Жак Превер

  • Креатор на темата Креатор на темата Nemiseverue
  • Време на започнување Време на започнување
Член од
30 јануари 2005
Мислења
7.397
Поени од реакции
1.308
Жак Превер е роден на 4 февруари 1900 година во Неи на Сена, предградие на Париз. Анархист, одметник и сонувач, Превер во својата хуманистички ангажирана лирика зборува за животот во различните негови аспекти. Своевиден моралист и критичар на општеството, Превер укажува на сеуште можните простори за човекова среќа која малограѓаните, клерикалците, милитаристите и политичарите постојано ја загрозуваат. Наречен е и "поетот на Париз".

Жак Превер, утре ќе се роди повторно, за таа цел ја молам надлежната и задолжената на овој подфорум, како и останатите љубители на неговиот лик и дело да ја пополнат оваа тема со прекрасна поезија...
 
ЧУВАРОТ НА СВЕТИЛНИКОТ
ГИ САКА ПРЕМНОГУ ПТИЦИТЕ

Птиците со илјадници летаат кон светлината
со илјадници паѓаат со илјадници се удираат
со илјадници ослепени со илјадници скршени
со илјадници тие умираат

Чуварот не може да издржи такво нешто
тој премногу ги сека птиците
тогаш тој вели Толку полошо Не ми е грижа!

И тој згаснува се

Во далечината еден товарен брод потонува
еден товарен брод кој доаѓа од островите
еден товарен брод натоварен со птици
со илјадници птици од островите
со илјадници удавени птици.
_______________________________________
Вечна слава за неповторливиот Жак Превер
 
ЈАС ЗАСПИВАМ

Јас заспивам со очи полни со птици
И сонувам една градина драга
Но штом твоите очи се далеку од моиве
Јас заспивам со очи посни со солзи
И мојот сон се вика тага.

ЗА ТЕБЕ ЉУБОВ МОЈА

Отидов на пазарот за птици
и купив птица
за тебе
љубов моја
отидов на пазарот за цвеќиња
и купив цвеќе
за тебе
љубов моја
Отидов на пазарот за железо
и купив окови
за тебе
љубов моја
Отидов на пазарот за робови
и те барав тебе
но не те најдов таму
љубов моја.

И секако Барбара, една од најубавите негови песни.
 
Жак Превер е роден на 4 февруари 1900 година во Неи на Сена, предградие на Париз. Анархист, одметник и сонувач, Превер во својата хуманистички ангажирана лирика зборува за животот во различните негови аспекти. Своевиден моралист и критичар на општеството, Превер укажува на сеуште можните простори за човекова среќа која малограѓаните, клерикалците, милитаристите и политичарите постојано ја загрозуваат. Наречен е и "поетот на Париз".

Жак Превер, утре ќе се роди повторно, за таа цел ја молам надлежната и задолжената на овој подфорум, како и останатите љубители на неговиот лик и дело да ја пополнат оваа тема со прекрасна поезија...

Еден од ретките поети кои што успеале да ме инспирираат низ животов и да ме натераат да пишувам.
Според мене, Превер секогаш ќе биде еден од поголемите, ако не и најголемиот поет на своето време.

Стихови со музика

For you my love
For you, my love
I went to a bird market
And I bought a bird
For you
My love
I went to a flower market
And I bought a flower
For you
My love
I went to a junk market
And I bought a chain
A heavey chain
For you
My love
And I went to a slave market
And I searched for you
But I couldn't find you anywhere
My love


Quicksand
Deamons and marvels
Winds and tides
Far away already, the sea has ebbed
And you
Like seaweed slowly carressed by the wind
In the sands of the bed you stir, dreaming
Deamons and marvels
Winds and tides
Far away already, the sea has ebbed
But in your half-opened eyes
Two small waves have remained
Deamons and marvels
Winds and tides
Two small waves to drown me



The Dead Leaves
Oh I wish so much you would remember
those happy days when we were friends.
Life in those times was so much brighter
and the sun was hotter than today.
Dead leaves picked up by the shovelful.
You see, I have not forgotten.
Dead leaves picked up by the shovelful,
memories and regrets also,
and the North wind carries them away
into the cold night of oblivion.
You see, I have not forgotten
the song that you sang for me:
It is a song resembling us.
We lived together, the both of us,
you who loved me
and I who loved you.
But life drives apart those who love
ever so softly
without a noise
and the sea erases from the sand
the steps of lovers gone their ways.


 
Ја имам збирката од неговата љубовна поезија "За Тебе Љубов Моја" и има прекрасни песни. Ај ќе ја пишам омилената:pipi:

"Згаснете Ја Светлината"

Две ластовици огреани од месечината
над еден стар портал
склопчени во своето гнездо
ги движат своите главчиња
и ја наслушнуваат ноќта

А ноќта е сосема јасна
зашто црната месечина на светот
свети од вселената

Тогаш една добричица во бело
и избезумена од очај
клука на вратите од месечината
Згаснете ги вашите светла
зашто двајца заљубени токму сега
се љубат на плоштадот на Победата
згаснете ги вашите светла
зашто може светот да ги види
Јас потамина се шетав
и натрапав токму на нив
таа си ја дотеруваше здолницата
а тој ги затворил очите свои
но тие две очи кај неа
беа како два камења во огнот

Две ластовици огреани од месечината
над еден стар портал
склопчени во своето гнездо
ги движат своите главчиња
и ја наслушуваат ноќта.
 
Една од најдобрите потески метафори за животот кои ги имам прочитано:

Контролор


Хајде, хајде
Прибите се
Хајде, хајде
Путника има и сувише
Прибите се, прибите се
Зар не видите колики је ред
Има их свуда
И много
Дуж тротоара
Па чак и у пролазима
Стомака њихових мајки
Хајде, хајде, прибите се
Притиснимо до ручице
Сви треба да живе
Хајде, хајде
Па и поубијајте се мало
Хајде, хајде
Будите увиџавни
И озбиљни
Дајте места
Добро знате да овде
Не можете остати
Сувише дуго
Јер је потребно
Места за све

Мало напора рекло вам се
И нешто као
Мали пут око света
Или мали пут у свет
Дакле мало напора и кренуче се
Хајде, хајде
Прибите се
Будите увиџавни
И не гурајте се
.

A, ова се песни кои ме ежат со секое читање и чиј врисок го осеќам до утробата:

Куда идем, одакле долазим


Куда идем, одакле долазим
И зашто сам тако покисла,
Јер видите, а то се види јасно,
Киша пада.
Киша, да то је киша.
И ја идем по њој, а затим,
А затим, то је све.
Идите и ви својим путем,
Као што ја идем својим.
Из личног задоволства
Ја гацам по блату.
Киша, она ми изазива смех,
Јер ја се на све смијем, на све, на све.
А, вама лако могу потечи сузе
Боље да се вратите својој кучи
И плачете над самим собом,
Али мене оставите,
Оставите, оставите, оставите.
Не желим ни глас ваш да чујем.
Ох, идите својим путем
Као што ја идем својим.


Једног човека кога сам волела
Ви сте убили,
Премлатили, изгазили,
Довршили.
Видела сам његову крв
Како тече обилно,
Обилно.

Идите својим путем
Као што ја идем својим.
Човек кога сам волела
Мртав је, са главом у блату.
Ох, што вас могу мрзети,
Лудачки...лудачки...лудачки...
А ви се разнежујете нада мном,
И сувише сте добри према мени,
Много сте добри, верујте ми.

Ви сте добри...добри као што је
пацоловац добар за пацове...
Али једнога дана...тај дан че дочи
када че вас пацов ујести...
Идите својим путем
Људи добри...људи честити.


Шумови ночи

Ви спавате на оба ува
Како се то обично каже

А ја се шетам и бдим у ночи
Видим сенке чујем крике
Чудне крике

А ви спавате на оба ува
Како се то обично каже

То неко псето урла на смрт
То нека мачка мауче на љубав
Нека пијаница изгубила се у неком пролазу
Нека луда на своме крову свира у тамбуру


Чујем такоџе смех неке девојке
Која да би задоволила свога госта
Претвара се да је весела задовољна
И на постелу се заваљује урлајучи
А ви спавате на оба ува
Како се то обично каже

И гост колута очима у ночи
Сироти човек кога други човек убија
Због безначајног питања новца
Несретне мале суме новца
Можда четири пет или шест стотина франака
Ви спавате на оба ува
Како се то обично каже

И гост преврче очима у ночи
А сутра че његова породица бити у црнини
И све че бити готово

А ви и даље спавате на оба ува
Како се то обично каже

Лаку ноч вам желим.

Жак Превер е наративен, циничен, остар...Прецизен општествен набљудувач и критичар, а истовремено и маестро на љубовната поезија која низ неговото перо е лирична, но без мелодраматика.
Се на се, врвен писател. И мој фаворит од таа фела.

п.с
Се извинувам за српскиот, но песните ми се достапни само на тој јазик и сметам дека мојот аматерски превод на истите би ја уништил нивната убавина.
 
Zak Prever

Barbara

Seti se Barbara
Kisa je lila nad Brestom onog dana
A ti si isla nasmejana
Srecna mokra razdragana
Po kisi
Seti se Barabara
Nad Brestom lila je kisa neprestana
Sreo sam te u Sijamskoj ulici
osmehnula si se
I ja ti osmeh uzvratio
Seti se Barbara
Ti koju nisam poznavao
Ti koja me nisi poznavala
Seti se
Ipak se seti onog dana
ne zaboravi
Jedan covek je stajao na kapiji
I pozvao te po imenu
Barbara
I ti si k njemu po kisi potrca'
Mokra srecna razdragana
U zagrljaj si mu pala
seti se toga Barbara
ne ljuti se sto ti TI govorim
Ti govorim svima koje volim
I kad sam ih samo jednom sreo
Ti govorim svima sto se vole
I kas sam ih prvi put video
Seti se Barbara
Ne zaboravi
Onu mudru srecnu kisu
Na tvome srecnome liscu
I nad onim srecnim gradom
tu kisu nad vodom
Nad uesanskim brodom
I nas Arsenalom
O Barbara
Ra t je velika svinjatija
Sta se s tobom dogodilo
Kas je ovo kisno nebo
Oganj krv i celik bio
A onaj sto te je
Grlio ljubavno
Je li ziv nestao ili mrtav odavno
O Barabara
Nad Brestom kisa neprestano lije
Kao sto je nekad lila
Sve je razoreno nista nije kao pre
Strasna kisa sve je u crno zavila
nema cak ni bure
Gvozdene krvave
vec oblaci jure
Da ko psine svisnu
S kisom iznad Bresta
Istrunu nestanu
u morskom bezdanu
Daleko od Bresta
Koji i sam nesta.


"Барбара", една од најубавите негови песни
 
Уште една од Жак Превер...

Takva sam kakva sam

Takva sam kakva sam
Bas tako sam stvorena
Kada imam zelju da se smejem
Smejem se grohotom
Volim onoga koji me voli
Pa zar sam zato kriva
Sto nije uvek isti
Onaj koga volim
Takva sam kakva sam
Bas tako sam stvorena

Pa sta hocete vise
Sta hocete od mene

Stvorena sam da se dopadam
I tu se nista ne moze izmeniti
Potpetice mi je suvise visoka
Struk mi je suvise vitak
A grudi si mu sivuse cvrtse
I koluti pod ocime suvise modri
A onda i zatim
Takva sam kakva sam
Dopadam se onome kome se dopadam
I sta se sve to vas tice
Ono sto mi se dogodilo

Da ja sam volela nekog
Nekog koji me je voleo
Kao deca sto se medgu sobom vole
I znaju prosto da vole
Da vole vole vole

I zasto me onda ispitivati
Jas sam ovde samo zato da vam se dopadam
I nista se tu ne moze izmeniti
 
Омилена поема од Жак Првер ми е This love, колку само се моќни и вистински зборовите кои ја опишуваат љубовта... секоја чест...amazing..

This love
So violent
So fragile
So tender
So hopeless
This love
As beautiful as the day
And as wretched as the weather
When the weather is wretched
This love
So real
This love
So beautiful
So happy
So joyous
And so ridiculous
Trembling with fear
Like a child in the dark
And so sure of itself
Like a tranquil man in the quiet of the night
This love
Which made others afraid
Which made them gossip
Which drained the colour from their cheeks
This love
Watched for
Because we watched for them
Snared, wounded, trampled, finished, denied, forgotten
Because we snared, wounded, trampled, finished, denied, forgot it
This love
Entire
Still so alive
Shining
This is yours
This is mine
This love
Which is always new
And which never changes
Real like a plant
Quivering like a bird
Warm and as alive as the summer
We can both
Go and come back
We can forget
And fall asleep
And wake up
To suffer old age
Fall asleep again
To dream to death
Awake
To smile and laugh
Young again
Our love endures
Obstinate as a mule
As alive as the desire
As cruel as the memory
As stupid as the regret
As tender as the memory
As cold as marble
As beautiful as the day
As delicate as an infant
It watches us
Smiling
And speaks to us
Without saying a word
And I
I listen to it
Trembling
And I cry
I cry for you
I cry for myself
And I beg you
For yourself
For me
And for all those who love
And who are loved
Yes
I cry to it
For you
For me
And for all the others
I do not know
Stay there
There where you are
There where you were before
Stay there
Don't move
Don't go away
We who are loved
We have forgotten you
Do not forget us
We had only you on this earth
Do not let us grow cold
Further and further away every day
It doesn't matter where
Give us a sign of life
In a nook in the woods
In the forest of memory
Suddenly arise
Take us by the hand
And save us
 
Ah, Prevert...

It's Like That

A sailor has left the sea
his ship has left the port
the king has left the queen
and a miser has left his gold
it's like that
A widow has left her grief
a crazy woman has left the madhouse
and your smile has left my lips
it's like that
You will leave me
you will leave me
you will leave me
you will come back to me
you will marry me
you will marry me
The knife marries the wound
the rainbow marries the rain
the smile marries the tears
the caress marries the frown
it's like that
And fire marries ice
and death marries life
and life marries love
You will marry me
you will marry me
you will marry me
 
Obletao je oko mene
Za vreme mnogih meseca dana i časova
I stavio je najzad ruku na moje grudi
Nazivajući me svojim malim malim srcem
Istrgao mi je obećanje
K'o što se istrže cvet iz zemlje
I zadržao ga u svome sećanju
K'o što se čuva cvet u zimskoj bašti
A ja
Zaboravila sam na svoje obećanje
I cvet je brzo svenuo
Oči su mu se iskolačile
Pogledao me je popreko
I uvredio tesko
A drugi je došao i nije mi ništa tražio
Ali me je celu obuhvatio pogledom
U času za njega bila sam naga
Od glave do pete
I kada me je svukao
Dopustila sam mu da od mene čini šta hoće
A nisam znala ni ko je on
 
Alicante
An orange on the table
Your dress on the rug
And you in my bed
Sweet gift of the present
Freshness of the night
Warmth of my life


Breakfast
He poured the coffee
Into the cup
He poured the milk
Into the cup of coffee
He added the sugar
To the coffee and milk
He stirred it
With a teaspoon
He drank the coffee
And put back the cup
Without speaking to me
He lit a cigarette
He blew some rings
With the smoke
He flicked the ashes
Into the ashtray
Without speaking to me
Without looking at me
He got up
He put his hat
On his head
He put on
His raincoat
Because it was raining
He went out
Into the rain
Without a word
Without looking at me
And I
I took my head
In my hands
And I wept

Family Life
The mother knits
The son goes to the war
She finds this quite natural, the mother
And the father?
What does the father do?
He has his business
His wife knits
His son goes to the war
He has his business
He finds this quite natural, the father
And the son
And the son
What does the son find?
He finds absolutely nothing, the son
The son: his mother does her knitting,
His father has his business
And he has the war
When the war is over
He'll go into business with his father
The war continues
The mother continues knitting
The father continues with his business
The son is killed
He doesn't continue
The father and mother visit the graveyard
They find this natural
The father and the mother
Life goes on
A life of knitting, war, business
Business, war, knitting, war
Business, business, business
Life with the graveyard​
 
It's Like That


A sailor has left the sea
his ship has left the port
the king has left the queen
and a miser has left his gold
it's like that
A widow has left her grief
a crazy woman has left the madhouse
and your smile has left my lips
it's like that
You will leave me
you will leave me
you will leave me
you will come back to me
you will marry me
you will marry me
The knife marries the wound
the rainbow marries the rain
the smile marries the tears
the caress marries the frown
it's like that
And fire marries ice
and death marries life
and life marries love
You will marry me
you will marry me
you will marry me
 
Изневерените љубовници

Јас ја имав ламбата
а ти светлината.
Кој го продаде фитиљот?
 
LJUBI ME

Bilo je to u jednom predradgu grada Svetlosti
Gde je uvek mrak i gde nikad nema dosta vazduha
A zima je kao leto tamo gde je uvek zima
Ona je bila na stepenicama
On pored nje ona pored njega
I bila je noc
Osecao se sumpor
Neko je cistio to popodne stvari od stenica
A ona je govorila
Ovde je tako mracno
A nema ni vazduha
Zima je kao leto a uvek je zima
Sunce dobrog Boga ne greje na ovoj strani
Mnogo posla ono ima u bogatim predgradgima
Stegni me dobro svojim rukama
Ljubi me
Ljubi me dugo
Ljubi me
Docnije bice suvise dockan
Nas zivot je sadasnjost
Ovde se crkava od svega
Od toploto od zime
Smrzava se gushi se
Nema se dovoljno vazduha
Ako prestanes da me ljubis
Cini mi se da cu umreti
Petnaest godina ti imas
I ja imam petnaest godina
Mi zajedno imamo trideset
A u tridesetoj nije se vise dete
Mi vec imamo godine da mozemo raditi
A imamo ih i da se mozemo ljubiti
Docnije ce biti suvise dockan
Nas zivot je sadasnjica
Ljubi me!
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom