СДИ-странски директни инвестиции- кои се позитивните а кои негативните ефекти

  • Креатор на темата Креатор на темата ceasar
  • Време на започнување Време на започнување

ceasar

надеж, страв и алчност
Член од
2 април 2009
Мислења
1.133
Поени од реакции
574
ни требаат? неопходни се? можеме ли без нив? СДИ дали навистина се нешто најдобро што може да ни се случи? ме интересираат вашите коментари и размислувања поврзано со СДИ. ПРЕПОРАЧУВАМ ДА ПОЧНЕМЕ ДЕБАТА ОКОЛУ ТОА КОИ СЕ ПОЗИТИВНИТЕ А КОЈ НЕГАТИВНИТЕ ЕФЕКТИ КОИ СО СЕБЕ ГИ НОСАТ СДИ.


Зашто толку ни се влезени во потсвест??? знаете ли како се книжат сметководствено во завршните сметки на НБРМ т.е. на која страна? одговорот е кредит!
СДИ ви е нешто како заем доаѓаат странци и инјектираат во Македонија инвестиција на пример од 350 000 000 долари а наредниот период ќе исцицаат од нашава ни премила земја минимум 10 пати повеќе! А зашто инаку би дошле тука, за лепи очи сигурно не туку за ПРОФИТ, за интерес. Ќе екплоатираат додека можат и ќе си заминат зарем немаме примери треба ли да дадам докази за ова? Претпоставувам тука нема дилеми. Ама ние да сме на нивно место истото би го правеле.


Тоа НЕ значи дека СДИ се крајно негативна појава. Исто како што и заемите не се секогаш негативни (најчесто се, ама секогаш не се) Еве нешто позитивно околу нив. Каде би работеле луѓето што бараат работа посебно тие кои што завршиле факултети како електро машински и слично? Каде би се обучувале? Каде би иделе на пракса? Тие се токму тие на кои најмногу им требаат СДИ и не само тоа, НИЕ НЕМАМЕ ПОИМ ОД ТЕХНОЛОГИЈА РОБОТИКА И ШТО ТИ ЈА ЗНАМ АВТОМАТИКА ИТН ИТН.....ние од СДИ имаме многу што да научиме и не само во областите што погоре ги напоменав, можеме и треба да учиме од нив менаџмент, маркетинг....... ако треба и да ги копираме, па луѓе Јапонија токму тоа го правеше, технологијата не започна кај нив на почетокот правеа copy-paste од европските брендови сеа се декада пред нив.


Ние целиот овој период ништо не научивме, ништо не искористивме од нив напротив дали заради корумпираност или незнаење (јас мислам од двете по многу) дозволивме максимално да не искористат и да ѓи екплоатираат природните богатства од нашава држава, да загадуваат до невидени граници и за Афрички услови, да не почитуваат закони и за тоа да не сносат никакви последици напротив владите со нив да се фалат како тоа успеале да привлечат инвестиции.
 
vidi drugar stranskite direktni investicii se "mac so dve ostrici" kolku so imaa pozitiven efekt tolku mozat da bidat i negativni. So stranskite direktni investicii se vbrizguva svez kapital svezi pari vo nacionalnata ekonomija i mozat za kratko vreme da ja zadvizat ekonomijata naprad. Pozitivnite efekti na site ni se dobro poznati novi rabotni mesta rabota za visoko kvalifikuvanite rabotnici porast na bruto domasniot proizvod... itn. No dali nekoj rarmisluva za negativnite posledici kako sto se soocuva edna irska koja e cesto spomenuvana poradi brziot ekonomski razvoj. So stranskite direktni investicii raste bruto domasniot proizvod no vo isto vreme se namaluva potencijalniot bruto nacionalem proizvod. Vo prevod stranskiot investitor si go povlekuva profitot vo svojata maticna zemja. No za sreka vladata donese merka so koja ne se odanocuva profitot dokolku e ne raspredelen. Se na se nie zavisime od stranskite investicii bidejki nasite kompanii nemaat kapacitet za kratko vreme da ja krenat ekonomijata na noze. Moj sovet e vladata malku poveke vreme da im obrne na domasnite kompanii da gi potikne da investiraat namesto profitot da go raspredelat vo dividenda. Cisto da ne dojde do komplikacii ili do neposlusni stranski investitori kako avstrijcive so evn, ili grcka helenik petroleum so okta.
 
Од сите аргументи против странските инвестиции што ги имам сретнато најубедливо звучи аргументот за комплетна сопственост на научно-истражувачката работа создадена од овдешни кадри. Сепак и тоа се релативизира со оглед на тоа што научно истражувачката работа не е толку до кадри колку што е до капитал, а капиталот е странски од таму и за тоа сметам дека таа научно истражувачка работа е награда за ризикот (обично висок во НИР) кој го превзема претприемачот.

Извезувањето на профитот не треба да ви звучи страшно, чудно или негативно. Освем ако не сте задоени со марксистички отрови и автоматски зборот профит да асоцира на нешто негативно.

Капиталот како фактор на производство има свој дел во создавањето на вредноста, тој дел е приносот што треба да го оствари тој што го поседува. Тоа што ако некоја компанија внесе пари(капитал) во државата и после извезува профити е сосема нормално и на тоа не треба да се гледа како нешто што ни е нас одземено, туку едноставно на нешто што му припаѓа на некој друг. Тоа е исто како нашите фирми што си создаваат профит, нивни капитал - нивен профит.

Од друга страна пак оној што го поседува капиталот вообичано го носи и претприемачкиот дел на производниот процес - она што нас како на држава ни фали. Исто и за тој претприемачки дел сопственикот си добива награда, но не е тој единствениот кој има корист од целата ситуација.
Со тоа што создава производство, носи капитал, превзема ризик, го насочува трудот кон производство - има корист и некој друг. Во случајов тоа ќе биде буџетот наш (пр. 10% персонален данок од доход на лицата што работат во Џонсон Мети - кои ако не беше СДИ немаше да работат), лицата кои работат (добиваат плата, има кој да го насочи нивниот труд за да биде продуктивен) итн итн.


И крајна линија, не е битно толку кој се аргументите колку што е битна историјата. А историјата вели дека земијте кои успеале да привлечат странски инвестиции ги викаат на прекар тигри. Оти се силни!
 
СДИ се PR порака до гласачите дека има надеж, се "бориме" некој друг да ја подгурне економијата. А што со домашните инвеститори или странско-натурализирани гастербајтери кои имаат кеш да инвестираат, зошто на нив не им се пружат поволоности и самата влада не лобира кон овие целни групи? Зошто се потребни 100 милиони евра кредит од ЕИБ за SME, кога тие пари ги имаат нашите гастербајтери по било кој основ?

Разликата е во тоа што, првите, ако не ги најдеме, до наредните избори барем ќе створиме слика дека се "трудиме", а ако се појави некој, прво ќе мора да плати аконтација на приватно конто, а после да му бидат дозволени експлоатирачки поволности.

За разлика од нив, ако на вторите им се овозможи било каква инвестиција, автоматски стануваат субјекти со PR и финасиска моќ (во држава со 2 милиони) кои можат да вршат притисок врз моменталната владеечка структура (локална или централна).

А како се крева економија на нозе? Тоа го може само владата со својата политика, џабе везат PR службите, кога го имате државниот буџет изразен во миљарди, а странските инвестиции во милиони странска валута. Дали треба да се цитира статијата во КАПИТАЛ каде секоја институција во РМ има своја бројка на СДИ и пола од нив по службено барање не доставуваат детали, за да после излезе дека методологијата за нивна пресметка е променета?
 
Прашајте ги Словаците, кои до кризава се развиваа само од странски инвестиции и е прашање дали имаат и една нивна асална домашна компанија, што мислат за истите после неа.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom