Родители - до кој степен сте спремни да ги лажете?

  • Креатор на темата Креатор на темата igor108367
  • Време на започнување Време на започнување
Абе дипломирав, ама не лажев никогаш. Ниту пак моите ме прашуваа до каде си, како ти е, дали ке фатиш стипендија или нешто слично. Па и стипендија земав, на време се положив, освен одбраната на дипломската за која ми требаше година откако го положив последниот испит (ме мрзеше де :kesa:).

Така да во мојот случај дома никогаш не сум лажел, ниту сум имал потреба ниту сум сакал.

Како и да е, сепак се е до домашното воспитување и релацијата дете-родител.
 
па со оглед на годините неам потреба бе игоре
 
па со оглед на годините неам потреба бе игоре

темата не е само за лажење денес туку и порано во минатите години. А сите сме ги лажеле само до кој степен
Зачудувачки е само како сте ја откопале темава ја немаше со месеци.
 
Ne znam bas do kade sum spremna da odam i da gi lazam moite doma, no sepak imalo momenti koga sum gi izlazala za nesto a i ne veruvam deka ima nekoj koj ne gi izlazal, neli?!No, mislam deka seto toa e, kako sto nekoj pogore kaza, poradi stravot od reakcija, kako kje reagiraat rodotelite na toa, pa i zatoa za da izbegneme nesoglasuvanja, kavgi i red dr. raboti se odlucuvame da gi izlazeme.Megju drugoto mislam deka tuka biten faktor e i odnesuvanjeto na roditelite i nivnata postavenost pred decata.Dokolku tie se slobodni so nivnite deca, imaat prijatelski odnos so niv,ne im vikaat za sekoja sitnica i uspeat da im se doblizat kolku sto mozat povekje i decata da steknat doverba vo niv za da mozat slobodno da im gi kazuvaat svoite problemi mislam deka nema da ima potreba decata da se plasat od nekoja "strasna reakcija" na nivnite roditeli...
 
у глобала ретко лажам и тоа за ситници: дека сум била на факултет, а јас уствари сум пиела кафиња во бифе... додуша ни тоа не е лажење пак сум на факултет... За големи работи ретко лажам... Имам излажано само еднаш и тоа ми се врати на глава... Реков дека икс предмет го имам положено а јас го немам... Не е тоа дека имам страв од моите или што знам... Кога сакам да излажам имам грижа на совест така да полесно ми е да кажам вистината него да излажам... Во поглед на факултетот малку поголем притисок си правам самата на себе бидејки мајка ми завршила со просек 9.5 а јас неможам кокретно да положам предмет кај одреден професор...
 
Спремен сум да ги лажам родителите до ептен низок степен, т.е. за мали нешта и ситници.
Не би ги лажел родителите за битни работи, не би сакал да ја изгубам довербата во нив.
 
Не до највисок степен ама до средно-висок (=
 
Не лажам, дозирам:)) Кога знам дека од нешто ќе им се крене притисокот, се трудам да го ублажам.
А не би имала никогаш образ да лажам за нешто големо.
 
За лажење коо ке фатам да лажам, сушам се живо... Ама после некое време ка ке се среде се, пак ке им признам оти ги имам излажено... :kesa:
 
Знам дека ако дознаат од некој друг,дека ќе биде многу полошо,па затоа сама си ги признавам грешките и одговарам за постапките.
Ако ја изгубат довербата во мене,животот ќе ми стане пекол,ќе ми скратат многу нешта и ќе ме удрат таму кај што најмногу ме боли за да не ја повторам истата грешка пак.[Ова со казнувањево важи за татко ми].:toe:
Ова многу потсетува на мојот сличај.. Сепак на мајка ми гледам да и ја кажувам вистината, но некогаш ептен, и неможам...
Мисли дека за некои работи јас сум сеуште мала(што не е точно) и сега гледам дека во комуницирањето со мене ќе и излета нешто, така да знам што треба да и кажам, а што не... Многу ретко ја лажам, не сакам тоа да го правам. Мене ми е тешко да лажам, па затоа само кога е живот или смрт, кога е неопходно, тоа се случува..само тогаш од стравот знам што да кажам за да излезам “добро девојче’’.
Не сакам да ја изгуби довербата во мене, тоа би било многу лошо... Колку и да веруваат луѓето дека имаат вистински пријатели, семејството останува...тие се најважните луѓе во животот кои всушност и највеќе ги повредуваме.
 
До пред 1-2 години ги лажев кај сум со кого сум,не дека имав лошо друштво или којзнае што ама не ми беше пријатно не знам зашо глупо се осеќав.Сега немам потреба од тоа знаат каде одам и со кој им кажувам да не ме мислат.Неможам многу да скријам од нив зтоа што со постар брат кој сака да знае кај си,со кој си,во кое друштво си баш и не е лесно тоа.Во врска со школо знаат се од тоа не си ни кријам ни ми е страв,не ми прават проблеми за оценки мада и немам проблеми со тоа ама ги информирам што е како е.Прилично водам отворени разговори со моите за некои мои постапки и за некои слични теми,искрено знам дека имаат голема доверба во мене и не сакам да ја изгубам за некои ситници да сокријам.Ако не сум сигурна дека треба д им кажам премолчувам кога сметам дека тоа поминало отворено кажувам.Поблиска сум со мајка ми така да го знае она што сметам дека како родител треба и мора да го знае :)
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom