Писмо од братот на Мара Бунева, Борис Бунев, од 1945 г

  • Креатор на темата Креатор на темата Misirkov
  • Време на започнување Време на започнување
Nedev: druga tema e toa, vo druga prilika.


Ликот на мојата тетка е неправедно оцрнет, вели внуката на Мара Бунева

404273F1F9ADB64EAD6E52130DE78879.jpg


Судбината на семејството Бунева е трагична како и на многу други македонски семејства

ВИКТОР ЦВЕТАНОСКИ

Едниот внук на Мара Бунева од нејзиниот постар брат Борис живее во Софија и говори бугарски, другиот, од помалиот Лазар, кој почина пред неколку месеци во Белград, зборуваше српски. Тоа ни малку не им пречеше да се сакаат и да си помагаат. Нивните роднински врски не ги прекинаа ниту војните, ниту пробугарските, ниту просрпските пропаганди.

Кога се гледав во Белград со братучед ми Бранко, говореше српски, таму израсна, дали се чувствуваше како Македонец или како Србин никогаш не сум го прашала. Тоа не сум го прашала ниту мојот братучед Милко во Софија, дали е Македонец или Бугарин. Многу помалку контактирав со нив отколку што контактираа тие меѓу себе. Многу се сакаа и често се гледаа. За смртта на Борис пред неколку месеци разбравме токму од Милко. Ни се јави во Скопје. Му помагаше на Борис кога НАТО го бомбардираше Белград, му испратил и пари да му се најдат. Без разлика на кој јазик зборуваа, во се' се разбираа“, раскажува нивната братучетка Анче Герасимовска, внука на Бунева од нејзината сестра Ленка.

Судбината на семејството на Мара Бунева, атентаторка на Владимир Прелиќ, е трагична како и на многу други македонски семејства кои, подложени на страшниот притисок на пропагандите и борбата за егзистенција, се растурале по светот и понекогаш се вклучувале во спротивставените завојувани страни, кои не одбирале средства за да остварат влијанија на македонските простори. Кога ќе се слушне приказната за Буневи, изворно кажана од човек на семејството, изгледа сосема поинаку од онаа што и ден-денес сакаат да ни ја сервираат определени кругови.

Животната врвица на секој нејзин член е слика и прилика на трагичните македонски судбини, кроени и прекројувани од српски, бугарски, грчки и којзнае какви други пропаганди. Страшното време, војните и окупациите, шесте деца на тетовецот Никола ќе ги одведат на разни страни. Најстариот брат Борис ќе стане бугарски офицер, помладиот Лазар ќе влезе во српската војска на Кралска Југославија. Најстарата од четирите сестри Мара, родена во 1902 година, животот ќе го заврши откако ќе го изврши атентат на 13 јануари 1928 година. Една година помалата сестра Ленка ќе остане во Македонија, најмладата Вера ќе се омажи и ќе замине во САД, а четвртата сестра Нада ќе почине многу млада, на 18 години, истата година кога е убиен Прелиќ.

Разговараме во домот на Анче Герасимовска во Тетово, професорка по музика во пензија. Сакаме од неа да слушнеме за нејзината тетка чие име и ден-денес многумина го користат за своите пропагандни цели. Вели дека страшно е револтирана од многу невистини што деновиве се изговорени и напишани за Мара, чиј подвиг и по осумдесетина години предизвикува расправии и делби меѓу Македонците. Признава дека и' е тешко да говори за тие времиња, до сега за тоа не говорела пред ниту еден новинар, но сега, откако ги слушнала сите невистини, сака да ги соопшти своите видувања и на некој начин да се исправи неправдата што и' е нанесена на тетка и' Мара, а со тоа и на нивното семејство.

864F42785ACA7A489110CCFA172E0B98.jpg


На една од телевизиите, сега покојниот Спасе Шуплиновски изјави дека и' бил роднина на тетка ми. Јавноста треба да знае дека не е никаков род со нас, ние него не го познаваме, немаме никаква семејна врска со него. На истата телевизија слушнав изјава и на еден свештеник, која по панихидата во црквата ’Св. Димитрија’ рече дека Мара не била чесна жена, имала повеќе мажи, дека му била љубовница на Владимир Прелиќ, што не е вистина. Не е вистина и тоа дека била љубовница на адвокатот Андрејчин од Тетово, кого српските власти го ликвидирале истиот ден кога е извршен атентатот. Со семејството Андрејчин бевме соседи и големи пријатели. Многу невистини се кажаа за тетка ми Мара и се извалка нејзиниот образ. Таа била омажена жена, а атентатот го извршила од патриотски побуди. Не е вистина ниту тоа дека во нашето семејство се говорело бугарски, како што тврдат некои. Мојата баба никогаш не сум ја слушнала да каже ниту еден збор бугарски. Многу добро се сеќавам на неа. Мајка ми од Скопје ќе ме испратеше за Тетово со малиот воз, кој патуваше девет часа, и јас кај неа ќе останев цело лето. Не паметам да ми прозборила бугарски збор“, вели револтирано внуката на Мара Бунева.

Буневи е познато тетовско семејство. Никола Бунев бил писмен човек, се школувал во Солунската гимназија. Читал многу, бил учител, но за трговија не го бидувало. „Имаше многу книги. Не знам каде отидоа, кој ги зеде. Откако ја продадовме, куќата ги снема“, вели неговата внука Анче. Нејзината баба била од богато трговско семејство. Убавата двоспратна куќа во која живееле ја изградил таткото на баба и', како и тетовската црква „Св Димитрија“ во Тетово.

Како се случило едниот брат да се најде во бугарската, а другиот во српската војска кои многупати војувале за Македонија. Анче вели дека нејзиниот дедо за време на Првата светска војна кога Тетово го окупирале Бугарите бил кмет на градот. По војната, кога дошле Србите, останал без работа. Морало да се бара некакво чаре за егзистенција. Па така, Лазар го испратил во Белград, а Борис во Софија.

За време на Втората светска војна, Глигор, таткото на Анче, своето семејство ќе го пресели во Скопје. Во Тетово ќе остане само баба и' да ја чува куќата. Во 1941 година, по италјанската и албанската окупација на западна Македонија, Македонците ќе се најдат под голем притисок на бандите на Џемо, особено во Тетово. Таа раскажува како во тоа време одвај спасиле жива глава, а нејзиниот брат и сестра ги криеле Албанци во селото Шемшово се' додека не се префрлиле во Скопје. Во тоа време со бугарската војска како нивен офицер во Скопје ќе дојде и нејзиниот вујко Борис и тука ќе живее се' до капитулацијата на Бугарија. Вели дека сите тетовци го паметат по многуте добра што им ги направил. Во тие тешки времиња на војна им помогнал на многумина кај бугарските власти. По повлекувањето на бугарските војски, си заминал. По доаѓањето на власт на комунистите во Бугарија, бил уапсен и повеќе години поминал затвор.

Во 1961 година Борис изразил желба да ја посети Македонија. За да бидат сигурни дека нема да има проблеми, таткото на Анче претходно отишол кај надлежните служби да праша дали ќе му дозволат да дојде во Македонија. Му рекле дека слободно може да дојде, зашто не направил ништо лошо. Кога стасал во Скопје, бил многу среќен, посебно кога на Радио Скопје ги слушал емисиите на македонски јазик. Секој ден купувал и читал „Нова Македонија“. Расположен и весел еден ден им рекол. „Еве, за ова ние се боревме, за своја држава, за свој јазик“. Синот на Борис, кој сега живее во Софија, една година студирал во Белград. „Тоа беше истиот период кога и јас студирав таму. Беше запишан на странски јазици. Остана само една година. Понекогаш доаѓа во Македонија за да се видиме“, раскажува Анче Герасимовска.

Лазар имал полоша судбина од својот брат. Се оженил со Србинка, со која немал среќен брак. Лага е дека бил убиен од српските власти веднаш по атентатот на Прелиќ, како што тврди Ванчо Михајлов. Тој останал и натаму во војската на Кралска Југославија, а германската окупацијата ја дочекал во Белград. Не е вистина дека бил ликвидиран од Руси, туку го убиле Срби при крајот на војната, откако неговата сопруга ќе го наклевети.

Вера, најмладата сестра на Мара, се' уште е жива, а неодамна навршила 90 години. Во САД заминала во 1935 година од Софија. Таму отишла кај братот Борис и тогаш се запознала со нејзиниот иден сопруг, инаку крушевчанец. Имал завршено теологија, а бугарската црква го испратила во САД. Им се изродиле четири деца, најпрво двајца близнаци, потоа уште еден син и, на крајот, ќерката, која е омажена за правнук на познатиот руски писател Толстој. Вера пред неколку години ја посетила Македонија заедно со тројцата синови. Била во Скопје, Охрид и во Тетово за да го види уште еднаш родното место. Нејзината внука од сестрата Ленка добро се сеќава на средбата што ја имала со неа и на нејзините зборови. Кога дошла кај неа во Тетово, и' рекла: „Па овде ви е убаво, како и кај нас во Америка“. За Мара не зборувале.

Какви се сеќавањата на семејството на Мара, по што ја паметат нејзините внуци, што се раскажувало за неа. Анче вели дека за животот на тетка и' не знае многу, бидејќи нејзините родители ништо не говореле за неа пред децата. „Тоа што го знам ми го кажа мајка ми. Таа раскажуваше дека тетка ми Мара кога ќе работела низ куќата во Тетово, секогаш пеела песни за Гоце Делчев, за Јане Сандански и плачела. Им се восхитувала на македонските револуционери. Се раскажуваше и тоа откако го извршила атентатот, кога лекарот од Белград ја прашал зошто го убила Прелиќ, му одговорила - за Македонија. По атентатот моите домашни ги уапсиле. Во затвор бил и дедо ми и татко ми. Татко ми го пуштиле брзо, а дедо ми го задржале 7-8 месеци“, раскажува Анче Герасимовска.

Поради тоа што тетка и' била атентаторка немале никакви проблеми. „Израснавме во Скопје, учевме средно училиште во Скопје, брат ми отиде да студира во Љубљана, каде што се ожени со Словенка. Ни дадоа стипендија и нему и мене. Не сме имале никакви проблеми. Некој ќе рече овие биле бугаромани, другите србомани. Такви биле тогаш времињата. А дали можеш некого да судиш за тоа. Тогаш никој не можел да каже дека е Македонец. Страшна е судбината на нас Македонците, да не можеш да се кажеш што си. Фала му на Бога, сега можеме да кажеме тоа што сме. Ние дома сите се чувствуваме Македонци. И сестра ми и брат ми, кој почина многу млад. Беше голем патриот. И мајка ми и татко ми се чувствуваа Македонци“, раскажува Герасимовска, која се омажила во Тетово, каде што и денес живее.
 
Се мољат се блгарите да не ги мешаат бугаро-азијатските царови како Петар и влашките како Aсан...

По МК црквите нема насликано татаро-монголи на ниедна фреска...
 
Bravo Misirkov odlicen post.

Кonceno malce da se razjasnat rabotite.

Da ne me pravat Bugar Мara Бuneva sto sum ja staval na klipovi.:)
 
Ne e samo Mara Buneva gi ima mnogu licnosti vo nasata istorija za koi ne e razjasneto za kakvi kauzi se borele. Redno e veke ednas na ovie od MANU da im tekne da napisat nasa istorija, bez nikakvi vlijanija ni srpski ni bugarski. Vaka kako so e sega e edna golema kasa pa covek neznae sto da misli a toa im odi vo prilog samo na bugarskite, grckite i srpskite propagatori.
 
Cekaj malku, stop!

Nekoj celo vreme probuva u slucajot na Mara Buneva tetovkata da i turi tugja kapa i toa sto go napravila da go prepise na drugi celi i organizacija.

Ima dvajca brakja oficeri od koj sto edniot e ovoj Boris u bugarskata vojska.
Drugiot brat i ima zavrseno srpska oficirska skola i ima sluzeno za Kralj Aleksandar.
Dvajcata oci nejkele da si vidat.

Nejzinite motivi da go ubie Velja Prelic...hm....podobro da ne navleguvam u ova...seriozna kavga ke stane. Ama tesko deka bile najmnogu patriotski.
Uste potesko deka stanuva zbor za bugarski patriotizam.

Nekoj namerno i preku nea probuva da go podriva makedonskiot nacionalen identitet! (videna i procitana kniga).

A shugite od vmro-bnd, oni i najmala niska i nedorecenost i nedonapisanost vo istorijata sakaat da najdat pa da ja moderiraat i prepisat kako bugarska, kako mnogupati dosega.

P.S.
Na niv (bnd) na na drugite tnr. bugari: koga gi spomnavte crkvite vekje. Kako vistinski pravdoljupci i predadeni na vistinata i Boga lugje, da ve zamolam da postirate tema so mapi i tekst na koj sto ke gi napishete `bugarskite` svetci i hramovi na teritorijata na denesna Makedonija? Za da se znae `vistinata i pravdata`.

Kaj e onoj shugaviot ostap bnd i slicnite od taa organizacija da pishat nesto sem evtino da provociraat so postavuvanje nekakvi ploci i cvekinja? Posto oni racunaat deka nie nafta pieme.:pos:
 
...по МК црквите нема насликано татаро-монголци на ниедна фреска...[FONT=&quot]

[/FONT]

Има, има. А фреската со ликот на бугарскиот кнез Михаил од манастирот „Св. Наум Охридски“?
 
По МК црквите нема насликано татаро-монголи на ниедна фреска...

КЛИКНИ ТУКА

И ГЛЕДАЈ СО ШИРУМ ОТВОРЕНИ ОЧИ!

По МК црквите нема насликано татаро-монголи на ниедна фреска.

Ако е нацртан блгар, сигурно кај нив нешто не е во ред со историјата.
 
Abe kakva akademija na Nauki toa se stari drtala od koi poveketo za nisto ne gi biva, komunisticki orientirani i nisto poveke!!

Trn znam ti imase nekoja cudna teorija okolu vrhovistite i centralistite mozes da ja obrazlozis tuka mislam.
 
Trn. nemoj samo da se prikaznite za "levica i desnica" od fantazijata na gebelsoviot institut MNI...
 
...по МК црквите нема насликано татаро-монголци на ниедна фреска..
ако е нацртан блгар,сигурно кај нив нешто не е во ред со историјата..

И ГЛЕДАЈ СО ШИРУМ ОТВОРЕНИ ОЧИ:

Борис, е запаметен и како ктитор на цркви и манастири во државата. Особено развил градежна дејност во Плиска, Охрид и по река Брегалница. Во Македонија се уште се зачувани артефакти што сведочат за моќта и влијанието што го имал Борис не само врз современиците туку и врз потомците. Така, на пример, Светецот Борис – Михаил е изобразен како ктитор на манастирот „ Св. Наум“ крај Охрид, во 17. век; потоа е живописан во притворот на манастирот „ Св. Јоан Претеча“ (Бигорски) од мајсторот Василиј Гиновски; Се уште не е уништена и фреската на „Свети цар Борис“ во црквата „ Благовештение“- Прилеп од 19.столетие; отстојува и портретот на Светецот во „ Света Пречиста“ крај Кичево…
 
И ГЛЕДАЈ СО ШИРУМ ОТВОРЕНИ ОЧИ:Така, на пример, Светецот Борис – Михаил е изобразен како ктитор на манастирот „ Св. Наум“ крај Охрид,
A be najdi go na freska da te vidam!
:vozbud: :vozbud: :vozbud:
Ima edna freska...i se izvadile ocite...:toe:
sve samo od sebe...casna rec! (padna malterot) :pos2:
Ako e taa...onda moze!Inace...nemet!

naravoucenie.
Se dodeka vie bugarite na drzavno nivo izmisluvate istorija i prevrtuvate fakti,i tamu kaj sto ja ima ke bide izoblicuvana i zaobikoluvana od makedoncite.
 
Мисирков, добре ли са jа реставрирали црквата "св. Георги" в Старо Нагоричене - Кумановско? Попаднах на некакви планове за ремонт :-) Предполагам за това говориш, дека е гробот на Михаил ІІІ Шишман :-)


Off topic sme, no da ukazham deka Makedonija gi vrati moshtite na Mihail Shishman na Bugarija.

Fer i edinstveno ispravno e i vie Bugarite istoto da go storite so stoticite artefakti koi bugarskata vojska gi iznela od Makedonija posebno po Prvata svetska vojna za koi bugarskata drzhavata potpishala dokumenti deka kje gi vrati (kako na primer Krunata na Ohridskiot Patrijarh i skepterot).

Inaku kvrgoglaviot Bozhidar Dimitrov pak napravil show od sebe si vo situacijava, iako i docent Plamen Pavlov ne zaostanuva zad nego, nitu pak precedatelot Georgi Prvanov.

Dosta bizarno deluva celata pretstava, zakopuvaat anti-Hristijani i pagani kako Asparuh i Kubrat vo crkva, nudat novi i lazhni teorii deka tie lugje bile Hristijani, itn., itn. A vsushnost, realno, bi trebalo da go slavat Ruskiot imperator i na Rusite voopshto.


Препогребват петима владетели в “Свети 40 м'ченици”

Златина ДИМИТРОВА

Петима б'лгарски владетели ште б'дат препогребани в Пантеона на б'лгарските царе, обособен в ц'рквата “Св. 40 м'ченици” в'в В. Т'рново. С'с специална церемонија в средата на ноември в историческија храм ште б'дат положени мраморни ковчежета с пр'ст и пепел от гробовете на основателите на б'лгарската д'ржава; кановете Кубрат и Аспарух, и останките на царете Ивајло (1277-1280), Георги Тертер I (1280-1292) и Михаил III Шишман (1323-1330). Мраморните саркофази в северната и јужната галерија на ц'рквата, к'дето ште б'дат запечатани урните, вече са надписани. Графиките са по проект на проф. Никола Хаджитанев, а техен изп'лнител е фирма “Дано” Софија.

След д'лги преговори останките на цар Михаил Шишман са били прибрани от Македонија. Години наред те бјаха с'хранјавани в ц'рквата в с. Старо Нагоричене, к'дето са били открити от акад. јордан Иванов през 1916 г., објасни директор'т на Националнија исторически музеј Божидар Димитров. По инициатива на историка доц. д-р Пламен Павлов от ВТУ е донесена пр'ст от гроба на цар Георги Тертер I, којто се намира в една от скалните ц'ркви крај с. Червен в долината на р. Русенски Лом. В краја на живота си владетелјат е станал монах и е бил погребан там. Доказателство за това е с'штествуваштијат надгробен надпис.

Пр'ст от надгробните могили на кан Кубрат, кан Аспарух и цар Ивајло донесе в Б'лгарија историк'т доц. д-р Пламен Павлов. Тој оглави нарочна експедиција до Украјна и Рум'нија, к'дето се намират гробовете на владетелите. До церемонијата по препогребването мраморните саркофази се с'хранјават в кабинета на Божидар Димитров в НИМ. Прод'лжават сложните и м'чителни преговори с гр'цката страна за останките на цар Самуил, сподели музејнијат шеф. Срамно е да лишиш един христијански владетел от христијанско погребение, само за да запазиш костите в чекмеджето на нечиј учен в Солунскија университет, не скри в'змуштението си тој.
Начало на Пантеона на б'лгарските царе беше поставено в краја на април, когато с д'ржавни почести в прис'ствието на президента Георги П'рванов там бјаха погребани костите от прочутија гроб № 39, за които се предполага, че са на цар Калојан.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom