Шопи

S

Sagan

Гостин
Здраво на сите.

Зачуден од фактот дека на македонската Wikipedia нема статија за Шопите (како да е некое табу), ја отварам оваа тема за да побарам помош од вас, како би имал доволно материјали за сиздавање на истата. Во моментот, има статии на англиски, шпански, српски и бугарски, од кои последната е најнереална (од добро познати причини).

Како вовед, ќе наведам дека Шопите се географска подгрупа која зборува посебен, шопски дијалект кој се смета за транзиционен меѓу српскиот, бугарскиот и македонскиот кодифициран јазик. Шопите биле географски единствена и посебна група на Јужни Словени, кои за релативно краток период примиле македонска, бугарска и српска национална свест (?).

 
Член од
4 ноември 2010
Мислења
305
Поени од реакции
50
Шопска салатa не е дело на шопите туку на Балкантурист. Со цел да подобрат туризмот по време на социализмот са измислили брендови како Шопска салата, Jаица по панагурски, киуфтета по чирпански, самоковски гиувеч.

Нарочно са избрани - бело - сирене, зелено - краставица и црвено - домати.
Това е. Ракиата може да е секаква.
 
Последно уредено од модератор:

fmi

Член од
1 февруари 2007
Мислења
12.609
Поени од реакции
1.707
Како цело постои голем и мал Шоплук (некаде се чуете Шопл'к), но има и бел и црен шоплук (бел и црен шоплук се определа според капата на мажете,които носат). Можете да чуете и внатре во Шоплука многу различни локални наименованиja. Например - тези от софиjското поле се викат - полjaнци, тиja около Тран - знеополци, около Радомир, Перник - граовци,около Дупница - кекавци, по Србиja ке чуете - нишавци и така натаму... Шопите са прословути со своjaта тврдоглавост и мрзел.Традициони герои на шопите са Нане,Гане,Вуте, Пена.
Во минатото имаше обиди да се придадат национални црти на шопите от страв на некои луге от западните Балкани, истите луге се беха потрудили да прават речник и да прават шопски jaзик, но таа работа не им мина.
--- надополнето: 29 февруари 2012 во 13:20 ---
Шопска салатa не е дело на шопите туку на Балкантурист. Со цел да подобрат туризмот по време на социализмот са измислили брендови како Шопска салата, Jаица по панагурски, киуфтета по чирпански, самоковски гиувеч.
Нарочно са избрани - бело - сирене, зелено - краставица и црвено - домати.
Това е. Ракиата може да е секаква.
Ама е крстена на нив :P
 
Последно уредено од модератор:
S

Sheldon Cooper

Гостин
треба да ги прашаме источниве македонци за историјата на Шопите, сигурно повеќе ќе знаат да ни кажат.. некои преданија ова она
 

karan

бивш поет, плукач, вљубеник во слободата
Член од
31 мај 2006
Мислења
3.522
Поени од реакции
2.510
Здраво на сите.

Зачуден од фактот дека на македонската Wikipedia нема статија за Шопите (како да е некое табу), ја отварам оваа тема за да побарам помош од вас, како би имал доволно материјали за сиздавање на истата. Во моментот, има статии на англиски, шпански, српски и бугарски, од кои последната е најнереална (од добро познати причини).

Како вовед, ќе наведам дека Шопите се географска подгрупа која зборува посебен, шопски дијалект кој се смета за транзиционен меѓу српскиот, бугарскиот и македонскиот кодифициран јазик. Шопите биле географски единствена и посебна група на Јужни Словени, кои за релативно краток период примиле македонска, бугарска и српска национална свест (?).

Ваква тема веќе постои http://forum.kajgana.com/threads/Шопитe.24339/ .
Нека се спојат, ако се најде јунак да напише нешто суштествено на темава.
 
Член од
5 август 2008
Мислења
550
Поени од реакции
176
Ова Шопи е исто со Шопови. Шопови се нарекуваат во некои од скопските и кумановските села. Тие се дојдени од Кривопаланечките села.
 
S

Sagan

Гостин
Ваква тема веќе постои http://forum.kajgana.com/threads/Шопитe.24339/ .
Нека се спојат, ако се најде јунак да напише нешто суштествено на темава.
Барав нечленувано, затоа не најдов дека има. Како и да е, ги исчитав тие 4-5 страни таму и никаде ништо за Шопите. Сте збореле за Печенезите, Сасите, Куманите... најмалку за Шопите.
 
Член од
8 мај 2005
Мислења
537
Поени од реакции
70
Барав нечленувано, затоа не најдов дека има. Како и да е, ги исчитав тие 4-5 страни таму и никаде ништо за Шопите. Сте збореле за Печенезите, Сасите, Куманите... најмалку за Шопите.
Види нешту за македонските шопи овде - Р. И. Игнатьев. «Метанастасические движенија», «культурные појаса» и «психические типы» јована Цвиича в свјази с балканској модернизациеј (В: Человек на Балканах. Социокультурные измеренија процесса модернизации на Балканах (сер. XIX-сер. XX в., Санкт-Петербург, 2007), од страница 335 надолу. Игнатьев цитира и македонски материали:

***************
... По мненију тој же исследовательницы, определеннаја часть атрибутов македонских этнических групп, пусть фрагментарно, но сохранјаетсја. Некоторые пережитки и различија могут до сих пор оштуштатьсја у мијаков, брсјаков и шопов [3]. Но длја чего продолжајут суштествовать эти группы, несмотрја на јавное изменение их прежнего характера? Попытка ответить на этот вопрос, раскрыть причины группового разнообразија стала большим шагом вперед в этнографическом изучении населенија Македонии.

. . .

В качестве примеров Паликрушева приводит малешевцев и мијаков. Первые относјатсја к шопској этническој группе. Большинство их живет вне родного краја, но все малешевцы каждыј год објазательно собирајутсја на совместныј праздник курбан у себја на родине, например, в Берово или Пехчево, привозјат своих детеј, родившихсја уже в другом месте, приглашајут музыкантов. Члены мијацкој группы, которые старајутсја на чужбине жить вместе, хранјат свои традиции и помогајут друг другу в продвижении по службе, раз в год устраивајут непременные встречи в больших ресторанах — так называемые «мијачки средби». В целјах сохраненија своих оставленных сел мијаки организовали специальныј комитет и фонд. Взносы длја фонда идут на строительство дорог, электрификацију, проведение водопровода или на вселение новых жителеј. Дома восстанавливајутсја, но никто из спонсоров не торопитсја вернутьсја на родину. Поэтому обновленные дома служат летними дачами длја мигрантов-пенсионеров. Усилија прилагајутсја и в сфере туризма: рассчитанные на зрелиштныј успех пышные свадьбы в селе Галичник на Петров день — также результат мијацких инвестициј [1].


Как известно, мијаки долго не ассимилирујутсја, высоко ценјат своју «мијацкују» идентичность. Т. Смилјаничу был известен, например, один софијскиј фабрикант-кондитер родом из Галичника, которыј старательно сохранјал все мијацкие привычки и даже заходил слишком далеко в своем стремлении доказать, что он настојаштиј мијак [2].

1. Паликрушева Г. Тенденции на групното единство кај некој етнички групи во Македонија // Етничките традиции и современоста. Мегународен научен собир. Охрид, 14-15 септември 1981 г. / Уред. одбор: К. Томовски, Г. Паликрушева, К. Пенушлиски. Скопје, 1989. С. 57-62.

2. Смиљанић Т. Мијаци... С. 41-44.
----------------

Не все, однако, гордјатсја принадлежностьју к своеј группе. Как показывает А. Светиева, приехавшиј в Скопье шоп из Македонского шоплука никогда не назовет себја шопом, так как этот этноним уже не пользуетсја авторитетом и в его родној области, он стал насмешливым и уничижительным прозвиштем. Шоп идентифицирует себја как македонец и в соответствии с локальными административными центрами в его родном крају (кривопаланчанин и др.) [1]. Наконец, шопскаја территорија, поделеннаја между Сербиеј и Болгариеј, предоставит своему уроженцу возможность определить себја соответственно или сербом, или болгарином.

Интересныј пример адаптации шопских мигрантов приводит Г. Паликрушева. В конце XIX в. некоторые шопские семејства (из Кривопаланачко, Кратовско, Пијанечко и др.) переселились в Радовишскују область и составили так называемыј Радовишскиј шоплук. Контакты со славјанским нешопским окружением складывались с трудом, и шопы больше и охотнее контактировали с жившими поблизости јурјуками. После Второј мировој војны радовишские шопы стали переселјатьсја в г. Радовиш, где поселились в отдельном рајоне «Шопско маало». Еште в начале 80-х гг. XX в. их продолжало избегать старое население [2].

А. Светиева обраштает наше внимание на идентичность мигрантов. В XIX в. македонские славјане переселјались в основном на север и восток (в Сербију и Болгарију). В Сербии прибывшие мигранты назывались «турци», «арбанаси» или «дебралии» (если приезжали из Дебарској области), «бугари», «шопи» (не објазательно в этнографическом смысле, так же называли себја строительные рабочие), «цинцари» (так как часто переселјались и работали вместе с влахами), «гоги» (от алб. строитель), «срби (јужносрбијанци)», «чокалии» (разные версии). В Болгарии всех переселенцев из Македонии называли «бугари», иногда «арбанаси» [3].

Исследовательница полагает, что «мијак» и «брсјак» в наши дни все еште этнонимы с определенным значением. Однако мијак и брсјак, приехавшие в Скопье, считајут себја, прежде всего, македонцами, хотја

1. Светиева А. Миграции — прашања на идентитетот (рукопись).

2. Паликрушева Г. Современите етнички процеси во Радовишкиот Шоплук // Зборник од XXXI конгрес на Сојузот на здруженијата на фолклористите на Југославија. Радовиш 1984 / Уред. Ц. Органџиева и др. Скопје, 1986. С. 33-40.

3. Светиева А. Миграции — прашања на идентитетот.
------------------
одновременно с гордостьју говорјат о своем локальном происхождении. Прибывшие в Белград мијак, брсјак и шоп представјатсја македонцами. Но если Белград станет их постојанным местом жительства, то они попытајутсја вклјучитьсја в новују среду, по крајнеј мере, добитьсја, чтобы их дети ни в чем не отличались от окружајуштих. Еште более это выражено, когда мијаки, брсјаки и шопы уезжајут за границу. Поэтому А. Светиева убеждена в том, что миграции заклјучајут в себе проблему трансформации идентичности мигрантов.
. . .

Согласно проекту колонизации Воеводины после окончанија Второј мировој војны из Македонии выехали 10 000 македонцев (2 000 домохозјајств), чтобы поселитьсја около Панчево, Вршаца и в других «пречанских» крајах Сербии [2].

Банатское село јабука находитсја возле г. Панчево (автономныј крај Воеводина, Сербија) [3]. После выселенија немцев в 1945 г. там остались в большинстве румынские семьи, которые и встречали македонских колонистов, прибывавших в јабуку сначала 1946 г. Больше всего переселенцев было из окрестностеј Кривој Паланки, но имелись представители самых разных македонских областеј. Поэтому довольно трудныј контакт со старыми жителјами (румынами) протекал на фоне сложного процесса приспособленија друг к другу самих
--------------
колонистов. Старожилы вспоминајут: когда одна девушка, приехавшаја из Кривој Паланки, свјазала своју судьбу с парнем, прибывшим из Битольского краја, мать молодој разразилась проклјатијами, «будто та перешла в чужују веру» [1].

Первое времја колонистам приходилось тјажело (1 пара конеј на 7 хозјајств). Довольно быстро они стали использовать универсальнују городскују одежду. Некоторое времја (первые 2-3 года) соблјудались обычные длја родного краја праздники, главным образом, в среде многочисленных групп, прибывших из Кривој Паланки и Поречьја [2]. Лјубопытно, что женштины могли стеснјатьсја исполнјать песни в присутствии обштества — бојались насмешек со стороны румын [3]. Дети переселенцев перешли на сербскиј јазык, и вскоре о Македонии, кроме состарившихсја колонистов, напоминал только сельскиј «социалистическиј» праздник 2 августа (Ильин день).

Жители села сами отказались от идеи школы на македонском јазыке — где продолжить образование после окончанија такој школы? Скопье далеко. В јабуке большинство потомков македонских переселенцев при проведении переписи определјајут себја, как «југославы» или «сербы». В домах говорјат по-сербски, несравненно реже по-македонски. Полагајут, что через десјать лет в јабуке и Глогони (еште одном селе с колонистами из Македонии) македонскиј јазык исчезнет [4]. А ведь еште в 60-70-е гг. XX в. многие пожилые лјуди, выходцы из Македонии, жившие в Белграде, говорили только по-македонски [5].

1. Младеновски С. Банатско село Јабука. С. 207-208.

2. Там же. С. 208.

3. Там же. С. 208-209.

4. Интервьју в с. јабука (Сербија), 14 ијулја 2002 г. Информант Маринко Дуковски, 1923 г. р., выходец из горного македонского села Лупште (Поречье).

5. Данные А. Светиевој. Интервьју в г. Скопье, 10 сентјабрја 2000 г.
-----------
и т.н.
 
Член од
25 јануари 2011
Мислења
413
Поени од реакции
121
За шопите: Од Искаро по дл'боко и од Витоша по високо нема.
Друго: Не е важно на мене да е добре, важното е на комшијата Вуте да му е зле.
:vozbud:
 

Anco

За солун ДА, ЗА срем НЕ
Член од
1 ноември 2011
Мислења
7.408
Поени од реакции
13.005
-Радовиш - пола град се од Шопите
затоа и се вика “Шопско Маало“ од двете страни
на реката од центарот до крајот на градот нагоре.
Тие се населени од планинските села на Плачковица:
Козбунар, Штурово, Шипковица и др. на кој предели
пак има и села со останато турско население - Јуруци
Во Радовиш има и поголеми рамничарски села но за
тоа население незнам дали се употребува овој “израс“
Инаку посебно женската стара народна носија е
посебно убава - богата баш на овие Шопи од тие села.
А и за Кривопаланечките села сум слушал-Шопи.
Но повеќе незнам од каде на пример се населиле тука.
може ќе се јават тамошните да објаснат подетално.
 

606

Член од
24 септември 2005
Мислења
511
Поени од реакции
50
јас сум чул дека „од горе Цоцин (Цоцев) камен се Шопи од доле се Которци“. Од горе е ваљда на север.... Од каде доаѓаат називите не би можел да претпоставам...
 
Член од
16 октомври 2011
Мислења
371
Поени од реакции
407
-Радовиш - пола град се од Шопите
затоа и се вика “Шопско Маало“ од двете страни
на реката од центарот до крајот на градот нагоре.
Тие се населени од планинските села на Плачковица:
Козбунар, Штурово, Шипковица и др. на кој предели
пак има и села со останато турско население - Јуруци
Во Радовиш има и поголеми рамничарски села но за
тоа население незнам дали се употребува овој “израс“
Инаку посебно женската стара народна носија е
посебно убава - богата баш на овие Шопи од тие села.
А и за Кривопаланечките села сум слушал-Шопи.
Но повеќе незнам од каде на пример се населиле тука.
може ќе се јават тамошните да објаснат подетално.
Да . . И нас не викат Шопови . . Ама ние го протолкуеме на овај начин : Широко Образован Паланчанец :D :D

p.s Кривопаланчанец
 
Член од
21 ноември 2011
Мислења
884
Поени од реакции
407
-- edinstveno nesto sto vo nekoja kniga za istorijata sum provital e ,, sopite na celo so svojot knez (ne se sekavam koj) krenale vostanie protiv bigarite/vizantijcite,,,, ama sepak mislam deka bese ,,protiv bugarite ,, spored mene toa e ime za nekoe starolovensko pleme koe nemalo sreka za nego da pisuva vo vizantiskite dokumenti kako na primer za : strimonite , smoljani , dragoviti , brsjaci, nesto slicno kako i ,,kotorcite,,pa ete ne go smetame za takvo
dodusa niz istoijata imalo kojznae kolku prezelbi ,egzodusi na naselenieto taka da koj znae kade se sega tie sopi, ama ostanalo kaj narodot deka ,,vo toj i toj kraj ziveat sopi ,, taka da site sto ziveat vo mestata kade ziveele sopite , sega nie gi vikame sopi, isto i ako e doseen od toj kraj i za nego velime deka e sop , a inaku otidete vo prvoto selo koe go smetate za sopsko i tamu ke vi recat deka tie ne se sopovi , tuku sela pogore od niv , otidete kaj tie pogore ,istoto ke go cuete , deka tie ne se sopi ,tuk onie sela sto se pogore ov niv
 
На врв Bottom