Менделееви закони

Член од
31 јануари 2010
Мислења
37
Поени од реакции
1
Денес, научниците можат да ја одредат компонентата на ДНК секвенца на организмите, вклучувајќи го и човекот.
Дали по достигнувањето на овој голем предизвик, сеуште постои причина да се изучуваат Мендел и класичната генетика?
 
Член од
31 јануари 2010
Мислења
37
Поени од реакции
1
[FONT=&quot]Mendeleevi zakoni[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Mendel, svoite eksperimenti gi vr{el vo tek na pove}e generacii, so pove}e vidovi na rastenija. Od niv, najpoznati se negovite ekperimenti so vkrstuvawe na oddelni sorti na gra{ok, koi se zemaat kako klasi~en primer za sledewe na naslednosta voop{to.
Pri toa, toj se opredelil da sledi takvi osobini, koi se javuvaat vo alternacija, odnosno osobini koi se javuvaat vo eden od dvata postoe~ki oblici, odnosno osobini koi se prenesuvaat od roditellite na decata.
Za da bide siguren vo svojot rezultat Mendel najprvo izvr{il selekcija (odbirawe) na odredeni sorti gra{ok kaj koi vo tek na pove}e generacii, odredeni osobini se javuvaat sekoga{ vo ist oblik.
Potoa zapo~nal so ekperimentite vo koi koristel dve sorti gra{ok, a koi me|usebno se razlikuvale spored edna osobina: kaj ednata sorta na gra{ok povr{inata na zrnoto gra{ok bila mazna, a kaj drugata sorta nabrana. Vakov tip na vkrstuvawe poznato e kako monohibridno vkrstuvawe.
So vkrstuvawe na edinkite od roditelskata generacija (parenteralna) F od dve ~isti linii, dobil nova generacija na edinki takanare~ena prva filijalna generacija F1, vo koja site potomci imale mazni zrna.
Osobinata od edniot roditel koja se pojavuva vo novata generacija ja ozna~il kako dominantna, a osobinata od drugiot roditel, koja ne se pojavila vo F1-generacijata ozna~ena e kako recesivna.
Koga me|usebno gi vkrstil edinkite od F1-generacijata, vo novoto potomstvo vo takanare~enata F2-generacija, pokraj dominantnata osobina (mazno zrno), se pojavila i recesivnata osobina (nabrano), i toa vo 75% od slu~aite se pojavila dominantnata osobina, a vo 25% od slu~aite recesivnata osobina ili vo odnos 1:3.
So vkrstuvawe, pak, na edinkite od F2-generacijata, Mendel dobil treta generacija F3, pri {to so me|usebno vkrstuvawe na edinkite so recesivnata osobina dobival novi edinki samo so recesivna osobina (so nabrani zrna), a so vkrstuvawe na edinkite so dominantna osobina me|u sebe (so mazni zrna) dobival edinki so dominantna i so recesivna osobina sekoga{ vo odnos 1:3. ova se povtoruvalo i vo slednite generacii.
Ovaa pojava Mendel ja protolkuval na sledniot na~in:
Sekoja osobina e kontrolirana od eden par faktori (denes poznati kako geni), od koi edniot faktor poteknuva od majkata, a drugiot od tatkoto.
Dvata faktori vo ~istata linija so mazno zrno, Mendel gi ozna~il so AA, dodeka vo istata linija so nabrano zrno aa.
Ganetite od dvata roditela sodr`at samo po eden od faktorite A ili a, pa so vkrstuvawe na roditelite od dvete ~isti linii vo F1- generacija site edinki dobivaat po dva razli~ni faktori = Aa.
Faktorot A e dominanten kaj site edinki vo odnos na faktorot a, koj e recesiven, i kaj site edinki se dobivaat mazni zrna.
So toa {to vo F1-generacijata , kako i vo narednite generacii se dobivaat edinki so ednakva osobina, no ne i so ednakvi nasledni faktori vo sebe.

Nadvore{niot izgled na edinkite so odredeni osobini se ozna~uva kako fenotip, dodeka sodr`inata na faktorite vo edinkite kako genotip.
Zaradi dominantnosta na edniot od faktorite, vo oddelnite F (filiarni) generacii se sre}avaat golem broj na edinki so ednakov fenotip (izgled), no so razli~en genotip.
Fenotipski e vedna{ vidlivo, no za da se utvrdi genotipot potrebno e da se vr{i vkrstuvawe preku pogolem broj generacii.
Edinkata koja sodr`i identi~en broj na faktori - geni, na primer AA ili aa, se ozna~uva kako homozigot, dodeka prisustvoto na razli~en par geni vo edna edinka dava heterozigot Aa, kako {to e slu~ajot so site edinki vo F1-generacijata, vo koja genite se dobieni od roditeli so razli~en oblik na osobinata. Takva generacija na edinki se ozna~uva kako hibridna generacija, a samite edinki se nare~eni hibridi.
Edinkite od F1 generacijata davaat gameti vo koi ima samo po eden
So toa, vo F2-generacijata se javuva mo`nost za pojava na edinki i so recesivna osobina, dobieni so soedinuvawe na ma{kite i `enskite gameti koi vo sebe go nosele recesivniot faktor-a.
Ovaa pojava poka`uva deka recesivnite faktori na se izgubile vo F1-generacijata, tie samo ne do{le do izraz pokraj dominantnite faktori, a toa zna~i deka i dominantnite i recesivnite faktori za dadena osobina, vo potomstvoto se prenesuvaat nezavisno, preku sozdavawe na gameti.

Prv Mendelov zakon
Vrz baza na novite rezultati, Mendel postavil pravilo koe go narekol: Pravilo za nezavisno razdeluvawe na naslednite faktori, koe podocna e ozna~eno kako pravilo za nezavisna segregacija na naslednite faktori ili Prv mendelov zakon.
Vo tek na mnogubrojnite eksperimenti koi Mendel gi vr{el so pove}e vidovi na rastenija, toj zemal edinki od dve ~isti linii, kaj koi ednata edinka imala dominanten par geni, a drugata recesiven par geni,
Zaradi toa, po nivno vkrstuvawe vo F1 generacijata, se dobivale edinki samo so dominantna osobina ( uniformno pravilo)
No, Mendel zabele`al deka kaj oddelni vidovi ili pri prenesuvawe na oddelni osobini se javuvaat otstapuvawa od praviloto, so toa {to edinkite od F1-generacijata, koi se heterozigoti, se javuvaat so fenotip koj e intermedieren (sredi{en), pome|u dvete homozigotni fenotipovi od roditelite.
Primer: So vkrstuvawe na dve ~isti linii od rastenieto Antirrhinum majus (zevalka), od koi ednata dava edinki so crveni, a drugata edinki so beli cvetovi, vo F1-generacijata se javuvale edinki samo so rozevi cvetovi.
So me|usebno vkrstuvawe na edinkite od F1-generacijata, vo F2 generacijata se dobivale edinki so crveni, so roze i so beli cvetovi vo odnos 25%:50%:25% ili 1:2:1.
Bidej}i faktorot za crvena boja e dominanten = AA, za bela boja e recesiven = aa, roze boja se dobiva samo vo slu~ai so heterozigoti so faktori = Aa, vo koi dominantniot faktor A, bez svoj identi~en par ne e vo mo`nost celosno da ja ostvari osobinata koja ja odreduva, zaradi {to heterozigotot po svojot fenotip se razlikuva od homozigotot.

Vtor Mendelov zakon
Vtoriot Mendelov zakon koj glasi Princip na nezavisno kombinirawe na naslednite faktori, e postaven vrz baza na rezultatite od vkrstuvawe na dve ~isti linii, koi me|usebnoi se razlikuvaat spored dve ili pove}e osobini.
Spored ova, vakvoto vkrstuvawe se narekuva dihibridno ili polihibridno vkrstuvawe.
Kako primer, mo`e da se zeme eksperimentot na Mendel so vkrstuvawe na dve sorti gra{ok koi se razlikuvale vo dve osobini: kaj ednata sorta zrnata bile mazni i `olti, a kaj drugata nabrani i zeleni.
Faktorite za mazno i `olto se dominantni, AA - za mazno i BB - za `olto, vo odnos na faktorite za nabrano - aa i zeleno - bb. Taka vo F1-generacijata se dobivaat edinki samo so mazni i `olti zrna.
No, so vkrstuvawe na edinkite od F1-generacijata me|usebe, vo F2-generacijata Mendel dobil pove}e fenotipovi:
Pokraj prvobitnite dva fenotipa mazno i `olto i nabrano i zeleno se dobile i novi kombinacii: nabrano-`olto i mazno-zeleno.
Mendel toa go objasnuva na sledniot na~in:
Vo gametite sekoj par geni (faktori) nezavisno se primenuvaat, so {to sekoj gamet sodr`i po eden faktor (gen) od sekoj par (geni), pa gametite od F1-generacijata se javuvaat so razli~en genotipski sostav:
AB Ab aB ab
Kako kaj ma{kite, taka i kaj `enskite geni.
So samoto toa {to postojat razli~ni gameti, pri vkrstuvaweto postojat se pogolem broj mo`nosti za razli~no zdru`uvawe na naslednite faktori, so {to se dobivaat se pogolem broj razli~ni fenotipovi. Taka vo konkretniot primer dobieni se:
9 - edinki = so mazno-`olti zrna;
3 - edinki = so mazno-zeleni zrna;
3 - edinki = so nabrani-`olti zrna i
1- edinka =so nabrano-zeleno zrno.
Od vtoriot Mendelov zakon seto mo`eme da zaklu~ime deka pri vkrstuvaweto nastanuva slobodno kombinirawe na naslednite faktori.

Spored gorenavedenite Mendeleevi zakoni mo`eme da gi izdvoime i nasleduvawata. Taka, spored brojot na genite koi u~estvuvaat vo izrazuvaweto na oddelni svojstva ili na odredena bolest razlikuvame monogenetsko nasleduvawe, kade prisustvuva eden od homolognite geni i poligenetsko nasleduvawe vo koe u~estvuvaat dva ili pove}e geni, kako i oddelni faktori od nadvore{nata sredina.
Mendelovite nasleduvawa najbobro }e gi svatime dokolku gi objasnime preku primeri. Tie se podeleni na:
1. Avtosomno dominantno nasleduvawe
Ova nasleduvawe nastanuva koga postoi fenotipska ekspresija kaj heterozigotot, nositelot na mutiraniot alel. Kako {to napomenavme dominantnoto svojstvo se dobiva koga dvata nasledni faktori so razli~en fenotip }e se najdat vo zigotot, a fenotipski }e se izrazi samo ednoto svojstvo. Od bolestite koi se prenesuvaat preku avtosomnoto dominantno
nasleduvawe poznati se: Huntington-ova bolest, nefrofibromatoza, brahidaktilija, ahondroplazija, policisti~ni bubrezi i mnogu drugi.
Karakteristi~no za niv e {to vertikalno se prenesuvaat na rodoslovnoto steblo niz generacii.
Primer: Huntington-ova bolest, imame zdrava majka i tatko koj e zabolen od Hantingtonovata bolest. Dve od nivnite tri deca se zaboleni, dodeka tretiot sin e zdrav. Zdraviot sin so ista takva `ena imal pet zdravi deca. No od brakot na nivnata }erka so zdrav ma` se rodile ~etiri deca od koi dve se zaboleni, a dve se zdravi.
Od ova slobodno mo`eme da zaklu~ime deka ovaa bolest se javuva dokolku postoi eden zabolen roditel. Zna~i spored Mendelovoto pravilo, ovaa bolest se nasleduva preku eden gen, kaj kogo dominantniot alel ja predizvikuva bolesta.
2. Avtosomno recesivno nasleduvawe
Za razlika od avtosomnoto dominantno nasleduvawe, kaj avtosomnoto recesivno nasleduvawe mora da se zafateni dvata alela, odnosno mora da se zaboleni dvata roditela. Bolestite so ova nasleduvawe se prenesuvaat horizontalno na rodoslovnoto steblo.
Bolnite, odnosno nositelite imaat 50% bolni deca, no mo`e da imaat i 100%, dokolku dvajcata se zaboleni od istata bolest. Naj~esti bolesti se onie kaj koi se javuvaat promeni vo metabolizmot na proteini, jaglehidrti i masti, poradi nemo`nost za sozdavawe na enzimi.
3. Intermedierno nasleduvawe
Intermediernoto nasleduvawe e nasleduvawe koga nema dominacija na edniot gen, tuku dvata alela podednakvo pridonesuvaat za izrazuvawe na nekoja osobina. Dvata prisutni alela sozdavaat nova karakteristika odnosno nov proizvod.
Primer: ako edniot roditel e so vitkana kosa , a drugiot so ramna kosa, vo prvata generacija site potomci se so branovidna kosa, odnosno }e imaat svoj karakteristi~en fenotip, koj se nao|a pome|u roditelskite.
4. Kodominantno nasleduvawe
Kaj ova nasleduvawe se pojavuvaat dvata alela koi se prisutni vo genotipot, a se izrazuvaat fenotipski. Na ovoj na~in, odnosno so kodominantno nasleduvawe se prenesuvaat krnite grupi i toa ABO, MN, Rh faktorot i drugi.
Primer: odnosot na genotipovite i na fenotipovite za ABO krvniot sistem e sledniot:
Genotip: AA AO BB BO AB OO
Fenotip A A B B AB O
Krvnata grupa O e recesivna, vo odnos na A i B krvnite grupi i se izrazuva samo vo homozigotna sostojba. Edinkite so AB krvnata grupa imaat i antigen A i antigen B i se kodominantni grupi
Na vtoriot hromozom kaj ~ovekot se locirani i genite za MN krvniot sistem. Odnosot na nivnite genotipovi i fenotipovi e sleden:
Genotip: MM MN NN
Fenotip: M MN N
Na prviot hromozom, pak, vo kariotipot kaj ~ovekot se locirani i genite za Rh sistemot. Toj e pod kontrola na tri genski lokusi koi imaat pove}e alelni formi. D-alelot ozna~uva prisustvo na antigen na membranata na eritrocitot, a alelot-d ne producira antigen.
Genotip: DD Dd dd
Fenotip: Rh+ Rh+ Rh-
5. H-vrzano recesivno nasleduvawe i H-vrzano dominantno nasleduvawe
Razli~nata hromozomska konstitucija kaj ma`ite (46,HY) i kaj `enite (46,HH) vlijae na specifi~noto izrazuvawe na mutaciite vrzani za H hromozomot. Na hromozomot se nao|aat okolu 170 strukturni geni koi kaj `enata se zastapeni vo duplikat, a kaj ma`ot poedine~no. kako rezultat na ova poedini geni kaj `enata mo`at da se javat vo homozigotna ili heterozigotna sostojba, a kaj ma`ite se samo vo homozigotna sostojba.
Poradi ova sekoja mutacija vrzana za H-hromozomot fenotipski se izrazuva kaj ma`ite, dodeka kaj `enite situacijata e poslo`ena, bidej}i eden od polovite hromozomi sekoga{ e inaktiven. Ottuka , mutacijata }e se izrazi ako e inaktiviran hromozomot na koj e lociran normalniot alel, odnosno e se izrazuva vo kolku e inaktiviran hromozomot koj go poseduva mutiraniot alel.
Denes se poznati pogolem broj na zaboluvawa koi se posledica na recesivna mutacija na H-hromozomot . takvi zaboluvawa se slednive: hemofilija A i B ( nesposobnost na zgrut~uvawe na krvta), ihtiozis (ko`ata nalikuva na lu{pi na riba), daltonizam (slepilo za boi) i mnogu drugi. faktor od parovite, taka {to edni gameti go sodr`at A-faktorot, a drugi a-faktorot, koi gameti se javuvaat vo odnos 50:50%.
[/FONT]
 
Член од
5 јуни 2008
Мислења
3.625
Поени од реакции
5.712
Денес, научниците можат да ја одредат компонентата на ДНК секвенца на организмите, вклучувајќи го и човекот.
Дали по достигнувањето на овој голем предизвик, сеуште постои причина да се изучуваат Мендел и класичната генетика?
Менделеевите закони за наследноста, надополнети со Дарвиновата теорија за природна селекција денес ја градат модерната синтеза, продолжение на класичната теорија на еволуција. Всушност, класичната генетика влегува во составот на еволутивните фактори, па од тука, сметам дека е потребно да се изучува.

Инаку, фала за Менделеевите закони, ќе ми послужат за матурскиот проект
 
Член од
6 јануари 2010
Мислења
1.120
Поени од реакции
104
Денес, научниците можат да ја одредат компонентата на ДНК секвенца на организмите, вклучувајќи го и човекот.
Дали по достигнувањето на овој голем предизвик, сеуште постои причина да се изучуваат Мендел и класичната генетика?
Менделеевите закони се основа на генетиката. Како може одеднаш основата на нештата да биде отфрлена, само затоа што технологијата, која се развила врз основа на Менделеевите закони, оди напред?
 

КиреМали 1911

Модератор Неимар
Член од
23 јуни 2007
Мислења
1.313
Поени од реакции
223
Ко ќе се појавит ваков некој, ко деданое на времето, ми идит да спалам некое средно... поднаучиле некој термин, потпрочитале прва статија шо му ја извајл Гугл, и готово, стручњаци се...

И сеа, по твое демек, ко ќе ја изградиме куќата до кров, требит да ги рушиме темелите долу? Шо ќе ни се, ете сме ја изградиле, а?

Ереде.
 

Apokalipto

Tredici
Член од
4 март 2007
Мислења
15.580
Поени од реакции
2.581
Секако дека треба да се изучуваат, тоа се корени на генетиката и закони на размножувањето и наследувањето... во нормални услови т.е доколку нагло не почнеме да мутираме или ако сакаш да се изразам - да еволуираме па да бидеме тотално вон правилата за размножување - наследување, на примарни и секундарни карактеристики од родителските и дедовските парови.
 
Член од
9 ноември 2007
Мислења
9.327
Поени од реакции
1.334
Мало дете прво учи да зборува па тек после да пишува и чита!:toe:
 
Е

експерт

Гостин
еве види како днк го гради хромозомот

а сега види колку хромозоми имаме


и ако не ги знеш типовите на наследување како ќе знаеш како се пренесува секој особина и накој хромозом да ја бараш днк која ќе ја секвенцираш
 
S

smart ass

Гостин
Денес, научниците можат да ја одредат компонентата на ДНК секвенца на организмите, вклучувајќи го и човекот.
Дали по достигнувањето на овој голем предизвик, сеуште постои причина да се изучуваат Мендел и класичната генетика?
Епа кога господинот го нарекуваат Татко на Генетиката не е чесно да биде тргнат.

Или пак слично би било ајде да го тргнеме Дмитри иванович Менделеев а го користиме периодниот систем на елементите....каде он е првиот кој пут д писес оф пазл...

Ако не па и Адам Смит Таткото на Економијата да го тргнеме,Таткото на Ракетарството Циолковски ЗВЕР:vozbud:

Не бива така...од А до ш...јас кога читав астрономија од 600 страни 150 беа античка астрономија...епа види ти сега:toe:
 
Член од
31 јануари 2010
Мислења
37
Поени од реакции
1
Дали можете да ги образложите своите одговори, бидејќи ми треба за состав... :uvo:
 

Apokalipto

Tredici
Член од
4 март 2007
Мислења
15.580
Поени од реакции
2.581
Дали можете да ги образложите своите одговори, бидејќи ми треба за состав... :uvo:
Си се заебал ако мислиш дека тука се дели образоложен материјал за семинарски или состави... било како, во темава има куп добри постови од кои би можел да извлечеш нешто интелегентно онака во стилот на твојата констатација со која си ја отворил темава, верувам дека тоа ќе предизвика невидени емоции кај наставникот/наставничката, ма бура од емоции... обиди се шашав:
 

Kajgana Shop

На врв Bottom