Не е за мене ...

  • Креатор на темата Креатор на темата Дивајн
  • Време на започнување Време на започнување

Дивајн

блаблабла
Член од
3 април 2005
Мислења
15.748
Поени од реакции
1.855
Дали некогаш сте се затрескале во некоја личност, за која сте сметале дека не сте доволно добри, па поради тоа не сте и се приближиле? Ви изгледала многу поубава од вас физички, ви делувала поинтелегентно, се дружела со луѓе со кои вие никогаш не сте се и сл?
Дали имате такви ограничувања кои знаат да ви го попречат патот, по кој обично без размислување би тргнале?

Можеби ви се случило токму тоа, а вие сте изреагирале како и секогаш? Каков ви бил исходот од таквата ситуација? Сте биле прифатени веднаш, со двоумење или па одбиени без никаква шанса?

А дали некој ви пристапил со доза несигурност бидејќи на некој начин се чувствувал неколку скалила под вас? Сте го охрабриле и сте му дале шанса или не сте му обрнале ни внимание сигурни во тоа дека не ви е достоен?

И така ...:pipi:
 
Ха, па мене всушност и тоа ми е најголемиот проблем, што секогаш се осеќам недоволно добра за нечија љубов, па затоа воопшто не ни сакам да се охрабрувам дека ќе биде нешто.
Секогаш гледам барем ако не друго да си имам убав однос, макар и пријателски со личноста која ми се допаѓа, но да пробам да направам нешто нема шанси од причина што едноставно постојано си викам “Нема бре шанси овој да ме свиѓа“...
И секогаш кога започнувам врска се прашувам себеси “Што видел овој у мене не ми е јасно“...
Секогаш ми се случува тоа, секогаш. И многу се нервирам. Едноставно немам самодоверба, не можам или потсвесно не сакам да верувам дека некој мене би можел да ме сака.

А дали некој ви пристапил со доза несигурност бидејќи на некој начин се чувствувал неколку скалила под вас? Сте го охрабриле и сте му дале шанса или не сте му обрнале ни внимание сигурни во тоа дека не ви е достоен

Мислам дека ми се нема случено тоа некој да ми пристапи со доза несигурност, но во секој случај, дури и да не ми се допаѓа некој, се однесувам многу нормално, затоа што не сум особа која сака поради неа други да се осеќаат лошо, зашто знам какво е чувството.
 
E ova mi se sluci vo sabota sprema nedela taa vecer. Bevme celo drustvo Makedonci na nekoja srpska zabava. So nas bese i eden Svetinikolcanec so go znam cel zivot ama ne sme se druzele. Ne sakam da zvucam samobendisano ili mnogu pametno ama nikogas ne bi pomislila deka tj covek ke mi se pusti bas zatoa sto mislam deka e nekolku skalila pod mene. Ama tipcevo si sobra hrabrost i gledam igrajki proba da me bakne. Se svrtev i mu rekov deka nema sansi znam deka vo Makedonija imam nekoj kakov i da e i kolku i da ne ni se stabini odnosite ama znaev deka da bese nekoj drug mozebi i ke probav nesto da napravam. Se razdelivme mu pokazzav kaj da ceka avtobus za nakaj doma t.e. ne znaev dali ima nokjni avtobusi i go isprativ. A utredenta mi se javi da izlezeme go odbiv i togas.
Da se razbereme ne vikam deka sum koj znae sto i ne se zamisuvam kako mnogu jaka megutoa so nekoi luge ne mozam da odam. Toa e od mene!:)
 
Дали некогаш сте се затрескале во некоја личност, за која сте сметале дека не сте доволно добри, па поради тоа не сте и се приближиле? Ви изгледала многу поубава од вас физички, ви делувала поинтелегентно, се дружела со луѓе со кои вие никогаш не сте се и сл?
Дали имате такви ограничувања кои знаат да ви го попречат патот, по кој обично без размислување би тргнале?

Можеби ви се случило токму тоа, а вие сте изреагирале како и секогаш? Каков ви бил исходот од таквата ситуација? Сте биле прифатени веднаш, со двоумење или па одбиени без никаква шанса?

А дали некој ви пристапил со доза несигурност бидејќи на некој начин се чувствувал неколку скалила под вас? Сте го охрабриле и сте му дале шанса или не сте му обрнале ни внимание сигурни во тоа дека не ви е достоен?

И така ...:pipi:
Да,и сеуште сум...
Што да правам?
 
Еднаш. Беше многу поголем од мене, па не ни пробав да му пристапам ниту пак кажав на некој дека имам некакви чувства за него од причина шо ми изгледаше за недостижен, за многу над мене.

Ама то ко помала. Сега немам такво размислување.
Ако не пробаш, никогаш нема да знајш дали е или не е за тебе.
Сите си имаме свој квалитети. На пример, ако тој е попаметен, јас имам некоја друга особина која ме прај посебна. Или ако тој е поубав, јас имам нешто друго со шо можам да освојам некој.

А дали некој така ми пристапил?..Хм, не. Немам забележано. Не вервам.
 
Ми се случило да ми кажат дека не е за мене, дека сум предобра и слично, ама секогаш сум давала шанса па ќе видиме што како е и што ќе се случи. Го охрабрувам и давам шанса. А никогаш не сум се чувствувала дека не сум доволно добра за некого.
 
Дали некогаш сте се затрескале во некоја личност, за која сте сметале дека не сте доволно добри, па поради тоа не сте и се приближиле? Ви изгледала многу поубава од вас физички, ви делувала поинтелегентно, се дружела со луѓе со кои вие никогаш не сте се и сл?
Дали имате такви ограничувања кои знаат да ви го попречат патот, по кој обично без размислување би тргнале?

Можеби ви се случило токму тоа, а вие сте изреагирале како и секогаш? Каков ви бил исходот од таквата ситуација? Сте биле прифатени веднаш, со двоумење или па одбиени без никаква шанса?

А дали некој ви пристапил со доза несигурност бидејќи на некој начин се чувствувал неколку скалила под вас? Сте го охрабриле и сте му дале шанса или не сте му обрнале ни внимание сигурни во тоа дека не ви е достоен?

И така ...:pipi:
Не сум налетал на таква личност, покрај која би развил чувство дека не е она за мене или ја за неа зависи кој како гледа. Имало случаи у нешто да сум поназад ама тоа е предизвик а не хендикеп (нормално освен ако не станува збор за големина на гради. таму не се натпреварувам :pos2: ).
Обратното дека некоја се чувствувала така со мене, сум го приметил ама сум правел се да тоа чувство исчезне. Впрочем која е поентата на врската ако постои три скалила разлика меѓу едниот и другиот.
 
Никогаш не сум сметала дека некоја личност е подобра од мене и заради тоа да стојам на страна.Секогаш си се ценам.Некоја личност ако ми се допаѓа без никаков проблем ќе и пријдам.Не дека се преценувам ама не сакам да се потценувам самата себе.А имало некои кои мислеле дека не се доволно добри за мене.Во таков случај ќе сум пробала да допрам до таа личност меѓутоа ако сеуште го има тоа мислење тогаш се ограничувам на другарска врска.Затоа што љубовна врска со таков човек кој не е сигурен во себе и не се цени е напорна.
 
Јас вака мислам...

Знаеме сите дека убавината е релативна работа, и да не ја тупиме на тоа.
За она првото-никогаш сама не си сум рекла нешто од типот јас не сум достојна, доволно добра,убава, згодна за некој. Ако јас сама не си се ценам, тогаш што да очекувам од другите? Така да тоа никогаш (барем до сега) ме ми претставувало проблем. Дали би му пристапила? Искрено до сега никогаш не сум го направила првиот чекор, али сум направила сигурно нешто за да бидам, ај да речам забележана, за да го натера него да дојди и да ми пристапи. Но ако се ставам во ситуација, еве за јас да го правам првиот чекор (шо никогаш не би направила), морам барем малку да го знам... Инаку нема шанси... Но тоа е друга тема, друг муабет. Важно е тоа што јас, никогаш сама не си се омаловажувам, како шо вика Тамарче, ако не пробаш, никогаш нема да знаеш.

За тоа второто-морам да кажам дека сум била во таква ситуација, и ми било премногу незгодно и неубаво. Не да викам дека не ми бил достоен или нешто слично, но едноставно ако не ме привлекува уште на почеток, се знае, нема што давање лажна надеж, крај и точка.
Но има моменти кога сум згешила, кога не сум постапила како шо треба, не сум проценила баш најсјајно, па сум дала шанса понатаму... И секогаш гледам да биди на најпријателски можен начин, бидејки нема полошо од љубов/симпатија/заљубеност да не биди возвратена.


:pie:
 
Еднаш реков дека не е за мене. Тогаш се појави Дивајн и ми рече дека е за мене, и така испадна:):)
Oд тогаш знам дека како за мене така и за сите е секој:) Значи не постои срце кое неможе да се освои, може само да не се сака. Тука доаѓа и онаа реченица „Ако сакаш можеш„....така да тоа е правилнот одговор:hot:
 
Хм.

Јас и моето арогантно пријателче(карактер4е), го правиме сосем спротивното. Многу пати, да речиме... сум се затварал само затоа што особата не ме привлекувала физички, не сме имале исти интереси, едноставно, минус и плус случај. Али јебига, сум грешел. Во секој лежи по нешто кое може да искористи како алка за спојување помеѓу световите. Ќе гледам во иднина да не ги повторувам грешките.
 
Дали некогаш сте се затрескале во некоја личност, за која сте сметале дека не сте доволно добри, па поради тоа не сте и се приближиле? Ви изгледала многу поубава од вас физички, ви делувала поинтелегентно, се дружела со луѓе со кои вие никогаш не сте се и сл?
Дали имате такви ограничувања кои знаат да ви го попречат патот, по кој обично без размислување би тргнале?

порано многу често ми се случуваше да помислам дека не сум доволно добра за некој што ми се допаѓа,си викав`па што најде он во мене?`.но со тек на време сфатив дека доколку сами не се цениме нема да не ценат ни другите.сега доколку некој ми се допаѓа-прво се обидувам да се здружам со него затоа што тоа е најбитно,па потоа може да го направам првиот чекор(еднаш само ми се има случено:pipi:)
А дали некој ви пристапил со доза несигурност бидејќи на некој начин се чувствувал неколку скалила под вас? Сте го охрабриле и сте му дале шанса или не сте му обрнале ни внимание сигурни во тоа дека не ви е достоен?
не сум тип на човек кој се пренецува сам себе.мислам дека секој заслужува да му се пружи шанса(иако подоцна често сфаќаме дека таа шанса не требале да ја добијат).не можам да лажам,сум помислила неколку пати дека некој не ме заслужува,најчесто поради некое негово однесување или негови постапки.но исто така мислам дека доколку некој не ни се допаѓа не треба да го завлечкуваме и да му даваме лажна надеж затоа што,ете,сигурно сите сме се нашле барем еднаш во таква ситуација и знаеме дека не е баш пријатно.
 
Дали некогаш сте се затрескале во некоја личност, за која сте сметале дека не сте доволно добри, па поради тоа не сте и се приближиле? Ви изгледала многу поубава од вас физички, ви делувала поинтелегентно, се дружела со луѓе со кои вие никогаш не сте се и сл?
Дали имате такви ограничувања кои знаат да ви го попречат патот, по кој обично без размислување би тргнале?

Можеби ви се случило токму тоа, а вие сте изреагирале како и секогаш? Каков ви бил исходот од таквата ситуација? Сте биле прифатени веднаш, со двоумење или па одбиени без никаква шанса?

А дали некој ви пристапил со доза несигурност бидејќи на некој начин се чувствувал неколку скалила под вас? Сте го охрабриле и сте му дале шанса или не сте му обрнале ни внимание сигурни во тоа дека не ви е достоен?

И така ...:pipi:

Најверојатно кога би патела од комплекс на помала вредност би ми се случило ова. За среќа, или можеби не, не патам од таа појава на ниска вредност и понижување пред другите. Сама сум свесна за она колку вредам и колку можам да бидам ценета, исто колку што сум реална за маните кои ги имам. :)

Не е работата да се прецениш, туку да го цениш она што си, да се почитуваш себеси. Ако некој физички е поубав од тебе, не значи дека истото е и со интелегенцијата. И обратно. Пробај ризикувај...Имај храброст за да направиш нешто кое можеби ќе испадне баш како што треба. Ако не излезе ништо барем си се обидел. Си ризикувал и немаш зошто да се каеш.

Ги ценам повеќе луѓето кои имаат директен и искрен пристап. Мислам дека би му дала шанса да проба. Спротивностите се привлекуваат нели? Доколку не оди директно кажувам.
Необрнувањето на внимание поради фактот што би помислила дека е недостоен за мене е преценување. А преценувањето е лоша работа поради која многумина останале сами.:pipi:
 
Дали некогаш сте се затрескале во некоја личност, за која сте сметале дека не сте доволно добри, па поради тоа не сте и се приближиле? Ви изгледала многу поубава од вас физички, ви делувала поинтелегентно, се дружела со луѓе со кои вие никогаш не сте се и сл?
Дали имате такви ограничувања кои знаат да ви го попречат патот, по кој обично без размислување би тргнале?

Можеби ви се случило токму тоа, а вие сте изреагирале како и секогаш? Каков ви бил исходот од таквата ситуација? Сте биле прифатени веднаш, со двоумење или па одбиени без никаква шанса?

А дали некој ви пристапил со доза несигурност бидејќи на некој начин се чувствувал неколку скалила под вас? Сте го охрабриле и сте му дале шанса или не сте му обрнале ни внимание сигурни во тоа дека не ви е достоен?

И така ...:pipi:



Секогаш чувствувам доза несигурност кога се работи за поголеми,позрели и поискусни од мене.Си викам "Која сум јас па тој во мене да се загледа,некој прцул што се прави паметен...",и секогаш го добивам спротивното и со тоа се убедувам себеси дека никој не е вреден за мојата несигурност и вредна сум колку сите такви фраери заедно!:pipi:


Многу пати ми пристапиле со несигурност личности што по тоа многу ми значеле,вклучувајќи ја и мојата најголема љубов:pipi:Значи им обрнувам внимание,секако ако се вредни за тоа...:pipi:
 
А зошто да ги ставаме луѓето на пиедестал, како да се над нас? Глупост. Секој си има своја вредност, не треба да има рангирање.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom