Ваша поезија!

radica

never mind
Член од
21 октомври 2007
Мислења
599
Поени од реакции
36
Не ме гледај!

Твоите очи знаат да ме прекорат,
да ме скршат без ниеден збор.

Таму низ сребрената светлина,
бескрајна на небото
се опивам до дно.

Ти не знаеш да ме сокриеш,
не знаеш да ме заробиш.
Сам во себе си говориш
се тешиш и одиш напред,
но каде сум јас,
наједноставната јас?

Се застанува пред тебе.
И мостови преминуваш,
и улици одминуваш,
но што си ти без светлината,
што си ти без судбината?

Немој да ми пишуваш!

Често знаеш од далеку
некој збор така лесно да напишеш.
Но знаеш ли колку се тешки твоите зборови?

Ни трага од бол тебе не те пресретнува.

Во нов живот и нова приказна.
Останаа нашите патишта
останав и само јас тука.
Раните се повторно со нас,
некогаш ќе заздрават,
и болот некогаш рана зацелува.

Немој да ме сонуваш!

Кафето ме чека на летната тераса.
Топли мајчински дланки ме будат.
Се прашувам кога ќе ме разбудат
од мирисот на топлината на телото.
Колку е само слатка таа топлина!
Зарем има нешто повредно од овие мигови на убост и сјај?
Не, не сум ништо јас без нив.
Ни ти не си ништо без твоите соништа.

Немој да ме очекуваш!

Нема да се вратам на патот,
на него ниту те освоив, ниту те засакав.
Ниту посакав да биде поинаку.
Едноставно, толку совршено.

Немој да доаѓаш!

Биди подалеку за да бидеш посигурен,
подалеку за да бидам посигурна.
Вредеше и нечиј труд,
научивме да живееме со далечината.
 

Lucy in The Sky

A girl with kaleidoscope eyes
Член од
8 март 2009
Мислења
304
Поени од реакции
34
Не му е убава насмевката
На оној кој постојано се смее.
И не би била толку топла прегратката,
Ако ми го позајмиш палтото, да ме грее.

Најубавиот збор ќе биде тишина
Ако ми зборуваш целиот ден.
И секој среќен миг би изгледал како да си песок во пустина,
Кога се што си ти е радосен.

Како дома ќе му биде насекаде
На човекот кој е постојано на патување.
И ако постојано те гледам некаде,
Ќе одлета како птица магијата при повторното сретнување.

Разгорен оган може да биде и најмалиот пламен,
кога студ е единственото што го чувствуваш околу тебе.
Мислиш дека си паметен и дека ти нема рамен,
Но глупавиот со една мисла може да стане побогат од тебе.

И секоја преживеана болка и тага
Вреди за заљубената насмевка после секој убав миг со тебе.
Ако не помислуваш на нешто што е лага,
Како ќе изградиме доверба меѓу себе?

Светилката ќе остане само предмет без намена
Ако не постоеше темната соба.
И само љубовта може на омразата да и биде замена
Ако се разбуди од срце, а не од злоба.
 

KeleS

insolitus res
Член од
22 јануари 2008
Мислења
734
Поени од реакции
57
The poet ( For the sorceress of words that "eats" her own children )

Neither victor nor vanquished,
I stand as but a visitor - voyeur
at the void between humanity and animality .
I am but a figment of thought
and a mirror to all your fears ,
as if standing to taunt all
that dare to test the human within them self`s.

All you perceive is but a glance into your own soul
and stand dazed ,
at what you have not seen your self’s to be .
Yet I the creature of twilight ,
and child of the darkness stand there
as a stone pillar , unchanged yet ever lasting ,
mirror to your humanity .
 
Г

Господ

Гостин
Subhuman

Се губам.
Онака,досадно ми е,тонам.
Дали сеуште сум пиреј?
Дали сеуште и пркосам на горчината на животот?
Веќе не можам ни да го потврдам моето проклето постоење.
Ме преклопи лавината медиокритет.
Станав еден од нив.
Мал,неважен робот,слуга на новото време.
Срцето и умот ги заменив со машини.
Крварам киселина,плукам цијанид.
Коските пак,ги обложив со титаниум,се заштитив од секаков удар.
Мртов,без емоции чекорам по трнливиот пат на судбината.
Но не боли,челична маса ја замени мојата кревка кожа.
Се самоуништив обидувајки да се спасам.
Човек?
Не!
Нешто помалку...​
 
С

Сатори

Гостин
Уништена илузија тропа на твојата врата,
Се моли како старица за внимание на млад син,
Се витка во искинати марами
Те проколнува да ја пуштиш дома.

Ја гледаш како млада девојка која што ти нуди бели гради,
Како проститутка која безплатно би ти се подала,
Родилка на светот кој што опкружува,
Изгубена љубовница која што никогаш не ти се јавила.

Зошто мирот кој макотрпно си го добивал,
Сега е хаос кој се продава за ефтини пари на пазар,
И сите твои идеали се на чекор од пропаста,
Зошто си дете кое не знае да си игра со џамлии на улицата.

Си ги врзуваш очите мило со црна шамија,
Не сакаш да ја видиш желбата што ти тлее во внатрешноста,
И секој твој сон е туѓ затоа што не знаеш да сонуваш,
Затоа сега илузии ти тропаат на врата.
 

Divider

Seraphim
Член од
24 февруари 2005
Мислења
27.337
Поени од реакции
3.062
[FONT=&quot]Moon’s duplicity

[/FONT]
[FONT=&quot]In the long nights she made promises[/FONT]​
[FONT=&quot]Oaths never meant for keeping[/FONT]​
[FONT=&quot]She confessed true love and kisses[/FONT]​
[FONT=&quot]And in the mornings she was weeping

[/FONT]​
[FONT=&quot]Profound and deep was her ardor[/FONT]​
[FONT=&quot]Of nighttime love and passion[/FONT]​
[FONT=&quot]And come dawn she broke them with fervor[/FONT]​
[FONT=&quot]Bound by her fears and obsession

[/FONT]​
[FONT=&quot]Come night she’ll profess her sorrow[/FONT]​
[FONT=&quot]And argue of her loyalty and affection[/FONT]​
[FONT=&quot]Yet it’ll all end again on the morrow[/FONT]​
[FONT=&quot]In tears, grief, betrayal and deception

[/FONT]​
[FONT=&quot]I fear she’ll ask for one more chance[/FONT]​
[FONT=&quot]To prove herself steadfast and true[/FONT]​
[FONT=&quot]But I fear what if it’ll be again a prance[/FONT]​
[FONT=&quot]And a decision I might rue

[/FONT]​
[FONT=&quot]I dread this coming night and I tremble[/FONT]​
[FONT=&quot]What I shall do, I find myself ponder[/FONT]​
[FONT=&quot]She may be my love, my Moon and my marvel[/FONT]​
[FONT=&quot]But will she deceit me once again I wonder[/FONT]


[FONT=&quot]Лелејска

[/FONT]
[FONT=&quot]Слуден од нејзин поглед благ и милосија[/FONT]​
[FONT=&quot]Се искачив на крепост, на врв планина[/FONT]​
[FONT=&quot]И изрипав, полетав на крилјата на љубовта[/FONT]​
[FONT=&quot]Исплетени од нишки на среќа срцевна

[/FONT]​
[FONT=&quot]Летнав понесен од ветувања за љубов безмерна[/FONT]​
[FONT=&quot]Нагоре по таа ѕвездена патека трепетлива[/FONT]​
[FONT=&quot]Да вкусам месечева синевина[/FONT]​
[FONT=&quot]Да прегрнам зрак бледа светлина

[/FONT]​
[FONT=&quot]И вознесен, со срце полно убавина
[/FONT]​
[FONT=&quot]И поглед без умисла, летнав упорито и високо[/FONT]​
[FONT=&quot]Дур таа со збор не ми ги стопи крилјата[/FONT]​
[FONT=&quot]И вртоглаво ме остави да се урнисам в бездната

[/FONT]​
[FONT=&quot]Таму, сокршен, заплакав од болка и се поревнав[/FONT]​
[FONT=&quot]Кога ја здогледав како заминува по небата[/FONT]​
[FONT=&quot]И ме остава да ме пеплосаат мугрите[/FONT]​
[FONT=&quot]И душа да ми исколваат гавраните в праскозорја

[/FONT]​
[FONT=&quot]Ах, улав сум, знам, што поверував[/FONT]​
[FONT=&quot]Љубовта кон Месечината ме прелага[/FONT]​
[FONT=&quot]Полека издишувам и гледам како душава[/FONT]​
[FONT=&quot] Од мене излетува во клета небидина

Ih, a be, neli...:)
[/FONT]


[FONT=&quot]Redemption

[/FONT]
[FONT=&quot]Brave spirits awake, arise dead souls, my brothers, I call thee, come to me[/FONT]​
[FONT=&quot]On those red blood river whence we once fought bravely with resolve[/FONT]​
[FONT=&quot]On our dying grounds, we must again embrace our destiny, our fate [/FONT]​
[FONT=&quot]In the waning Moon light we must wait the dawn breaking, [/FONT]​
[FONT=&quot]To march forth, to Elysium, our home, of which we long have been lamenting

[/FONT]​
[FONT=&quot]Arm thyself, my brave souls of doom, with armor bright[/FONT]​
[FONT=&quot]And swords made of truth and shields of our souls might, for we march in the gloom[/FONT]​
[FONT=&quot]Filled full of sorrow, yet as made of light, to our fate, as we did, ages past[/FONT]​
[FONT=&quot]In the past, as foretold by the blind prophets and written in the stars, our doom[/FONT]​
[FONT=&quot]For we will not falter, even if all else fails, for our future, we go, into the dust

[/FONT]​
[FONT=&quot]Once more we must go forth, solemn as we are, yet brave [/FONT]​
[FONT=&quot]Unyielding, despite all broken promises of late, to our glory, our fate[/FONT]​
[FONT=&quot]Never to be broken, never beaten down, we’re here to stand, against all odds[/FONT]​
[FONT=&quot]Against Devil’s hordes, in the dark we’ll go on, away from the light, in Hell[/FONT]​
[FONT=&quot]And we’ll make again as we did not so long ago, and we will again all be true

[/FONT]​
[FONT=&quot]We’ll fights his mighty host made up of lies, treachery and despair and rue
[/FONT][FONT=&quot]With truth-swords armed and our soul’s shields, we are strong, unwavering, so firm, [/FONT]​
[FONT=&quot]Yet we have our light, for we are angels, soldiers of light, the Lord’s might[/FONT]​
[FONT=&quot]And on this day of doom, come, hurry, hustle and make all haste, [/FONT]​
[FONT=&quot]The day of all days is here, redemption and new life awaits

I am marching toward Elysium!
[/FONT]​
 
Г

Господ

Гостин
Hollow

Another day has passed.
Time travels faster than light.
Life runs faster than a river.
Was it years,or was it a moment?
I no longer know the difference.
I no longer remember happiness.
All I can feel
is this accursed hollowness inside.
I am slowly rotting,
decaying from the outside.
I lost my heart.
I lost my mind.
I am hollow.
So alive,yet so dead.
When did this happen?
When did the river bend?
When did my temple collapse?
I no longer know.
 

RocknRolaa

Rafa Para Siempre
Член од
21 февруари 2010
Мислења
6.869
Поени од реакции
9.740
Јоргован

Ах таго ,пак пролет,малку полен и
мирис на Јоргован
Ах таго,милион дукати не те купуваат
би те дала на подарок
Чист дождец надвор тропа на прозори
многу молк,многу малку зборови..
Ах таго,таго моја,се вкопа в душа,
мисли гонат ,и без слух слушам
Мирис на Јоргован,малку полен
оваа пролет...
Се друго исто е
 

Divider

Seraphim
Член од
24 февруари 2005
Мислења
27.337
Поени од реакции
3.062
[FONT=&quot]Клисура[/FONT][FONT=&quot]

[/FONT]
[FONT=&quot]Од дамина стои и опстојува, време не ја допира[/FONT]​
[FONT=&quot]Над езеро надвисната, од тивки бранови непокорена[/FONT]​
[FONT=&quot]Од ветришта гонета, со дождец сронувана[/FONT]​
[FONT=&quot]Непокорно исчекува грмотевици моќната клисура

[/FONT]​
[FONT=&quot]Сал одеднаш, од небеса удрија во неа[/FONT]​
[FONT=&quot]Силни звуци, екот и громогласни татнежи[/FONT]​
[FONT=&quot]И од сон непрегор ја пробудија клисурата[/FONT]​
[FONT=&quot]И таја испростуми, ненадвисната, како премоќна

[/FONT]​
[FONT=&quot]Долго ја татнеа молњите громогласни[/FONT]​
[FONT=&quot]Долги ноќи ја рофјаа громови и бранови[/FONT]​
[FONT=&quot]И таа со насмев ги прифати како бакнежи[/FONT]​
[FONT=&quot]Како созвучија, милозувк, како љубовна поезија

[/FONT]​
[FONT=&quot]И одненадеж ги снема, замолкнаа[/FONT]​
[FONT=&quot]Се праша клисурата таговно, каде заминаа, [/FONT]​
[FONT=&quot]Дал погреши што ги прифати в прегратка[/FONT]​
[FONT=&quot]Сите бучави и громозувчија и заплака в тишина

[/FONT]​
[FONT=&quot]И побара од сите небесни друшки да запеат[/FONT]​
[FONT=&quot]Звукот да го вратат, да ја наткренат од тишини[/FONT]​
[FONT=&quot]Оти без звук, в тишина, сал ќе умира[/FONT]​
[FONT=&quot]И тивко во водата ќе се сронува

[/FONT]​
[FONT=&quot]Сал во потрага по громогласијата[/FONT]​
[FONT=&quot]По гласовите на бранувањата, сронета[/FONT]​
[FONT=&quot]Во водата загубена и во смртна мирнотија[/FONT]​
[FONT=&quot]Замина да слуша звук на незвук и немуштија[/FONT]​
 

Мортидо

занаетчија дете
Член од
15 февруари 2009
Мислења
1.874
Поени од реакции
1.087
Казна

И молњи од небото пратени беа
половина земја во прав се претвори
и секое суштество што таму се најде
повеќе ни гледа,повеќе ни говори.
И Мајката Земја утробата ја отвори
грешниците ги казни за времињата минати
кога го погледнаа своето царство во пепел
останаа само со устите позинати.
Царството со години, што на туѓа мака го градеа
од Белата Вода до Шумата Света
вечна агонија сега завладеа.
И битка ќе спрема со Витезот од Север
таа Црна Тиранка параноја што ја обзеде
чесното кралство сака да го пороби
повторно во бездна народот да го одведе.
Но разбери ти грешнице,Ти изроду на кентаурот
дека злобата твоја ја гледа Креаторот
твоите црни намери вкоренети во умот
ќе изчезнат со тебе засекогаш од Универзумот!!!
 

Divider

Seraphim
Член од
24 февруари 2005
Мислења
27.337
Поени од реакции
3.062
В....... П........

[FONT=&quot]Призвуци на сеништа проигруваат, в мила чемерна[/FONT]​
[FONT=&quot]Како на варосани ѕидови во бела одаја[/FONT]​
[FONT=&quot]Ме канат да им се придружам во песната[/FONT]​
[FONT=&quot]А јас, клетник, сал чемерам и тагувам

[/FONT]​
[FONT=&quot]И бели снегулки ги галат прозорците мранѕулаво[/FONT]​
[FONT=&quot]Небаре сакаат да влезат кај мене в прегратка[/FONT]​
[FONT=&quot]Како да не знаат дека в таја врелина[/FONT]​
[FONT=&quot]Ќе заминат и ќе се истопат в небидина

[/FONT]​
[FONT=&quot]Дури и голите гранки на дрвјата тропкаат[/FONT]​
[FONT=&quot]На трошната колипка на мојата душа скоравена[/FONT]​
[FONT=&quot]Небаре тропотот ќе ја разигра и разбуди[/FONT]​
[FONT=&quot]Со милна трепетлива песна на милозвучија

[/FONT]​
[FONT=&quot]Се думам и се ројам како пчели в кошница[/FONT]​
[FONT=&quot]Над својата судбина полна јад и црнила[/FONT]​
[FONT=&quot]Како мисли самотни да ме клукаат осила[/FONT]​
[FONT=&quot]Чиниш сакаат да ме испратат в вечна темнина

[/FONT]​
[FONT=&quot]Не, има една ѕвезда, која ме засјајува[/FONT]​
[FONT=&quot]И в сета темнила ми носи игра на светлина[/FONT]​
[FONT=&quot]Ме накрева, поглед да одсмуртам[/FONT]​
[FONT=&quot]Да станам, да си посакам, сонцевина в душава[/FONT]​
[FONT=&quot]И таа ме гали со топлина, љубовна

[/FONT]​
[FONT=&quot]За неа, иако се поревам како стар изнемоштник[/FONT]​
[FONT=&quot]Станувам, да тргнам и пат долг да изодам[/FONT]​
[FONT=&quot]Да ја допрам и милно ја целувнам, галовно[/FONT]​
[FONT=&quot]И в скутија и страдна глава положам на милуфка

[/FONT]​
[FONT=&quot]Возљубен од мене бегаат сеништата[/FONT]​
[FONT=&quot]И призраците кои ме гонат, бегаат[/FONT]​
[FONT=&quot]Опстојно и упорито чекорам кон неа, ѕвездата[/FONT]​
[FONT=&quot]Кон мојата недоиспеана приказна, кон среќата, мојата.[/FONT]​

 

Medea

Облинеса
Член од
25 април 2007
Мислења
2.973
Поени од реакции
3.269
Кратки задоволства

Кратко и слатко
вресни го моето име
кога ќе бидеш далеку
а со пенисот в рака.

Да знаеш.
Тој и таму ќе ме сака.


А јас, како Амели
Ќе се прашувам...
Колку ли луѓе сега доживуваат оргазми.
Додека јас и ти сме далеку.

Во задоволството сами.
 

Divider

Seraphim
Член од
24 февруари 2005
Мислења
27.337
Поени од реакции
3.062
Beat

I write, for to yell I can’t
I drink; for a glass not drank'd I leave not
I love for to love I must love do
I fade, rejoice and cry

I grieve
Often smiling I revel in all
Choleric and irate
Of thoughts conquering
And how to answer
My sweet dream girl

Trump

Dying of yearning thoughts
Inside notions, black, cursing
Worm eaten, idea killed, doubts
I gaze with eyes bleak, I am dying

Pestilence’s bodies, hellish sickened spirit
It seems undrank’d, uneaten, thrown
As on a dump decaying
Souls, faces, angry brows downed
I see them unbelieving
I am just dying, dejectedly


Verve

Fly little angel, over the moon
as the cat sits on the hot tin roof.
Jump over the tall fence,
as the lovebirds dance.


Look for your mirror on the wall
see who's the best of them all.
Gaze in the blue sky,
see me laugh, see me fly.



 
Г

Господ

Гостин
Агонија

Ноќ.
Земјата почива во темнина.
Се капи во мртвило.
Мртвило кое го чувствувам и во себе.
Горчина на мојот јазик.
Мирисот на смртта полека ги исполнува моите ноздри.
Го слушам нејзиниот шепот во миоте уши.
Чувствувам празнина,
шуплина во моите гради.
Нешто недостига.
Дел од мене.
Не почувствував дека го испуштив
брзајки низ преријата на болката
голтајки прашина,полека умирајки.
Сега?
Сега сум никој.
Сенка,бледа силуета на човек.
Но не и човек.
Само агонија.
 
Член од
3 декември 2007
Мислења
3.718
Поени од реакции
772
Се трудиме да се повредуваме,
јас тебе, па ти мене
и го знаеме тоа
а упорно продолжуваме
да си зариваме осила во тилот,
грбот, нозете...

Ама знаеш дека до срцето
ништо твое веќе не ми допира!
 

Kajgana Shop

На врв Bottom