Радувај се, ама немој многу, не чини

Apokalipto

Tredici
Член од
4 март 2007
Мислења
15.576
Поени од реакции
2.585
Аман веќе со овие бабините деветини десетинки и што и да се... момент е тоа и треба да се доживее најнормално и најприродно, ако е за радување радувај се и смеј се, ретки се таквите моменти, и треба да им се предадеме, мислам дека сите заслужуваме да се радуваме онолку колку што сами мислиме дека е потребно, најспосле еднаш се живее и само таквите моменти ќе останат во сеќавање.
 

Buterfly

*Just Fabulous*
Член од
4 јули 2006
Мислења
4.616
Поени од реакции
114
Никогаш не се радувам колку што треба, знам дека после оди одредена тага или пораз, тоа е. Страв ми е да се радувам и пак се замислувам зашто знам дека нема цело време да е така, зборувам за се во животот. Еднаш се израдував премногу и гоизгубив најдрагото нешто во животот. Од тогаш гледам да се движам во границите на средината.
 
Член од
25 септември 2007
Мислења
154
Поени од реакции
1
Така е,имам приметено дека секое добро за лошо е и обратно.
 

Mädchen

Smile
Член од
31 мај 2006
Мислења
1.571
Поени од реакции
38
Ја имам слушнато,ама не му придавам значење иако ако размислам до некаде е така.Или можеби само мене ми се чини така.На пример кога ме примија на факултетот што премногу го сакав ,премногу се радував,само за тоа зборував и на крај кратко траеше,не ми дадоа виза и потоа следуваше тага.:toe:
 
Член од
4 јули 2008
Мислења
230
Поени од реакции
9
Аман веќе со овие бабините деветини десетинки и што и да се... момент е тоа и треба да се доживее најнормално и најприродно, ако е за радување радувај се и смеј се, ретки се таквите моменти, и треба да им се предадеме, мислам дека сите заслужуваме да се радуваме онолку колку што сами мислиме дека е потребно, најспосле еднаш се живее и само таквите моменти ќе останат во сеќавање.

Pa stvarno taka e!:pipi: Ako treba da ne bide neka ne bide...Sakam da se raduvam na ubavi raboti...retko koga gi ima:toe:
 
Член од
18 ноември 2007
Мислења
609
Поени од реакции
41
На еден дедо му се случило нешто лошо а тој се радувал, зошто се радуваш го прашале, па на убавото што доага. А кога се случило убавото тој заплакал зошто плачеш пак го прашале ,па за лошото што доаѓа .
 
Член од
14 јули 2008
Мислења
1.449
Поени од реакции
50
..епа нели кога на нешто се надеваме..мн се радуваме и доколку тоа не се исполни нели едноставно филмот ти се крши и тажен си...барем мене вака ми се има десено повеќе пати :pipi:.....барем според мене секогаш си велим не се надевај мн на она што не ти е сигурно..=)...едноставно се надевам ама не се радуавам на тоа..ако дојде...е тек тогај среќна пресреќна сум...ако не..готово...на нешто друго се надевам:toe:
 

BiG_kIsS

You talk too much... Let me shut you up
Член од
4 септември 2007
Мислења
3.414
Поени од реакции
2.923
Ау колку само пати ми се има случено, ни сама не знам... А иначе само еднаш го имам слушнато, од мајка ми, ама тогаш бев пресреќна да ја слушам... И нормално, после се разочарав :) Се работеше за еден тип иначе... И сама си го имам сфатено ова... Зашто секогаш, ама СЕКОГАШ кога ќе сум се израдувала ептен за нешто или не се случувало или после тоа тргало наопаку... Конкретни примери подоби да не почнам да кажувам :)
 
Член од
5 јануари 2008
Мислења
2.801
Поени од реакции
3.053
ми се случило од премногу радување за нешто тоа да го изгубам,
но сепак мислам дека радувањето е позитивно за мојата психа како личност, ме прави постабилен,задоволен .. можеби

зависи
 

girlll

§įмθπŞ ďª φΪШ
Член од
28 јануари 2007
Мислења
3.418
Поени од реакции
111
Мислам дека е така пошто ако го изгубиш тоа на кое што му се радуваш толку многу после ќе те боли дупло, а во спротивно може и да не осетиш дека воопшто си го изгубил..
 
Член од
5 февруари 2007
Мислења
10.648
Поени од реакции
13.112
Има радување и радување. Да се надоврзам на една тема со очекувањето. Да, се радувам но секогаш помалку стравувам од губење на таа „радост“. А за радоста која доаѓа неочекувано и во ист момент кога ќе доживеам успех (или некој друг кога ќе доживее)? Се радувам. И ја споделувам таа радост со другите.
 
Член од
15 декември 2007
Мислења
865
Поени од реакции
28
E ova taka e,barem kaj mene redovno se potvrduvalo..
Abe sekogas koga ke se izraduvam za nesto,osobeno malku prerano:),sekogas se najduva nekoj baksuz,nekoj maler se da mi zapusti se.Sekogas.A,ne mi e jasno zosto.

Mi trebase dolgo vreme da se naucam da gi prifakam rabotite,kakvi i da se,so malku rezerva.Eden period duri celosno se ukociv,ne mozev da se izraduvam prirodno,duri i da mi se slucese nesto najradosno vo momentot,ne go dozivuvav kako takvo.Nekako,vo momentot ne bev svesna,site okolu mene poveke se raduvaa od mene.I najradosnite nastani predizvikuvaa zadocneta reakcija kaj mene.Se raduvav drugiot den,nesigurno i vozdrzano...
Sega mislam deka sum poopustena,go ziveam momentot.Se raduvam,samo sto sum svesna deka radosta moze da zavrsi vo sekoj moment.Na neocekuvana radost,pak reagiram uste podobro,se raduvam uste poveke,no i da ja izgubam ne mi e voopsto krivo.Kako doslo taka poslo...
 

Xfire

fino alla fine
Член од
9 август 2008
Мислења
7.335
Поени од реакции
2.224
Се радувам, на тоа што ке го имам и сигурен сум дека ке е мое, тогаш се радувам а, во споритвно да не се знае чие не се радувам додека не се осигурам.
 

devojka111

i'm real
Член од
28 декември 2008
Мислења
1.937
Поени од реакции
148
е така е, не за џабе рекле старите - Премногу арно не ќе е на арно.
Тоа е така бидејќи животот носи многу пресвртници и денес си во облаци, а утре си на дното. Јас сум за тоа секогаш да бидеме умерени бидејќи нема среќен живот, има само среќни денови и преминот од среќа во тага ќе биде побезболен доколку го сфатиме сето тоа.
 

Annabel

Неутрална*
Член од
18 декември 2008
Мислења
1.298
Поени од реакции
183
Неколку студии во однос на психологијата покажале дека генералната задоволеност која е дефинирана дека ни се случуваат повеќе добри работи отколку лоши може да им даде тежина на негативните настани.
Тоа помага во објаснувањето зошто кај оние кои се чувствуваат среќни тоа често трае кратко.
Ако постојано ни се случуваат добри работи тие ќе почнат помалку да дејствуваат на нас и лошите работи(на кои во случајов не сме навикнати) ќе имаат поголемо влијание врз нас.
Така да за да бидеме константно среќни треба да одржуваме баланс помеѓу позитивните и негативните настани во нашиот живот(што е многу тешко да се постигне и затоа мислиме дека среќата трае кратко).
Мене повеќе пати ми се има случувано ова и од тогаш па натаму не очекувам премногу од никого и ништо,нормално се радувам на убавите нешта,но секогаш со резерва и за оние нешта кои се негативни и сега за сега сум навистина задоволна.
 

Kajgana Shop

На врв Bottom