Ова е некоја брошуричка со наслов "The Psychology of Homosexuality од некој си Др Пол Камерон,претседател на некој си "The Family Reserch Institute".
Големо извинување оти е на српски,ама немам време да го преведувам
ПСИХОЛОГИЈА ХОМОСЕКСУАЛНОСТИ
Одговорност и неозбиљност у животу
Иако би многи желели да мисле другачије, само постојање нашег друштва зависи од сваког појединца који доприноси опстанку и добробити свих. Нико, осим старих, болесних и хендикепираних - није никада био ослобођен од вођења продуктивног живота. У примитивним друштвима, добар човек је ловио да би издржавао цело племе, а добра жена је рађала и гајила децу да би обезбедила опстанак своје врсте. У модерној култури, улоге су на вештачки начин измењене, али су, до скора, остале суштински исте. Добри грађани су водили продуктиван живот и уводили децу у свет да би заједницу напојили врлинама.
Они који нису прихватили ове одговорности, који су избегавали рад или нису успевали да прихвате "сласти" брака и родитељства, сматрани су сумњивим, па чак и рђавим, зависно од својих способности и степена непокоравања друштвеним правилима. Скитнице и мангупи су само два примера оних који су избегавали своје обавезе давања позитивног доприноса економији заједнице. Лопови и проневеритељи су били најгори, јер су активно грабили од оних који су били поштени и марљиви. Раскалашни и хомосексулаци су били севични и саможиви, већ и због тога што су сексуалност видели одвојену од одговорности родитељства.
Чак и поред библијских препорука, хомосексуалци су сматрани непродуктивним и отуда штетним за добробит и чак опстанак заједнице. Поред тога, сматрани су опасним, јер су врбовали младе и одвлачили их од нормалног, здравог и продуктивног живота. У својој себичној заокупљености полним задовољством, они су стремили томе да се побуне против природног поретка самог људског живота – узајамне одговорности особа за све оне облике понашања на осно-
вама друштвеног уговора. Било ко да одустаје од тог уговора, из било ког разлога - осим због болести или неспособности јесте "шупљоглав", "безвредан" или "неморалан". Треба само погледати највеће херојске приче - од Илијаде, преко Енеиде и Јеванђеља да би се виделе врлине човека и жене описане речима решености да буду продуктивни и несебични, насупрот егоцентричним и деструктивним.
Пошто су, данас, многи у нашем друштву одбацили ове старе норме, видимо да се вајкадашња упозорења обистињују. Хомосексуалци су сада више од непродуктивних "сексуалних скитница". Они регрутују друге, стварају заједнице, почињу да се ругају и подривају стару побожност и оданост породици, држави и Богу. Они су редефинисали значење "доброг" и "лошег", и гледају с презиром на идеју да су поштен рад и секс у браку основи заједнице, који су потребни за људски опстанак.
Традиционална социо-психијатријска теорија показује да ће продуктивни људи уживати у животу, да ће имати добро мишљење о себи, стећи поштовање пријатеља и сарадника и да ће се осећати повезаним са својом породицом и друштвом. Непродуктивни ће, такође, имати личност која ће бити обликована њиховим карактером и искуством; наиме, својим "безвредним" и контрапродуктивним активностима и животним изборима. Од њих се очекује да се осећају незадовољни животом и самим собом, да их погађа друштвени презир и да траже прекомерну разоноду (кроз забаву, ризик, дроге и секс).
Од "побуњеника" се очекује да имају "проблеме прилагођавања" јер не прате друштвене препоруке. Они ће, због свега и свачега, бити бесни на своју породицу и друштво, чак ће и њих кривити због свог проблема. Побуњеници, какви су лопови и хомосексуалци, стремиће томе да се "осећају комотно" само у свом друштву. Иако могу да нађу задовољство у својој субкултури, њихови животни стилови спречавају њихово пуно учешће у стварима које психолошки "стварно вреде" (тј. родитељство, друштвени углед). Насупрот томе, традиционална теорија тврди да ће побуњеници презирати оне који су продуктивни, чак ће им завидети и вређати их.
Поред заокупљености хомосексуалаца сексом, традиционални психијатри су побројали учесталију појаву особина личности које указују на њихову психолошку нестабилност и неспособност да успешно комуницирају с другима. др Едмунд Беглер, који је лечио преко хиљаду хомосексуалаца, закључио је да су они настојали да
- изазивају нападе на саме себе, а потом ове "нападе" примају као неправду коју су претрпели,
- показују одбрамбену злобу према другима,
- показују неозбиљан став како би прикрили своју депресију и кривицу,
- показују екстреман нарцизам и неозбиљност,
- одбијају да признају прихваћене стандарде у стварима које се не тичу секса, под претпоставком да имају право да кроје морална начела у погледу хомосексуалаца, као компензацију за њихову "патњу" и
- уопште буду непоуздани и да, мање или више, имају психопатску структуру.
др Ирвинг Бибер, који је спровео једно од највећих психијатријских истраживања хомосексуалаца, описао их је као "гневне, огорчене људе с ниским осећањем одговорности". И др Чарлс Сокаридес, психијатар, наглашавао је сличност опсесивно-компулзивне природе хомосексуалаца с наркоманима.
Насупрот традиционалном гледишту, модерни егалитаризам наглашава подједнаку вредност свих, независно од његове воље да буде продуктиван (коначно, сви ми делимо "заједничку судбину људске природе"). Ова идеологија не види никакву "везу" економске и сексуалне продуктивности са психолошким благостањем: они који бирају да живе од социјалне помоћи, "подједнако су добри", и имају исту мешавину особина личности, као и они који су одабрали да раде. Они који живе у браку, не могу се сексуално и психијатријски разликовати од оних који "живе заједно". И хомосексуалци се не могу психијатријски и социјално разликовати од хетеросексуалаца.
Егалитаријанска социо-психијатријска теорија тврди да би сви (укључујући ту и хомосексуалце) били задовољни собом уколико би друштво присиљавало своје чланове да прихватају свакога "због онога што бира да ради, или да буде". У овом "човечанском братству", посао стицања одговарајућег материјалног иметка и подизања довољног броја добро социјализоване деце, "природно" би изашао из општег духа сарадње, пристојности и прихватања одговорности као преовлађујућих.
