Една од најдобрите потески метафори за животот кои ги имам прочитано:
Контролор
Хајде, хајде
Прибите се
Хајде, хајде
Путника има и сувише
Прибите се, прибите се
Зар не видите колики је ред
Има их свуда
И много
Дуж тротоара
Па чак и у пролазима
Стомака њихових мајки
Хајде, хајде, прибите се
Притиснимо до ручице
Сви треба да живе
Хајде, хајде
Па и поубијајте се мало
Хајде, хајде
Будите увиџавни
И озбиљни
Дајте места
Добро знате да овде
Не можете остати
Сувише дуго
Јер је потребно
Места за све
Мало напора рекло вам се
И нешто као
Мали пут око света
Или мали пут у свет
Дакле мало напора и кренуче се
Хајде, хајде
Прибите се
Будите увиџавни
И не гурајте се.
A, ова се песни кои ме ежат со секое читање и чиј врисок го осеќам до утробата:
Куда идем, одакле долазим
Куда идем, одакле долазим
И зашто сам тако покисла,
Јер видите, а то се види јасно,
Киша пада.
Киша, да то је киша.
И ја идем по њој, а затим,
А затим, то је све.
Идите и ви својим путем,
Као што ја идем својим.
Из личног задоволства
Ја гацам по блату.
Киша, она ми изазива смех,
Јер ја се на све смијем, на све, на све.
А, вама лако могу потечи сузе
Боље да се вратите својој кучи
И плачете над самим собом,
Али мене оставите,
Оставите, оставите, оставите.
Не желим ни глас ваш да чујем.
Ох, идите својим путем
Као што ја идем својим.
Једног човека кога сам волела
Ви сте убили,
Премлатили, изгазили,
Довршили.
Видела сам његову крв
Како тече обилно,
Обилно.
Идите својим путем
Као што ја идем својим.
Човек кога сам волела
Мртав је, са главом у блату.
Ох, што вас могу мрзети,
Лудачки...лудачки...лудачки...
А ви се разнежујете нада мном,
И сувише сте добри према мени,
Много сте добри, верујте ми.
Ви сте добри...добри као што је
пацоловац добар за пацове...
Али једнога дана...тај дан че дочи
када че вас пацов ујести...
Идите својим путем
Људи добри...људи честити.
Шумови ночи
Ви спавате на оба ува
Како се то обично каже
А ја се шетам и бдим у ночи
Видим сенке чујем крике
Чудне крике
А ви спавате на оба ува
Како се то обично каже
То неко псето урла на смрт
То нека мачка мауче на љубав
Нека пијаница изгубила се у неком пролазу
Нека луда на своме крову свира у тамбуру
Чујем такоџе смех неке девојке
Која да би задоволила свога госта
Претвара се да је весела задовољна
И на постелу се заваљује урлајучи
А ви спавате на оба ува
Како се то обично каже
И гост колута очима у ночи
Сироти човек кога други човек убија
Због безначајног питања новца
Несретне мале суме новца
Можда четири пет или шест стотина франака
Ви спавате на оба ува
Како се то обично каже
И гост преврче очима у ночи
А сутра че његова породица бити у црнини
И све че бити готово
А ви и даље спавате на оба ува
Како се то обично каже
Лаку ноч вам желим.
Жак Превер е наративен, циничен, остар...Прецизен општествен набљудувач и критичар, а истовремено и маестро на љубовната поезија која низ неговото перо е лирична, но без мелодраматика.
Се на се, врвен писател. И мој фаворит од таа фела.
п.с
Се извинувам за српскиот, но песните ми се достапни само на тој јазик и сметам дека мојот аматерски превод на истите би ја уништил нивната убавина.