К,
Знаеш ли што сфатив денес? Одамна никој не ме прашал како сум. Не мислам на она „Како си?“ кое е стандарден муабет кога ќе сретнеш некој на улица, туку на искрено „Како си?“, чиј одговор навистина некого го интересира. А и зашто би ме прашале, сите знаат дека сум секогаш насмеана и расположена и дека ми цветаат рози на секое поле во животот. Едноставно, јас сум таа што ја шири позитивната енергија во околината и мора секогаш да сум добро.
А не сум добро. Воопшто не сум. Нервозна сум, лута и разочарана. Многу работи ми се насобраа последниве неколку недели и не сум сигурна уште колку може да ми собере душата пред да експлодирам. Сакам само да заспијам и да се разбудам за 3-4 месеци. Се мразам кога сум ваква. Ретко ми се случува, ама кога ќе се случи знае да потрае. И ми се плаче. Ми треба некој да ме гушне и да ме остави да се исплачам. А не дозволувам никој да ми се приближи толку... пошто нели, не плачам пред луѓе. 
И нека иде све у курац.