Финансиски бродолом

Член од
29 октомври 2011
Мислења
1.022
Поени од реакции
949
Zasto misliste deka ako padnes mozes i lesno da se kacis?
Ideme so primer:
Prijatel zavrsi medicinski fakultet. Pocina tatko mu se skratija primanja od 20.000 doma. Majka mu pocna da podrabotuva za 7-8000den. So tolku ne se se izlaga kraj so kraj.
Diplomiraniot opst lekar fati crevo vo raka da mie koli vo peralna pa napredna vo zvanje taksist. Posle nekoja godina so trista vrzuvanja uspea da vleze po struka kako Doktor.

Koj e paradoksot na covekot sto pred 4 godini mu davase 100denari da ti ja ispere kolata i go dupese deka ti ostaval fleki....Da mu sedinas pred stolce i da mu kazuvas tvoite zdrastveni problemi ocekuvajki da te izleci? A? Sto pravime so poremeteniot socijalen status...Trajnoto zigosuvanje?

A za toa mobilni i internet....Neznam sto ocekuvate vo 21 vek. Mozda i struja da se ima doma e luksuz.
Ako jas otidam na rabota za najobicen prodavac i koa rabotodavecot mi rece Decko zasto nemas Tel Broj i e-mail vo CV? - Znaete gospodine toa e luksuz i jas ne mozam da si go dozvolam toa!
So koja zdrava logika onda ke te pusti da mu kucas na edna Fiskalna kasa takviot rabotodavec....
druze nikoj ne kaza deka e luksuz mobilniot, no izvini, deneska mobilen e trista denara ako ne i poevtin, samo kazi mi koj ligusi sme nie deneska, jas imam vnuka so 4 i pol godini neznam dali ima 5 polni, ima mobilen...za postarite nejzini drugarki da ne ti kazuvam...jas koga bev 4 godini si doagav doma so modrici po kolenata , se sekavam koga zbiravme po trieset denari da kupime fudbal oti se dupnal stariot...pa od doma na nikoj ne mu davaa...ili davaa od koga ke razmislea ubavo...30 denari ej, pa od koga ke ni gi dadele radosni 10 dusi po trieset denari fudbal i toa gumen.
vcera komsijata do mene na sin mu mu kupi original topka adidas...pre..presreken oti sakal rakomet da trenira, go razbiram se usrekil oti ne e navlecen po internetot kako decava drugo, no go podsetiv za ona kako na nepoln mesec celo maalo odevme doma da barame odnovo 30 denari...i toj se zamisli. a za ona so medicinski fakultet i mienje koli...abe ti da ne si isto od veles??? ti za kakov poremeten status zboruvas? tocno kon toj pravec odi temata...da mozes da go prezivees toa...da ne reagiras na issmevanjata i podbivanjata, jas imam zavrseno medicina, prvo vrabotuvanje berenje krastavici vo plantaza vo gradsko ili rosoman, znaes zosto me odbija???zosto ne sum bil selanec...od raganje, trebalo da znam koj se ubavo stasani a koj trebalo da gi ostavam za naredniot den, zosto duri utre ke bile gotovi... naredno drva tovarav i navistina zazdravev psihicki i fizicki... pa, sega kako gospod ne e nikoj, ke izleze i rabota a doktor nekoj den...bez da pagam vo ocaj i da se raspravam doma zosto sum ucel medicina i zosto ne mi rekle da ucam drug fakultet
 

Freedom2say

only the sky is the limit
Член од
23 август 2010
Мислења
196
Поени од реакции
229
Zasto misliste deka ako padnes mozes i lesno da se kacis?
Ideme so primer:
Prijatel zavrsi medicinski fakultet. Pocina tatko mu se skratija primanja od 20.000 doma. Majka mu pocna da podrabotuva za 7-8000den. So tolku ne se se izlaga kraj so kraj.
Diplomiraniot opst lekar fati crevo vo raka da mie koli vo peralna pa napredna vo zvanje taksist. Posle nekoja godina so trista vrzuvanja uspea da vleze po struka kako Doktor.

Koj e paradoksot na covekot sto pred 4 godini mu davase 100denari da ti ja ispere kolata i go dupese deka ti ostaval fleki....Da mu sedinas pred stolce i da mu kazuvas tvoite zdrastveni problemi ocekuvajki da te izleci? A? Sto pravime so poremeteniot socijalen status...Trajnoto zigosuvanje?

Jedah Bojco Порано многу повеќе се посветуваше внимание на пишувањето кирилица. Без навреда, навистина би било убаво да пишувате кирилица наместо латиница. Сепак, ова е македонски форум!
Што се однесува Jedah до твојот пријател... убаво кажа leandra погоре, тој нема од што да се срами. Зошто да се чувствува „жигосан“? Бидејќи некој турбо-фолк богаташ (читај идиот) се изживувал врз него? Тоа повеќе зборува за него отколку за другар ти. Докторов треба да е горд што опстоил и се изборил за своето парче леб. Поарно ќе било да „проси“? Да зависи само од мајка му? Тој човек заслужува почит и треба да биде горд што сам се изборил до тоа што дошол.
А оној што му седнал после на столчето... сепак се врти...сепак се врти....:)
--- надополнето: 13 јули 2013 во 18:09 ---
Zasto misliste deka ako padnes mozes i lesno da se kacis?
И никој не вели дека е лесно да се качиш, е-хееее колкумина остануваат таму на дното, заглибуваат, ќе чуеш „арен човек беше, што му стана“...па ќе слушнеш кој станал пијаница, кој наркоман, кој забегал... Лесно не е, ама е возможно. Оти тој што дошол на дното нема веќе каде. Ако е упорен, истраен, ако не се предава... ќе најде начин да се дигне.
 

PIRATIC

diplomiran klozetar
Член од
26 јануари 2012
Мислења
7.854
Поени од реакции
6.495
Тачно! Бев конзумеристка и со сто евра. И тогаш имав и компјутер, и струја, и вода...
Aма со 100 евра ништо неправиш ...
Самиот компјутер ти е како прво да го купиш накај 500 евра(просечен компјутер-а порано беа и далеку поскапи компјутерите од денеска), самиот приклучок за интернет, сметката за интернет, струјата која што ја користиш ...
Сметка за струја(летен период 3000), зимски период минимум 6000, интернет сметка 1000 денари, вода+ѓубретарина минимум 2000 денари на месец ... а каде се и останатите работи ... само за сметки одат ко од шала преку 10000, а храната, а превозот(без разлика дали користиш јавен превоз/автобус или приватен превоз/сопствена кола), Скопје е голем град и со жителство но и по површина, ако живееш на едниот крај од градот а треба да одиш на училиште, факс или на работа на другиот крај од градот тоа е големо растојание и мора да користиш секој ден или автобус или кола !
Убаво си кажаа пред некое време од заводот за статистика за едно 4 члено семејство потребни се минимум 500 евра месечно само за да се покријат основните трошкови(значи без никакви луксузи од типот на искачање, модирање, шетање, пиење, одмори и сл.) !
 
Член од
30 април 2013
Мислења
674
Поени од реакции
1.293
Родителите и роднините неможеш да ги бираш.Да си можел да избираш пред да се родиш,сигурно немало да ја одбереш земјава,но еве тука сме:)
Секој родител сака да му овозможи на своето дете најдобро.Но џебот е краток,во последно време и неколку пати крпен.Сакате да излезете петок и сабота,сакате да отидете на кафе преку недела,да купите карта за во кино,кутија цигари дневно,да ја почестите девојката едно чоколадо,но силата на вашите родители од ден на ден е се послаба.Некогаш можеби сте имале се,најнови најк патики,два одмора летно време,но денес како животот да ви се превртел,нема ни за викенд.
Транизцијата покоси многу семејства.Финансиите се јавуваат и како причина и како последица.
Оние што созреле,верувам дека ги сфаќаат намерите и напорите на своите,оние што се во пубертет секој ден го дигаат станот во вис за педесет денари.Друштвото создава притисок,твојата гардероба веќе подолго време не е променета,избегнуваш секојдневни ритуали за на кафе,погледите кон твоите чевли болат,но мора да се преживее.
Како да се надмине оваа болка од околината?Како да се врати стариот живот во кој имавте се?Како да им помогнете на своите родители?
За еден ден се руши се,вчера си имал,денес немаш,како да се продолжи?
Многу лесно! Ќе се снајдам и ќе работам,макар и чистачка... се би работела што е во границите на нормалност и поштеност за им помогнам на моите,а и себеси. Можеби нема да биде кој знае што,но ете барем ќе почнам од некаде :)
 

Keepitreal

И сега ?....
Член од
18 септември 2012
Мислења
386
Поени од реакции
371
Многу лесно! Ќе се снајдам и ќе работам,макар и чистачка... се би работела што е во границите на нормалност и поштеност за им помогнам на моите,а и себеси. Можеби нема да биде кој знае што,но ете барем ќе почнам од некаде :)
Верувај ќе те откорне од корен ситуацијата. Не се така лесно, али јебига едини излез е одговорот твој.
 
Член од
30 април 2013
Мислења
674
Поени од реакции
1.293
Верувај ќе те откорне од корен ситуацијата. Не се така лесно, али јебига едини излез е одговорот твој.
јбг засега добро ми оди..за понатаму ќе видиме.Цела среќа па не сум дете на директор..немаше да знам во што е убавината :)
 
Член од
29 октомври 2011
Мислења
1.022
Поени од реакции
949
јбг засега добро ми оди..за понатаму ќе видиме.Цела среќа па не сум дете на директор..немаше да знам во што е убавината :)
Убавината во што е според тебе?цело детство да го минеш пред зграда,додека некој не е прибран од одмори, или да дојде зимо и да мислиш како да се стоплиш иколку ќе дојде за струја..или ич тоа да не ти ни пројде низ глава, зошто има кој да плати, и тој што ќе плати...нема да се мисли кога ќе ги даде парите...зошто не се спечалени со пот. Не верувам веќе во тие...среќата е во малите работи...станавме големи, а уште кога 'кога ќе пораснам ќе си купам кола'
 

GreenRoot

^Зелен^
Член од
20 јули 2011
Мислења
2.547
Поени од реакции
2.117
Генерација '94

Растен како дете со самохран родител, целиот жвот се навикнав на овој фнансиски бродолом така да едно време м беше и сосема нормално.

Со невработен родител со социјална помош, која тогаш време изнесуваше околу 1500 денари плус без имот и покрив на главата. Алиментацијата беше исто, 1500 денари, додека суштеството што треба да го викам татко не најде начин да ја скрати и неа. Му била висока, немал пари, исто како што му беше трошак да доаѓаа еднаш во неделата да ме види. Знаеш колата троши навта...
Имаше и некои дополнителни приходи како еднократната помош која се добиваше неколку пати годишно и помош од црвенкрст.

Самата кирија за станот тогаш беше 3000 денари, а не остануваа пари за сметки и храна. Мајками работеше често и како чисташка за смешна сума на пари.
Сум јадел само леб, немаше пари ни за сол. Кога и лебот го немаше на маса, чекав да падне ноќ за да украдам по некое јаболко од плантажте.

Првите години од школувањето ми беа тие. И покрај се, бев добро воспитан, а тоа ми помогна многу. Бев одличен ученик, имав желба да ја сменам ситуацијата од мали години.
Завршија првите години од училиштето дојдов петто или шесто одделение и ситуацијата малку ни се промени.
Мајками доби работа 9000 денари месечно. Ма тоа за мене беше огомен луксуз, можев да купам храна на училиште, можев да одам на екскурзии. Можев да учам од свои учебници без да се позајмувам од други. Можев да си дозволам нови патики и чизми за зима.

Помина и тоа време дојде и средното образование. Тука пак почнаа проблемите. Фирмата пропадна, повторно мајками беше невработена. За несреќата да биде уште поголема, мораше да се иселиме и од станот во кој долги години бевме под кирија.

Без покрив на главата година и пол мораше да спиеме по роднини. Несакам да го опишувам пеколот кој го поминав тогаш.

Потоа ситуацијата малце се смени. Добивме социјален стан, еднособен 35 квадрати. Киријата минимална 1000 денари. Сепак ситуацијата беше далеку од добра. Јас тинејџер, мајками неработена. Викендите ги прескокнував, а и немав многу другари.
Дојде трета година средно, почнав да работам. Месечно носев дома околу десетина илјади денари. Не помина долг период и мајками се вработи. Плус десет илјади денари во буџетот :)

Е тоа за мене беше луксуз. Парите кои ги заработував беа за мене, можев да излезам на кафе, можев да појдам во пицерија, се искурназив почнав да пушам и цигари :P
Заштедив некој денар, барем за првата година од факултет.

Помина таа година, почна и мрзата моја. Веќе не работам, живееме со платата од мајками. Се запишав на факултет. Трошоците огромни.

Сега кога ги читав вашите приказни, се птсетив и на мојата, и се подзамислив, што понатаму?
Но на крај сепак животот е таков, треба да останеме ведри. Можеби утре ќе биде подобро, сепак би требало тоа од нас да зависи :)
 
Член од
30 април 2013
Мислења
674
Поени од реакции
1.293
Убавината во што е според тебе?цело детство да го минеш пред зграда,додека некој не е прибран од одмори, или да дојде зимо и да мислиш како да се стоплиш иколку ќе дојде за струја..или ич тоа да не ти ни пројде низ глава, зошто има кој да плати, и тој што ќе плати...нема да се мисли кога ќе ги даде парите...зошто не се спечалени со пот. Не верувам веќе во тие...среќата е во малите работи...станавме големи, а уште кога 'кога ќе пораснам ќе си купам кола'
Види другар..сите имаме различна перцепција на нештата.
Ете на пример јас сум среќна што сум се родила во не баш богато семејство,него средна класа.
Убав ми е животот.Никогаш не сум им завидувала на оние деца што оделе на одмор,а јас не сум можела.Не сум имала таков проблем,ако не отидевме на одмор -секој ден бевме на некоја околна плажа(ако можам било кое место во Мкд да го наречам така).
Напротив,тие ми биле мотивација за она што сакам да го постигнам да речеме..барем делумно.Знаев што и каква сакам да бидам.
Сега кога веќе пораснавме,истите тие деца не знаат ни да се потпишат како треба,затоа што школувањето им било платено..а за останатите работи и да не правиме муабет.
Дел од нив завршија на дрога... или пак паднаа многу ниско,затоа што цел живот биле под стаклено ѕвоно.Затоа што мислеле дека со парите се се купува..затоа што немало кој да им каже што е добро,а што лошо,што треба а што не треба да прават.
Но ете,на пример...лично за мене,немало да ми биде интересно се да ми биде на тацна..затоа што која ќе биде смислата на животот доколку немаш можност да се бориш за она што го сакаш?Нештата брзо би ми здосадувале...сигурна сум дека не би можела да се пронајдам.
Сега знам дека,доколку се борам за она што го сакам и доколку сум упорна - ќе го добијам порано или подоцна... И замисли на крајот чувството е убаво,кога знам дека во нешто сум успеала сама,без ничија помош. Дека на крајот не морам да се клањам пред другите од благодарност затоа што сум неспособна да успеам во она што го сакам и она што ми треба.
Неможам ни да ти го опишам чувството кога и го пружам на мајка ми она што и е потребно,кога ја гледам среќна,задоволна..таа ми е најголемата поддршка.Но..има време секако... никој не знае што ќе биде утре..тркалото се врти :)
ПС Секоја чест за исклучоците,не се сите исти,па така и меѓу богатите има добри и паметни деца од кои ќе биде нешто еден ден :)
 
Член од
29 октомври 2011
Мислења
1.022
Поени од реакции
949
Види другар..сите имаме различна перцепција на нештата.
Ете на пример јас сум среќна што сум се родила во не баш богато семејство,него средна класа.
Убав ми е животот.Никогаш не сум им завидувала на оние деца што оделе на одмор,а јас не сум можела.Не сум имала таков проблем,ако не отидевме на одмор -секој ден бевме на некоја околна плажа(ако можам било кое место во Мкд да го наречам така).
Напротив,тие ми биле мотивација за она што сакам да го постигнам да речеме..барем делумно.Знаев што и каква сакам да бидам.
Сега кога веќе пораснавме,истите тие деца не знаат ни да се потпишат како треба,затоа што школувањето им било платено..а за останатите работи и да не правиме муабет.
Дел од нив завршија на дрога... или пак паднаа многу ниско,затоа што цел живот биле под стаклено ѕвоно.Затоа што мислеле дека со парите се се купува..затоа што немало кој да им каже што е добро,а што лошо,што треба а што не треба да прават.
Но ете,на пример...лично за мене,немало да ми биде интересно се да ми биде на тацна..затоа што која ќе биде смислата на животот доколку немаш можност да се бориш за она што го сакаш?Нештата брзо би ми здосадувале...сигурна сум дека не би можела да се пронајдам.
Сега знам дека,доколку се борам за она што го сакам и доколку сум упорна - ќе го добијам порано или подоцна... И замисли на крајот чувството е убаво,кога знам дека во нешто сум успеала сама,без ничија помош. Дека на крајот не морам да се клањам пред другите од благодарност затоа што сум неспособна да успеам во она што го сакам и она што ми треба.
Неможам ни да ти го опишам чувството кога и го пружам на мајка ми она што и е потребно,кога ја гледам среќна,задоволна..таа ми е најголемата поддршка.Но..има време секако... никој не знае што ќе биде утре..тркалото се врти :)
ПС Секоја чест за исклучоците,не се сите исти,па така и меѓу богатите има добри и паметни деца од кои ќе биде нешто еден ден :)
Лесно е така да размислуваш во оваа возраст, затоа што се сретнуваш со реални проблеми, не можеш да се замараш банални глупости од типот кој каде бил на омдор, дали имал скутер и слично. незнам од кој град си но кај нас во онаа возраст кога ти требаат другари, дружба, кога се родила првата љубов...неможеше да се размислува рационално, тогаш испакнуваа они кои има мобилни телефони, скутери...имаа пари да бегаат од часови и да седат по сендвичарите, кога положија за кола доаѓаа нашколо со кола иизлегуваа со кола. Тогаш оние со кои до вчера дремевме на клупите кога излегувавме трчаа да бидат другари со нив. Сега точно е тоа што ти го кажуваш имаше ретко воспитани деца, што знаеа како да излезат не повредени од таквата ситуација и да продолжат напред и до ден денес таквите се пробиени и успешни, се разбира до степен што го дозволува ова општество...а оние кои имаа се за да имаат другари и да бидат воџа кинисаа, уште и на 30 години се фраери и се се по чаршијата...додека останатите се со семејства собираат пари за секоја сезона да купат алиштенца за децата, шетаат не наспани но убавината е во тоа...Треба да знаеш како да се поставиш во секоја доба од животот. За жал некои на почетокот го фаќаат кривиот пат...и продолжуваат криво понатаму
 

Freedom2say

only the sky is the limit
Член од
23 август 2010
Мислења
196
Поени од реакции
229
[DOUBLEPOST=1399485610][/DOUBLEPOST]
Лесно е така да размислуваш во оваа возраст, затоа што се сретнуваш со реални проблеми, не можеш да се замараш банални глупости од типот кој каде бил на омдор, дали имал скутер и слично. незнам од кој град си но кај нас во онаа возраст кога ти требаат другари, дружба, кога се родила првата љубов...неможеше да се размислува рационално, тогаш испакнуваа они кои има мобилни телефони, скутери...имаа пари да бегаат од часови и да седат по сендвичарите, кога положија за кола доаѓаа нашколо со кола иизлегуваа со кола. Тогаш оние со кои до вчера дремевме на клупите кога излегувавме трчаа да бидат другари со нив. Сега точно е тоа што ти го кажуваш имаше ретко воспитани деца, што знаеа како да излезат не повредени од таквата ситуација и да продолжат напред и до ден денес таквите се пробиени и успешни, се разбира до степен што го дозволува ова општество...а оние кои имаа се за да имаат другари и да бидат воџа кинисаа, уште и на 30 години се фраери и се се по чаршијата...додека останатите се со семејства собираат пари за секоја сезона да купат алиштенца за децата, шетаат не наспани но убавината е во тоа...Треба да знаеш како да се поставиш во секоја доба од животот. За жал некои на почетокот го фаќаат кривиот пат...и продолжуваат криво понатаму
Без оглед на возраста, сите во тие години сме поминале низ истото. Јас потполно се согласувам со Someday, иако се согласувам и со тебе. Јас сум околу 40-ката и кога бев тинејџерка посакував брендирана облека, годишни одмори и многу работи кои моите родители од просечна средна класа не можеа да си ги дозволат. Тогаш сум страдала исто како ти сега мислејќи дека да се има е сета смисла во животот. Од сегашна перспектива многу сум благодарна и среќна што сум пораснала така како што пораснав. Скусена од многу работи, но со огромна желба да се борам и да успеам во животот. Патем, со годините ми се сменија и дефинициите за тоа што е „успех“ во животот, но тоа е друга тема. Познавам едно богаташко дете кое заврши во странство, никогаш не седел во студентски дом, никогаш не сетил што е криза. Уште како млад прошета на многу места, што по одмори, што со неговите на шетање... кола од рана возраст... Беше човекот извлечен на лотаријата за визи за САД... дојде овде и мислеше дека тука врнат долари како што беше учен дома. Шеташе неколку месеци како мува без глава, ги истроши парите со кои дојде и да простиш се посра. Си отиде дома оти не можеше да се снајде тука. Не беше учен да работи. Цел живот се на готово сервирано...
За разлика од него, таквите како Someday, како мене и многу други на форумов...ни било тешко како деца оти не сме ја разбирале смислата на животот. Убаво беше кажано... не сме ја знаеле убавината. Јас сум сега во САД и ете за кратко време ги стекнав материјалните работи за кои едно време сум мислела дека се недостижни. Но среќа моја што досега научив дека тие не се смислата на животот. Затоа уживам во животот секој нов ден и не можам да не се радувам што сум пораснала во скудност. Тоа ме научи денес да бидам човек.
 

Kajgana Shop

На врв Bottom