Хеленизмот - Европска измислица од 18 век

Славјански

Антички Словен
Член од
2 мај 2008
Мислења
5.644
Поени од реакции
1.346
Одличен начин за одбрана на името.

На првата слика треба да стои Демостен, а на втората Папандреу.
 

Ч Е Н Т О

Методија Андонов
Член од
3 јули 2008
Мислења
1.698
Поени од реакции
1.612
Демостен личи на Џорџ Мајкл. ЛоЛ
Па нормално, а се знае и зошто.

Еве само еден од многуте извори за тоа кој всушност од древнина до денска е познат по ПЕДЕРАСТИЈА во целиот свет.
Ви претставувам еден осврт на релативно нова Шпанска поезија од автори што црпеле инспирација од античките наши соседи и нивната пасија кон машкиот пол.



Emotions Recollected through Antiquity: Francisco Brines's "Poemas a D.K." reviewed by Susana Cavallo.
Hispania, Vol. 84, No. 2 (May, 2001), pp. 205-213

Значи во потцртаниот дел авторката прави осврт на една поема на шпански со име "El Triunfo del amor", или "Триумфот на љубовта", па во него вели...
Цитирам:
"Сетингот овде е Херонеја, познатото место на битката каде ФИЛИП од МАКЕДОНИЈА ги масакрираше Атињаните и го започна крајот на културата на Перикле. Еден факт кој е помалку познат е дека војската што беше поразена кај Херонеја беше "Светата Чета", предходно непобедена борбена единица составена од возрасни мажи и нивните млади љубовници.[9] На тој начин Херонеја ја претставува не само СМРТТА на Грчката цивилизација туку и пропаста на еден начин на живот--Педерастијата--егзалтираната форма на машка-хомосексуална љубов славена од Фаедрус и Паусаниј во Симпозиум, и од Сократ во Фаедрус. Херонеја задржа дел од ова значење до денешен ден. Спред Грегори Вудс, местото на битката го претставува машкото дружење за хомоеротична љубов и состојбата на опсаденост на педерите во модерниот свет. 'Приказната за битката кај Херонеја за ефект се потпира во голем дел на убавината на едно поле послано со мртви млади мажи.'(Woods63)[10]"

Во продолжение авторот на поемата си тера во ист стил и си замислува дека тој и неговиот љубен заедно загинале кај Херонеја, дрн, дрн...

Од забелешките во овој превод имаме две:

[9] - Фаедрус алудира на "Светата Чета" во неговата страсна одбрана на машката-хомосексуална љубов во Симпозиумот: "Камо да имаше начин да се зачне еден град или војска стокмена само од љубовници и момчињата што тие ги сакаат."

[10] - Џефри Викс објаснува дека 'Редот на Херонеја' беше Британска група за поддршка на хомосексуалците и организација за отпор и хомосексуални реформи(цитирано кај Woods, 62-63).

Еве ви ја Вики-серија за овој "Order of Chaeronea":
http://en.wikipedia.org/wiki/Order_of_Chaeronea

А, еве и само еден пример, од иљадниците на нет, за т.н. убран речник за асоцијацијата и значењето на зборот "greek", посебно во земјите од Англиско говорно подрачје т.е. во 21 век преку интернетов низ цел СВЕТ..!

http://www.urbandictionary.com/define.php?term=greek
 
Член од
8 ноември 2008
Мислења
2.172
Поени од реакции
1.265
Значи во битката кај Херонеа (или Хомонеа беше?) нашиве и буквално им го “растуриле газот“ од ќотек на Грците!
 
F

FilipMacedon

Гостин
Значи во битката кај Херонеа (или Хомонеа беше?) нашиве и буквално им го “растуриле газот“ од ќотек на Грците!
Имало и погадни битки од таа,како на пример Битката кај Мегалопол, или пак кога Филип Петти ја изора Етолија односно Средна Грција за време на Македонско-Римски војни....Хајронеа е најславната да кажеме од сите тие...
 
Член од
17 март 2005
Мислења
11.493
Поени од реакции
1.584
Со битката на Херонеја им тураат крај на јужните. Филип Втори бил посебно бесен заради тоа што му го извадиле окото во битка, ги сотрел на Херонеја. Затоа впрочем и ги направиле статуите на лавовите укажувајќи дека јужните се закопани и над нив владее Македонија. Затоа Демостен се жали како се паднати во ропство, итн., итн.
 
Член од
28 мај 2005
Мислења
6.373
Поени од реакции
177
"For historians of the old school, Greek history ended when the Greek states lost their political liberty; they looked upon it as a closed story, mounting to a heroic finish at Chaeronea."

[Fourth Philippic][p.188]
 
S

Shaman

Гостин
Оваа книга мора да се прочита. Верувам дека многу од вас ја имаат или прочитано или зачитано и ќе ја дочитаат.

Кој не можел да ја најде еве ја на тацна. 3а ширењето на оваа книга вреди и затвор да се лежи. :vozbud::vozbud::vozbud:

http://www.amazon.com/Nation-its-Ruins-Archaeology-Imagination/dp/0199230382

http://ukcatalogue.oup.com/product/9780199230389.do


Има тука инфо за книгата и еден интересен коментар за истата:

http://traumwerk.stanford.edu/archaeolog/2009/02/a_response_to_the_nation_and_i.html


Еве и линк за позајмување, па кога ќе имате пари платете ја:

http://www.megaupload.com/?d=QRYPD10U


Поздрав,
 
Член од
7 мај 2005
Мислења
1.231
Поени од реакции
307
Можам само да ти честитам на пронајдокот и да ти благодарам. :bravo:

Книгава одма ја купувам!

Многу од гејциве во академските кругови самите признаваат дека се измислена работа. Но реакцијата од Елиса З. Фаро од Дармут Колеџ на линкот погоре ми остави посебен впечаток со тоа колку јасно ја опишува книгата.

Третото поглавје посебно ми остави впечаток како грчката влада одредува кој и каде да врши археолошки ископувања. Фаро вели Гркот избегал од дискусија -- добро е и волку што признал -- и не дал повеќе примери:

"While all of the topics touched upon under the broad heading of “Antiquity, Archaeology, and the Invention of Modern Greece” are important and deserve the attention paid to them in the text, one issue in particular resonates with me as an American Classical archaeologist working in Greece. That is the role that the major world powers played in the development of the concept of Hellenism, the archaeological repercussions of that role, and the legacy that has been left behind. In comparison to the discussion of indigenous Hellenism (112-119), which focuses primarily on the role of Christianity, the European and Western ideology of Hellenism is more resonant from my point-of-view. The examples are brief, and Hamilakis himself recognizes that this topic requires more attention. However, as a foreign archaeologist working in Greece today, bound by the restrictive permit regulations of the Greek government, this discussion provides insight into how and why the situation with foreign schools and permits developed. For example, when and how the French School received the Delphi permit, and how the Americans obtained the right to excavated the Athenian Agora (110). This historical underpinning helps to frame the current situation that is frustrating for Greek and foreigner archaeologists alike."

:eek:jea::je:
 

Ч Е Н Т О

Методија Андонов
Член од
3 јули 2008
Мислења
1.698
Поени од реакции
1.612
Можам само да ти честитам на пронајдокот и да ти благодарам. :bravo:

Книгава одма ја купувам!
Katunec не си арчи пари, наскоро ќе ја постирам цела на мојот Scribd профил.
:wink:
 

Bratot

Стоик и Машкртник!
Член од
27 јануари 2007
Мислења
17.089
Поени од реакции
4.498
Двојазично продолжение на првиот дел за германското создавање на Грција:

http://www.macedonianspark.com/mk/vesti/statii/450--made-in-germany-2

„Грција“: Made in Germany (2)

"Доволно е за Грците да ги имитираат Германците за повторно го добијат она што порано го имале" - Лудвиг фон Маурер, „Das griechische Volk“(1834).
Последниот пат застанавме читајќи за влијанието на Германците кое го имале во германски производената - Грција. Од Кралевите па се до Претседателите денешните Нео-Хелени се целосна креација на она што нивните германски господари сакале да бидат.
Без да го изоставиме супер херојот на 19-от век Лорд Бајрон, кој ја катапултираше каузата за нивната војна за независност, но Германците го беа престигнале за цел еден век. Тие отидоа дури дотаму што ја пуштија Елада во производство уште пред Грција да постои како таква (1). Според научникот Statis Gourgouris "Силата на ова културно преконструирање во Грција не може да се потцени, земајќи во обѕир дека особено социополитичките услови кои преовладуваат на крајот од војната за независност посочуваат на социјално редуцирање и културен дисконтинуитет, нултата точка во операциите на овие показатели беа разбирливи да се подбутне и почитува сликата на новиот национален идентитет ..... „Курсот“ на новиот имиџ на Елада (како културната конструкција така и општествениот систем) започна веднаш по краткото владеење на гувернерот Kapodistrias и ефикасно се имплементираше со преземање од баварската монархија и нејзините експлицитни желби за централизација и хеленизација. Всушност, културниот имиџ на модерна Грција е ставен во производство со многу поголема итност отколку што тоа беше политичко-економската инфраструктура, и покрај очигледната важност во подоцна новосоздадената држава. (2)
Германското „производство“ беше во полн ефект уште пред жителите на модерна Грција да дознаат кој бил Зевс. Она што се случуваше во Грција беше измислување на митот за националноста кој овозможи, до крајно ниво, метафизичко образложение за животот и смртта: значење без кое се’ би било залудно, бесмислено постоење. Без разлика дали митот зеде различни форми, секој мит е секогаш збир на неговите варијации. (3)
Семето беше засадено а германските „производните погони“ никнуваа насекаде во германски производената - Грција. Универзитетот во Атина (1837 -) е првата институција од високо образование во Новото Кралство и е основана од страна на кралот Ото според германскиот модел (4). Баварец беше и оној кој осигура дека кралството на Ото ќе биде снабдено со одлично пиво достапно за сите ново креирани Грци - името на нивниот зачетник Фухс беше хеленизирано за да се вклопи во она што е достапно денес во модерна Грција (5).
Но, ни недостига најважниот аспект од германското производство на модерна Грција ... Германец го измисли терминот “Хеленизам“.
Хеленизмот кој беше создаден од Германецот Johan Gustav Droysen, беше водечката сила за експанзионизам на Megali идејата (за Голема Грција).Националистичкиот квази-историчар од тоа време беше Constantinos Paparrigopoulos кој се обидуваше да го состави митот за еден непрекинат културен развој од античка Елада до - германскиот производ - модерна Грција. За жал, тој се соочи со многу критики од еден Германец, верувале или не, по име Jakob Phillip Fallmerayer. Fallmerayer обвинуваше дека модерните Грци не се потомците на античката раса на Хелените. Според него, и со право, модерните жителите на Грција биле мешавина на Словени и Албанци и се друго што се населило на Балканот. Paparrigopoulos мораше да докаже не само дека Мегали идејата е валидна, но тој исто така требаше да докаже дека Fallmerayer греши. Како и да е, тој не можешеше да ги поврзе деловите. Во неговите дела пред 1850тите, древна Македонија беше посебна нација неповрзана со античките хеленски "градови-држави“, македонската нација остварила, во општата историја [на цивилизацијата], различна мисија од онаа на Хелените "(6).
Paparrigopoulos се наоѓаше на крстосница. Тој не можеше да објасни како да се премости времето на Филип Македонски и Александар Велики како и Римската империја и Источната Римска Империја (Византија) до модерните времиња. Droysen конечно му даде на Paparrigopolous наводно тешки аргументи дека античките Македонци се всушност древните Хелени кои ја ширеле хеленската култура кон исток со владеењето на Александар Велики. Droysen го инспирираше во Paparrigopoulos префинетото разбирање за користење на теоретските принципи на германскиот историцизам (7). Преку Johan Gustav Droysen квази-историчарот Paparrigopoulos го измисли лажниот термин "македонски хелинизам" и ги состави парчињата на една непрекината митолошка култура заедно, култура која се протегала со милениуми се’ до денешни модерни времиња. И ете што добивме. Германците го измислија сето нео-хеленско за нео – Хелените.
Но сеуште не сме завршиле со ова. Постојат многу повеќе работи кои треба да се изнесат за германскиот производ “Грција“ како нивното знаме, нивниот ран германски правен систем, германските библиотеки, германската централизирана политика итн.
Сета оваа модернизација и сеуште Германците мора да ги влечат Грците, врескајќи, во 19-от век(8). Има уште толку многу да се разотркива пред Вас читателите кои попрво би завршиле со читање на книга со 5 минутен краток преглед.
Сепак ќе изложам уште еден мит на виделина бидејќи она што сум го оставил надвор од оваа равенка која се промешува со митот за континуацијата ( на германски произведениот Хеленизам) е оној мит кој денешниот Грк се учи уште од раѓање. Дека тие се потомци на мртвата раса на античките Елини бидејќи го зборуваат истиот јазик ( уште една лажна претстава бидејќи античките и денешните јазици не се идентични)
Историчарот Andrew Baruch Wachtel дава објаснување за потеклото на овој вид на размислување;
"На Балканот ... се создадени првите нации, благодарение на напорната работа на неколку европски ориентирани луѓе; државите за овие нации се создадоа подоцна. Моделот за градителите на балканската нација не беше Франција, туку Германија, каде интелектуалците внимателно го негуваа чувството на националната свест и пред постоењето на обединета држава.
Според германскиот модел, главната дефиниција на една нација е лингвистичка: нацијата претставува нација (и можеше, затоа, да се надева за независна политичка егзистенција во форма на една држава), доколку нејзините граѓани зборуваа заеднички јазик. Иако балканските интелектуалци и лингвисти, со тенденција тврдеа дека соодветниот јазик веќе постоел од памтивек и со тоа е обезбеден потребниот лепак за една нација, сепак ова не беше случај."

Секој наводен јазик е всушност составен од повеќе дијалекти на подеднакво лошо дефинирани соседни јазици. Бидејќи домашниот говорен јазик беше користен за ограничени цели по Отоманската инвазија, мораше многу работа да се направи за да ги трансформираат овие јазици во превозни средства соодветни за цела палета на модерни административни, комерцијални и културни цели. "(9)
И Wachtel ни даде совршен пример како модерните Грци го применија овој германски лингвистички градежен процес на нацијата со објаснување на работата на еден Григорис Заликоглу (најверојатно Влав) кој пишува во продолжение дека нивниот јазик е ист со јазикот на античките Елини. Wachtel пишува:
„Заликоглу инсистира дека современиот и античкиот Грчки се ист јазик, иако како автор на граматиката тој морал да препознае дека постојат огромни разлики меѓу нив. Но бидејќи му беше потребен јазичен континуитет за да ги поддржи своите тврдења за историскиот континуитет на грчката нација, тој го занемарува овој факт.
И покрај тоа што тој го користи јазикот на потомците (“крвни потомци“), го исклучува секој кој тоа го прави. Конечно, јазикот триумфира над сите други потенцијални маркери на националниот идентитет – така што Муслиманот ќе се смета за Грк доколку го зборува јазикот, но Православниот Христијанин кој го зборува турскиот нема да биде, дури и доколку може да докаже директно потекло од Платон.“(10)

Се разбира дека правилата се променија подоцна со доаѓањето на Влавот Ригас Веленстинлис кој тврдеше дека секој Православен Христијанин е Грк.
Од она кое го дознавме можеме да ја видиме вистинската природа на германски произведената Грција и како тие целосно ги произведоа новокомпонираните етнички Грци пред да биде креирана и грчката држава.
„Грција е највештачката од сите вештачки нации кои произлегоа со распадот на Отоманската империја“ – Јерасимос Какламанис (Analysis of Neohellenic Bourgeois Ideology, стр.13).

Извори:
1,2- Dream Nation by Stathis Gourgouris pages 86-87.

3- Inventing Greece by David Bien; Journal of Modern Greek Studies - Volume 23, Number 2, October 2005, pp. 217-234

4- Greece The Modern Sequel form 1821-Present by John S. Koliopoulos and Thanos M. Veremis page 164

5- The Greek Passion, by Kenneth Young page 159

6,7- European historiographical influences upon the young Konstantinos Paparrigopolous,by Ioannis Koubourlis; The Making of Modern Greece, Edited By Roderick Beaton, David Ricks pages 59-60.

8- The Greek Passion, by Kenneth Young pages 158-159.

9,10- The Balkans in World History, by Andrew Baruch Wachtel pages 77-78.
 

Bratot

Стоик и Машкртник!
Член од
27 јануари 2007
Мислења
17.089
Поени од реакции
4.498
Наново измислениот “Маратон“!?


Денешна Грција неодамна одбележа 2500 години стара воена победа на Атина над античките Персијци. Грчкиот главен град ги истакнува сите обележја за да ги потсети луѓето како градот-држава Атина ја порази Персиската армија во 490 год. п.н.е. во Битката на Маратонот. Проектот „Маратон“ ќе се одржи во атинскиот музеј Акрополис под покровителство на Министерството за Култура и Туризам. Ова вклучува низа меѓународни претставувања на настаните базирани на идејата за натчовечките напори.


Прославата ќе достигне кулминација со 28-миот Класичен Маратон на Атина. Повеќе од 20.000 спортисти од сите делови на светот се очекува да земат учество на оваа трка од бојното поле на Маратонот до Мермерниот „Панатенаикон“ стадион, на растојание од 42 километри.
Иако ова може да предизвика чувство дека минатото е многу реално во своето значење, припишаната природа на настаните од комеморацијата многу ретко е во согласност со вистинските историски записи (Roudometof, 2005: 36). Чинот на искористување на античката историја за модерни пропагандни цели смрди на антиквизација.
Модерното Грчко општество беше изградено на тврдењето дека тие се наследници на античките Грци. Тврдење кое многу тешко може да се поголта кога фактите кажуваат поинаку.
“Традициите“ кои се појавуваат или тврдат дека се стари, честопати се од скорашно потекло и понекогаш измислени (Hobsbawm, 1983: 1). Еден Французин, а не Грк, Michel Bréal е заслужен за измислувањето на маратонската трка. Тој го даде предлогот да се стави овој настан на програмата од првите (официјални) модерни Олимписки игри во Атина 1896 година на кои Спиридон Лоуис победи на првиот маратон(Cummings, 2010). Спиридон Лоуис беше роден во 1873 година во Маруси северно од Атина. Маруси некогаш содржеше значајна Албанска(Арбанашка) заедница(Liotta, 1999: 64). Еден анонимен Англичанец волонтер за време на грчката војна за независност поминал низ Маруси и видел „илјада жители, кои носеле фустанела и зборувале на албански јазик меѓу себе“(Anon, 1838: 624).
Евангелис Запас (1800-1865) е признат како основач на модерната Олимпијада. Запас ги иницираше Олимписките игри со својата верзија во 1859 година. Роден е во Албанско говорно село (Labove) во Епир (Young, 2002: 13). Албанецот Запас ќе биде катализатор и доброчинител со градењето на „ Zappeion“( именуван според него) и за реновирање на мермерот на Панатенаикон стадионот кој се користи на комеморацијата за Маратонот. Неговата глава сега почива во Запеион под која стои плоча на грчки јазик која вели: „Тука лежи главата на Евангелис Запас“ а неговото тело лежи во родното село во јужна Албанија, во кое на неговиот надгробен споменик напишан на албански јазик, се вели: „Тука лежат коските на филантропот Евангелис Запас“(Young, 2004: 149). Влавот Џорџ Аверов, исто така помогна во финансирањето на втората реконструкција на стадионот Панатенаикон пред којшто стои неговата статуа. Конечниот дизајн на реновираниот стадион беа врз основа на дизајнот на Ernst Ziller, Германец. Тој толку многу е важен во модерната грчка историја што биографијата на овој Германец се наоѓа на веб-сајтот од Претседателството на Република Грција ( http://www.presidency.gr/en/ziller.htm ).
Маратонот е уште една област која сигнализира многу црвени знамиња. Една статија во весник го пишува следново за митот на Маратонот:
Митот за Феидипидес (исто така познати како Phidippides или Philippides) е најверојатно основан врз други раскази со поцврсти историски темели.
Грчкиот историчар на петтиот век п.н.е. Херодот, "таткото на историјата" не го спомена трчањето на Феидипидес до Атина во неговите записи за битката на Маратон. Тој напишал дека пред битката, Феидипидес беше испратен до Спарта да побара помош. Тој истрча (се проценува помеѓу 140 и 153 милји) во два дена, а потоа веднаш побрза назад кон Маратонот.
Херодот, исто така, пишува дека по битката Атинската армија побрзала назад кон Атина, така што Персијанците, кои избегале на нивните бродови, не можеле да го нападнат небранетиот град. Според холандскиот историчар за антиката Jona Lendering, креаторот на веб сајтот Livius, митот за Феидипидес е комбинација од неговото епско трчање и маршот на Атињаните до Атина.
Првиот запис на Феидипидес како трча до Атина се немал појавено се до вториот век од н.е., кога грчкиот писател Луцијан напишал во својата "Вистинска историја", " Феидипидес hemerodromos (од hemera - ден и dromos – трча), известување за победата од Маратонот до врховните атински управници, кои беа седнати нервозно очекувајќи го резултатот од борбата, рече: "Радувајте се, победивме“, и велејќи го ова, почина во исто време како и неговиот извештај, кој истекува со поздравот."
Луцијан сепак, беше сатиричар, а не историчар. „Својата Вистинска Историја не содржи ништо од историска вредност, но тој имаше одлична забава шегувајќи на сметка на сериозните писатели од неговата доба“, напишал археологот Jim D. Muhly, поранешен директор на американската школа за класични студии во Атина.
Митот исто така, се појави во 346 год. во делото на Плутарх “Моралиа“ иако Плутарх изјавил дека тркачот се викал Еуклес или Терсипус.
Приказната на Феипидипидес беше популаризирана во 19 век. Во 1834, Французинот скулптор Кортот ја заврши скулптурата во Париската палата Tuileries на Феипидипидес умирајќи како што ја прогласува победата. Во 1879, Англичанецот поет Роберт Броунинг ја напишата поемата „ Феипидипидес“ која гласеше:
“Неочекувано! Да, тој се бореше дента на Маратонот:
Значи, кога беше Персија прашина, сите вреснаа “Кон Акрополис!“
Трчај, Феипидипидес, уште една трка! Твојата награда е призната!
“Атина е спасена, благодарам Пан,“ Тој го фрли својот штит, Трчај како оганот повторно: и просторот помеѓу разијанските полиња и Атина беше стрниште повторно, поле низ кое поминува оганот, Додека не падна скршен:“Радувајте се, ние победивме!“ Како вино низ глинено грло, Радоста во неговата крв го распарчи неговото срце, тој умре – блаженство!“

Деветнаесет години после песната, маратонската трка беше создадена. „Веројатноста е дека оваа поема, а не историските факти, беше во мислите на оние, кои после 20години, ќе се занимаваат со „оживување“ на Олимписките Игри и формирање на секој можен настан кој би им овозможил поврзаност со минатото“ – напиша R. Grogan во British Journal of Sports Medicine. (Cummings, 2010)
Американски патник патник поминувајќи низ Маратон во доцниот 19век запиша, низ хумор, она што го видел на Маратонот.
„Бев на почвата на славниот Маратон, погледите на кандидатите беа вперени во мене; што можев јас, како вистински Американец да направам за честа на мојата земја? Мојата должност беше јасна од старт, морав да одржам говор. Би ја изневерил мојата националност ако не го направев тоа. Ја тргнав масата настрана, ја тргнав и клупата и во целосна среќа поради задоволената глад и жед почнав да им се обраќам.
Андрес Маратониои - Еј луѓе на Маратонот – во овој момент морам да признаам дека морав да се смеам на себеси, гледајќи во лицата на педесетината Албанци, за ехото на свечената заклетва на Демостен во која се колне во хероите на Маратонот која ми помина низ мислите и ја направи ситуацијата смешна. Сепак, и покрај смеата, мора да знаете дека бев длабоко искрен и сигурен во мојот говор; имаше барем четири лица пред мене кои можеа да го зарберат мојот грчки и моите алузии. Шо се однесува на мојот грчки, мислам дека и Демостен би го разбрал, ако беше тука – иако можеби би го критикувал стилот и изговорот. (Snider, 1881: 87-88)“
Незамисливо е да се верува дека денешните Грци имаат било што заедничко со историјата на античкиот Маратон и митовите. Сите шест степени на поделба не оставаат со тоа дека Француската – Албанската – Влашката – Германската историја е порелевантна за модерните Грци отколку апсурдната помисла на некакво античко воскреснување на новоизмислените традиции кои се туѓи по култура и по раса за модерните Грци.

Референци:
Anonymous, (1838) “Sketches of Modern Greece” Blackwood's Edinburgh magazine, Volume 43.
Cummings, Dennis “The Myth of Pheidippides and the Marathon.” Finding Dulcinea. 5 Nov. 2010. Web. 10 Nov. 2010. http://www.findingdulcinea.com/news/sports/2010/april/Myth-of-Pheidippides-and-the-Marathon.html.
Hobsbawm, Eric (1983) The Invention of Tradition Cambridge University Press.
Roudometof, Victor (2005) “Toward an archaeology of national commemoration in the Balkans” in National symbols, fractured identities: contesting the national narrative edited by Michael E. Geisler, New England, Middlebury College Press.
Snider, D. (1881) A Walk in Hellas St. Louis, Privately Printed.
Young, D. (2002) The Modern Olympics: A Struggle for Revival Baltimore and London, The Johns Hopkins University Press.
- A brief history of the Olympic games MA, Blackwell Publishing.
Liotta, P. (1999) The wreckage reconsidered: five oxymorons from Balkan deconstruction USA, Lexington Books

http://www.macedonianspark.com/mk/vesti/mediainternet/452-2010-11-10-14-51-04
 
Член од
8 ноември 2008
Мислења
2.172
Поени од реакции
1.265
Григорис Заликоглу (најверојатно Влав)
Крајот на неговото презиме (оглу) покажува дека најверојатно станува збор за негово Турско потекло (Турчин Христијанин).
 
Член од
1 ноември 2010
Мислења
595
Поени од реакции
241
There is no dental morphological evidence of major population replacement at either Dothan or Lachish between the Late Bronze and Early Iron Ages. Pooling the time periods from both sites also shows no significant difference.

Therefore, these data do not support the model of the “Israelite conquest” or the introduction of a distinct group of immigrants who populated the southern Levant during the Iron Age. It should be noted that the sample sizes are small for some traits from Dothan and Lachish, and that they are only two of the many sites in the region from these time periods. Future bioarchaeological studies in the area are warranted, but current restrictions on skeletal analysis leave few sites for comparison.

The data also indicate that the group at Lachish may be more homogenous than previously thought, while the individuals in the family tomb at Dothan may have been influenced by peoples from the Mediterranean.

Нема стоматолошки морфолошки докази за големите населени во замена или Dothan или Лахис меѓу доцното бронзено и раното железно доба. Здружување на временски периоди од двете страни, исто така, не покажува значајна разлика.

Затоа, овие податоци не поддржуваат моделот на "Израелец освојување" или воведување на посебна група на имигранти, кои ја населуваат јужниот дел на Левант време од железното доба. Треба да се напомене дека примерокот димензии се мали за некои особини од Dothan и Лахис, и дека тие се само два од многуте локалитети во регионот од овие периоди. Иднината bioarchaeological студии во областа се оправдано, но сегашните ограничувања на скелетните анализа остави неколку сајтови за споредба.

Податоците исто така укажуваат дека групата во Лахис можат да бидат хомогени повеќе отколку што се мислеше претходно, додека поединци во семејната гробница во Dothan може биле под влијание на луѓето од Медитеранот.
Bioarchaeological Analysis of Cultural Transition in the Southern Levant Using Dental Nonmetric Traits-Jaime M. Ullinger et al. 2005

Што значи ова?
Нема го племето Дан, нема Данајци (Хелени)..го нема Мојсеј (ако ме слушнат од Црквата?)...а има Sea People.
 

Bratot

Стоик и Машкртник!
Член од
27 јануари 2007
Мислења
17.089
Поени од реакции
4.498
5 статии за справување со грчката пропаганда:

“Грција“: Made in Germany (1) и (2) дел:

http://macedonianspark.com/mk/vesti/statii/393-made-in-germany-1

http://macedonianspark.com/mk/vesti/statii/450--made-in-germany-2

и трилогијата “Создавањето на Грција“:

Создавањето на Грција (1) - првиот грчки устав и претседател

Создавањето на Грција (2) - присилното хеленизирање

Создавањето на Грција – бришењето на топонимите (3)


Напоменувам дека сите овие статии изобилуваат со извинредно значајни информации и достапни се во 2 јазични верзии - Македонска и Англиска.
 

Kajgana Shop

На врв Bottom