Парите како долг

Член од
21 септември 2008
Мислења
1.074
Поени од реакции
581
Da pojasnime nesto. Cenite od 1800 do 1913 vo SAD pagaa prosek 2% godisno.. za tie 100tina godini SAD stana od agrarna zemja vo svetska megasila. Ne toa tuku nominalno stagnaten dohod postiguvnashe 2% realen rast. Koga ke go dodadish i nominalniot porast na dohodot standardot na lugeto se zgolemil mnogukratno vo toj peroiod dodeka cenite padnale mnogu.
Deflacijata sama po sebe ne sto ne e shtenta tuku e pozitivna za ekonomija. Ja zgolemuva relativnata kupovna mok na drzavata t.e JA zgolemuva vrednosta na parite a ne namaluva kako sto tvrdish.

Empiriski dokazi za deflacija i nevrabotenost glavno se poso4uvaat od Golemata Depresija. Deflacijata e isklu4itelno bolna za ekonomijata ako posoti mnogu dolg pokrien so sredstva. Vo takvi uslovi padot na cenite na sredstvata (koi prethodno porasnale kako rezultat na kreditinite pari t.e sozdavanjeto na dolgot) doveduva do negativno kapitalno saldo kaj dolznicite koi bankrotiraat. Kreditorite gi povikuvaat obezbeduvanjata gi zaplenuvaat sredstvata i gi prodavaat na pazar ponatamu depresirajki ja cenata. Ovaa spirala ponatamu nadolu ja povlekuva ekonomijata i vrabotenosta. No mnogu bitno e da se znae deka ekonomijata prethodno bila napumpana so dolg koj gi podignal cenite koi pagaat za vreme na deflacijata. Vo vakvi uslovi samo brza likvidacija na dologt e spas za ekonomijata. Odlozuvanje, spasuvanje, monetiziranje na dolgot i sl gi prolongira problemite i evenutalnata korekcija e mnogu poteska. Kenzijacite gi opniraat ovie arugmenti so stavot deka platite tesko se prilagoduvaat nadolu t.e sticky wages. Jas bi rekol najbitno za rast e kolku e ekonomijata fleksibilna - minimum intervencija vo cenite, platite itn. Lugeto ke prifatat namaluvanje na platata ako cenite na se sto kupuvaat se namalat drasti4no.

Celiot problem e sto site ceni/plati itn vo ekonomijata se dujat pod vlijanie na privremeni pari pozajmeni od idninata- dolg. Stom dojde vreme dolgot da se likvidira site varijabli treba da se vratat na niova sto korespondiraat na vistinskata koli4inata pari vo optek a ne na pari+dolg.
Disciplinata na zlatniot standard gi spre4uva vakvite raboti. Dava mnogu pogolema stabilnost na celiot proces na pozajmuvanje od idinitata i go ograni4uva zna4ajno. Zatoa krizite vo zlaten standard se mnogu pomeki i pobrzo se prebroduvaat. Tuka mislam na metalen standard kade sto ima slobodna cirkulacija na metal. Knizniot standard na 20tite ne e zlaten i e osnovna pri4ina za golemata depresija.

Teoretski poradi porastot na produktivnosta vo edna ekonomija so vreme cenite treba da pagaat.

Nema nikakva teoretska osnova sto moze da potvrdi kauzalna vrska megu deflacijata i nevrabotenosta. Ima empiriska korelacija. Edno nesto na sto treba mnogu da se vnimava e kolku zna4enje se pridava na korelaciiite vo ekonmoijata i kako se tolkuvaat. Ova e odtamu sto mnogu od ekonomskite magnitudi se vo nekakva vrska.

Deflacija i nevrabotenost ti e isto kako da pravish studija za rak na beli drobovi i da utvrdish deka lugeto sto poseduvaat zapalki imaat pogolemi sansi da imaat rak na beli drobovi.
Значи САД според тебе се развиле со помош на дефлација. А, малку да поразмислиш и можеби ќе ти текне дека тие 100 години за кои ти зборуваш е векот на иновации и на најголемиот технолошки развој. Иако ние во тој период не сме ни били држава, некои други се развивале со голема брзина. Ако со дефлација се правело развиена држава со сега ќе немало неразвиена. И дефлација не е штетна само во депресија, туку таа ја предизвикува депресијата, затоа што при ниски цени, фабриките оптуштаат работници затоа што не им се исплаќа да продаваат по толку ниски цени, а со истите трошоци, зошто најверојатно знаеш ако нешто во економијата е ригидно надоле тоа се платите на вработените.
Теоретски цените на производите треба да паѓаат поради зголемента продуктивност, но само за да бидеш пред конкуренцијата. Теоретски и практично цените на долг рок растат заедно со растот на БДП, ако го гледаме како тенденција.
И, да веќе не ме цитирајте. Мојата дебата на оваа тема е завршена.
Поздрав.
 

Lorddd

Титула - Лорд
Член од
18 март 2007
Мислења
1.067
Поени од реакции
53
Се извинувам што малце покасно пишувам она што bucio на почетокот го напиша, а сега гледам малце скренато е од темата.
Друже, се согласувам со некои работи што ги спомна, ама не може да велиш дека се разбираш благодарение на неколку такви филмови гледано. Велиш страдаме од тоа што немаме добри економисти? Може да се каже, ама страдаме и од тоа што сите се сезнајковци. Ако јас познавам некои работи од право, не значи дека сум правник. Ете тоа е коренот на нашиот проблем. :)
 

bucio

Урбан индијанец.
Член од
8 јули 2008
Мислења
16.322
Поени од реакции
7.781
Се извинувам што малце покасно пишувам она што bucio на почетокот го напиша, а сега гледам малце скренато е од темата.
Друже, се согласувам со некои работи што ги спомна, ама не може да велиш дека се разбираш благодарение на неколку такви филмови гледано. Велиш страдаме од тоа што немаме добри економисти? Може да се каже, ама страдаме и од тоа што сите се сезнајковци. Ако јас познавам некои работи од право, не значи дека сум правник. Ете тоа е коренот на нашиот проблем. :)
Излегува Професор Х од економски факултет голема глава тежок интелект, и објаснува што е проблемот тука. А јас да прашам само што има тој човек во животот произведено купено продадено увезено извезено? Од кога го завршил тоа факултетот сигурно одма после асистент и сега професор, цел живот на државна плата буба таму некои теории што претходно некој ги бубал од друг човек.

Економија најдобро се учи кога е празен стомакот, што да правам да заработам за да преживеам, тој човек тоа животно искуство го нема.
 

Lorddd

Титула - Лорд
Член од
18 март 2007
Мислења
1.067
Поени од реакции
53
Излегува Професор Х од економски факултет голема глава тежок интелект, и објаснува што е проблемот тука. А јас да прашам само што има тој човек во животот произведено купено продадено увезено извезено? Од кога го завршил тоа факултетот сигурно одма после асистент и сега професор, цел живот на државна плата буба таму некои теории што претходно некој ги бубал од друг човек.

Економија најдобро се учи кога е празен стомакот, што да правам да заработам за да преживеам, тој човек тоа животно искуство го нема.
Те разбирам, и пак ќе кажам, донекаде се согласувам со тебе. Образовниот систем според мене ни иде во пропаст. Си ги гледам јас колегите колку ми се заинтересирани и компетентни, за професорите да не ни почнам. Во глобала, професорите од економските факултети барем кај нас, и повеќето, се лоши практичари.
Само да ти кажам, навидум се изгледа така лесно.
 
Член од
2 август 2010
Мислења
100
Поени од реакции
38
Докторати според мене треба да спремаат луѓе со големо практично искуство, кои што позади себе наредиле мнг успеси и пребродени кризи, кои што сето тоа врз основа на основните економски принципи ќе го преточат во книга која нема да биде во рамките на секој просечен учебник, туку малку да може да излезе од тие рамки и да понуди нови, подобрени принципи. Професориве се мнг мрзливи и погрешно мотивирани, основните економски правила може да ги предава секој асистент. Секој професор прави copy past во секој негов нов учебник, не нуди ништо ново, поготово на домашен план како стојат работите.
 

bucio

Урбан индијанец.
Член од
8 јули 2008
Мислења
16.322
Поени од реакции
7.781

bucio

Урбан индијанец.
Член од
8 јули 2008
Мислења
16.322
Поени од реакции
7.781
Ајде и тука по повод Вол Стрит штрајкови :icon_lol:.

 
Член од
21 септември 2010
Мислења
19
Поени од реакции
4
тебе друже у маало аристотел да не те викаат?
Да беа парите само предмет на учење на економистите немаше да има потреба ни да постојат таквите факултети туку сите ќе беа економисти и ќе се едуцираа од ваквите филмчиња.
sakam da postavam prasanje: imeno imam kredit nevraten na ime na firma sto e na moe ime. Sudska presuda so izvrsitel za koja nemam poim i ogromni kamati za tri godini...........nemam zdrastvena kniska nemozam da se zaposlam nikade nemam sansi da go vratam kreditot....a treba da ziveam a neznam kako?
a za socijalno i da negovorime i zdrastveno osiguruvanje.kolku sto znam vakvi slucai kako mene ima okolu 30.ooo vo ovaa ebana drzavicka.kako ponataka.moze li nekoj da mi dade nekoj sovet?
 

Стефус-Рефус

Jesus Loves Macedonia
Член од
30 август 2009
Мислења
3.452
Поени од реакции
1.209
Филмчево има 2 и 3 дел. Релативно добар филм без многу идеолошка пропаганда. Зборуваат за сите видови на пари и како се издаваат. Сите типови на пари имаат свои предности и недостатоци.
 

PIRATIC

diplomiran klozetar
Член од
26 јануари 2012
Мислења
7.854
Поени од реакции
6.495
Не сум економист, ама фала богу и јас, а и сите знаеме дека парата е само обично иштампано ливче хартија, кое може многу лесно да се изгуби ........... со девалвации, пропаѓање на валути, кризи, конфликти, војни, пропаст на банки и штедилници(на ТАТ ви текнуе) и.т.н. исто и имотот(движнини и недвижнини) може лесно да се изгубат на повеќе(милион)начини... но едно нешто што е неуништливо, вечно и вредно во секое време било и ќе биде златото, богат е оној човек кој има злато, а не хартиени(тоалет папир)валути без разлика дали се денари, евра, франци, долари и.т.н. и.т.н. или пак некакви си таму акции на берза, сметки/заштеди во банки и сл. сето тоа може да се изгуби за час .......... исто и колата, имотот(куќа/стан...) ......... златото е неуништливо, честопати размислувам, но сепак се двоумам дали во иднина да почнам со заштедените пари од плата да си купувам секој месец по некое грамче злато !
 

Стефус-Рефус

Jesus Loves Macedonia
Член од
30 август 2009
Мислења
3.452
Поени од реакции
1.209
Не сум економист, ама фала богу и јас, а и сите знаеме дека парата е само обично иштампано ливче хартија, кое може многу лесно да се изгуби ........... со девалвации, пропаѓање на валути, кризи, конфликти, војни, пропаст на банки и штедилници(на ТАТ ви текнуе) и.т.н. исто и имотот(движнини и недвижнини) може лесно да се изгубат на повеќе(милион)начини... но едно нешто што е неуништливо, вечно и вредно во секое време било и ќе биде златото, богат е оној човек кој има злато, а не хартиени(тоалет папир)валути без разлика дали се денари, евра, франци, долари и.т.н. и.т.н. или пак некакви си таму акции на берза, сметки/заштеди во банки и сл. сето тоа може да се изгуби за час .......... исто и колата, имотот(куќа/стан...) ......... златото е неуништливо, честопати размислувам, но сепак се двоумам дали во иднина да почнам со заштедените пари од плата да си купувам секој месец по некое грамче злато !
Златото е добра инвестиција ама далеку од „сигурна“ исто заебано е како акции, стоки, валути(обврзници) и недвижности. Погледни ги цените на златото од 1980-2000 и размисли 2 пати. Најдобара инвестиција ти е знаење и среќа.
 

Kajgana Shop

На врв Bottom