Значењето на термините- “Бугар“ , “Грк“ и “Србин“ во однос на Македонците!

Bratot

Стоик и Машкртник!
Член од
27 јануари 2007
Мислења
17.089
Поени од реакции
4.498
Бугарските "научни" методи поимот “Бугарин” го доведуваaт во генеричка врска не само со Старо-Бугарското,туку со се она што воопшто се појавило било кога под тоа име (!?)

Бидејќи премногу не гњават со тоа дека ние сме биле “бугари“ во минатиот живот и покрај тоа што на милион начини им ги побивме сите пропагандни обиди, за пократок и попрегледен преглед на употребата и значењето на терминот “Бугарин“ почнувајќи од 10 век па особено за време на Турската доминација на балканов, ја почнуваме и темава:

Според бугарската историографија сите спомнувања, многу често и погрешни, а се со ова име кое за неа се судбоносен момент, е дека тоа се тие - Бугарите.

Но некои бугарски историчари како Стефан Детчев признаваат дека бугарската елита морала да измисли мит за заедничко потекло и истиот го издигнала на пиедестал со цел да се створи чувство за етнички идентитет

Bulgarian elite had to invent, elaborate and underpin a myth of common ancestry and made this pedigree putative for the sense of ethnic identification.
- Stefan Detchev
http://web.archive.org/web/20070216045436/http://www.cas.bg/cyeds/downloads/CAS_WTP_Detchev.pdf



А.Тодоров-Балан во неговото "Eдна македонска теорија”, кн.9-10, Софија,1905, 818, наведува дека и во XIX век балканските народи, рускиот цар го нарекувале – “бугарски цар”, а српскиот и рускиот јазик за – “бугарски”.






Терминот “Бугар“ за време на Отоманското владеење означувал - СЕЛАНЕЦ, ЗЕМЈОДЕЛЕЦ.

Додека “Грк“ означувал повисока класа или ТРГОВЕЦ.

1. During the Ottoman period, therefore, terms like 'Greek' or 'Bulgarian' were not used to designate different ethnic or national groups, but rather broad socio-cultural categories (Danforth 1995:59)
Mediating the Nation..., by Mirca Madianou, p.30

2. The term "Bulgarian," which had earlier been used to refer to all the Slavs of the Ottoman Empire (Friedman 1975:84), or as a virtual synonym for "peasant" without any political significance at all came to mean "Bulgarian" in a national sense. (Wilkinson 1951:149),

http://books.google.com.au/books?id=ZmesOn_HhfEC&pg=PA59&lpg=PA59&dq=The term "Bulgarian," which had earlier been used to refer to all the Slavs of the Ottoman Empire (Friedman 1975:84), or as a virtual synonym for "peasant" without any political significance at all (Wilkinson 1951:149), came to mean "Bulgarian" in a national sense&source=bl&ots=EcYhBFKCTO&sig=Sa1Vm7i0W68lNHFpjcPknafsmwM&hl=en&ei=QaHFSZHjFIT06QPJv8zEBw&sa=X&oi=book_result&resnum=1&ct=result


Бидејќи на Бугаренцава најомилени им се фототипни аргументи, еве една колекција:


Nationalism,Orthodoxy, and Globalization page 48 by Victor Roudometof


Greece and the Balkans By Dēmētrēs Tziovas




1) “Турчин“ подразбирало официјално лице - функционер.
2) “Грк“ означувало - трговец.
3) “Бугарин“ - селанец, земјоделец.
4) “Влав“ - овчар, сточар.




Значи:
Being neither Turkish nor Greek, we called them Bulgarian, but their language is not Bulgarian, but the Macedonian dialect, and I found lovable people among them........



Hellenisms: culture, identity, and ethnicity from antiquity to modernity
Edited by Katerina Zacharia and written by Dimitris Livianos
.




------



-------



Balkan Worlds:The First and Last Europe by Traian Stoianovich



http://books.google.com/books?id=-XU9AAAAYAAJ&pg=PA51&dq=merchants greeks farmers bulgarians&lr=#v=onepage&q=merchants greeks farmers bulgarians&f=false



The Macedonian Conflict by Loring Danforth стр 59
 
Последно уредено од модератор:

Bratot

Стоик и Машкртник!
Член од
27 јануари 2007
Мислења
17.089
Поени од реакции
4.498
И за крај обљубениот Мисирков на кој што често атакуваат Бугаренцата:

Ниiе видофме во грците дуовни господари и верцки началници. Ниiе бефме и кон ниф, исто така принизени, као и кон турците. Грците со црквата не експлоатираа нас и сакаа да извршат под турцкото владичество тоа, шчо не можаа до него. За да не претопат нас, они избегуваа да не вел'ат со народното име.

Они ни кажуваа, да сме биле ниiе рисiани, и ниiе тврдефме:
абре брате, рисiани сме, ами шчо сме!

Кога ке се расрдеа на нас, и ке не наречеа тврдоглаи бугари, ниiе пак ке речефме: е пак така си iет: вистина рисiани сме, ама не сме образуани, као грците! Нашите глаи не разбираат; ниiе сме бугари.

Со iеден збор во турцко време ниiе потврдуафме и се согласуафме со се, шчо ке ни кажеа турците и грците.

Но турците со тоа, шчо не нарекоа нас: раiати и г'аури, гледаа на нас као на л'уг'е, не од известна народност, а шчо сет во известен однос кон ниф, господарите и праоверните.

Во истата смисл'а употребуафме и ниiе, односуаiки кон себе, тиiе имиiн'а. Значит турците во нивната држаа не признаваа народности. Исто така не знаiефме за ниф и ниiе.

Грците исто така не разликуваа словенцките народности и сите словени, особено тоi дел од ниф, шчо им причини наi големи неприiатности и се наог'аше во турцко време под нивната опека, они го презираа и го велеа со презреното за ниф име „бугари".

Но тоа име искажуаше презреiн'ето на грците, а не и достоинства на бугарите, затоа се сопроводуаше со зборот тврдоглав или „хондрокефалос".

http://www.misirkov.org/sostauala.htm

Со што се повторува значењето:

Hondrokefalos > тврдоглави, прости, необразовани
Vulgaros > селани, земјоделци, необразовани

Wikipedia:
"Vulgarism" derives from Latin vulgus, the "common folk", and has carried into English its original connotations linking it with the low and coarse motivations that were supposed to be natural to the commons, who were not moved by higher motives like fame for posterity and honor among peers — motives that were alleged to move the literate classes. Thus the concept of vulgarism carries cultural freight from the outset, and from some social and religious perspectives it does not genuinely exist, or — and perhaps this amounts to the same thing – ought not to exist."


Г'рците наричали б'лгарина "хондрокефалос", което означава дебелоглав, в смис'л тв'рдоглав, т'п, прост. На Запад през средновековието еретиците наричали "бугри" (фр. bougres), което произлиза от bulgare (б'лгарин) и означавало нешто лошо. Според френската енциклопедија "Ларус" думата означава оск'рбителен термин, ругатнја. В речника на Бл. Мавров тја означава тип, нехранимајко, проклетник. Академик јордан Иванов в книгата си "Богомилски книги и легенди" пише, че в'в френскија език са останали и до ден днешен думи и изрази, идешти от името "б'лгарин" (bougre) с негативно значение.
В. Друмев пише: “И взехме ние да се учим на гр'цки, да говорим по гр'цки, да наричаме себе си г'рци. И досега има между нас почитани б'лгари, които се г'рчејат, които хортуват... на гр'цки, които мразјат б'лгарите”.
Vasil Drumev (1840-1901) – Member

К.Ирачек во – “Историја на Блгарите”, Софија,1929 г. 385-386, вели дека граѓаните за простите, необразовани провинцијалци (селани) секогаш го употребувале називот –“Булгари”, со обврзителното додавање – дебелоглавец, недоделкани, пенушки и др. погрдни зборови.

-----
Оттуда за пјать днеј мы достигли Босна-Сараја.* Это был большој город, построенныј на высокој горе. Через него протекала широкаја река, еште большаја, чем остальные. Это был благоустроенныј и торговыј [город] и место купцов. Там сидел беглербек Румелии. Мы разыскали там четырех армјанских купцов, которые, утешив нас, с лјубовьју встретили и почтили у себја дома, за что да вознаградит их Господь! Там мы пробыли два днја. Лјуди тој страны – здоровые богатыри, сильные и могучие, рослые и мускулистые; они совсем не знајут турецкого јазыка, но только болгарскиј. Говорјат, что в Румелии, кроме городов, есть 80 тысјач болгарских сел; по исповеданију они греки, а их архиепископ сидит в Атране. Почему же они всем округом принјали мусульманскују веру? Говорјат, что как-то прибыли к ним хараджчи, и они из-за ништеты отреклись от веры, чтобы не платить харадж. Тогда хараджчи, собравшись, отправились в Высокују Порту (“Высокие Врата” или “Высокаја Порта” (Баб и-Али), так называли Стамбул) и дали понјать хондкару, что боснијцы принјали мусульманство не во имја бога, а из-за хараджа. Тогда царь повелел: «Пусть платјат [все], хоть и стали мусульманами, кроме хаджи, которые ходили в Мекку». Увидели [62] они, что и веры лишились и харадж платјат, стали ходить из-за хараджа в Мекку. Все они хаджи; среди них очень мало платјаштих харадж, таких называјут румелијскими газијами. В Боснии повсјуду есть также много болгарских монастыреј. В пјати милјах [от города] на высокој горе стоит большој известныј и великолепныј монастырь; нам сказали, что в эту епархију входит триста сел. Војдја внутрь, мы обошли его и благословили бога. Рјадом с монастырем находилсја большој горјачиј источник, которыј приводил в движение 12 мельниц. В другом месте, около Хулупа, мы увидели построенные царјами большие бассејны и каменные украшенија, подобные источникам Бурсы. В Боснии все лјуди говорјат по-болгарски и если клјанутсја, то, кроме имени Мехмета, ничего по-турецки не знајут, поэтому говорјат: «Такоми бога и вира Мехметскаја», то есть «Вот те бог и вера Мехметова», и т. д.

http://www.armenianhouse.org/lekhats...pter1_6.html#5


And the King of Hungary is a great lord and a mighty, and holdeth great lordships and much land in his hand. For he holdeth the kingdom of Hungary, Sclavonia, and of Comania a great part, and of Bulgaria that men call the land of Bougiers……….

And after, go men to Belgrade, and enter into the land of Bougiers; and there pass men a bridge of stone that is upon the river of Marrok.
The Travels of Sir John Mandeville, by Sir John Mandeville, 1357

Меѓудругото можеме да споменеме дека Белград се јавувал под неколку имиња во средновековието:
ALBA GRAECA, GRIECHISCH WEISSENBURG, NANDOR ALBA, NANDOR FEJERVAR, CASTELBIANCO, ALBA BULGARICA.

Сега дали Босанците и Србите се Бугари?


All peasants were Macedonians; shepherds were Vlachs; merchants and bureaucrats were Greeks; and the high administrators were Muslims. (Vermeulen 1978:10).
(Minorities and mother country imagery By Gerald L. Gold, Memorial University of Newfoundland. Institute of Social and Economic Research стр. 60.)


За Македонците терминот Бугар не означавал етническа припадност, а славјанска.
За македонците и рускија царь беше бугарски, не по националност a по славјанство,
“Periodichesko spisanie (Sofia), LXV (1904)“ стр.818



“In Krusevo after 1870, reports Ballas, mixed marriages of Bulgarian (villager)father and Greek (urbanite)mother produced (male) offspring who "assert most fanatically of themselves that they are truly Bulgarian- Kurios Voulgaroi.“
-The Past In Question by Keith Brown стр. 88

Следува уште изјавата на Кејт Браун за нашите медиуми:




"Додека во времето на Симеон не престанаа да се разликуваат Драговитите од Струмјаните и воопшто Склавините од Бугарите, од Самоил наваму името на Склавините наполно исчезна, а сите Македонски Словени од Византијците се наречени Бугари и земјата што ја владееше Самоил, значи Западна и Северна Македонија, е наречена Бугарија. На тој начин ние самите го дадовме името Бугарин на секого што зборува словенски".

Проф. Стилпон Кујакидис во “ Северните етнолошки граници на хеленизмот“ стр. 39.


Има ли Бугари на форумов или нема? ;)


The propaganda consisted of introducing among the common Slavic people the world “Bolgar”, as a synonym for “Slavonic Christian”; As this propaganda was so strong, really the word “Bolgar” became a synonym for “Christian that speak Slavonic” in the 19 Cent., but not and nationality. When bulgarian peasant used to say "we are Bulgars", he meant "we are Christians", i.e. Orthodox. The Russian Tsar was a "Bulgarian Tsar" for him not by nationality, but by Orthodox Christianity.
(Source: A. Teodorov-Balan, Edna makedonska teorija - Periodichesko spisanie (Sofia), LXV (1904), p.818).


The propaganda consisted of introducing among the common Slavic people the world “Bolgar”, as a synonym for “Slavonic Christian”; As this propaganda was so strong, really the word “Bolgar” became a synonym for “Christian that speak Slavonic” in the 19 Cent., but not and nationality. When bulgarian peasant used to say "we are Bulgars", he meant "we are Christians", i.e. Orthodox. The Russian Tsar was a "Bulgarian Tsar" for him not by nationality, but by Orthodox Christianity.
(Source: A. Teodorov-Balan, Edna makedonska teorija - Periodichesko spisanie (Sofia), LXV (1904), p.818).
 
V

VeniVidiVici

Гостин
Одлична тема. Целосно си во право за значењето на терминот БУГАР кој означувал селанец или прост човек. Кога дедоми еднаш ме слушна како еден другар го нарекувам бугар, ме прекори и ми кажа дека е срамора така да се навредуваме. Кога го прашав зошто мисли дека терминот бугар е навредлив, тој ми кажа дека тоа значи дека е прост сељак. Колку за инфо дедо ми има 98 години и има војувано во многу војни на територијата на Македонија и верувам дека добро ги знае термините за навредување. Значи и во поновата историја терминот бугар се сметал за навредлив а не само во претходните векови. А и додека јас растев и во Македонија се употребуваше терминот бугар во конотација на навредливи реченици. Присетете се само - играш кошарка како бугар, лажеш како бугар, беден си како бугар, ти си глуп како бугар... итн. Сите се употребуваа и до пред 10-тина години.
 

zee German

mpkfa
Член од
12 август 2009
Мислења
6.403
Поени од реакции
6.024
Јас колку што знам бугар,блгар доаѓа од зборот вулгарен,односно варварин.

Волтер не за џабе ги спомнува блгарите во Кандид ама во преносно значење...
 
Член од
14 септември 2009
Мислења
118
Поени од реакции
7
Бугарите сме били селани, земјоделци, необразовани, грците трговци. А това да сте чули "Изгонете трговците од храма". За грците сме прости, дебелоглави и какви да бидеме кога им е..м... на империата.
 
Последно уредено од модератор:
Член од
26 јануари 2009
Мислења
11.617
Поени од реакции
18.088
Шопот, отец Спиридон Габровски, врз основа на постари истории, во 1792 г. ја пишува „Историјата на бугарските народи“, за кого сите јужнословенски народи се Бугари, и Србите и Македонците- Словените. Во неговата кратка историја тој вели: „Болгарите ги завладеале Тракија, Македонија, Далмација, Белото Море и Рим...Илирите (Хрватите и Србите, мое дополнување) се нарекуваат Болгари...од Болгарите произлегоа Србите..., а од кога Александар ја зеде целата илирска војска да го бие светот...од тогаш Болгарите почнаа да се нарекуваат Словени и Македонци (Спиридон Иеросхимонах, Историја во кратце о болгарском народе славенском, превод М. Г. Минчев (ц), ред. П. Тотев, худ. доц. Ив. К'нчев (ц), предп. инж. Д. К'нев, печ. УИ "В. Априлов" - Габрово, ИК "Луна", 2000 г. ; - Спиридон Иеросхимонах, Историја во кратце о болгарском народе славенском 1792, пр.Б. Христова, проф. Б. Рајков, БАК при НБ "Св. Кирил и Методи", И "ГАЛ-ИКО", Софија, 1992 г.). Уште еден неоспорлив доказ дека “Бугар” во тоа време значело Словен, а тогашните “Бугари“, себеси се сметале за чисти Словени, ист народ и со Србите, и со Македонците и со Илирите (Хрватите, Црногорците и Словенците).

http://ziezi.net/spiridon.html



За Илирик, п'рвија б'лгарски крал
Б'лгарскијат народ, којто е един от нај-п'рвите и нај-стари народи в христијанство и царство, глава и предводител на целија славински род, води племето си от Мосоха, както и другите славински народи. П'рво излезе иззад Черно море в годината от с'творението на света 4522 /986 преди Христa/ и се засели от двете страни на Дунав, и се наричаха тогава мисини, поради което и таја земја се нарече Мисинија по името на праотеца Мосох; на север от Дунава таја земја се нарече Малка Мисинија, а на југ от Дунав се нарече Голјама Мисинија. П'рвијат, којто се постави за крал бе по име Иллирик, и този Иллирик п'рви се би с тракијскија крал Ираклиј и го победи и го прогони зад морето. Беше Иллирик голјам јунак и се биеше с околните народи и винаги побеждаваше. И разшири својата земја от Черно море дето се влива Дунав, к'м запад от двете страни на Дунава, даже до река Слава или Сава, дето сега е Белград. И построи три града над Ист'р, сиреч Дунав: п'рвија Радостол - Силистра; вторија град Преслав, тоја град беше недалеко от Шумен и беше разрушен от гр'цкија цар Цимехв лјато господне 992, сега едва се разпознават градските стени. В следваштото слово ште разкажа подробно; третијат град бе Тернов, г'рците го наричат Мисипопол, а четв'ртија град построи над река Сава и го нарече на своето име - Иллирик. И заштото беше голјам јунак и славен, нарече народа и земјата на името си Иллирик - иллирици.
За Бладилиј, втори крал илирически
След Иллирик дојде втори крал на име Бладилиј в годината от с'творението на света 4685 /823 преди Христa/. Тој п'рви се би с македонските царе и ги победи, и ги направи поданици, и като живја достат'чно време, умрја.
За Колад, трети крал илирически
След Бладилиј дојде трети крал на име Колад в годината от с'творението на света 4745 /763 преди Христa/. Тој беше много нечестив, з'л, сластолјубив, блудник, суров и, просто да кажа, башта на всјака неправда, а нај-много м'чител немилостив. Поради това сатаната го залјуби и го постави отдјасно на себе си, отдавајки му чест, достојна за делата му. Когато се смесиха с елините и римлјаните, иллиријците видјаха, че те имат кумири и идоли и им се покланјат. И Колад пожела да б'де бог и да му се покланјат като на бог, а не като на крал. И роди два сина: името на п'рвија бе Болг или Боу; и когато се роди п'рвијат му син Болг, заповјада на народа си по цјалата негова земја да т'ржествува, сиреч да празнува в месец декември, 24 ден - да јадат и да пијат и да пејат песни сиреч "Болг се роди, Коладе, тази вечер, Коладе", и прочие /словa/ повтарјашти многократно и споменавашти името Колад. Даже и до днес има так'в празник у б'лгарите. Ако и да се покр'стиха, б'лгарите не забравиха този дјаволски обичај. След това Бог го уби с гр'м и така измоли окајаната си душа.
За Брем, четв'рти крал илирически
След см'ртrа на Колад дојдоха синовете му Болг и Брем в годината от с'творението на света 4785 /723 преди Христa/, и заштото много крале победиха и много земи завладјаха, в'згордјаха се и не мируваха помежду си: разделиха својата земја на две части, сиреч Брем взе /земите/ на север от Дунав и на запад и завојува земите даже до Балтијско море до Померанија, и се заселиха там и /народа му/ се назова по името на своја крал - бреми или пеми - сегашните чехи. Померанија, којато е земјата Брандбурија и не само Брандбурија, но и Сведија и великата Скандинавија, којато сега се нарича Данимарко. И когато се в'рна отгам, отиде срешту сарматите и русите и ги победи, и град построи в земјата им и го нарече Нов-город. До тогава русите нјамаха град, ни села: живееха като диви в к'шти по полјата, сиреч прехождаха от мјасто на мјасто. И когато се в'рна оттам в Сармација, бе убит от своите.
За Болг, петија крал илирически
Болг беше брат Бремов и завојува Тракија, Македонија, Далмација, /стигнa/ даже до Бјало море и Рим. И тој бе подобен на своја башта - голјам м'чител: заповјада на народа да се нарича на неговото име болгаре, и от това време иллиријците се наричат болгари, а не както нјакои мислјат, че от река иде /името/ болгари. Г'рците като нјамат словото "буке" /буквата "Б"/, не могат да кажат болгари; а римлјаните, имашти буквата "Б" могат да кажат болгари.
За Лил или Ладо, шести крал б'лгарски
След Болг дојде шестијат крал на Болгарија на име Лил или Ладо, в годината от сьтворението на света 4920 /588 преди Христa/. Зунар пише за този Лил или Ладо: дојде срешту Рим с голјама војска, и излезе да го посрештне римскија цар на име Таркиниј Лука, и като се примири с него, в'рна се назад. Този б'лгарски крал и до днес се помни и като бог се почита. В навечерието на /денја/ на свети Василиј, в п'рвија ден на јануари, се с'бират јуноши и девици на едно високо мјасто, с'бират пр'стените си и ги полагат в едно котле и пејат песни, /в които/ често се споменава името на този бјас: "Ладо, т'ј Ладо", сиреч вечерта срешту свети Василиј, слагат пр'стените си в едно котле, да преноштуват пр'стените в това котле, а сутринта пак се сьбират на едно високо мјасто и пејат песни, изпитвајки своето штастие, сиреч пејат песни различни - штастливи и нештастливи; и когато запејат штастлива песен, тогава една девица п'ха р'ката си в котела, разб'рква пр'стените и гледат чиј е този пр'стен - на когото е пр'стена, тој ште б'де штастлив; така като прел'штават себе си, покланјат се на идола.
За Перун или Пеперуд, крал б'лгарски
След см'ртjа на Ладо, дојде Перун или Пеперуд. По това време се роди Александ'р Македонски, и тој /Пepyн/ взимаше дан'к от Филип Македонски, докато порасна /син'т му/ Александ'р. Когато Александ'р в'зм'жа, дојде срешту Перун и разби војската му, уби Перуна и зароби двата му сина.
Сега б'лгарите почитат Перуна по време на суша: с'бират се јуноши и девици и избират един, или от девиците, или от јуношите, и го обличат в мрежа като в багреница, и му плетат венец от бурени в образа на крал Перун, и ходјат по домовете, играјат и пејат и често споменават този бјас. И поливат с вода и този Перун и себе си. Хората са безумни, дават им милостинја, а те като с'берат милостинјата, купуват јадене и пиене и правјат трапеза. јадат и пијат за славата на този Пеперуд. И като правјат това, кланјат се идола, и не считат това за грјах. Така и в'в вечерта на Рождество Христово ходјат цјала ношт, пејат песни богомерзки и не считат това за грјах.
За Александ'р Македонски
След см'ртта на Перун, Иллирикија остана под властта на Александ'р. И взе Александ'р цјалата војска иллирическа и двата сина на Перун и тр'гна да бие вселената. Когато Александ'р се зав'рна от Индија, иллиријци поискаха от Александ'р част от земјата си и тој им даде Македонија, своето отечество, в годината от с'творението на света 5038 /470 преди Христa/; и им даде писмо написано на кожена хартија с'с златни слова: "народ славен и непобедим";/даде им/ оште и царска титла за преголјамата храброст и за преславната победа, с којато победи с тјах вселената, а сам остана в'в Вавилон. И от тогава приеха б'лгарите името славјани и македонци да се наричат. И така, както рекох:/б'лгарите/ владееха не само изток, но и запад, Германија, Франција, Италија, и самија велик Рим, даже до годината 5604 /96 след Христа/.

Бугар = Словен = Македонец

Јордан Хаџиконстантинов - Џинот, кажува дека за него поимот Бугари означува словени, па во неговата "Солунска Легенда" објавена 1859 г. вели дека Св. Кирил и Методиј се апостоли на сите Бугари (Словени), а во Бугари ги вклучува и Моравјаните од Велика Моравија и Панонија (Гласник друштва српске словености, VIII, стр. 146-147).



Крсте Петков Мисирков го објаснува поимот Бугарин: “Грците исто така не разликуваа словенцките народности и сите словени...го велеа со презреното име „бугари". …Грците…употребуваа името бугарин за да воплотат во него своiето презреiн'е кон се словенцко... Со името бугари не крстиiа грците и нас македонците. Но тоа прекрстуаiн'е не iет iединствено… ( Крсте Петков Мисирков. “За Македонцките Работи”, Предгоор, Софија, Печатница на „Либералниј Клуб'“ 1903 ).

За Господин Генадиј, Митрополит Велешки од 19 век (роден во село Подкожене, Поградец) поимот Бугари е исто со поимот Словени, па запишал дека и Чесите и Словеците се Бугари: "од Бохемија и Моравија сите тие се Словени, чисти Бугари, наши браќа". (Извор: Симеон Радев, "РАННИ СПОМЕНИ", наслов: "ПОСРЕштАНЕТО НА ЧЕТИРИМАТА Б'ЛГАРСКИ ВЛАДИЦИ", Ново, коригирано и доп'лнено издание под редакцијата на Трајан Радев, Изд. к'шта Стрелец, Софија, 1994). Никола Поп-Филипов, македонски учител вели дека “бугарскиот“ јазик е општ балкански јазик (вестник "Македонија" Цариград, 6. Април, 1868 г.), мислејќи на словенскиот јазик.
Глигор Прличев во својата Автобиографија пишува: „...бугарската азбука само на тројца им беше позната и се нарекуваше српска..“ (Григор П'рличев, Автобиографија). За него и Србите се Бугари т.е. словени; во тоа време, само Србите имаа реформирана и кодифицирана словенска азбука, па затоа и Прличев вели дека бугарската (словенската) азбука се нарекувала српска.
 
Член од
26 јануари 2009
Мислења
11.617
Поени од реакции
18.088
Да видиме како национално се чувствувале Македонците од 1871 г., 17 години пред наводното измислување на македонизмот, од старијата "Македонското прашање" на Секретарот на бугарскиот Егзарх за Македонија, Петко Рачев Славејков. Toj пишува: "...Многу пати имаме слушнато од Македонистите дека тие не биле Бугари, туку Македонци, потомци на древните Македонци...Сме слушнале и друг доказ. Некои македонисти се двојат од Бугарите врз друга основа, според која тие се чисти Словени, а Бугарите се Татари и не знам ти што". Понатаму и самиот Славејков го опишува "она мислење дека божем старите Македонци биле Бугари, т.е. Словени", каде авторот на гореспомнатата статија јасно укажува дека за голем дел од Македонците, поимот бугар означувал словен, не етноним, а тие се сметале за наследници на античките Македонци, кои пак биле чисти бугари т.е. чисти словени. Ова македонистичко движње во Македонија било масовно, за што Славеков вели "идеја што многумина сакаат да ја спроведат во живот", а притоа заклучува дека на целиов овој процес во Македонија гледа "како знак на освестеност (македонска)" на Македонците, додека бугарскиот народ се уште не бил создаден или како што Салвејков вели "неустроениот наш народ". На крајот, Славејков заклучува дека Македонците (за него претставувале долни Бугари, а вистинските Бугари биле горни Бугари) не се сметале за Бугари и не биле освестени како такви во 1871 г., па вели: "Во однос на стравот (на Македонците) од бројноста на горните Бугари и од нивното порано пробудување, тоа не прилега ни да се спомнува, како што не треба да се гледа така ни на децата на еден татко. Само затоа што некои браќа (Бугарите) се освестиле час понапред, од тоа не следува дека тие треба да бидат погорни". Меѓутоа, треба да се потцрта дека целава македонска преродба, Бугарите вешто ја криеле како од својата, така и од светската јавност, но, работава излегла во јавност "благодарение на непретпазливоста на еден од нашите собраќа". Извор: (Статија на Петко Рачов Славејков в'в вестник ”Македонија”, издаван в Цариград, година В, бр. 3 от 18. И. 1871 г. Цитирано по С'брани с'чиненија, т. 7. Публицистика, С: Б'лгарски писател, 1981 г., стр. 21 – 24).





Славејков сам ги демантира современиве бугарски историчари, оти неговата статија "Македонското прашање" се појавува 1871 г., 17 години пред наводното измислување на македонизмот од страна на Новаковиќ. И тоа не постојат само македонци по национално сознание, туку и критична маса која добро ја познавала историјата.







Познатиот македонски учебникар Димитар Македонски го гледа својот народ како антички Македонци, па во една своја статија пишува дека античките Македонци не ги голтнала земјата, туку дека се чисти Словени: „...Македонците не се Цинцари, ниту друг некој народ, но чисти Бугари (мисли на Словени)... оттаму ќе научите дека Македонците не се изгубиле од лицето на земјата, како што си дозволуваат некои да кажуваат, затоа што, колку што ние знаеме, тие не згрешиле некогаш до толку, што, да зине земјата и да ги голтне.“ (в. Македонiја од 16.02.1871).

Во својата „Кратка свјаштена историја за училиштата по Македонија (на македонско наречје)“, печатена „Во печатницата на Македонија“, Цариград 1867 г., пишува:
„П.[Прашање] Кои се оние Бугари (Словени), што се крстија во почетокот на први век после Рождество Христово?
Од. [Одговор] Тие се Бугарите што живеат во Македонија
П. Од кого се покрстени тие?
О. Од Апостол Павле, кој најнапред проповедал во Филипи и Солун...



Апостол Павле ги покрстил прво античките Македонци во Филипи, а сето тоа е многу убаво објаснето во Библијата. Димитар Македонски сосема е сигурен во своето потекло- дека е ист со првите Христијани, крстени од Апостол Павле, а тоа се античките Македонци, кои според него се чисти Бугари (Словени).
 

Bratot

Стоик и Машкртник!
Член од
27 јануари 2007
Мислења
17.089
Поени од реакции
4.498
The making of Eastern Europe: from the earliest times to 1815
By David Turnock




“Грчките“ трговци во Отоманската империја, многу значаен дел:



и
 

Bratot

Стоик и Машкртник!
Член од
27 јануари 2007
Мислења
17.089
Поени од реакции
4.498


Ова е извадокот од книгата на Mark Mazower "Salonica City of Ghosts" стр. 249 кој пишува за посетата на Sir Henry Layards на Солун, а еве што подразбира тој под овие термини:







Од напишаново "Greek" значи да се биде "Christian" додека под терминот "Bulgarian" се подразбираше прекор/срамота и презир.


Reproach - прекор, забелешка; /2/ срамота, понижување

Contempt - презир (for), потценување, однос на омаловажување
 

Bratot

Стоик и Машкртник!
Член од
27 јануари 2007
Мислења
17.089
Поени од реакции
4.498
Уште една потврда за значењето на овие термини во примерот на Наце Димов од 1913 година:






На македонски:

 
Член од
2 октомври 2010
Мислења
14
Поени од реакции
0
Ти благодарам Брате за интересните податоци за тоа што е "Бугарин".

Ако треба да обобштиме значит:
1. Бугарите се од една страна оние лути и врли туркотатарски коњници-номади, каде што напаѓаале Византија и поробувале и тепале Словениве на Балканот од 681 насетне,

<= Бугар?

2. ..а потоа од 11 век до денес, на Балканот, под "Бугари" требе да се разбира презрително име за селаните, простаците и аргатите - социјален и пежоративен термин а не етнички во никој случај. Дали ти сфатав?
Етнос и народ во вистинска смисла очигледно никогаш немало под името Бугари на Балканот-така ли?



Ама не се ли Прабугарите-татари (коњни варвари каде што никогаш не спирале на едно место и се издржале само од војна, грабежи и разорение)-возможно наjмногу далечните од примерот за мирни селани и земледелци?! Тогаш зошто точно на нив нарекле овие мирни работни селани на Балканот? Тоа малку не разбрав само !!!.... Нема логика и смисла!!!-се едно да дадеме на овцата име "Вук" ... Или да дадеме на гулаба име "јастреб"...Ке те молам само туа да ми обjaсниш?

<= досушт мjaзале на горните и затуа ги нарекле на нив?
 
Член од
29 август 2008
Мислења
149
Поени од реакции
5
Не си сосема во право, Заралиjа, забораваш периодот на Самоил и подоцна, кога како Бугари биле нарекувани Македонците од тема Бугариjа.:wink: Па ти го немаш слушнато за "Бугарската" Охридска Архиепископиjа?:vozbud:
 
Член од
8 ноември 2008
Мислења
2.172
Поени од реакции
1.265
А бре Зарделија, Бугарите не биле ластовици па никогаш на земја да не стапнувале? Освоиле што освоиле - па морало некој да владее со освоеното, а за да владееш не треба ли да се стационираш на едно место? Настрана тоа што староседелците се уште биле тука и никаде не заминале, само што во склад со новата држава и новата власт биле наречени Бугари. Ние, по истиот принцип, за време на Југославија бевме нарекувани “Југословени“ иако никој не беше Југословен (таква нација не постои иако имаше обиди да се оформи нова нација со тоа име, како обид да се спаси што може да се спаси од таа творба).
 
Член од
2 октомври 2010
Мислења
14
Поени од реакции
0
Настрана тоа што староседелците се уште биле тука и никаде не заминале, само што во склад со новата држава и новата власт биле наречени Бугари. Ние, по истиот принцип, за време на Југославија бевме нарекувани “Југословени“ иако никој не беше Југословен (таква нација не постои иако имаше обиди да се оформи нова нација со тоа име, како обид да се спаси што може да се спаси од таа творба).
-Да, има сличност мегу Средновековна Бугарија и Југославија штото и двете се космополитски земји, со многу разни народности, ама разликата е в тоа што додека разните народности во Бугарија со текот на времето се обединиле во една нациjа и масовно се бореле во името на Бугарија и против Василиј при Самуил, и потоа востанија дигале даже најмоќни во Македонија за да ја обноват Бугарската држава, а Југославија напротив - бе преее-многу ефимерна - и создадена од Великите сили, а и несакана од повеќето од неините граѓани и логично заврши со граѓанска војна -демек разтури се сама отвнатре.

Името "Бугарин" постои повеќе од 1000г а "Jyгославjaнин" не помина и пола век. Бугарскиот етноним бил толку популарен и всемирнопознат дека луѓето по светот дури почнале да го разклонјават во разни смисли-и "селјак" и "разбојник", и "еретик" ....
 

Kajgana Shop

На врв Bottom