G
grande-juve
Гостин
Noir - преведено од Француски: црно, темно. Тоа е главната карактеристика и стил на овој жанр, мрачната атмосфера, моралната корумпираност, цинизмот, двојните измами... Ги имаме и темните места и улички исполнети со сенки, димот од цигарите, фаталните неодоливи жени со нивните замки, и нашите “цврсти“ херои/антихерои(најчесто цинични приватни детективи) кои ретко завршуваат среќно.
“She tried to sit in my lap while I was standing up.”
Како дел од крими/драма жанрот, класичниот ноар се појавува од почетокот на 1940-тите па до крајот на 1950-тите, и најчесто филмовите се црно-бели. Воглавно, тоа се препознатливите обележја на еден филм-ноар, што не мора да значи дека ќе ги има сите. Некои сметаат дека не е ниту жанр:
"Film noir is not a genre....It is not defined, as are the western and gangster genres, by conventions of setting and conflict, but rather by the more subtle qualities of tone and mood. It is a film "noir," as opposed to the possible variants of film gray and off white." - Paul Schrader, Notes on Film Noir, Film Comment, 1972
Ако не сте гледале филм-ноар, за запознавање го препорачувам еден од најдобрите, Double Indemnity. Ако се заразите и станете зависни, слободно може да барате нови дози меѓу другото и од мојава листа
"I killed him for money — and for a woman. I didn't get the money. And I didn't get the woman. Pretty, isn't it?"
Од средината на 60-тите се појавува нео-ноарот. Снимани во боја, често ги позајмува темите, моделите, и заплетите од класичниот филм-ноар.
Класични, а воедно и одлични примери за нео-ноар се: Body Heat, Chinatown, L.A. Confidential, The Long Goodbye, Blade Runner, Sin City. Најнов е овогодинешниот Inherent Vice.
Да спомнам и за... -Forget it, Jake; it's Chinatown.