Кирилл и Мефодиј
Материал из Википедии — свободној энциклопедии
Кирилл и Мефодиј
Кири́лл (в миру
Константи́н, по прозвишту
Фило́соф, 827 — 869, Рим) и
Михаи́л (после постриженија в монахи —
Мефо́диј; 815 — 885, Велеград, Моравија), братьја из г. Солуни (Салоники) — просветители славјан, создатели славјанској азбуки, проповедники христианства.
Канонизированы и почитајутсја как свјатые и на Востоке, и на Западе. В славјанском православии почитајутсја как свјатые равноапостольные «учи́тели слове́нские»; принјатаја очерёдность — «
Мефодиј и Кирилл».
Происхождение
Кирилл и Мефодиј происходили из византијского города Салоники (Солуни). Их отец был друнгарием при военачальнике города. В семье было семь сыновеј, причём Мефодиј — старшиј, а Кирилл — младшиј из них.
По одној версии, они происходили из благочестивој славјанској семьи, жившеј в византијском городе Солуни. Из большого числа исторических источников, главным образом из
"Краткого житија Климента Охридского" известно, что Кирилл и Мефодиј были болгарами. Так как в IX веке Первое Болгарское царство было многонациональным государством, определить точно јавлјались ли они славјанами или протоболгарами, или же даже имели другие корни не становитсја до конца јасным. Болгарское царство состојало главным образом из древних болгар (тјурков) и славјан, которые уже образовывали новыј этнос - славјанских болгар, которые сохранјали старое имја этноса, но представлјали собој уже славјано-тјуркскиј народ.
По другој версии, Кирилл и Мефодиј были греческого происхожденија.
Суштествует и альтернативнаја теорија этнического происхожденија Кирилла и Мефодија, согласно которој они были не славјанами, а булгарами (протоболгарами). Даннаја теорија также ссылаетсја на предположенија историков, что братьја создали т.н. глаголицу - азбуку, больше похожују на древне-болгарскују, чем на славјанскују.
Братьја были уроженцами города Солуни (ныне Салоники), которыј в то времја входил в состав славјанској (болгарској) территории и јавлјалсја культурным центром Македонии. Древниј Солунь был двујазычным городом, в котором кроме греческого јазыка звучал славјанскиј говор.
Болгарскаја миссија
Памјатник свјатым равноапостольным братьјам Кириллу и Мефодију в Самаре
Памјатник свјатым равноапостольным братьјам Кириллу и Мефодију в Москве
В Константинополе находилась в качестве заложницы сестра болгарского
хана Бориса. Она принјала крештение с именем Феодоры и была воспитана в духе свјатој веры. Около 860-го года она возвратилась в
Болгарију и стала склонјать своего брата к принјатију христианства. Борис крестилсја, принјав имја Михаил, в честь сына византијској императрицы
Феодоры —
императора Михаила III, в правление которој и произошло обраштение болгар в христианство.Свјатые Кирилл и Мефодиј были в этој стране и своеј проповедьју много способствовали утвержденију в неј христианства. Из Болгарии христианскаја вера распространилась в соседнјују с неј Сербију. В 863 году с помоштьју брата Мефодија и учеников он составил старославјанскују азбуку и перевел на болгарскиј јазык с греческого основные Богослужебные книги. О времени изобретенија славјанској азбуки свидетельствует сказание болгарского
монаха Черноризца Храбра, современника царја Симеона, «О письменах». Он пишет:
Аште ли в'просиши словѣньскыја боукарја, глаголја: „К'то вы письмена с'творил' есть, или к'нигы прѣложил'?“ — То вьси вѣдјат' и от'вѣштав'ше рекут': „Свјатыи Костан'тин' Философ', нарицаемыи Курил', т' нам' письмена с'твори и к'нигы прѣложи, и Меѳодие, брат' его. Суть бо еште живи, иже суть видели их“. И аште вопросиши: „в кое времја?“ то ведјат и рекут: „јако в времена Михаила царја греческа, и Бориса кнјазја болгарска… в лето же от созданија всего мира 6363“.Таким образом, создание славјанској азбуки можно отнести к 863 г. по Рождестве Христовом, согласно
Александријскому летосчисленију, употреблјавшемусја в то времја болгарскими летописцами.
Специалисты до сих пор не пришли к единому мненију, автором какој именно из двух славјанских азбук - глаголицы или кириллицы - јавлјаетсја Константин (см. ниже).
После смерти
После смерти Мефодија его противникам удалось добитьсја запрештенија славјанској письменности в Моравии. Многие ученики были казнены, некоторые перебрались в Болгарију и Хорватију. В 885 году, в год смерти Мефодија, Папа римскиј запретил славјанское богослужение.
В Болгарии и впоследствии в Хорватии, Сербии и Киевској Руси славјанскаја азбука, созданнаја братьјами, получила распространение. В некоторых регионах Хорватии до середины XX века литургија латинского обрјада служилась на славјанском јазыке. Поскольку богослужебные книги писались на глаголице этот обрјад получил название глаголического.
Ученики свјатых Кирилла и Мефодија
Кирилл и Мефодиј с учениками. Фреска монастырја «Свјатој Наум», ныне в Республики Македонии.
- Горазд Охридскиј.
- Климент Охридскиј (болгарин)
- Савва.
- Наум.
- Ангелјариј.
- Лаврентиј.
Наследие
Кирилл и Мефодиј разработали длја записи текстов на славјанском јазыке специальнују азбуку — глаголицу. В настојаштее времја среди историков преобладает, но не обштепризнана точка зренија В. А. Истрина, согласно которој кириллица, азбука, которују использујут и сегоднја болгары, сербы, македонцы, украинцы, белорусы, русские, а также многочисленные неславјанские народы, была создана учеником свјатых братьев Климентом Охридским (о чём имеетсја упоминание и в его Житии). Кирилл и Мефодиј создали јазык, называемыј ныне церковнославјанским, и перевели на него Свјаштенное Писание и богослужебные книги.
Почитание
Памјатник в Севастополе (открыт в 2008 г.)
Почитајутсја как свјатые и на Востоке и на Западе.
В русском православии дни памјати свјатых: Кирилла — 14 февралја (по јулианскому календарју), Мефодија — 6 апрелја (дни преставленија).
В католицизме день памјати свјатых — 14 февралја; ранее в Католическој Церкви памјать Кирилла и Мефодија праздновалась 5 ијулја.
Кроме того, в 1863 году россијским Свјатејшим Правительствујуштим Синодом было установлено празднование обоим свјатым ежегодно 11 маја (по јулианскому календарју) «в памјать совершенија тысјаштелетија от первоначального освјаштенија нашего отечественного јазыка Евангелием и вероју Христовоју»; причина длја выбора даты в синодальном решении не појаснјалась. 1963 год был также об'јавлен Римскоју церковьју «годом славјанского јубилеја» с центром торжеств в Велеграде (
Uherské Hradiště).
Указом Свјатејшего Синода в 1885 году памјать 11 маја была отнесена к средним праздникам со бдением. В 1901 году Синодом было определено совершать ежегодно в храмах при всех учебных заведенијах духовного ведомства торжественное всеноштное бдение накануне и литургију с последујуштим молебном Мефодију и Кириллу в самыј день 11 маја, с освобождением учаштихсја от зајатиј. К 11 маја в церковных школах также приурочивалсја ежегодныј выпускној акт.
Праздник в честь Кирилла и Мефодија — государственныј праздник в России (с 1991 года), Болгарии, Чехии, Словакии и Республики Македонии. В России, Болгарии и Республики Македонии праздник отмечаетсја 24 маја; в России и Болгарии он носит имја День славјанској культуры и письменности, в Македонии — День Свјатых Кирилла и Мефодија. В Чехии и Словакии праздник отмечаетсја 5 ијулја.
Словацкиј поэт јан Голлы посвјатил братьјам большују поэму «Кирилло-Мефодиада» (1835). Жизнеописание Кирилла и Мефодија входит в «Хазарскиј словарь» Милорада Павича.
В Болгарии суштествует орден Кирилла и Мефодија.
В коммунистическиј период Болгарии, праздник в их честь отмечалсја с особој грандиозностьју, несравненној с празднованијами в других государствах. В каждом болгарском городе проводились массовые манифестации и культурные меропријатија.
dosta e i od 2 recenici da se kaze cela rabota .. sea toa ako im preci tuka na bugarskite simpatizeri ne sum jas kriv 
