31-ви Ноември оваа година, ако дочекаме.туку дај кажите кога ќе заврше тоа распаѓањето.
Еврото не е нестабилна валута, само како и останатите солидни валути варираaт во опсег којшто не е изразито голем. Спореди со рубљата или турската лира и ќе сфатиш што е нестабилна валута.Точно така ниската вредност на еврото е добродојдено за германската извозна индустрија но едно е ниска вредност а друго е нестабилна валута. Патем интересно е да се каже иако еврото такво какво што е и оди во прилог на германската индустрија која е многу силен глобален играч воопшто не е добродојдено кај обичниот граѓанин кој во време на силната марка имаше многу појака куповна моќ за разлика од денес. Од муабети со Германци повеќето обични граѓани веднаш би гласале за враќање на марката што всушност се манифестира преку силната подршка за АФД (alternative für Deutschland) кои изникнаа од никаде и единствено со политика базирана против ервото и проширувањето на ЕУ победија некој традиционални парии како ФДП.
За Германија тоа што го пишуваш апсолутно си во право сум го пишал и јас истото. Нестабилноста на Еврото според мене е можна ако некој држави како Јужните или Италија на пример ја напуштат евро зоната.31-ви Ноември оваа година, ако дочекаме.
Еврото не е нестабилна валута, само како и останатите солидни валути варираaт во опсег којшто не е изразито голем. Спореди со рубљата или турската лира и ќе сфатиш што е нестабилна валута.
Германиците ја сакаат марката заради куповната моќ што им ја даваше, ама таа куповна моќ им се одбиваше од глава кога е конкурентноста и извозот во прашање. Преценета валута води кон помала конкурентност и кон помал извоз, а тоа на крај води кон затворање работни места. Во економијата нема магично стапче, ако беше така Гујо до сега сто пати ќе направеше еден денар да биде едно евро и сите ќе бевме цареви.
dzonyb,Колку и да ја држи Германија европската унија на купче очигледно е пукањето по сите шавови. Фактот дека во Германија како и во другите земји од ЕУ антиевропски настроените партии зимат се поголем замав е повеќе од јасен индикатор за горе кажаното. Незадоволството е огромно и кај високозадолжените земји кои најчесто вината ја гледат во големите играчи. Мое лично мислење е дека распаѓањето ќе почне со излегувањето на некој држави од Ерво Зоната а тоа ќе биде огромен удар за поголемите економии како Германија за која нестабилното Евро ќе биде опасен удар со оглед дека се работи за извозно ориентирана земја. Згора на се последните случувања со Русија не и одат во прилог на ранливата ЕУ економија а особено се погодени некој држави кои се спремни и при најмали нестабилности да го напуштат ембаргото кон Русија. Се на се Еворпа е концепт кој се базира исклучиво на интереси и економија ако овие две компоненти ослабнат тоа ќе значи и крај.
Why 2015 could be the year Europe starts to unravel
By Robin Oakley, Special to CNN
January 1, 2015 -- Updated 1209 GMT (2009 HKT)
The European Union is facing threats from far-right and Eurosceptic parties across the continent, Robin Oakley says
Editor's note: Robin Oakley was political editor and columnist for The Times newspaper in London from 1986 to 1992, the BBC's political editor from 1992 to 2000, and CNN's European Political Editor between 2000 and 2008. The opinions expressed in this commentary are solely his.
(CNN) -- Few European Union politicians will have raised a New Year glass in expectation of a brighter future. Many fear that 2015 could be the year in which both the euro and the European Union itself begin to unravel.
Once again the troubles will begin early in Greece, a country carelessly admitted to the euro before its finances were properly in shape, and which has twice had to be bailed out and bullied into efforts to get its economy onto a sound footing.
Once again the Greek economy is at the heart of a euro crisis. The failure of the Greek government led by Antonis Samaras to win a majority vote for its favored presidential candidate means that Greece faces a snap general election on January 25, news that saw the Greek stock market fall 5% in one day.
Polls suggest that the likely winner in the Greek general election will be Alexis Tsipras and his left-wing populist party, Syriza. The problem with that for the EU is that with more than a quarter of the Greek population unemployed, despite some signs of recovery in the economy, Syriza is winning wide support for its pledge to dump most of the pledges attached to its bailouts by the rest of Europe.
Tsipras wants to end the austerity program imposed largely at Germany's insistence, reverse cuts in the minimum wage and repudiate much of Greece's debts. Although Tsipras has toned down his previous rhetoric and says he wants Greece to remain in the euro, it is hard to see how it could if he wins and holds to his election promises.
Greece's departure would be the first major blow for the euro, and the wider EU. But Greece is not alone in having euroskeptic parties riding high in the opinion polls. Both Spain and Portugal have elections scheduled in 2015.
In Spain, Podemos, a party strongly opposed to austerity programs designed to keep the country within euro rules is currently heading the polls.
Portugal, facing the consequences of a 78 billion euro bailout ($97 billion) is racked by uncertainty following the arrest of government officials and leading politicians in both major parties over financial scandals.
While "eurocrats" in Brussels hope that the likely turmoil in Greece will lead voters in Spain and Portugal to play for safety, it could have the opposite effect, emboldening voters to swing behind populist parties without coherent financial programs.
In Italy too, three of the four biggest parties -- Forza Italia, the Northern League and comedian Beppe Grillo's Five Star Movement -- are making increasingly euroskeptic noises.
The biggest threat to Europe's future, though, comes from the general election in the United Kingdom, a country which has stayed outside the euro.
Political scientists acknowledge that the UK election, due in May, is the hardest to call in living memory. The euroskeptic United Kingdom Independence Party (UKIP) has proven both by victory in the 2014 European Parliament elections and by success in recent by-elections for the Westminster Parliament, that it can take votes from both major parties, the Conservatives and the Labour Party.
Participation in the coalition government has badly damaged the Liberal Democrats, the Conservatives' partners, and in the aftermath of the referendum on independence for Scotland, the Scottish National Party is polling at a level that suggests it could wrest at least 20 Westminster seats from Labour, which has always depended on a hefty contingent of MPs in Scottish seats to win national elections.
Neither major party looks capable of winning a UK election in its own right, but who the partners would be in any coalition formed to govern after May is totally uncertain. Already the administration likely to be formed then is being dubbed "The Government of Losers."
Should the Conservatives led by David Cameron again emerge as the largest single party and form part of another coalition government, he would have to implement his pledge to stage an "In or Out" referendum on continued UK membership of the EU, after he has sought to renegotiate the terms of that membership with other leaders in Brussels.
The danger for the EU is that in countering the appeal of UKIP, Cameron has been led into ever more vigorous vows to curb the numbers coming in, or to deny them welfare benefits if they do.
If Europe fails to agree a compromise on the principle of free movement across borders within the EU then the expectations Cameron has aroused will be disappointed and many Conservatives will be likely to join UKIP supporters in voting against Britain's continued membership of the EU if the referendum is staged in 2017.
That possibility poses a dilemma for other European leaders like Angela Merkel, who has long insisted that the principle of free movement is sacrosanct.
On January 1, 2015, EU leaders were able to celebrate one measure of progress: Lithuania became the last of the three Baltic states which entered the Union in 2004 to ditch its old currency, the litas, and to become a fully-fledged member of the euro club.
It may be the last thing those EU leaders have to celebrate for quite some while.
http://edition.cnn.com/2015/01/01/opinion/european-union-eu-future-robin-oakley/
Го гледам твојов потпис и све ми е јасно како д‘н...[DOUBLEPOST=1420287671][/DOUBLEPOST]Барем излегува и кажува вистина и сработено не е како оној лопов,пијаница и наркоман
Литванија е минијатурна држава, која не е фактор кој одлучува дали треба или не треба да влезе во ЕУ. За Литванија, како и за било која друга минијатура, која по население и територија е само еден просечен европски град, одлучуваат силните, пред се‘ САД преку НАТО, затоа што со припојувањето на Литванија или на било која друга земја која се граничи со руската федерација, значи приближување на НАТО до Русија, а тоа значи дека наредната војна не треба да се води на американска територија, туку на било која туѓа земја, само не во САД.Само не разбрав,ако ЕУ ке се разпада, зашто една Литваниja одлучи да се приклучи ком jaдрото-еврозоната?! Дали тиja не са свестни,дека ке се разпаднела ЕУ или глумат?
Точно така токму поради истата причина ЕУ многу често ги има прегазено сопствените принципи и критериуми. Водена пред се од интересите на САД на чело со Германија која е потрчко на Америка Европа многу често ги запостави сопствените интереси, поради што најмногу страдаат помалите држави. Затоа со слабеењето на моќта на САД на глобално ниво автоматски слабее и Европа а тоа се гледа по последните кризи кои секогаш почнуваа во САД за веднаш потоа да се префрлат на Европа. Проблемот е во тоа што Германците не се од вчера и затоа префрлија огромен дел од производството во Кина и затоа скоро безболно ги поминаа кризите. Од друга страна повторно кризата најсилно ги удри оние помалите и оние кои не се толку добро глобално позиционирани. Мое мислење е дека другите држави полека ќе ги отворат очите и ќе ја разберат оваа двојна игра на Ангела Меркел. Впрочем и пумпањето на Грција со кредити од германска страна не е пораи љубов туку поради интереси да се зачува еврото и да опстане евроспската унија.Литванија е минијатурна држава, која не е фактор кој одлучува дали треба или не треба да влезе во ЕУ. За Литванија, како и за било која друга минијатура, која по население и територија е само еден просечен европски град, одлучуваат силните, пред се‘ САД преку НАТО, затоа што со припојувањето на Литванија или на било која друга земја која се граничи со руската федерација, значи приближување на НАТО до Русија, а тоа значи дека наредната војна не треба да се води на американска територија, туку на било која туѓа земја, само не во САД.
Дека ЕУ е водена од САД, поточно, од најмрсниот капитал(изам) од САД, тоа е познато уште од 70-тите години од минатиот век. ЕУ е творевина која је апла копија на САД, каде суверени држави, „доброволно„ се откажуваат од (нај)голем дел од својот суверенитет и „доброволно„ стапуваат во наддржавна и наднационална заедница, како што е ЕУ, а притоа е појќе од јасно дека самите народи не мислат „исто„ што и нивните политички „елити„. Така, ЕУ е збирштина од све свашта и нема унисон став по многу прашања па не е чудно што истата таа ЕУ ги погазува своите критериуми.Точно така токму поради истата причина ЕУ многу често ги има прегазено сопствените принципи и критериуми. Водена пред се од интересите на САД на чело со Германија која е потрчко на Америка Европа многу често ги запостави сопствените интереси, поради што најмногу страдаат помалите држави. Затоа со слабеењето на моќта на САД на глобално ниво автоматски слабее и Европа а тоа се гледа по последните кризи кои секогаш почнуваа во САД за веднаш потоа да се префрлат на Европа. Проблемот е во тоа што Германците не се од вчера и затоа префрлија огромен дел од производството во Кина и затоа скоро безболно ги поминаа кризите. Од друга страна повторно кризата најсилно ги удри оние помалите и оние кои не се толку добро глобално позиционирани. Мое мислење е дека другите држави полека ќе ги отворат очите и ќе ја разберат оваа двојна игра на Ангела Меркел. Впрочем и пумпањето на Грција со кредити од германска страна не е пораи љубов туку поради интереси да се зачува еврото и да опстане евроспската унија.
Литванија не одлучува дали треба или не треба, туку на тоа се обврзала согласно пристапувањето во ЕУ, која според договорот од Мастрихт бара од сите земји членки да се приклучат на заедничката европска валута.Само не разбрав,ако ЕУ ке се разпада, зашто една Литваниja одлучи да се приклучи ком jaдрото-еврозоната?! Дали тиja не са свестни,дека ке се разпаднела ЕУ или глумат?
Делумно точно, потребата од една ЕУ била многу поголема после војните кои ја уништиле цела Европа, со цел повторно воскресување.Дека ЕУ е водена од САД, поточно, од најмрсниот капитал(изам) од САД, тоа е познато уште од 70-тите години од минатиот век. ЕУ е творевина која је апла копија на САД, каде суверени држави, „доброволно„ се откажуваат од (нај)голем дел од својот суверенитет и „доброволно„ стапуваат во наддржавна и наднационална заедница, како што е ЕУ, а притоа е појќе од јасно дека самите народи не мислат „исто„ што и нивните политички „елити„. Така, ЕУ е збирштина од све свашта и нема унисон став по многу прашања па не е чудно што истата таа ЕУ ги погазува своите критериуми.
Што се тиче Грција, појќе е од јасно дека сама Германија, која на елините им го подари првиот крал (Отон I), ќе плаќа дебело за да опстане она кое самата Германија го има ствоено: мислам на Грција. Не случајно грчките демонстранти излегуваа на улица кога Меркел беше во посета на Грција, што значи дека и грците веќе знаат кој ги створил како народ и како држава.