Таен грчки документ

[slasa]

Taen grchki dokument za preimenuvanie na Makedoncite

IDEOLOSHKA OFANZIVA PROTIV MAKEDONCITE

Generalshtabot na grchkata armija bara od Filipos Dragumis - vo interes na vnatreshnite I na megjunarodnite interesi na grchkata drzhava - da iznajde ime za da go prekrsti makedonskiot jazik. Spored dotogashnite propisi, jazikot na Makedoncite vo 1920 godina se narekuvashe makedonski, vo 1928 godina-makedonsko-slovenski, i vo 1940 godina slovenski.

Ovoj istoriski dokument vsushnost e doverliv Memorandum od dvaeset otchukani stranici od Filip Dragumis do Generalshtabot na grchkata vojska, so datum od 12 noemvri 1948 godina. Memorandumot se naogja vo lichnata arhiva na F. Dragumis, vo bibliotekata “Genadios”, vo poddosieto 104.6, dokument broj 160 I so naslov “za pogranichnoto bugarofonsko naselenie“.

Sostavuvachot na memorandumot Filipos Dragumis (1890-1980), po poteklo od grchkoto selo Bogaciko ili Bogacko, Kosturska okolija, sin na Stefanos, bil visok Funkcioner na grchkata drzhava, chijashto kariera se identifikuva so procesot na pogrchuvanie na nehelinofonite zhiteli od okoliite na Makedonija shto se inkorporiraa, po balkanskite vojni I Prvata svetska vojna, vo Grcija.

Vo vremeto koga e sostavuvan Memorandumot, borbite megju sojuznichkite sili na Demokratskata armija i NOF od edna strana i Grchkata vojska od druga strana, se vodat so osobena zhestokos vo zapadna Makedonija. Grchkata drzhava, paralelno so voenite operacii, organizira i ideoloshka ofanziva protiv makedonskata nacionalna zaednica. Filipos Dragumis, golem poznavach na makedonskoto prashanie, bil chetiripati pratenik od Lerinsko-Kostursko (1920-1922-god. 1926-1928god.;1932-1933g.; 1933-1935g.), bivsh guverner za Makedonija (1932-1934), pomoshnik minister za nadvoreshni raboti (od maj 1944 do januari 1945 i od april do noemvri 1945 godina ), minister za odbrana (od noemvri 1945 do januari 1947 godina) i pratenik od Solun vo tie godini (1946-1949 godina), go iskazhuva svoeto mislenie za nasokite na konstruiranieto i doizgradbata na grchkata propaganda, imajki go vo predvid brziot razvoj na nastanite na Balkanot.


OTKAZHUVANIE OD STARITE PRINCIPI

Zadachata shto mu bila postavena na F. Dragumis, kako chlen na komisijata za nacionalni publikacii od strana na Generalshtabot na armijata, se odnesuva na iznaogjanieto termini za odreduvanieto na jazichniot slovenski idiom na naselenieto od nekojpogranichni sela vo Severna Grcija i konkretno vo Zapadna Makedonija. Toa znachi, so drugi zborovi, deka voeniot shtab bara da najde - vo soglasnost so vnatreshnite i megjunarodnite interesi na grchkata drzhava - ime za da go prekrsti makedonskiot jazik.

F. Dragumis se obiduva opshirno so svojot Memorandum da i pomogne na grchkata propaganda da se otkazhe od dotogashnite tri principi koi oficialno gi imashe upotrebeno Grcija vo svoite popisi za da go odredi jazikot na Makedoncite: makedonski vo 1920 godina, makedonsko-slovenski vo 1928 godina I slovenski vo 1940 godina.

Prvata glava od Memorandumot e naslovena: “Otfrluvanie na terminot Slavomakedonci“, kade e dadeno I pojasnuvanieto za prichinite za otfrluvanieto na ovoj termin. Inicijativata poteknuva od Ministerstvoto za nadvoreshni raboti koe “ja priznava shtetnosta od upotrebata na Terminot slavomakedonski jazik i slavomakedonska nacionalnost, shto namerno go vovedoa slavomakedonistite vo megjunarodnata upotreba i bara toj termin da se otfrli”.

Nasproti faktot deka terminite makedonski jazik i makedonska nacija ne prestanaa da se upotrebuvaat od grchkite komunisti, vistina e I toa deka istovremeno, partiskiot jazik ja nalozhi i upotrebata na terminot Slavomakedonci. Komunistichkata partija na Grcija vo sekoj sluchaj vo toj period go poistovetuva terminot Slavomakedonci so terminot Makedonci, pochituvajki ja ochigledno kako postara odluka na Komunistichkata internacionala za makedonskoto prashanie od 25 februari 1943 godina so koja se napagja negiranieto na postoenieto na makedonskat nacija od strana na trite imperijalistichki drzhavi shto ja podelija Makedonija, taka i sopstvenata odluka na 6 kongres ( x11/1935 godina ) kade shto se osuduva stravotnoto zadushuvanie na pravata na nacionalnite malcinstva koi zhiveat vo Grcija, vo prv red na Makedoncite.

Dokaz za toa deka za Kumunistichkata partija na Grcija terminite Makedonci i Slavomakedonci vo tie godini se poistovetuvaat, e rezolucijata na Pettiot plenum na CK na Partijata (31 januari 1949 godina), dva meseca po sostavuvanieto na ovoj referat, vo koja rezolucija stanuva zbor za polna nacionalna rehabilitacija na makedonskiot-slavomakedonskiot narod, da se narekuva taka kako shto samiot saka. Dragumis na pochetokot izjavuva deka mu e drago donesuvanieto na ovaa odluka-ramka shto ja postavuva Ministerstvoto za nadvoreshni raboti, odnosnootfrluvanieto na terminot Slavomakedonci ja poddrzhuva trgnuvajki od eden glasoloshki pristap:

“Deneshniot bugarski jazik pokazhuva zabelezhitelni tragi od tret jazik, verojatno od ischeznatiot star trakiski ili iliriski. Na primer, slavobugarskiot jazik go stava chlenot na krajotod imenkata, kako shto e i vo sovremeniot romanski, vo kucovlashkiot i vo albanskiot jazik, a toa ne e sluchaj so nieden drug slovenski jazik. Istite tie karakteristiki gi ima i slovenskiot idiom shto go zboruvaat vo nekoj poseverni mesta od Makedonija”.

 

[slasa]

SKANDALOZNI TEZI

Od ovaa znachajna zabeleshka i dopolnitelna konstatacija, proizleguva deka srpskiot jazik na koj se zboruva severno od Skopje, Slavomakedoncite mnogu teshko go razbiraat, dodeka bugarskiot go razbiraat. Dragumis od ova izvlekuva prviot proizvolen zakluchok, deka ne se raboti za poseben jazik, nitu za bugarski dijalet, tuku za samiot bugarski jazik so nekoi lektichki razliki. Stignuva taka do edna tolku krajna teza, shto grchkiot nacionalen ligvist N. Andriotis beshe prinuden edna decenija podocna da izvrshi korekcija, podvlekuvajki deka pomalku skandalozno,posoodvetno i poblizu do vistinata e da se zboruva za slovenski idiom. Vo prodolzhenie, ne od neznaenie, tuku svesno iznesuvajki lagi, toj tvrdi deka tie shto go zboruvaat toj jazik nikogash vo minatoto ne go narekuvaa srpski ili nekako poinaku, tuku samo bugarski. Iako e poznato deka vo kukjata na Dragumis, kako negoviot tatko Stefanos, taka i negoviot zet Pavlos Melas govorea na makedonski jazik, a pismata na posledniov do negovata sestra Natalija, prvpat objaveni vo 1926 godina svedochat za toa. Toj, isto taka, gi kritikuva onie shto imaat simpati sprema Grcite, a koi poradi omrazata kon Bugarite, govorea za poseben makedonski idiom-neslovenski koj e blizu do grchkiot jazik, aludirajki glavno na Konstandin Cjulkas i na site smeshni raboti shto gi napishal 1907 godina za makedonskiot jazik.


Vo vtorata glava, pod naslov “Pretpochituvanie na terminot bugarofoni Grci”, Filipos Dragumis go konkretizira svojot predlog. Ovde chitame deka Srbite po 1912 godina go narekuvaat mnozinstvoto od naselenieto na makedonskite okolii shto gi osvoija Sloveni od Makedonija ili slavomakedonci i najstojchivo im ja vlevaa svesta, na onie shto ne moraa da gi pridobijat vo srbizmot, ideata za postoenie na posebna slovenska makedonska nacionalnost, razlichna od bugarskata i po potreba na vistinskata srpska.

Povikuvajki se na centralistite-makedonski revolucioneri, toj pishuva za Socijalistichkiot avtonomistichki makedonski komitet, za podrshkata kon nego od onie shto go sakaat svoeto osloboduvanie od Otomanskoto ropstvo, a ne se formalno hristijani, zhiteli na Makedonija (vo pochetokot na vekot), a isto taka i za solidarnosta na evropskite socijalisti kon revolucionerite. Za upotrebata na imeto Slavomakedonci, od strana na selanite, za vinovno go smeta kumunistichko-avtonomistichkoto dvizhenie i organizacijata NOF, a shto se odnesuva do politichkite celi na poslednava, veruva deka se tie tri:

(a) Krajna razvrska - osvojuvanie na seta Makedonija;
(b) Preodna razvrska - otcepuvanie na pogusto naselenite mesta vo Zapadna Makedonija;
(v) Poslednata razvrska - priznavanie od strana na OON na nacionalno malcinstvo, Slavomakedonsko vo grchka Makedonija so obezbeduvanie spored megjunarodni normi malcinski, nacionalni, crkovni i uchilishni prava.

Ocenuvajki ja stvarnosta od toa vreme, politichkite i voenite okolnosti, Dragumis zabelezhuva vo vrska so pogore iznesenoto: Prvite dve mozhnosti veke izgledaat popusti, blagodarenie na angloamerikanskata pomosh I na poveke od dvegodishniot otpor na narodot i vojskata shto prodolzhuva protiv slavokomunistichkiot banditizam, iako bandite napolno gi drzhat dvata najznachajni pogranichni reoni na Koreshtata, Kostursko, Prespa i Lerinsko.

No, tretata mozhnost se ushte ne e otstranata, kako shto se gleda i od konferencijata na OON vo Paris i nastojuvanieto na panslovenskata koalacija, koja intezivno go propagira reshenieto za megjunarodno priznavanie na slavomakedonskoto malcinstvo vo grchka Makedonija. No bidejki zashtitata na malite, na slabite i na malcinstvata e omilena tema na site vistinski slobodoljubivi i so demokratski ubeduvania narodi, se naogjame pred opasnosta da gi vidime niv izmameni od strana na panslovenskata koalicija i da bide prifaten neiziniot somnitelen predlog”.

Vo tretata glava od Memorandumot, pod naslov “Terminot slovenski idiom e indentichen so terminot slavomakedonci”, Avtorot objasnuva zoshto po negovo mislenie se sluchuva toa. ”Terminot slovensko jazichno malcinstvo vo sushtina e identichen so terminot slavomakedonsko. Teoretski bi mozhelo da se tvrdi deka nema poblizok nacionalen karakter, tuku samojazichen ili pooshiren plemenski. Slovenskoto semejstvo go sochinuvaat mnogu nacii so razni slovenski jazici. No vo praktikata, ako nie priznavame slovensko jazichno malcinstvo vo Makedonija, razlichno od bugarskoto I od srpskoto, nie ke popadneme avtomatski I zadolzhitelno vo slovenokomunistichkata teorija za postoenie na posebna slavomakedonska nacionalnost”.


Dve godini podocna vo svoeto pismo do svojot prijatel X(h) Xristidis, so godini chlen na meshovitata komisija na grchko-bugarskoto preseluvanie i avtor na knigata "Le Comuflage Macedonien” (1949), F. Dragumis se vrakia na sodrzhinata na spomenatiot paragraf, priznavajki deka tamu toj gi izlozhuva i onie prichini koj nemozhat javno da se iskazhat. Vo prodolzhenie na taa glava, negoviot avtor doagja do prashanieto na nekogashnata odluka na grchkata vlada (vo 1925 godina), za izuchuvanieto na makedonskiot jazik vo malcinskite regioni, izdavanieto na makedonskata chitanka Abecedar i na razmenata na naselenieto vrz osnova na Spogodbata na Neili.

Za politichkata simpatija na makedonskite avtonomisti vo periodot megju dvete vojni kon KPG, poradi nejzinite stavovi po makedonskoto iprashanie, tojkomentira: “Glasaa na izborite za kumunistichkata partija, izrazuvajki ja taka na izgled zakonski svojata omraza kon liberalniot rezhim”. No, go potencira prashanieto so toa shto go smeta mal procentot na komunistite.”No, ovaa partija vo prefekturata na Lerin I Kostur (togash beshe edinstvena prefektura) dobi samo edna desetina od glasovite”.

Ovaa zabeleshka na Dragumis, za neznachajnosta na izbirachkata baza, se naogja vo antipodot na ona shto go tvrdeshe negoviot sorabotnik i prijatel, golem poznavach na makedonskite raboti Konstantinos Karavidas, za koj, veruvam deka e mnogu poblizu do istoriskata stvarnost, go pokazhuva nemirot na grchkite vlasti I vredi da se prenese tuka avtentichno:

“Treba da se zabelezhi deka od navedenite 1278 glasovi dadeni (1936 godina vo Lerinskata prefektura) za komunistichkiot pravec, odnosno za antigrchkiot i avtonomistichkiot pravec, od selani, slepi fanatici, ako a niv se sudi od gledna tochka na kvalitetot i dinamika, ochigledno e deka sekoj glas ima mnogu kratko znachenie vo odnos na dadenite za razni drugi partii. Zatoa shto dodeka nekoi od poslednite se glasovi dadeni sluchajno i drugi dadeni poradi koristoljubivi vrski on edna ili druga partija, ili poradi lichni vrski, glasovite za reakcionernite komunisti bea dadeni, sprotivno na lichniot interes na sekoj glasach, za eden kandidat sosema neznachaen I od predanost kon ideal krajno opasen za niv. Toa se tolku efektivni glasovi, taka shto mozhe da se pretpostavi deka sekoj od niv zrachi vlijanie vrz 30 40 lugje megju ostanatite mesni selani.”

Dragumis gi ostava predlozite za chetvrtata glava, koja ja naslovuva: “Nadvoreshno-politichki prichini za prepochituvanie na terminot bugarofoni”. Tuka veke pishuva otvoreno:

“Duri i koga ne bi bilo vistina deka slovenskiot idiom, za nekoi delovi od makedonskoto naselenie e navistina bugarski idiom, a ne makedonsko-slovenski ili ednostavno duri slovenski i ako onie megju niv shto gi mrazat Grcite so tezhinata na svojata dusha ne bi i sochuvstvuvale na Bugarija, tuku na Jugoslavija ili Rusija, bi bilo vo nash interes da gi kvalifikuvame kako skloni kon bugarite ili simpatizeri na bugarite, a ne kako bozhem nacionalno bezbojni Sloveni, koga veke nazivot Slavomakedonci go iskluchuvame”.

I vednash po toa, sostavachot na Memorandumot pojasnuva zoshto e vo interes na grchkata drzhava, da ne gi krsti Makedoncite so imeto sloveni ili Slavomakedonci, tuku so imeto bugarofoni.

“Neizbezhno e, pishuva toj, deka duri i ako gi priznaeme od nasha strana samo kako slovensko jazichno, a ne nacionalno malcinstvo, tie da se stremat kon megjunarodno priznavanie kako slavomakedonsko nacionalno malcinstvo i da baraat zashtita od nezavisnata drzhava Makedonija, chlenka na shirokata Jugoslovenska Federacija na Tito, dodeka dokolku se megjunarodno priznati kako bugarofonsko malcinstvo bi se rascepilo makedonskoto edinstvo. ...na ovoj nachin se olesnuva nivnoto otfrluvanie kako agenti na bivshata neprijatelska drzhava”.

Vo prodolzhenie na ovoj Memorandum glava 5: “Nevozmoshno e megjunarodno odobrenie za prinudno iskorenuvanie na koe bilo jazichno nacionalno malcinstvo“ e osobeno razoblichuvachki, koga Dragumis pishuva za namerite na odredeni Funkcioneri na grchkata drzhava da pojdat kon konechnoto reshavanie, celosno, preku nasilstvo, iskorenuvanie na Makedoncite od nivnite ognishta. No, sepak, ne se soglasuva so takviot predlog, zatoa shto veruva deka nema nadezh za uspeh.

Mozhnosta za proteruvanie vo idnina, na koja se nadevaat nekoi, ili za prinudno iseluvanie na site bugarofoni, nezavisno od nivnite ubeduvania i nasproti nivnata volja, e vistinska utopija, osobeno ako tie se okvalifikuvani kako slavofoni. Razmena na naselenieto kako so Jugoslavija taka i so Bugarija, stanuva nevozmozhna, zatoa shto vo ovie dve zemji ne postoi veke izrazito grchko naselenie i osobeno grkofoni. Vrednosta na posledniov paragrav, mislam deka stanuva razbirliv, shtom dava odgovor na se shto neopislivo i nerealno se tvrdeshe od mnogu Grci poznati po ime I prezime, po ofanzivata protiv sosednata Republika na neupotreba na imeto Makedonija. No, izvonredno interesna e I vtorata prichina za otfrluvanie, spored Dragumis, na razmenata i otkornuvanieto na makedonskoto naselenie.

“Megjunarodno priznata prinudna razmena ili otkornuvanie na kakvo bilo naselenie apsolutno se iskluchuva, zatoa shto takvite totalitarni merki, promovirani od Germancite i prepishani so usovrshuvania od ruskite komunisti, proglaseni se kako nepriemlivi od strana na zapadnite demokrati”.

Dragumis, se razbira, go premolchuva faktot deka prviot propovetnik na prinudnata razmena ili otkornuvanie na naselenieto - e grchkata drzhava, koja prednichi za tri decenii, kako so prochuenata grchko-bugarska spogodba od Neili od 1919 godina taka i voglavno so grchko-turskata spogodba za prinudnata razmena od Lozana-1923 godina.

 

[slasa]

SPISOCI NA “NEPODOBNITE”

No, ako e nevozmozhno totalnoto otkornuvanie na Makedoncite od svoite mesta, toa neznachi deka ne postojat drugi nachini za znachaen udar i nivno otstranuvanie od svojata tatkovska zemja.

I taka, Dragumis vo glavata: ”Otstranuvanie kako hraniteli na bandite I opasni za nacionalnite vooruzheni sili i agenti na banditizmot od pogranichnite reoni”, go predlaga slednovo:

"Navistina mozheme preku razni zakonski, ustavni, na vistina liberalni i megjunarodno priznati merki da gi obezglavime slavokomunistichkite mahinacii vo Grcija. Treba samo tie merki da se primenat so koordinacija i na edinstven nachin od site nadlezhni ogranoci na administracija I so soglasnosta na site politichki partii".

Ponatamu avtorot na Memorandumot napomenuva deka podgotovkata za kompletiranie na dosiejata za makedonskoto naselenie (politichki ubeduvania) veke e vo tek vo poslednite tri godini i toa so negovo uchestvo.

Seta podgotovka za pribiranie na statistichki podatoci e izvrshena so misijata na togashnata grchka vlada, koga minister za nadvoreshni raboti beshe g. I. Politis, a sostavena od gospodata D. Andreadis (pochinal togash), G. Modis i od potpishaniot, koi po tromesechno istrazhuvanie na samoto mesto i rabota niz Makedonija i Trakija, so pomoshta na mesnite organi na vlasta, crkovni, sudski, administrativni i voeni, sostavivme kompletni spisoci na razni lugje osudeni za zlostorstva, koi ne se pojavija pred sudot i na onie po sekoe selo posebno so podatoci dali se nakloneti kon Grcite ili se so nestabilna svest ili pak se so javno dokazhani antigrchki ubeduvania i toa posebno za prefekturite Kosturska, Lerinska i Pela.

Ovie spisoci bea dostaveni do Generalnata uprava za Makedonija vo Solun, do Generashtabot na vojskata i do ministerstvoto za nadvoreshni raboti. Znachi, postoi veke osnovata, koja posluzhi i koja mora da posluzhi i denes, so ponatamoshno informiranie iso dopolnuvanie, za sproveduvanie na odredena politika.

Ovie sobrani podatoci od spisocite postojat vo doverliv izveshtaj na Ministerstvoto za javen red do Ministerstvoto za nadvoreshni rabotipotpishani od ministerot S. Theotokis, so datum 24 juli 1946 godina. Taka, soglasno so ovie podatoci, kako somnitelni so antigrchki ubeduvania se smetaat 104.655 Makedonci I 2.207 Vlasi od Makedonija. Vo istiot izveshtaj, Theotokis e na mislenie deka treba da se soochime so prashanieto za proteruvanie na spomenatite, a so nego se soglasuva I Komisijata pod pretsedatelstvo na prviot zamenik nachalnik na Generalshtabot na armijata.

Dragumis vo svojot Memorandum i samiot smeta deka brojot na Makedoncite iznesuva 120 iljadi, priznavajki deka javno, obichno priznavame deka ne se poveke od 90 iljadi, no smeta deka brojot na “urivachite”, kako shto gi vika, e 10 do 20 odsto.

Toj go komentira isto taka prashanieto na dvojazichnosta, zabelezhuvajki deka osven Makedoncite (bugarofonite, kako shto sistematski gi imenuva), i drugite ksenofoni, odnosno vlahofoni, albanofoni, turkofoni se veke dvojazichni, zatoa shto go razbiraat i zboruvaat, osobeno mazhite, grchkiot jazik.


MERKI ZA ELIMINIRANJE NA MAKEDONSKOTO MALCINSTVO

Vo slednata glava pod naslov “Merki shto treba da se prezemat za eliminiranie na sozdavanieto na nacionalno malcinstvo, sleduvaat predlozite na Dragumis za merkite shto treba da se prezemat protiv Makedoncite”. Soodvetniot izvadok shto go prilozhuvame, e poopshiren od prethodnite zatoa shto go opishuva, rechisi so fotografska tochnost, se ona shto sleduvashe po pozarot na oruzhenite makedonsko-komunistichki sili. Za da se izbegnat poteshkite posledici od megjunarodnoto priznavanie, makari samojazichnoto, odnosno na nacionalno, potrebno-bugarofonsko ili voopshto slavofonsko malcinstvo, potrebno e od sega da reshime i aktivno, no besshumno, da gi primenime slednite merki, koi gi predlozhiv pred edna godina do lokalnite, administrativnite, sudskite, voenite vlasti itn., vo zapadna Makedonija, kako I do Ministerstvoto za nadvoreshni raboti (do postojaniot zamenikminister g-n S. Kitrilakis).

a) Onie shto sorabotuvaat so okupatorite i posebno so bugarite za vreme na okupacijata i osudenite, i onie na koi im se sudi za kriminalni dela povrzani so banditizmot i kumunizmot vo tie pogranichni regioni, kako i onie koi dobrovolno izbegaa vo sosednite teritorii ili shto im pristapija na bandite(ne prinudno) i onie koi ne se pojavuvaat pred sud, da se smetaat oficijalno deka se otkazhale od grchkoto drzhavjanstvo i izbraa praktichno drugo drzhavjanstvo.

b) Da im se konfiskuvaat imotite, a nivnite nivi da im se otstapuvaat otsega, od strana na drzhavata za obrabotka, na soselani-bezimotni lugje so potvrdeni grchki ubeduvania, no samo od bliskite reoni, na primer, od grkofonskite sela od Gramos, koi polesno ke mozhat da seadaptiraat na surovite prirodni i opshtenstveni uslovi na ovie pogranichni ridishta, a da primaat tutorstvo, za da ne se pretvorat vo mali tirani nad ostanatite stari zhiteli.

A pak, dodeluvanieto zemjishte na idnite kolonisti, treba da e dovolno za izdrzhuvanie na petchleno semejstvo, kako bi imale interes da se naselat za postojano i da ne gi napushtat svoite novi zhivealishta pri prvoto duvnuvanie na veterot, i nivnite semejstva nezavisno od jazikot, shto znachi i grkofonite da se interiraat postepeno vo juzhna Grcija. No rasprskani po edni ili najmnogu dve semejstva vo sekoe selo ili grad, vo soglasnost so zakonot za razbojnishtvoto, a za sigurnost na voenite sili, koi vodat operacii vo pogranichnite reoni.

Pri nivniot transport i smestuvanievo mestata na internacijata da se pochituvaat od strana na drzhavnite organi, strogo site zakonski i humantarni pravila na odnesuvanie sprema zhenite i decata shto ke bidat internirani… Vo pogranichnite reoni smesteni se vo aktualni punktovi i grkofoni Grci (kako na primer onie od Rusija narecheni Kavkazci) od koi, za zhal, mnogumina se opasni komunisti. Znachi za da ne bide obvineta grchkata vlada deka dejstvuva nezakonski, protiv slobodata i nechovechki i osobeno za progoni-jazichni i nacionalni, bi bilo preporachlivo internacijata da zapochne so semejstvata na grkofonite zlostornici. Na toj nachin ke bide jasno istaknat principot deka onie od osudenite ili ne pojavenite pred sud shto pokazhaa praktichno deka sakaat da i pripagjaat na slavomakedonskata, na bugarskata ili druganacionalnost, se otkazhaa avtomatski od grchkoto drzhavjanstvo i nema poveke da bidat primeni na grchkoto tlo, a ke im bidat isprateni vo pogodno vremevo svoite novi tatkovini.

Ako i posle ova bi se nashle prinudeni na megjunaroden plan da go priznaeme postoenieto na slavofonsko ili bugarofonsko jazichno malcinstvo vo Grcija, nema nitu eden selanec da se osmeli da se prijavi i da pobara nitu otvaranie na malcinski uchilishta i crkvi ili duri i prosto izuchuvanie na nivniot jazichen idiom vo grchkoto osnovno uchilishte vo svoeto selo, zatoa shto vo megjuvreme onie bugarofoni so labilna svest ke bidat poucheni od posledicite na otkornuvanieto na slavokomunistichkite agenti-nivnite selani i ke bidat soodvetno prosveteni od nashite nadlezhni vlasti. Posebno, odzemanieto na nivite i odalechuvanie od semejstvata ke sozdade vo niv najdlabok vpechatok,taka shto nema da potkleknat na prikrienite pritisoci i zakani za slavokomunistite, a pak onie koi pokazhuvaat upornost za grchkoto obrazovanie i vernost na Grchkata crkva, ke bide korisno da im se dodeluvaat specijalni moralni priznania i nagradi.

Ako vo sprotivno, pak, im poveruvame na histerichnite i demagoshki glasovi, na onie koi tvrdat deka e potrebno da se proteraat nasilno site slavofoni i tn., nie ke sozdademe samite vo ovoj kritichen za megjunarodniot mir i za grchkata kauza moment, nacionalno malcinstvo vo Grcija, od koe ke bide veke nevozmozhno da se oslobodime preku kakva bilo prinuda razmena ili druga totalitarna merka, megjunarodno neprifatliva i neostvarliva.

 

[slasa]

TERITORIJALNI PRETENZII

Takva nasilna merka se obidoa da primenat kon sredinata na ovaa tekovna godina voenite vlasti vo Kostur i Lerin, proteruvajki nasilno od ovie okolii kon granicata i kon reonite shto shto gi drzhat bandite, takvi familii koi ostanaa vo svoite sela. A rezultatot beshe po nekolku dena tie da se vratat, rechi site, a i po novoto proteruvanie povtorno se vratija vo svoite sela ili vo drugi sosedni sela. Za srekja, staven e kraj na ovaa proizvolna i izvonredno opasna igra od strana na Generalshtabot na vladata.

Potrebno e da svatime deka nikakva izolirana merka nemozhe da se primeni bez odgovorna vladina inicijativa, kompletna sorabotka i sovrshena koordinacija na postapkite na site nadlezhi kategorii na administracijata. A za kakva bilo politika vrz nacionalni prashania, potrebna e soglasnost od site lojalni golemi politichki partii.

Konkretno za kompletna sorabotka na voenite, na sudskite i na chisto administrativnite vlasti i na zhandarmerijata so generalnata linija shto ke ja dava Ministerstvoto za nadvoreshni raboti vo soglasnost, se razbira so Generalshtabot na vojskata. Vo predposlednata glava od Memorandumot, se istaknuva neophodno potrebnoto vnimanie koe drzhavata treba da go obrne na prashanieto na ksenofonite i odrazot shto mozhe da go ima edna pogreshna politika po ova prashanie, osobeno na ekspanzionistichkata politika na Grcija, ili kako shto poelegantno se naveduva, vrz nacionalnite pretenzii na Grcija.

Tuka Dragumis e sosema jasen I kategorichen.”Nie sme dolzhni, pishuva toj, da obrneme vnimanie I na ovoj aspekt, koj vo nedalechna idnina, ne e isklucheno da ima golemo vlijanie vrz nash interes da sozdademe vpechatok oti navodno ne gi smetame za Grci, ksenofonite I deka imame namera da gi unishtime.

Za zhal, nepostojat veke grkofoni-grchko naselenie vo sosednite teritorii vrz koe nie imamepretenzii, osven samo nekolku ostatoci vo jugozapaden Severen Epir ( odnosno okoliite Pogoni, Delvino, Agii Sarandai Himara )”. I go prodolzhuva toj svoeto razmisluvaniepostavuvajki go prashanieto: “ Znachi, ako nie se otkazheme od toa deka ksenofonite Grci od Grcija se Grci, vrz shto li ke gi zasnovame eventiualnite pretenzii da dobieme sosedni teritorii, vo koi zhiveat isto taka I ushte pokompaktno slichni ksenofoni zhiteli. Kako ke go barame Argirokastro,premeti, Korcha, Moshopoli, Bitola, Strumica, Melnik, Nevrokop Itn.?

LOJALNI UCHITELI

I na kraj Dragumis go zavrshuva svojot Memorandum za preimenuvanie na Makedoncite i na nivniot jazik so odredeni specijalni ukazhuvania za sluchajot koga grchkata drzhava beshe obvrzana od golemite sili vo toa vreme da im dade na malcinstvata sloboda za izuchuvanje na negrchki majchin jazik. Pri takvo soochuvanie, toj podvlekuva deka treba da se prezemat neophodnite merki, taka shto izuchuvanieto da ne stane preku specijalni ksenofoni uchilishta, (kade shto grchkiot jazik ke se izuchuva zadolzhitelno kako stranski oficijalen jazik na drzhavata), tuku fakultativno vo veke postoechkite drzhavi grchki osnovni uchilishta, kade shto ostanatite predmeti ke se predavaat na grchki jazik.

Uchitelite, pak, na stranskiot jazik ke bidat zadolzhitelno grchki drzhavjani, lojalni na grchkite zakoni i pod nadzor na ispektori Grci. I predlaga ushte pri predavaniata da se koristi, poradi nacionalni prichini, kirilskoto (a ne latinskoto) pismo, poradi svoeto vizandisko poteklo i negovata bliskost do grchkoto pismo.

Filipos Dragumis ke se navrati pak na ova prashanie za politichkata opcija na grchkata drzhava za preimenuvanie na Makedoncite, so doverlivo pismo za soochuvanie so slavokomunistichkata opasnost protiv severna Grcija, chetirinaeset godini podocna na 14 septemvri 1962 godina toj go sostava noviot tekst shto mu go isprakia na kralot, na premierot K. Karamanlis i na ministerot za nadvoreshni raboti E Averof. Vo interes na Grcija, chitame povtorno tamu a slavofonite od zapadna i centralna Makedonija koja granichi so Jugoslavija da se imenuvaat od nas podobro kako bugarofoni, otkolku kako Makedonci.

Nastojuvanieto na Filipos Dragumis po prashanieto za preimenuvanie, kako shto proizleguva od pogore izlozhenoto, veke nekolku decenii pred grchkata drzhava da ja vovede i izgubi neodamneshnata bitka za imeto, go izdignuvaat nego istoriski kako glaven vdahnovitel na politikata za preimenuvanie i duhoven vodach na edna strategija shto ja izolira na megjunaroden plan Grcija i ja dovede do vrven diplomatski poraz. Grchkite protagonisti na antimakedonskata politika vo godinite 1991-1996 godina, bea, bez toa (poveketo od niv) da go znaat, glasnogovornici ili prepriemnachi na edna idea koja veke beshe stara polovina vek.

Prevod od grchki jazik
Vasko Karadza

 

[Martyr]

Dzabe i dokument i se ovie ciganive nikako ne popustaat..za niv nema spas

 

[Misirkov]

Atinskite cigani, isto kako i Bugarite, zavzemaa cvrst politichki stav od koj sega ne mozhat da otstapat i shodno kje ja modeliraat istorijata na spored nivnata drzhavna politika. Srbite se preokupirani so potrebata da prezhiveat, pa nivnite aktivnosti se so namalen obem i po potreba - vo zavisnost od toa koj politichar e na vlast. Poslednive iako oficijalno ne proiznavaat, sepak se fateni za najchuvstvitelnata tema - crkvata. Vo eden komentar na tema "Helenizmot - izmislica na 19 vek" napishav deka od istoriska gledhna tochka grchkiot identitet i shovinizam rechisi iscelo poteknuva i se hrani od grchkata crkva, shodno i potencjalot za konflikt e golem.

Togash ostanuva nie da otstapime, odnosno "dobrovolno" da se otkazheme od sopstvenata istorija i identitet najmnogu preku promena na imeto. Na toa se cheka vo EU bidejkji od startot, koga se zavzemaa poziciite, Kiro, Branko itn. prifatija da sme gubechkata strana i so javni istapi se otkazhuvaa od istoriskata vistina za nashata nacija i vrskite so nashite predci - antichkite Makedonci.

Dokolku ne otstapuvame pasivno kako do osega, togash sme vo pat pozicija, iako borbata e pri takva pozicija da opstoime na nasheto dodeka toe go bombardiraat svetot so nivni "informacii" (od shto mora da go pravat). Opstojuvanje znachi megju drugoto:

- Aktivno da ne se prifakja "PJRM" nikade vo stranstvo
- da se vee Kutlesh nasekade
- da se pishuvaat knigi i da se otvaraat uchilishta i radio/TV na makedonski jazik sekade
- da se propagira maksimalno makedonskoto antichko minato
- da nema brakovi Makedonki-Grci (brakovi Makedonci-Grkinki i onaka nema)
- da se opstruira se shto e grcko (vkl. kapital) vo Republikata i nasekade vo svetot
- da se zgolemi natalitetot, a da se namali emigriranjeto.

itn. itn.

So eden zbor, reshenieto e neprifakjanje na pritisocite namesto legnuvanje na brashno kako do sega.

 

[Bratot]

Prevod od grchki jazik
Vasko Karadza

A dali mozes tekstov da mi go najdes na Grcki orginalno napisan?
Ako mozes prati na mail ili postiraj vo topikov!I podaj mi izvor!:salut:

 

[slasa]

e partizan aj prevedigo sega na grcki da ne se macam

 

[Bratot]

Ќе ми завршите голема работа ако ми го најдете оригиналниот текст на грчки..се разбира верен на овој превод овде!
Поздрав:salut:

 

[slasa]

Ќе ми завршите голема работа ако ми го најдете оригиналниот текст на грчки..се разбира верен на овој превод овде!
Поздрав:salut:

ke pokusam samio ne obejkavam sigurno , ali ke prokopam nekade pak

 

[makedonec76]

хи хи

тоа документ е ништо. Во архивата во софија знам дека има много оригинални документи. Бугарската војска е имала специлен одел - у6те от времето на србско-бугарската војна от 1885. Задатак е бил - и през 1912-13, 1915-18, 1941-45 да издирва и с'бира само оригинални документи и докази. И много добре са се справили - а след 1918 и 1944 всичко е скрито и запазано, штото грците, с'рбите и румуните са си тржели архивата. И голема турска архива е кај нас, сега обаче турците си сакат всичко, ама ке получат к...ц.

 

[Bratot]

тоа документ е ништо. Во архивата во софија знам дека има много оригинални документи. Бугарската војска е имала специлен одел - у6те от времето на србско-бугарската војна от 1885. Задатак е бил - и през 1912-13, 1915-18, 1941-45 да издирва и с'бира само оригинални документи и докази. И много добре са се справили - а след 1918 и 1944 всичко е скрито и запазано, штото грците, с'рбите и румуните са си тржели архивата. И голема турска архива е кај нас, сега обаче турците си сакат всичко, ама ке получат к...ц.

Епа ајде пошто сме нели братски народ ајде сподели ја вашата голема архива со нас ? :wink:
Или можеби ниту вам не ви одговора да ја користите..отворите...

 

[Attila]

Брате, нема проблем. Ама знаем дека ште кажете - ово е татарски фалшивикат. :smir:

 

[Bratot]

Брате, нема проблем. Ама знаем дека ште кажете - ово е татарски фалшивикат. :smir:

Видиш, има една разлика помеѓу тоа што ќе кажеме ние, a што ќе покажете вие. Ама ајде еве ти подавам рака, нема да заземам стартна позиција дека сето ваше е фалсификат. Aјде отворија ја архивата, пофали се. АМА сакам да видам нешто НОВО, нешто што сте го чувале скриено до сега како на пример - оригиналите ???:wink:

 

[Bratot]

Па писов дипломска за ВМОРО - и сам држал само оригинал - от број едно - п'рвото заседание до задниот. Документите са многу, имена, цифри, и повечето са р'копис - не мож ги фалцифицира. Голема част уште ни са приготвени за користене, штото до 2001 су биле во секретна неква архива (тако кажуват во архивата) и ги подврзоват сега. А во Трново има подаци за сите от Македонија, кои су били во војската као доброволци през балканската и првата световна - именја, градове, села, полкове, чети и т.н. Много интересно вистина. Аз не мога да дам ништо, обаче всеки може да ги ползва на мјасто в Софија. Е плашта се нешто, ама си заслужава.

Дали е можно да отидам до архивот да платам колку треба и да го видам документот?
Зборот ми е дали на мене како Македонец (или било кој друг НЕбугар) ми се потребни само пари за да имам пристап до архивот или...и нешто друго?