекорева: "Овде си рђаво поступио. Тамо ниси добро учинио. Зашто то радиш?" Бог се оглашава посредством наше савести: "Покај се, ти си људско биће!"

Човек је непостојан. Лако пада, променљив је, несталан, склон је паду. Бог то зна јер нас је Он створио. Он је начинио човека. Међутим, Он нам је дао и благодат да се покајемо, дао нам је снагу да се подигнемо. Зашто то не учиниш? Кад те прекорева посредством твоје савести или те посредством Писма позива да се покајеш а ти то не учиниш, тада започиње осуда и кажњавање.

Променимо сада тему и обратимо се нашем начину живота. Овде поново видимо да човек живи срећно све дотле док је послушан. Савест га не прекорева и не мучи, нити га на било који начин узнемирује.

Међутим, када човек није сасвим послушан, његова савест га прекорева и каже: "Овде ниси добро поступио!" Човеков егоизам узвикује: "Није тако", али се савест поново оглашава: "Мораш се покајати!" Тако се појављује немир и започиње рат, а у човековој души се јавља стање преиспитивања.

Ова што си го поатирал не е одгвовор на апсурдот. Со копи паст не се води дискусија.

 

[ZOTE]

Ова што си го поатирал не е одгвовор на апсурдот. Со копи паст не се води дискусија.

Тоа е одговорот на првославната вера. Сега не можам толкав текст да преведувам.[DOUBLEPOST=1453130126][/DOUBLEPOST]

За да знаеш дека си среќен, треба да знаеш шо е несреќа па да споредиш. Поим на среќа во јужна кореја е да не те стрелаат и да имаш тро посна манџа денес да каснеш, поим за среќа во норвешка или во холандија или на тахити е поинаква.
Госпот не ги казни ни адам ни ева оти биле среќни или несреќни, туку зато шо адам направил зло иако не знаел шо е то зло по вина на госпот.
Како адам да знае дека прави зло кога поимот добро - зло бил скриен и непознат за него?

Дознале што изгубиле откако излегле од рајот, тоест биле избркани.

 

[Ipsissimus]

Тоа е одговорот на првославната вера. Сега не можам толкав текст да преведувам.

Епа одговорот нема врска со здравиот разум. Неможе некому да му го ускратиш сознанието за добро и зло, и потоа да го казнуваш затоа што погрешил. Без сознание за добро и зло, неможеле да знаат дали одредена постапка е погрешна или не. Кога на суд некому читаат обвинение, прво што го прашуваат е дали го разбира обвинението! Дали има сознание за тоа што е погрешно во неговата постапка! Ако се докаже дека обвинетиот немал капацитет да разбере дека тоа што го прави е погрешно, тогаш истиот се ослободува од обвинение. Слободно прашај кој сакаш адвокат или судија и ќе се увериш и самиот.

 

[ZOTE]

Епа одговорот нема врска со здравиот разум. Неможе некому да му го ускратиш сознанието за добро и зло, и потоа да го казнуваш затоа што погрешил. Без сознание за добро и зло, неможеле да знаат дали одредена постапка е погрешна или не. Кога на суд некому читаат обвинение, прво што го прашуваат е дали го разбира обвинението! Дали има сознание за тоа што е погрешно во неговата постапка! Ако се докаже дека обвинетиот немал капацитет да разбере дека тоа што го прави е погрешно, тогаш истиот се ослободува од обвинение. Слободно прашај кој сакаш адвокат или судија и ќе се увериш и самиот.

Према томе, у складу са библијским сведочанством, и по расуђивању светих отаца православља, човек је и пре греха поседовао знање о добру и злу. Она логика, која је теософију довела до поштовања сатане као доброчинитеља и учитеља мудрости, заснована је на лажним премисама, на сужавању библијске речи "познање".

Тако је дакле и за оне који су писали Библију, и за Адама, "познати Истину" значило примити Истину у себе, учествовати у њој, задобити реалан опит живота у Истини. Једна је ствар - имати претходно знање о злу и добру, а друга - непосредно учествовати у једном или другом.

Уколико је Адам још увек био одвојен од другог познања, онда је прво, теоретско познавање добра или зла у потпуности схватао. Адам је већ имао теоретску представу о добру, али још увек није било реалног учешћа у добру, нити је било реалног опита саучествовања у злу.

целиот текст

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/PravoslavljeNewAge/PravoslavljeNewAge04.htm

 

[Ipsissimus]

Према томе, у складу са библијским сведочанством, и по расуђивању светих отаца православља, човек је и пре греха поседовао знање о добру и злу. Она логика, која је теософију довела до поштовања сатане као доброчинитеља и учитеља мудрости, заснована је на лажним премисама, на сужавању библијске речи "познање".

Тако је дакле и за оне који су писали Библију, и за Адама, "познати Истину" значило примити Истину у себе, учествовати у њој, задобити реалан опит живота у Истини. Једна је ствар - имати претходно знање о злу и добру, а друга - непосредно учествовати у једном или другом.

Уколико је Адам још увек био одвојен од другог познања, онда је прво, теоретско познавање добра или зла у потпуности схватао. Адам је већ имао теоретску представу о добру, али још увек није било реалног учешћа у добру, нити је било реалног опита саучествовања у злу.

целиот текст

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/PravoslavljeNewAge/PravoslavljeNewAge04.htm

Ако имале познавање, која е поентата да им забраниш нешто кое веќе поседуваат? И ако веќе поседувале, зошто јасно си стои дека очите им се отвориле и почнале да чуствуваат страв и срам ОДКАКО посегнале по сознанието?

 

[ZOTE]

Ако имале познавање, која е поентата да им забраниш нешто кое веќе поседуваат? И ако веќе поседувале, зошто јасно си стои дека очите им се отвориле и почнале да чуствуваат страв и срам ОДКАКО посегнале по сознанието?

Еве и јас сега го читам целиот текст. Долг е ама доста ми просветлува. Еве што мислам дека е интересно иразјаснува. Забраната да јадат од плодот всушност било пост.

Уколико се човеку у Едему даје заповест Поста - значи да тај пост пре или касије мора бити укинут. "Заповест је дата... само привремено", тумачи то место из Књиге постања преп. Јефрем Сирин.

Човек је, међутим, пре тога морао нечему да се научи.

Човек је призван на "обожење". Значи, прво што треба а схвати јесте: " Ја - нисам Бог" а када то схвати, жалости се због тога и чини нешто да би превазишао провалију коју је уочио; и ево, да би се у Адаму подстакао труд не само за обрађивање земље едемске, него и сопствене душе - њему се налаже ограничење - " не кушај".

Заштои сатаната се умешала?


Старо предање, старије од новозаветног, каже да је сам пад Денице био повезан са његовом завишћу према човеку ( а не према Богу). Овде треба напоменути да је Денница - "први лучоноша". Управо са ђаволом св. Кирил Јерусалимски повезује речи (из Божијег одговора Јову) о левијатану као "врху путева Божијих (у словенским преводима: почетак створења Господњих'). Луцифер је био "космократор", господар овог света (Еф. 6; 13). Када се међутим, показало да Бог није заволео чистог духа него земно створење, обдаривши га макрокосмичким особинама, тј. када је оно добило способност да се не сложи са "овим светом" и његовим властима, тада је "видевши многа преимућства којима је Господ обдарио човека, њиме (Деницом) овладала завист".

Грех Денице је у његовом одбијању да призна Адамово достојанство: онај, ко је добио власт да управља земљом, сматрао је неподношљивим да се из природе, њему потчињене, појави биће саздано по лику Божијем.

У апокрифном "Житију Адамовом и Евином" Луцифер каже: "нећу одати почаст ономе ко је испод мене и после мене". У тој вези је значајно да светоотачка мисао превазилази оквире еволуционизма врсте и није сагласна са формулом да је "оно што је раније - боље и важније". Старешинство у онтолошкој хијерархији бића се не одређује хронологијом, него реалном онтолошком снагом бића. Тако је, по мишљењу св. Јефрема Сирина, Ева морала питати змију - по чему она то закључује да има право да поучава човека: "Упоредимо тебе са Адамом. Ако ме почнеш уверавати да си старија од Адама, само твоје име ће те разобличити да си далеко млађа од Адама. Адаму је препуштено да животињама да имена, да би се показало његово велико старешинство над њима. Не дају деца имена родитељима, него родитељи деци, од старијих прелазе имена млађима". Уколико на црквеном језику реч "животиња" ("животное") означава "оно које живи, живо биће", онда су се међу оним суштаствима која су морала добити име од Адама налазили и духови ("жива бића, шестокрили серафими"). Према томе, духови су, а међу њима и први

- Луцифер - морали признати Адамово првенство над њима.

И фактички со јадење на плодот се нарушува хиерархијата, човекот наместо духовно да се издигне паѓа во грев, а платата за гревот е смрт. Ете тоа го сака сатаната човекот да се уништи и тој да се врати на претходнаат хиерархија. Додека Господ го сака човекот има љубов према него, доаѓа на земјата го зима гревот и воскреснува. Со тоа му покажува пат на човекот за спасување преку крвта и телото негово, светата причест која служи за простување на гревовите или смрт.

ете тоа е таа борба која се води.

 

[Ipsissimus]

Еве и јас сега го читам целиот текст. Долг е ама доста ми просветлува. Еве што мислам дека е интересно иразјаснува. Забраната да јадат од плодот всушност било пост.

Пост или диета, не го менува фактот дека е забрането спознавање на доброто и злото! А без тоа сознание неможеш да знаеш дали одредена постапка е погрешна или не. Се друго е млатење празна слама.[DOUBLEPOST=1453133476][/DOUBLEPOST]

- Луцифер - морали признати Адамово првенство над њима.

И фактички со јадење на плодот се нарушува хиерархијата, човекот наместо духовно да се издигне паѓа во грев, а платата за гревот е смрт. Ете тоа го сака сатаната човекот да се уништи и тој да се врати на претходнаат хиерархија. Додека Господ го сака човекот има љубов према него, доаѓа на земјата го зима гревот и воскреснува. Со тоа му покажува пат на човекот за спасување преку крвта и телото негово, светата причест која служи за простување на гревовите или смрт.

ете тоа е таа борба која се води.

Зошто Бог како сезнајно и семоќно битие не го предвидел Луцифер и не го спречил неговото создавање штом тој е причината за се зло? Како може Бог да е сезнаен а да не го предвиди главниот виновник?

 

[Let 3]

Дознале што изгубиле откако излегле од рајот, тоест биле избркани.

А биле избркани оти направиле нешто што ни знаеле шо е

 

[ZOTE]

Пост или диета, не го менува фактот дека е забрането спознавање на доброто и злото! А без тоа сознание неможеш да знаеш дали одредена постапка е погрешна или не. Се друго е млатење празна слама.[DOUBLEPOST=1453133476][/DOUBLEPOST]
Зошто Бог како сезнајно и семоќно битие не го предвидел Луцифер и не го спречил неговото создавање штом тој е причината за се зло? Како може Бог да е сезнаен а да не го предвиди главниот виновник?

Ти не го ни прочита текстот. Адам и Ева имале доволно познавање за што е добро или зло. Значи имале теоретско познавање. Требале духовно да напредуваат за кога ќе дојде време да го примат и тој плод во себе. Секое пред време примање се случува тоа што сите го знаеме. Тоа било целта на сатаната да го падне човекот.


Они су, и пре него што су окусили плод познања, знали шта је добро - јер су то добро носили у себи као лик Божији.
Они су, међутим, знали и шта је зло. Они су о томе слушали непосредно од Бога. "И рече Господ Бог: није добро да је човек сам" (Пост. 2;18). Није добро да човек буде сам... Свакако да је то најдубље одређење онога што "није добро", у чему је суштина зла... у усамљености, затворености, супротстављености. Ма какво пројављивање зла да разматрамо, у његовој дубини ћемо пронаћи жељу за усамљивањем, за гордом самоувереношћу ("закон није писан за мене").

Човек је још и пре него што је окусио са дрвета познања знао у чему се састоји зло. Господ је човека створио од земље. "Он им је дао разум, језик и очи, и уши и срце ради разумевања, испунио их је проницљивошћу ума и показао им добро и зло", каже премудри (Сир. 17; 16)

"У суштини", примећује св. Јован Златоусти, "добро и зло не познају само они који су по природи неразумни, а Адам је поседовао велику мудрост и могао је разликовати и једно и друго... Ако Адам не би знао шта је добро а шта зло док не окуси са дрвета, грех би, према томе, за њега био учитељ мудрости". Исто тако размишља и преп. Макарије Египатски: "Адам је знао да разликује страсти" ("Духовне беседе" 26, 1).

Човек је познавао критеријум добра и зла - и био је, значи, морално одговоран. Када змија говори о будућности "знаћете шта је добро а шта зло", она управо тиме и одаје себе као противника - ђавола. Такво постављање питања претпоставља да је Бог - преварант, да оно, што је Он људима открио као добро и зло не одговара истини и да је тек сада змија спремна да Еви саопшти истинску аксиологију.

Суштина његове лажи састоји се у томе што су људи у том тренутку - упркос уверавању змије - већ знали шта је истинско добро, а шта истинско зло.

Све е предвидено и преземни се контрамерки и затоа на крај едните ќе ја добијат својата плата поради гревот уништување, самите ќе се уништат затоа што е универзален закон на природата, а другите кои поверуваа во Божјите заповеди Господ Бог ќе ги спаси. Значи на крја овој свет ќе биде уништен со оган и сите грешници. А Господ ќе ги спаси избраните. Ти одбираш сам по своја слободна воља каде ќе бидеш и кого ќе следиш.

 

[Ipsissimus]

Ти не го ни прочита текстот. Адам и Ева имале доволно познавање за што е добро или зло. Значи имале теоретско познавање. Требале духовно да напредуваат за кога ќе дојде време да го примат и тој плод во себе. Секое пред време примање се случува тоа што сите го знаеме. Тоа било целта на сатаната да го падне човекот.

Го прочитав, и нема смисла објаснувањето. Ако имале познавање што е добро а што зло, тогаш која е поентата да им забраниш да спознаат добро и зло? Тоа е исто како некој преку писмо да ти прати порака дека ти забранува да научиш да читаш.
И втора работа, те прашав и предходно! Зошто Бог како сезнајно битие не предвидел дека сатаната ќе биде причина за зло? Зошто создал такво битие ако е сезнаен?

 

[ZOTE]

Го прочитав, и нема смисла објаснувањето. Ако имале познавање што е добро а што зло, тогаш која е поентата да им забраниш да спознаат добро и зло? Тоа е исто како некој преку писмо да ти прати порака дека ти забранува да научиш да читаш.
И втора работа, те прашав и предходно! Зошто Бог како сезнајно битие не предвидел дека сатаната ќе биде причина за зло? Зошто создал такво битие ако е сезнаен?

Требало да достигнат некое духовно ниво за да можат да го примат тоа знаеење. Они пред време го примиле.

Па нели сваќаш зашто се морало да тече? Прво како некого ќе осудиш пред да погреши? Второ, како некој кој греши ќе му дадеш шанса да се покае, да се исправи? Затоа ни служи и примерот од лево и десно од Христос на крстот. Десно е тој што се покајал, а инаку тој бил осуден за убиство, тој лево не се покајал. Значи Господ од љубов кон сите е долготрпелив и чека секој да може да се спаси.

 

[Ipsissimus]

Требало да достигнат некое духовно ниво за да можат да го примат тоа знаеење. Они пред време го примиле.

Па нели сваќаш зашто се морало да тече? Прво како некого ќе осудиш пред да погреши? Второ, како некој кој греши ќе му дадеш шанса да се покае, да се исправи? Затоа ни служи и примерот од лево и десно од Христос на крстот. Десно е тој што се покајал, а инаку тој бил осуден за убиство, тој лево не се покајал. Значи Господ од љубов кон сите е долготрпелив и чека секој да може да се спаси.

Што требало а што не требало не е суштинско за муабетов! Поентата е дека на нив им било ускратено сознанието за добро и зло! И истиот што им го ускратил, потоа ги казнува затоа што не го послушале?! Како може да знаеш дали одредена постапка е погрешна или не ако немаш сознание за добро и зло?