@cool@
Η Μακεδονία δεν είναι Ελληνική
- Член од
- 2 јуни 2007
- Мислења
- 23.601
- Поени од реакции
- 27.115
Третото писмо што го испраќа Тјутчев на Тирш е врзано со случувањата во вознемирената амбасада во Минхен .Во времето од 31 јаннуари до 2 февруари 1830 г. — во весникот «Allgemeine Zeitung», познат до тогаш по своето проруско расположение, испечатил опширна анонимна статија, напишана во форма «писма од
Егина» (Егина остров во грција -50 км оддалечен од Атина) и исто така и препечател од весникот «Courrier de Smyrne» од 6 декември1829 г. (весникот излегувал на француски јазик во турскиот град Смирна). Тие статии, содржеле крајно дрски, со ништо не предизвикани без причина на Русија и нејзината политика во однос
на грчкото прашање, и се сведувало на тоа дека Русија несака и неможе да сака постоење на независна и слободна Грција. И ако Англија и Франција не ја земат во закрила да ги заштитат интересите на тоа млада држава,нејзе ќе и биде зготвена судбина на слаба и зависна провинција на «Северната држава» (т. е.
Русија). Статијата се појавила пред почетокот на денот на отворањето на Лондонската конференција (3 фебруари 1830 г.), свикана по иницијатива на Русија и повикани да се реши прашањето за статусот на новоослободената Грција (по иницијатива на Русија конференцијата ја признала полната независност на Грчкото
кралство од Турција). Наглото изменување на позицијата на еден од нај влијателните весници во Германија во даден момент можело да повлијае на европското општествено мнение во непосакуван за Русија правец.
За сето ова Потемкин известил во Петербург за одлуките од 3 фебруари коишто копии ги набавил Р. Лејн:
«Смеам да утврдам, дека никогаш до сега општествениот здрав смисол не подлежел на вакво исмејување, иако не се задоволува со самите гнасни однесувања на адреса на императорската држава.
Овој памфлет каде клеветата е со поттикнувачки карактер со цел да се влијае на масите.Секој поинетелигентен човекќе го отфрли со индигнација,што до ова случување е тешко да се допушти.
Потемкин ги доставува понатаму своите истражувања.По неговите зборови Метерних- иритиран од проруската ориентираност на «Allgemeine Zeitung», побарува од неговиот уредник Јохан фридрих Котта (1764—1832) дозвола за објавување на антируските статии инспириран од австриската влада,заканувајќи се во спротивно
да ја забрани во Австрија доставата на неговиот весник. под притисок на неговата закана Котта бил принуден да се согласи со барањата на Метерних.
Статијата за која зборуваме била прва видлива измена на курсот на весникот.потемкин забележува уште една ситуација каде што се потврдува неговата претпоставка дека оваа статија била инспирирана од австриската влада и тоа со чудно совпаѓање веднаш после излегувањето на статијата во «Allgemeine Zeitung», австрискиот амбасадор гроф фон Шпигел се обратил на еден од вработените во мојата амбасада трудејќи се да дознае што јас мислам во врска со потеклото на оваа мистериозна публикација.Бидејќи не добил никаков позитивен одговор се направил дека неможе да разбере кој е изворот на статијата (под
претпоставка на Р. Лејн- службеник во амбасадата за кој зборуваме ,тоа можел да биде Тјутчев).
Во создадената ситуација било неопходно да се даде одговор на статијата во «Allgemeine Zeitung».
За оваа потреба било издиктирано подолу напишаното писмо на Тјутчев- кое е напишано на денот на објавувањето на вториот дел на статијата. Munic, ce 1-er Fevrier <1830>
Monsieur,
Vous aurez bien certainement remarqué dans les deux derniers Nos de la «Gazette Universelle»5 l’incroyable article, tiré du «Journal de Smyrne». C’est, j’en conviens, la
plus grossière insulte qui ait jamais été faite au bon sens du public. Mais puisque la «Gazette Universelle» a cru devoir la reproduire dans son entier et avec une sorte de
complaisance, c’est à vous qu’il appartient, Monsieur, à vous qui avez noblement associé votre nom aux destinées de la Grèce de prendre encore une fois en mains les
intérêts d’une cause qu’on outrage aussi indignement en les dénaturant. Qu’un parti ennemi, né de tout ce qu’il y a de bon et d’honorable dans la Nature de l’Homme, ait
cherché par tous les moyens possibles, per fas et nefas, par la force et l’astuce, par la foi des traités et la mauvaise foi à perdre, à assassiner la malheureuse Grèce, cela
se conçoit, puisque c’était dans ses intérêts et qu’on sait du reste que l’intérêt, le plus vil, le plus sordide intérêt, est la seule règle, le seul mobile de ce parti. Mais que
déjoué ses calculs, paralysé dans ses projets par une Puissance Supérieure, l’assassin désespérant de venir à bout, de sa victime veuille à présent se faire passer pour
son protecteur, sauf à faire passer pour le protecteur véritable pour l’assassin; voila que est trop fort6. Et l’opinion publique se manquerait à elle même, si par ses organes
avoués elle ne repoussait de toute l’énergie de son indignation un semblamble outrage fait à la décence publique7.
Agréez, Monsieur, l’assurance de la considération tr<ès> distinguée
de v<otre> tr<ès> humble et tr<ès> ob<éissant> serv<iteur>
Tutchef
Егина» (Егина остров во грција -50 км оддалечен од Атина) и исто така и препечател од весникот «Courrier de Smyrne» од 6 декември1829 г. (весникот излегувал на француски јазик во турскиот град Смирна). Тие статии, содржеле крајно дрски, со ништо не предизвикани без причина на Русија и нејзината политика во однос
на грчкото прашање, и се сведувало на тоа дека Русија несака и неможе да сака постоење на независна и слободна Грција. И ако Англија и Франција не ја земат во закрила да ги заштитат интересите на тоа млада држава,нејзе ќе и биде зготвена судбина на слаба и зависна провинција на «Северната држава» (т. е.
Русија). Статијата се појавила пред почетокот на денот на отворањето на Лондонската конференција (3 фебруари 1830 г.), свикана по иницијатива на Русија и повикани да се реши прашањето за статусот на новоослободената Грција (по иницијатива на Русија конференцијата ја признала полната независност на Грчкото
кралство од Турција). Наглото изменување на позицијата на еден од нај влијателните весници во Германија во даден момент можело да повлијае на европското општествено мнение во непосакуван за Русија правец.
За сето ова Потемкин известил во Петербург за одлуките од 3 фебруари коишто копии ги набавил Р. Лејн:
«Смеам да утврдам, дека никогаш до сега општествениот здрав смисол не подлежел на вакво исмејување, иако не се задоволува со самите гнасни однесувања на адреса на императорската држава.
Овој памфлет каде клеветата е со поттикнувачки карактер со цел да се влијае на масите.Секој поинетелигентен човекќе го отфрли со индигнација,што до ова случување е тешко да се допушти.
Потемкин ги доставува понатаму своите истражувања.По неговите зборови Метерних- иритиран од проруската ориентираност на «Allgemeine Zeitung», побарува од неговиот уредник Јохан фридрих Котта (1764—1832) дозвола за објавување на антируските статии инспириран од австриската влада,заканувајќи се во спротивно
да ја забрани во Австрија доставата на неговиот весник. под притисок на неговата закана Котта бил принуден да се согласи со барањата на Метерних.
Статијата за која зборуваме била прва видлива измена на курсот на весникот.потемкин забележува уште една ситуација каде што се потврдува неговата претпоставка дека оваа статија била инспирирана од австриската влада и тоа со чудно совпаѓање веднаш после излегувањето на статијата во «Allgemeine Zeitung», австрискиот амбасадор гроф фон Шпигел се обратил на еден од вработените во мојата амбасада трудејќи се да дознае што јас мислам во врска со потеклото на оваа мистериозна публикација.Бидејќи не добил никаков позитивен одговор се направил дека неможе да разбере кој е изворот на статијата (под
претпоставка на Р. Лејн- службеник во амбасадата за кој зборуваме ,тоа можел да биде Тјутчев).
Во создадената ситуација било неопходно да се даде одговор на статијата во «Allgemeine Zeitung».
За оваа потреба било издиктирано подолу напишаното писмо на Тјутчев- кое е напишано на денот на објавувањето на вториот дел на статијата. Munic, ce 1-er Fevrier <1830>
Monsieur,
Vous aurez bien certainement remarqué dans les deux derniers Nos de la «Gazette Universelle»5 l’incroyable article, tiré du «Journal de Smyrne». C’est, j’en conviens, la
plus grossière insulte qui ait jamais été faite au bon sens du public. Mais puisque la «Gazette Universelle» a cru devoir la reproduire dans son entier et avec une sorte de
complaisance, c’est à vous qu’il appartient, Monsieur, à vous qui avez noblement associé votre nom aux destinées de la Grèce de prendre encore une fois en mains les
intérêts d’une cause qu’on outrage aussi indignement en les dénaturant. Qu’un parti ennemi, né de tout ce qu’il y a de bon et d’honorable dans la Nature de l’Homme, ait
cherché par tous les moyens possibles, per fas et nefas, par la force et l’astuce, par la foi des traités et la mauvaise foi à perdre, à assassiner la malheureuse Grèce, cela
se conçoit, puisque c’était dans ses intérêts et qu’on sait du reste que l’intérêt, le plus vil, le plus sordide intérêt, est la seule règle, le seul mobile de ce parti. Mais que
déjoué ses calculs, paralysé dans ses projets par une Puissance Supérieure, l’assassin désespérant de venir à bout, de sa victime veuille à présent se faire passer pour
son protecteur, sauf à faire passer pour le protecteur véritable pour l’assassin; voila que est trop fort6. Et l’opinion publique se manquerait à elle même, si par ses organes
avoués elle ne repoussait de toute l’énergie de son indignation un semblamble outrage fait à la décence publique7.
Agréez, Monsieur, l’assurance de la considération tr<ès> distinguée
de v<otre> tr<ès> humble et tr<ès> ob<éissant> serv<iteur>
Tutchef