Подновување на македонскиот литературен јазик

  • Креатор на темата Креатор на темата makedon^
  • Време на започнување Време на започнување
Но немаме што да се освестуваме околу богатството кое го имаме преку јазикот. Ние сме прост народ и тоа е се`. Не дека има народи кои се нешто особено паметни, но да се соочиме, не читаме, не учиме и не работиме. Такви сме.

Патем, ниеден светски јазик не е имун на глобализацијата, па ни нашиот. Особено е подложен на туѓи влијанија во ситуација каде е толку силно притискан од соседите и тоа со децении и векови наназад.

Ја ко што знам и ко што ме учеле дијалектите се богатството на јазикот, и го надополнуваат стандарниот јазик, кој всушност е и создаден од нив.
Не знам ти од кај ги учиш дијалектите, ама ја ко што знам не се читаа од книги, туку се слушаа од нашиот за тебе ,,прост " народ кој многу повеќе знае и е многу влијанија истрпел и ќе истрпи.
А глобализација со англизми и секакви срања прават тие што сметаат дека се не знам колку начитани и интелектуални личности па не им доликува да зборуваат на нашиот прост јазик.
 
Ја ко што знам и ко што ме учеле дијалектите се богатството на јазикот, и го надополнуваат стандарниот јазик, кој всушност е и создаден од нив.
Не знам ти од кај ги учиш дијалектите, ама ја ко што знам не се читаа од книги, туку се слушаа од нашиот за тебе ,,прост " народ кој многу повеќе знае и е многу влијанија истрпел и ќе истрпи.
А глобализација со англизми и секакви срања прават тие што сметаат дека се не знам колку начитани и интелектуални личности па не им доликува да зборуваат на нашиот прост јазик.

Зошто се навреди од тоа дека народот ни е прост?! Па прост ни е, многу пати до сега го докажал тоа и сеуште го докажува.

Дијалектите не го надополнуваат стандардниот јазик, тој е наддијалектна форма, и претставува заеднички јазик кој е договорен многу пред јас и ти да се родиме од некои други луѓе. Така е решено и така е, ние можеме да го прифатиме тоа или да си тераме по наше и да паѓаме на испити.

Глобализацијата патем не значи да се заборави коренот, потеклото... напротив, значи соединување на сите култури во една голема целина, која светот одамна ја препознава преку сиот тој интернет и ефтини авионски карти, кои овозможуваат мешање на културите без потреба да се степаат поединците дали се од Мешеишта или од Варош и чиво е тоа некое кое и да е оро.
 
Зошто се навреди од тоа дека народот ни е прост?! Па прост ни е, многу пати до сега го докажал тоа и сеуште го докажува.

Дијалектите не го надополнуваат стандардниот јазик, тој е наддијалектна форма, и претставува заеднички јазик кој е договорен многу пред јас и ти да се родиме од некои други луѓе. Така е решено и така е, ние можеме да го прифатиме тоа или да си тераме по наше и да паѓаме на испити.

Глобализацијата патем не значи да се заборави коренот, потеклото... напротив, значи соединување на сите култури во една голема целина, која светот одамна ја препознава преку сиот тој интернет и ефтини авионски карти, кои овозможуваат мешање на културите без потреба да се степаат поединците дали се од Мешеишта или од Варош и чиво е тоа некое кое и да е оро.
А ти изгледа повеќе од сите стручни книги за Македонски јазик знаеш. Нашиот стандарден јазик е создаден од Велешки - Прилепски - Охридски говори и се надополнува, ако го видиш првото издание на правописот на Блаже Конески и последното ќе видиш разлика.
Глобализација на јазиците (ако е тоа возможно)значи и да се изгуби коренот, зошто јазикот е индетитетот на народот.
А теории дека народот ни е прост нема да не однесат далеку.
Кој си ги потценува дијалектите си се потценува самиот себе си
 
А ти изгледа повеќе од сите стручни книги за Македонски јазик знаеш. Нашиот стандарден јазик е создаден од Велешки - Прилепски - Охридски говори и се надополнува, ако го видиш првото издание на правописот на Блаже Конески и последното ќе видиш разлика.
Глобализација на јазиците (ако е тоа возможно)значи и да се изгуби коренот, зошто јазикот е индетитетот на народот.
А теории дека народот ни е прост нема да не однесат далеку.
Кој си ги потценува дијалектите си се потценува самиот себе си
А ти изгледа уживаш на форумот. Тоа е одлично. Но...
Литературниот (стандардниот) јазик е базиран на тие дијалекти, кои и меѓу себе се различни, па сите заедно формираат нов дијалект кој го викаме литературен, и затоа е над обичните дијалекти создадени од народот и низ вековите. А да, вештачка форма е.

А јазикот ли е идентитетот на народот? А религијата, а патриотското чувство, а крвта? И дали сум јас англичанец колку и македонец?

И каде одиме, што теоријата дека ни е прост народот нема да не однесе? И како еден reality check за нашата точка на која се наоѓаме треба да не уназади или спречи да одиме некаде?
И каде тоа јас навредив или кажав нешто лошо за некој наш дијалект?
И дали уживаш во оваа наша мала остра пресписка, и дали нешто некаде е водено? :back:
 
А ти изгледа уживаш на форумот. Тоа е одлично. Но...
Литературниот (стандардниот) јазик е базиран на тие дијалекти, кои и меѓу себе се различни, па сите заедно формираат нов дијалект кој го викаме литературен, и затоа е над обичните дијалекти создадени од народот и низ вековите. А да, вештачка форма е.

А јазикот ли е идентитетот на народот? А религијата, а патриотското чувство, а крвта? И дали сум јас англичанец колку и македонец?

И каде одиме, што теоријата дека ни е прост народот нема да не однесе? И како еден reality check за нашата точка на која се наоѓаме треба да не уназади или спречи да одиме некаде?
И каде тоа јас навредив или кажав нешто лошо за некој наш дијалект?
И дали уживаш во оваа наша мала остра пресписка, и дали нешто некаде е водено? :back:
И овие болдираните секако, ама ти ко човек кој знае за литература треба да знаеш дека нашите Македонци како Пејчиновиќ, Џинот итн се бореле и за јазикот колку и за се тоа што е во болдираното.
Не уживам, таман работа :helou:
Нашиов народ тек сега прави reality check и гледа кој е и што е, што многу ме радува, и надежно ќе сфатиме каде се наоѓаме и ќе го обелиме образот пред нашите баби дедовци итн.
 
Ако македонскиот народ е прост, народ кој го роди Филип, Александар Македонски, Кирил и Методиј, Самуил, Гоце.... Тогаш другите каде се?

Разбудете се, нашиов народ направи многу повеќе од другите за да сега се восхитуваме на англичаните, србите, американците. Ние сме културно и духовно над нив, чист доказ, нема повеќе лафење за тоа. Ние Македонците имаме најбогати дијалекти бидејќи сме древен народ, на ова тло нашите предци живееле илјадници години од порано и не сме од вчера, тие дијалекти се развивале со илјадници години и се создал прекрасен јазик за кои другите можат да ни завидат. Ова е повеќе од очигледно и мислам нема потреба од карање.
Да продолжиме со други предлози...
 
Потполно се сложувам со иницијативата.

Би сакал еден ден да можам да седнам во некој ан, и на чупето да му привикам ми донесе шопска салата со троа повеќе чушки, и уште една бунела. И после да ја повикам белешката без некој зад грб да продума од кое село сум.

Но, еве од отварањето на оваа тема поминале три години, и никому ништо...
 
Темава е купон, што би рекле Б'лгарите. Навистина е потребна иницијатива за ремонт или барем фејс лифтинг на јазикот. Само треба да се обмислат рамките за свечен прием на лексеми од дијалектите. Официјален амин од МАНУ и една скромна закуска би биле пригодни. И по едно панделче за секоја дума од дијалектите, а за да нема љутиш, од сите македонски дијалекти да се инаугурираат по 100 збора. Брацки и ферски.

Стандардот не е ниту конечна форма на јазикот ниту е ограничувачка рамка. Ама, кој колку знае. За жал (или несреќа) стандрадните јазици не се гласаат на рефрендум, ами за нив одлучуваат (најчесто) троа пописмени луѓе. Беља работа.

Не знам кој може некому да забрани на чупињата по ановите да им нарачува ока вино и стодрам ракија, и да плаќа со едри жолтици од ќесето заденато во појас под паспулот? И додека на чупето во ладната меана му се нарачува јастието и питието, измеќарите ги појат камилите од карванот и ги паркираат во сенката дабова пред анот. И сетне седнат на троножец, нагрнат со гуњчето, кој може да ти забрани да си пијаш тутун, да си цврцкаш ракија од пагурчето, ем да си думаш татли думи недодумани. И ваѓаш книгата од зобница, мастилницата и перото и пишиш: „Иницијатива за воведвење думи ем лафои...“

Ни ојде јазикот јабана, навистина. Мртов е, пцојсан, се усмрдел а нема кој да го погребе, завалијата.
 
Оваа статија е од пред повеќе од 25 години. Како ништо да не се изменило оттогаш. Ме мрзи да преведувам, се надевам ќе го разберете извадокот од овде: http://www.hdpl.hr/Docs/Kalogjera/K...ezicni varijeteti i nastava jezika 10 Kis.pdf

"Svaki dijalekt je mali jezicki sistem, sa svojim fonoloskim, morfoloskim i leksickim sistemom kao njegovim podsistemima. U prva dva nema mnogo slucajeva dubletnih varijeteta u jednom govoru, ali u leksickom oni su vrlo brojni. Cak su moguce i dosta ceste diferencijacije tipa staro : novo iIi retko : cesto u dijalektoloskom materijalu sa terena. Obicno koegzistiraju: a) dva iIi vise slovenskih naziva za jednu realiju, b) pozajmljenica i postojeci slovenski naziv, ili v) dve ili vise pozajmljenica ukoliko nema slovenskog naziva za tu realiju. Oni imaju iIi resen normativni status ili tek treba da se resi. Nedovoljno resen normativni status nekih leksickih dilema i fakt da bogatstvo dijalektickog jezika jos nije u adekvatnoj meri predstavljeno u recniku makedonskog jezika doveli su do cestih zamerki prevodilaca lepe knjizevnosti da makedonski nema dovoljno bogat jezik. Lingvisti, posebno oni sto rade na prikupljanju dijalektnog materijala sa terena, mogu tvrditi suprotno; kada se sakupi leksicki korpus sa sireg geografskog prostora, dijalektolog ostane impresioniran bogatstvom i svezinom materijala. Svaki standardni jezik je potekao iz nekog dijalekta. Ako se nalazi u poziciji nadredjenog, to ne znaci da sad taj jezik moze odbacivati one sto je dijalektno u leksici. Pitamo se da li bi francuski jezik, koji nam se daje kao primer izuzetno bogatog jezika i koji se bazira na pariskom govoru, bio tako bogat da nije asimilirao u sebe bogatstvo i ostalih francuskih dijalekata. Poznato je da arealnu karakteristiku nalazimo u mnogim slucajevima koji su kodificirani kao standardni i prihvaceni od sire jezicke zajednice. U nastojanju da da neki doprinos standardnom jeziku i jezickoj politici, lingvista koji proucava dijalektnu leksiku teskog srca moze da se opredeli za jednu ili dve varijantne realizacije, koje bi imale funkciju standardnog naziva, i zbog koje su ostale morale otpasti. Za cvet bulku (divIji mak) u makedonskim govorima je dosada registrovano vise od trideset naziva, a u recniku makedonskog jezika se spominju samo sedam. Dijalektolog bi predlozio jos barem osam naziva, nesto zbog nacina derivacije, nesto zbog areala u kome se javlja, jer bi se, i pored toga sto mu je poznato na kojim govorima se bazira standardni makedonski jezik, trudio da sa leksickog aspekta budu obuhvaceni svi dijalektni regioni, nesto zbog frekvencije pojavljivanja; moze se pretpostaviti da bi tako postupio i zbog njegove lepote naziva i asocijacija koje on izaziva u svesti coveka, a vrlo cesto i zbog izrazito subjektivnog odnosa prema svakome od njih.
Takav subjektivni odnos nije redak ni u jeziku nastave, ako nastavnik, odnosno ucitelj potice iz podrucja sa diferencijalnom leksikom. Prelazak na cisti standardni jezik za njega znaci udaljavanje od svoga maticnog jezgra, izdvajanje iz svoje najblize sredine sa kojom komunicira. Inace treba potcrtati da je izuzetno tesko ispitivati upotrebu dijalektizama u nastavi maternjeg jezika. Ukoliko bi to radio sam nastavnik, to bi znacilo eksperimentirati nad sobom, biti zamorce u interesu nauke; postoji opasnost od reda subjektivnih zakljucaka bez nekog posebnog naucnog doprinosa. Imajuci u vidu da se upotreba dijalektizama u nastavi i obicnom govoru grada izvan porodice smatra greskom i neznanjem knjizevnog jezika i nedostatkom jezicke kulture, njihovo obelodanjenje u jeziku nastavnika bi moglo dovesti do degradacije njega kao prosvetnog radnika koji treba uciti decu pravilnom jeziku. Jezik je ziv i dinamican socijalni fenomen, koji se i pokraj svoje autonomnosti ne sme posmatrati izolirano, izvan zbivanja u sredini i drustvu, iz koga je, prema ucenju marksisticke nauke, potekao i u kome se i dalje razvija i neprimecno menja, pretapa iz jedne faze u drugu, iz jednog lika u drugi. S tim u vezi je i varijantnost standardnog jezika kao rezultat teritorijalnog raslojavanja jezika, ko se ne moze smatrati negativnom u slozenoj visenacionalnoj sredini, ukoliko se i suvise i nepravilno ne povezuje sa nacionalnom ideologijom i politikom jedne zaJednice. Da bi se u jednom jeziku razvili varijeteti, ocigledno je da je potrebno nesto vise od teritorijalnog raslojavanja; ne slucajno jezicka varijantnost se razgleda u okviru sociolingvistike.
U makedonskom jeziku se nisu i nece se ni razviti varijante standarda, jer za to nema uslova. Moguca je samo infiltracija dijalektizama, i to sa merom koja takodje ne moze biti stetna ako se ogranici na leksicke fenomene, a ne i na slucajeve koji zadiru u sistem jezika. Ona spontana selektivnost koja je tokom duzeg vremenskog perioda nastajala u jeziku i u njegovim dijalektima i koja jos uvek traje, a pod kojom se podrazumeva i posudjivanje iz jednog kontaktnog jezika u drugi, treba i sada, uz pomos jezicke politike, doci do izraza, jer u jeziku inovacije se stalno dogadjaju.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom