Кучиња (грижа, општи дискусии)

mkdpro.AceBoy

Кајгана 24/7
Член од
14 јуни 2007
Мислења
520
Поени од реакции
13
Германски Овчар

ВОВЕД:




Германскиот овчар е раса која успеала да ја здобие популарноста во сите делови на светот како ниту една друга раса.
Неговите неспорни квалитети и интелигенција причина се поради што човекот се одлучил да го користи за за разни активности.

Германскиот овчар е карактеристичен претставник на европските кучиња-чувари и за многу луѓе е типичен претставник на кучињата воопшто. Прв пат се појавува 1704 год на дворот на кралот Леополд l. Својот денешен изглед го добил дури на почетокот на 20 век., а неговото одгледување е поврзано со името на легендарниот одгледувач - Rittmeister von Stephantiz. Од рустичните и неизедначени форми со одгледување настанале многу преработени раси.
Здружението на одгледувачи на германските овчарски кучиња е основано 1899 година (кое соединувало 30.000 членови, распоредени во стотина клубови) и од тогаш се разликуваат три вида: кратковлакнести, долговлакнести и островлакнести. Во зависност од околината се развивани и зацврстувани карактеристичните особини на на овие кучиња, кои се ценат во полициската служба, во армијата и како придружници на слепите лица. Оваа раса станала симбол на верност и несебичност.
Овој пес е храбар, интелигентен, верен во потполност, послушен, потчинет на својот господар. Секогаш во состојба на спремност, тој жестоко го брани газдата и при најмала опасност, дури и ако не е обучен за тоа.
надарен е со еден од најдобрите носеви на светот, постана мајстор во пратењето на траги. Овој пес со главна особина на песот да доминира, мора да биде воден од господар со цврста рака, кој ке биде способен да му ја наметне својата волја. Обуката ке го услови целото однесување на животното, на овој или оној начин. Така да тој може да постане опасен механизам за напад и одбрана, или пак во други случаеви извонреден домашен миленик. Овој мирен пес, може многу добро да живее во стан, под услов да му се овозможи секојдневно трчање и да може да се истошти. Неопходно е да се купи од добар одгледувач, кој може да ви ги пружи сите потребни податоци за родителите и неговите карактеристики. Во рамките на леглото, никогаш не треба да изберете кученце кое изгледа супер активно или уплашено, бидејки покасно, тоа може да постане агресивно.



ОПИС

Германскиот овчар е снажно животно, виток, мускулест, жив и секогаш внимателен.
Има хармоничен и урамнотежен изглед со добро развиени предни и задни екстремитети.


Глава и череп:

Пропорционална на телото, витка, умерено проширена помеѓу ушите.
Просечно долга, слаба, заоблено чело, стопот постепено се губи, муцката одозгора е во облик на клин, слаба и силна; усните му се заоблени, слаби и добро се затвораат, задниот дел на носот му е прав и паралелен со линијата на челото, а носот секогаш е црн.
Вилиците се нагласени, но никогаш не стрчат.



ОЧИ:

Очите се со просечна големина, со облик на бадем и темна боја; изразот им е жив, разумен и самоуверен, и изразуваат интелигенција.

УШИ:

Ушите се исто така со средна или просечна големина, во основата се широки, високо вкоренети, секогаш стојат исправени и свртени се кон надвор.

ЗАБИ:

Силни и здрави,сместени во вилици сосема во вид на ножици.

ВРАТ:

Вратот е цврст, со средна должина, со добро развиени мускули. Исправен е ако е песот возбуден, инаку е во водорамна положба.

ПРЕДНИ НОЗЕ:

Долги, косо поставени раменици, лактите му се до телото, подлактите прави.

ТЕЛО:

Подолго од висината на гребенот, градниот кош му е длабок но не му е многу широк, грбот му е прав, добро развиен, стомакот му е малку повлечен, бутовите се широки, силни, мускулести, слабините му се долги и малку опаѓаат. Ребрата не се сплескани ниту премногу изразени.

ЗАДНИ НОЗЕ:

Широки и со силни горни делови на бутовите,скочните зглобови му се силни и цврсти,исто така и задните делови на стапалата.

ШЕПИ:

Тркалезни, кратки, затворени, со цврсти перничиња и кратки и силни нокти.

ОПАШ:

Достигнува до скочните зглобови и има густи влакна, и понекогаш е во облик на кука. Во состојба на мирување опашката е спуштена надолу.

ВЛАКНА:

Кратковлакнести-цврсти, густи, на вратот и внатрешната страна на нозете има малку подолги влакна; долги прави влакна; на нозете и на бутовите се создаваат таканаречени панталони, опашката е кадрава; овој вид на влакна не е пожелен; Долговлакнести се сметаат за фелерични. Германскиот овчар има и подвлакна.

БОЈА:

Црна и шарена со кафена боја, имаат жолти до светлосиви знаци на црното седло; со темна боја, сосема црна волчјосива со светли или кафени знаци. Горниот дел на телото (пласт) може да биде црн или со црни дамки на сива или темна боја.

ВИСИНА:

Идеална висина на гребенот на мажјакот е 62,5цм, а на женката 57,5цм, со толеранција од 2,5цм во плус или минус.
 

mkdpro.AceBoy

Кајгана 24/7
Член од
14 јуни 2007
Мислења
520
Поени од реакции
13
PULI Ungarski Ovcar (Fci:1)

Матична земја - Унгарија

Потекло - Номадите од исток го донеле Пули во Унгарија околу 1000 година. Многу наликува на Тибетски теријер.

Опис: Пули е најмалото унгарско овчарско куче, а изгледа како смален комондор. Бојата му е црна, црвенкасто-црвена и сите нијанси на сива и бела. Најпожелна висина за мажјаци е 40-44 см., женки 37-41 см., тежина 13-15 кг. Телото е мускулесто, главата округла, кафеави очи, жив поглед, висечки уши, опашка свисната и невидлива од крзното. Крзното му е усукано и во прамени му го покрива целото тело.
Пули е куче на кое му се даваат најмногу надимаци, меѓутоа тоа важи само за возрасните Пули на возраст од две години па нагоре. За малите кученца секој минувач ќе помисли дека е мешавина или не-ишишана пудлица. Ако со Пули да прошетате 1км., за тоа нема да ви бидат доволни вообичаени 10 мин, туку најмалку 1 сат. Ретко кој минувач нема да ве застане, а и секое дете тоа сигурно ќе го направи.
Ќе морате да оговарате на бројни прашања, како на пример: каде му е главата, а каде опашката, во кој правец оди, дали има очи, дали гледа ... Еве и кратки одговори:
Пули не е играчка со недефиниран облик, туку вистинско, исклучително интелегентно овчарско куче, приврзан на сопственикот и своето семејство.
Совет за сопствениците на Пули(ако ги има): На прашањето од минувачите дали го носите на фризер, невино и смирено одговорете позитивно и наведете го името на најпознатиот трендовски стилист. Така сте најбрзо готови и можете да одите понатаму.

Темперамент:Динамично куче весел и симпатичен за семејството. Поседува смисол за чување и станува агресивен ако некој пробува да допре предмет кој го поседува неговиот сопственик. Наклонет е кон скитање.

Примена: Во Унгарија е распространет како водич на стада. Пулите чуваат стада на свој начин: трчајќи околу стадото им скокаат на грб, па така од грб на грб ги собираат на купче.
Денешниот урбанизиран Пули ја задржал потребата за чување стадо, па така ги повикува сите членови на семејството, освен газдата (кој тој самиот го избрал по којзнае кои критеријуми). На секое враќање од пат секој од членовите на семејството доживува иста реакција - Пули е лут и навреден и тоа отворено го покажува.
Енергичен е, внимателен, неуморив, радознал. Ја сака водата па се користел и како ловџиско куче во таквите краеви.
Влакното не му отпаѓа и никогаш не се митари.

Здравствени проблеми: Ова е многу отпорна раса и не се познати поголеми здравствени проблеми.

Очекувана старост: 12години и повеќе.



 

mkdpro.AceBoy

Кајгана 24/7
Член од
14 јуни 2007
Мислења
520
Поени од реакции
13
АВСТРАЛИЈСКИ КЕЛПИ



Kelpie значи водени тек на галски тоа било име кое е дадено на женското кученце добиено после парењето на два црно смеѓи глатки овчарски песа кои се увезени од Австралија во Англија. Покасно постанале пар со кученца од леглото кое е произведено од уште две увезени црно смеѓи овчари, а женското кученце е дадено на Е.B.W.King од местото Wohongough Station од Нов Јужен Велс. Кинг и го дал името Kelpie според нејзината мајка и ја водел на првите трки на овчари во Австралија одржани во 1872 г. Нејзината импресивна победа го прославила овој пес. Нејзините кученца биле познати како Kelpie кученца што на расата и го одржало името. Келпи расата е слична на било која друга работна овчарска раса на светот. Многу е добра во работењето и посебно во чувањето на овците, а причината за тоа се кратките влакна, покретливоста и виткоста, природниот инстинкт за гонење и неуморната природа. Се зборува дека врши работи за шест мажи.
Овој пес е со средна големина и висок е помеѓу 42,5 i 50cm мерејки од врвот на гребенот. Влакната се мазни и лесни за одржување и може да бидат црни, црно смеѓи, црвени, црвено смеѓи, жолти, чоколадни и дим плави. Kelpi е пес кој е најсреќен кога е активен и кога има предизвик да ја покренува стоката.

FCI Standard No. 293
Австралијски Келпи
Земкја на потекло: Австралија



Општ изглед:
како појава, овој пес би требало да биде виток, активен пес со силна и развиена мускулатура со очигледни способности за неуморното работење. Покретите и акцијата би требало да бидат глатки, лесни / без напор, долг исчекор.



Карактеристики:
Kelpie е екстремно внимателен, нестрплив и многу интелигентен, со благ, послушен карактер и готово неисцрпна енергија, со изразена лојалност и посветеност на должностите. Тоа е природен инстинкт и однос развиен во работата со овците, било на отворено или во заграден простор. Секое отстапување од овие карактеристики на работниот пес се смета за некарактеристично.

Глава и лобања:
Главата е во пропорција со големината на песот, лобањата е благо заоблена, и проширена помеѓу ушите. Гледајки го профилот, предниот дел е готово рамен до стопа. Образите не се крупни, ниту упадливи, но заоблени. Њушката е нешто пократка од лобањата. Усните и се ресни и чисти и без траги од плунката. Бојата на носот е во склад со бојата на крзното. Севкупниот изглед потсеќа на изразот на лисицата, кој е ублажен со бадемасто изградени очи.

Очи: Очите се со бадемаст облик, средна големина, јасно дефинирани на краевите, и покажуваат интелигентен и нестрплив израз. Бојата на очите е смеѓа, во хармонија со бојата на влакната. Во случајот на плавите песови, посветлата боја на очите е дозволена.

Уши: Ушите се начулени и одат кон фин крај на врвовите, кожата е нежна, но строга во основата, поставени се одалечено на лобањата и наведнати кон надвор, лесно закривени на надворешните рабови и се со средна големина. Внатрешната страна на ушите е добро овлакнета.

Уста: Забите треба да бидат бомбасти, јаки и добро распоредени, долната вилица тек малку позади, но во допир со горната.

Врат:
Вратот е со умерена должина, јак, лесно наведнат, постепено се обликува во рамињата, покажувајки јасна набраност / збрчканост.
 

mkdpro.AceBoy

Кајгана 24/7
Член од
14 јуни 2007
Мислења
520
Поени од реакции
13
Kuvasz

Некои кинолози мислат дека КУВАШ постоел во Унгарија уште за времето на Хуните. Други пак мислат дека тој голем овчарски пес дошол од Турција, и стигнал во Унгаријаза време на наездата на Монголците. неговото име е со турско потекло и значи "сигурен чувар". Често се спомнуваат аналогиите во конституцијата со комондорот, за да се докажувал како тие две кучиња се со исто потекло.



ОПИС

Тоа е цврст овчарски пес, со добри пропорции, висок од 75 до 80 цм (женките од 65 до 72 цм), тежок околу 50 кгр.

Главата е многу убава, носниот хрбат е долг, а габицата се стеснува према њушката. Стопот е добро изразен, очите се коси, со темносмеѓа боја, ушите висат, прилепени за главата, опашката е ниско носена, во возбуденост ја подигнува.

Влакната се бели или боја на слоновата коска, кратки на главата и шепите, долги по телото и нозете. таласаста е и достигнува должина до 15 цм.

[align=center:c3b2ef39d0][/align:c3b2ef39d0]

Многу интелигентен, Куваш секогаш бил исклучителен овчарски пес и искусен ловец на мечки, волци и бизони. Издржлив е и отпорен и на најлошото невреме. Влакната не му ја задржуваат прашината. Не смее да биде коврџава, ниту премногу воилнеста. Својот голем момент го доживеал на дворот на кралот Матијаш, кој имал обичај да каже дека може да се потпре само на своите кучиња. после смрта на кралот Куваш се вратил на стадата, кои одлично ги брани од волците.

Благодарение на својата убавина и питомост денес многу се цени како пес за пратење. Неподмитлив чувар е и голем пријател на децата. Тоа е пес кој бара многу простор и ужива во долгите прошетки. Со задоволство се потчинува на оној кој умее да му ја наметне својата волја. Обуката ке го услови целото однесување на животното, така да може да постане дури и опасен механизам за напад или извонреден куќен миленик кој им се умилкува на сите членови на фамилијата, нежен и стрплив со децата, спрема кои постапува воглавно заштитнички. Тоа е пес, чие што само присуство и појава се доволни да го обесхрабрат возможниот крадец. Куваш е неопходно да се купи кај добар одгледувач, кој ке биде во состојба да ги даде сите потребни податоци за родителите на песот и неговите карактеристики.

Животниот век на кувашот на нашите простори зависи од многу фактори. Во прв ред зависи од тоа дали го користиме како пес за пратење или како работен пес. Во првиот случај е околу 12 - 13 години, а ако го користиме како чувар на стадо (што изворно и е) тогаш животниот век му е многу пократок.

Ако сакате изложбен пес, треба да го четкате најмалку еднаш неделно, со тоа што во периодот на лиењето тоа треба да го правите почесто. Бидејки ние сме на планина, Медо имаше исклучително јаки подвлакна и се лињаше скоро цела година (после играњето со него изгледате како да сте се тркалале во волна). Не им е потребно често капење, бидејки влакната не им ја задржуваат прашината, а што се однесува до самиот мирис, мириса на овца. На влакната не им се става балсам бидејки куваш не смее да има меки и коврџави влакна. Што се однесува до самото одржување тоа е еден многу благодарен пес.

Во периодот на растењето треба да водите сметка да не дојде до појава на седласт (улегнат) грб, и да не му се криват задните нозе. Во тој период треба да му давате доста калциум (одлични се шлупките од јајцата и сиратката). Кученца треба да се зимаат само од проверени одгледувачи, бидејки тоа е гаранција дека ке добиете урамнотежен пес. Јас запознав пар луѓе од Војводина кои ми се жалеа на агресивноста на своите куваши. На мене лично таа агресивност не ми е позната, бидејки нашиот Медо одраста покрај две деца кои ги обожаваше, напуштените мачиња зиме спиеа на неговиот грб и јадеа заедно со него од неговата чинија.

како чувар е непоткуплив и никако не треба да го предизвикувате додека е кученце бидејки памти како слон. Еве пример, Медо имаше околу 4 месеци кога нашиот кум дојде кај нас во посета. Беше ноќно време. Мажот ми го замоли да проба да го уплаши на Медо од темнината за да види како ке реагира Медо. Последиците на таа наизглед небитна шала беа следните, после тоа секогаш кога нашиот кум доаѓаше кај нас, не смееше да излезе од колата бидејки Медо сакаше заедно со се колата да ги изеде. Куваш е пес кој бара многу прошетки и ако немате време за тоа тој многу ке го памти тоа. Ние Медо го шетавме најмалку 2 часа на ден. Тоа е една преубава раса но не е за секој бидејки за многу кратко време од мало бело бебенце пораснува во многу голем пес, така да не би им го препорачал на луѓе кои живеат во стан, бидејќи тоа е пес за пространство.

За време на турските напади во Унгарија во 16 и 17 век куваш е вкрстен поради освежување на крвта со турските воени песови кои во тоа време биле викани kawasz. Тие турски песови се по потекло од Монголија и не биле со бела боја што може да се заклучи од првата книга за родовници, каде што сите песови не биле со бела боја. Организирано одгледување на овие песови / започнува во 1883 год. кога грофот Miksa Estterhazy доведува два примерока од оваа раса на изложба во Виена.


Првиот стандард на куваш датира од 1905 год. Во Германија клубот на куваши е основан во 1901. а се викал Орсова. Седиштето му било во близина на Erfurt. Интересно е да кажат неколку зборови за настанувањето на името куваш. Во времето кога Турците продреле во Унгарија, песовите кои ги довеле со себе ги викале kawasz. Тоа е турски збор кој во превод значи - наоружан пес, сигурен чувар, чувар на безбедноста. Сите три значења само ја потврдуваат намената на користењето на тој пес, те, наоружан пес, пес за војска, воен пес кој во борбата се користи за онеспособување на коњицата и пешадијата, напаѓајки ги. Сигурен чувар - за заштита на логорот од непријателите, а тоа може да се каже и за последното значење - чувар на безбедноста. Освен тоа турскиот назив kawasz доаѓа од арапскиот збор kawwasz, кој значи стрелец. Овој збор на монголскиот јазик има исто значење. Зборот kuvasz пред еден век е пишуван и изговаран без буквата V, како ku-as-sa, што во превод значи ku -пес, as-sa - коњ (овој пес во минатото многу често се користел како чувар на коњите).
Одликата на куваш е дека е одличен чувар, заштитник и пратител на својот господар. Во Унгарија го дресираат како пес за заштита и тоа со одлични резултати. Многу е приврзан кон членовите на фамилијата, а остар и неповерлив спрема странците. Никогаш не би требало да се сомневате во неговата верност и храброст. Тоа е пес за големи пространства, не е погоден за во град и градските станови. Многу добро ја поднесува зимата и ниските температури. Научното име на оваа раса гласи - Canis familiaris undulans hungaricus.

 

mkdpro.AceBoy

Кајгана 24/7
Член од
14 јуни 2007
Мислења
520
Поени од реакции
13
Avganistanski hrt - Afghan Hound (FCI:1.1-228)

Аристократ меѓу кучешкот род,кучето од Ноевата Арка,неговото височество - АВГАНИСТАНСКИ ХРТ

Горд,достоинствен,елегантен,со доза на ароганција,свесен за својата убавина,благороден,исклучителен ловец,брз,подвижен,со специфично држење и движење(каратктеристично само за оваа раса),со свиленкасто долго влакно,со ориентален мистериозен поглед,добивате впечаток дека некој маѓепсан принц или принцеза се преобразени во овој величествен пес.
Авганистанскиот хрт е една од најстарите раси кучиња на светот.Во старите записи и преданија прикажан е како неизменет низ вековите.Пронајдените цртежи во пештерите,гробниците или ракописите на папирус сведочат дека оваа раса опстојувала 2200 години пред Христа.
За ова куче се поврзани многу легенди и митови.една од нив е дека пар од оваа раса се наоѓал во Ноевата арка и така го преживеал големиот потоп. сепак за постанокот,чистотата,или пак селективниот развој на оваа раса,не постојат многу пишани докази.Па така,ова куче доаѓа во Европа следено со митовите и легендите од страна на прераскажувачите.По се изгледа,со самото постоење овие хртови заслужено се сместиле во сказните,за што придонесува нивниот егзотичен изглед,невообичаениот извонреден од и демните очи со длабок поглед.Во еден стар авганистански цитат стои забележано: Никој незнае кога тие дошле-но,ние се тука и ќе останат тука!
Во својата татковина Авганистан,по која го носат денешното име,биле одгледувани од номадите и планинските селани за лов на леопарди,антилопи и друг ситен и крупен дивеч.
За разлика во условите од кои опстојуваат денес,порано ова куче било потполно само и независно од човекот,ловело во карпестите и непроодни предели на Авганистан,приспособено на суровата клима,па често од него зависела егзистенцијата на цели семејства. Тогаш познати под името Барукхузи или Баручсаи,што значи благословен син или Тхази-Гхазни т.е. хрт ловец.
Во Европа односно Англија доаѓаат после англо-авганистанската војна (1879-1880).Тогаш е донесен првиот авганистански хрт Зардин претставен на првата изложба во класата на егзоти.После него се донесени повеќе примероци и познато е дека некои од овие примероци по нивната смрт се препарирани и се наоѓаат до ден денес во Британскот музеј.
Од Англија оваа раса прво деби има во Холандија,па отаму во Германија и понатаму веќе низ целиот свет.

СТАНДАРД

Како стара исконска раса која сама се развивала без влијание на човекот,ниту пак е создадена од старна на човекот,нема никакви генетски болести.Диспалзија на колковите е скоро невозможна.

Секција 1 Потекло: Авганистан
Патронат: В.Британија
без работен испит

Генерален изглед: Остава впечаток на сила и достоинство,комбинирани со брзина и моќ.Главата ја држи гордо.
Карактеристики: Источен или ориентален израз,типичен за расата.
Темерамент: достоинствен и резервиран,со извесна острина и жестина.
Глава/Череп/Очи/Уши/Вилица
Главата е долга,не премногу сува,лицето е долго,со застрашувачки вилици и незначителен стоп.Черепот е урамнотежен и сличен на коњ,со долг топ кнот. Носната печурка се преферира да е црна,дозволена е кафена боја(боја на џигер)кај светло обоените кучиња(со светла или бела маска).
Очите се темни,прифатлива е златеста боја,скоро триаголни,незначително закосени(ориентални) нагоре од внатрешниот агол до надворешниот.
Ушите се поставени ниско и наназад,носени блиску до главата,прекриени со долго свиленкасто влакно.
Вилиците се јаки,со перфектно,правилно и комплетно ножичесто забало.Клештастото забало е дозволено,недостаток на еден премолар е прифатлив.Уснте треба да се со добра пигментација.
Врат:
Долг, силен,со гордост ја држи главата.
Предни екстремитети: Рамениците се долги и благо се слеваат наназад,мускулести,силни без оптоварување.Предните нозе се прави и добро анатомски градени,исправени до рамениците гледано однапред,лактите се близу ребрата,никако свртени нанадвор или навнатре.
Тело: Грбот е рамен,со умерена должина,мускулест,помалку одалечен од опашката,слабините се прави,широки и прилично кратки.Колковите се испакнати и разделени.Ребрата се благо искривени(засводени),никако бачвасти,добра длабина на гради.
Задни екстремитети: Моќни,силни и големи,долги и широки,покриени со долго густо влакно.прстите се засводени.Стапалото е долго и флексибилно,шепите се стабилни и прицврстени на земја.Задните се долги,но не така широки како предните шепи,прекриени со густо влакно.
Влакно:
Долго и со многу убава текстура на ребрата,на предните и задните нозе и слабината.Кај зрелите кучиња од рамениците па низ целото седло влакното е кратко и припиено.Влакното е долго и на челото наназад со видлив топ кнот.На муцката влакното е кратко.Ушите и нозете се со долго влакно.Се толерира ако стапалото е соголено.Влакното мора да се развива нормално.
Боја: Сите бои се дозволени.
Величина:
Идеална висина за мажјаците е 68-74 см(висината може да се надмине,важно е кучето да е компактно),висина за женките е 62-69(истото важи како кај мажјаците).
Опашка: Не прекратка,поставена ниско,со прстен или прашалник на крајот,крената кога кучето е во движење.Подвижен.
Движење: Одот е мазен,лесен и развиорен,со едноличен ритам.Специфичен само за оваа раса.
Грешки:
Секое отстапување од наведените поени се смета за мани и треба да се предочат.
Забелешка:
Мажјаците мора да имаат два нормално развиени тестиси спуштени во скротумот.
 

mkdpro.AceBoy

Кајгана 24/7
Член од
14 јуни 2007
Мислења
520
Поени од реакции
13
ИСТОРИЈА ЗА СИБИРСКИТЕ ХАСКИ

Сибирските хаски се по потекло од Русија, каде биле одгледувани и подигнувани од Chukchi лугето со илјадници години. Chukchi-те се племе на сибирски номади на кои им биле потребни кучиња кои ќе овозможат брз и економилен транспорт преку замрзнатата земја. Невообичаено силни и агилни, овие кучиња со средна големина биле способни да покријат голема далечина со минимално колилество на храна. Познати по својата нежна природа, Chukchi кучињата често служеле како меки крзнени креветчиња за децата од племето, па оттаму доаѓа и фазата "Ноќ за три кучиња". Chukchi лугето заедно со Сибирските хаски развиле специфична врска вродена од заемната потреба и негована со обострано почитување. Тие заедно живееле во виртуелна изолација со векови во тундрата пред надворешниот свет воопшто да го открие и да се заљуби во ова прекрасно куче. Иако денешните Сибирски хаски се променети откако се влезени во оваа земја во раните 1900 години, сојот сеуште има задржано повеќе од квалитетите кои кај Chukchi кучињата за санки се ценети и поседувани.
Првото познато представување на кучињата Хаски во САД било изведено од трговец со крзно во 1908 година. Коритени за влечење санки овие кучиња почнале да победуваат на трките во Аљаска скоро веднаш. Гласот за супериорноста на овој вид куче за санки во Сибир се проширил низ целиот свет. Првиот тим на Сибирски хаски бил изведен на All Alaska Sweepstakes Race во 1909 година. Подоцна истата година голем број од нив биле увезени во Аљаска од Charles Fox Maule Ramsay и неговиот тим. Vоден од John "Iron Man" Johnson победиле во трката долга 408 милји во 1910 година. Во следната декада Сибирските хаски особено оние одгледувани и спремани за трки од Leonhard Seppala ги освоија повеќето од трките кои се одржуваа на Аљаска. Seppala стана познат во светот по сибирските трки. Еден особено познат сој куче на Seppala беше Того. Того му беше лидер во тимот од 1917 до 1925 година. Дури Seppala го користел него и пред 1917 година. Того беше најпознат и најпатувано куче во Аљаска, со многу победи на трките благодарение на неговите способности. Тој бил јак, брз и брилијантен. Того одиграл многу голема улога во спасувањето на многу човечки животи во Аљаското село NOME. Во јануари 1925 година докторите сватиле дека потенцијално смртната епидемија на дифтерија ги косеше животите на младите луге во селото. Единствен серум што можеше да ја стопира епидемијата беше во Anchorage приближно 1000 милји далечина. Ајродромот не можел да го испорача серумот поради јаката зима. Во овј очај официјалните лица се свртеле кон многу пониско техничко решение : да се носи лекот со кучиња кои влечеле санки. Серумот бил праќан и со железница од Сибирските хаски се по потекло од Русија, каде биле одгледувани и подигнувани од Chukchi лугето со илјадници години. Chukchi-те се племе на сибирски номади на кои им биле потребни кучиња кои ќе овозможат брз и економилен транспорт преку замрзнатата земја. Невообичаено силни и агилни, овие кучиња со средна големина биле способни да покријат голема далечина со минимално колилество на храна. Познати по својата нежна природа, Chukchi кучињата често служеле како меки крзнени креветчиња за децата од племето, па оттаму доаѓа и фазата "Ноќ за три кучиња". Chukchi лугето заедно со Сибирските хаски развиле специфична врска вродена од заемната потреба и негована со обострано почитување. Тие заедно живееле во виртуелна изолација со векови во тундрата пред надворешниот свет воопшто да го открие и да се заљуби во ова прекрасно куче. Иако денешните Сибирски хаски се променети откако се влезени во оваа земја во раните 1900 години, сојот сеуште има задржано повеќе од квалитетите кои кај Chukchi кучињата за санки се ценети и поседувани.
Првото познато представување на кучињата Хаски во САД било изведено од трговец со крзно во 1908 година. Коритени за влечење санки овие кучиња почнале да победуваат на трките во Аљаска скоро веднаш. Гласот за супериорноста на овој вид куче за санки во Сибир се проширил низ целиот свет. Првиот тим на Сибирски хаски бил изведен на All Alaska Sweepstakes Race во 1909 година. Подоцна истата година голем број од нив биле увезени во Аљаска од Charles Fox Maule Ramsay и неговиот тим. Vоден од John "Iron Man" Johnson победиле во трката долга 408 милји во 1910 година. Во следната декада Сибирските хаски особено оние одгледувани и спремани за трки од Leonhard Seppala ги освоија повеќето од трките кои се одржуваа на Аљаска. Seppala стана познат во светот по сибирските трки. Еден особено познат сој куче на Seppala беше Того. Того му беше лидер во тимот од 1917 до 1925 година. Дури Seppala го користел него и пред 1917 година. Того беше најпознат и најпатувано куче во Аљаска, со многу победи на трките благодарение на неговите способности. Тој бил јак, брз и брилијантен. Того одиграл многу голема улога во спасувањето на многу човечки животи во Аљаското село NOME. Во јануари 1925 година докторите сватиле дека потенцијално смртната епидемија на дифтерија ги косеше животите на младите луге во селото. Единствен серум што можеше да ја стопира епидемијата беше во Anchorage приближно 1000 милји далечина. Ајродромот не можел да го испорача серумот поради јаката зима. Во овј очај официјалните лица се свртеле кон многу пониско техничко решение : да се носи лекот со кучиња кои влечеле санки. Серумот бил праќан и со железница од Anchorage до Nenana. Сеуште дистанцата од Nenana до NOME била повеќе од 670 милји и серумот мораше да биде транспортиран низ суров, потенцијално смртен терен. Повеќе од дваесет луге земаа учество во борбата со ниските температури кои биле и под 40 степени под нулата. Репортерите ги пренесоа вестите за драмата што се случуваше во далечниот север. Leonhard Seppala воден од Того, го истрча најдолгиот и најопасниот дел од релито - 91 милја, вклучувајќи го и најнепредвидливиот мраз на Norton Sound. Того незапирливо го водеше својот тим нив студеното време кое достигнуваше и -40 степени целзиусови, а студениот ветер беше и -80 степени под нулата од местото на тргнување до следната станица. Того и тимот на Seppala покри повеќе од 260 милји во трката за серумот. Неверојатно, само 6 дена подоцна на 2 фебруари 1925 година Gunner Kaassen го донесе својот тим на улиците на NOME. Водич во неговиот тим беше хаската по име Балто, чија крзнеста фаца наскоро стана позната низ светот. Една година подоцна во чест на епската патека љубителите подигнаа статуа на Балто во New York City Park. На статуата пишува : Посветена на нескротливиот дух на кучињата со санки кои низ сурови услови го поминаа патот од Nenana до Nome во зимата 1925 година. После 2 години од "серумската трка" Балто и некои од тимот патуваа низ САД како дел од патувачкото шоу. После смртта на Балто во 1933 година, неговото тело беше заштитено и испратено во Cleveland Natural History Museum. Во 1995 година е направен анимиран филм за Балто.



Стандард :

Глава и череп : со просечна големина, постепено се стеснува кон очите; муцката е просечно долга,стопот му е изразен, задниот дел на носот му е прав, муцката му се издолжува кон носот, кој кај сивите, пламените и кај кучињата со црна боја е црн, кај црвенкавите е светлокафен, кај чисто белите е со боја на месо, во зима на носот може да му се појават црвени линии, таканаречени снежен нос ; устата му е добро пигментирана и добро му се затвора.

Очи : Како бадем, умерено големи, кафени или со сина боја, евентуално едно око сино а друго кафеаво.

Уши : Со просечна големина, силни и триаголни, вкоренети високо на главата, на задната страна малку истакнати, исправени, на краевите се малку заоблени, од внатрешната страна се покриени со добри влакна.

Заби : Вилици во вид на ножици.

Врат : Со просечна должина, заоблен, го држи релативно исправен.

Предни нозе : Прави, паралелни, лактите му лежат на телото, има цврсти и тешки коски.

Тело : Силен граден кош, не предлабок, достигнува до лактите, ребрата му се добро развиени, истакнати, така што овозможуваат слободно движење, грбот му е силен, прав, во средна должина, бутовите му се затегнати, слаби и малку истакнати.

Задни нозе : Паралелни, со добри мускули, долниот дел на бутовите му е навален, скочните зглобови му се ниски.

Шепи : Овални, кратки, компактни, меѓу прстите и перничињата се прекриени со густи влакна.

Опашка : Прекриена со густи влакна, вкоренета под линијата на грбот, ја држи со елегантен лак над грбот, не смее да биде настрана и превиткана или да лежи рамно на грбот.

Влакна : Со просечна должина и со добро подкрзно, кое кога не е зимска сезона може и да го нема.

Боја : Дозволени се сите бои

Висина : Висината на гребенот на мажјакот е од 55.3 до 59.7 см, а на женката 50.8 до 55.88 см, тежината ма мажјакот е од 20.5 до 27.2 кг, а на женката од 15.8 до 22.6.

 
S

SSS-Stolica

Гостин
VCERA SEDIME JA I BRAT MI I GLEAME RUSH HOUR 3.GLEAM I NAEDNAS MENE MI ZAMIRISA NESTO.MU VIKAM NA BRAT MI DA NE PRDNA,ON MI VIKA DAKA NE PRDNAL.POSLE NEKOE VREME PAK,KOA GLEAM MIRIZBATA MI IDE OD KAJ KUCETO.KOA ZAKOPA NE MOZEVME DA DISIME I GO IZNESOV KUCETO NA TARASA :tv:
 

mkdpro.AceBoy

Кајгана 24/7
Член од
14 јуни 2007
Мислења
520
Поени од реакции
13
Пули унгарски овчар (Fci:1)

Матична земја - Унгарија

Потекло - Номадите од исток го донеле Пули во Унгарија околу 1000 година. Многу наликува на Тибетски теријер.

Опис: Пули е најмалото унгарско овчарско куче, а изгледа како смален комондор. Бојата му е црна, црвенкасто-црвена и сите нијанси на сива и бела. Најпожелна висина за мажјаци е 40-44 см., женки 37-41 см., тежина 13-15 кг. Телото е мускулесто, главата округла, кафеави очи, жив поглед, висечки уши, опашка свисната и невидлива од крзното. Крзното му е усукано и во прамени му го покрива целото тело.
Пули е куче на кое му се даваат најмногу надимаци, меѓутоа тоа важи само за возрасните Пули на возраст од две години па нагоре. За малите кученца секој минувач ќе помисли дека е мешавина или не-ишишана пудлица. Ако со Пули да прошетате 1км., за тоа нема да ви бидат доволни вообичаени 10 мин, туку најмалку 1 сат. Ретко кој минувач нема да ве застане, а и секое дете тоа сигурно ќе го направи.
Ќе морате да оговарате на бројни прашања, како на пример: каде му е главата, а каде опашката, во кој правец оди, дали има очи, дали гледа ... Еве и кратки одговори:
Пули не е играчка со недефиниран облик, туку вистинско, исклучително интелегентно овчарско куче, приврзан на сопственикот и своето семејство.
Совет за сопствениците на Пули(ако ги има): На прашањето од минувачите дали го носите на фризер, невино и смирено одговорете позитивно и наведете го името на најпознатиот трендовски стилист. Така сте најбрзо готови и можете да одите понатаму.


Темперамент:Динамично куче весел и симпатичен за семејството. Поседува смисол за чување и станува агресивен ако некој пробува да допре предмет кој го поседува неговиот сопственик. Наклонет е кон скитање.

Примена: Во Унгарија е распространет како водич на стада. Пулите чуваат стада на свој начин: трчајќи околу стадото им скокаат на грб,
па така од грб на грб ги собираат на купче.

Денешниот урбанизиран Пули ја задржал потребата за чување стадо, па така ги повикува сите членови на семејството, освен газдата (кој тој самиот го избрал по којзнае кои критеријуми). На секое враќање од пат секој од членовите на семејството доживува иста реакција - Пули е лут и навреден и тоа отворено го покажува.
Енергичен е, внимателен, неуморив, радознал. Ја сака водата па се користел и како ловџиско куче во таквите краеви.
Влакното не му отпаѓа и никогаш не се митари.

Здравствени проблеми: Ова е многу отпорна раса и не се познати поголеми здравствени проблеми.

Очекувана старост: 12години и повеќе.





Следново е рашчешлан Пули - Американски тренд кој ги уништува основната карактеристика на Пули.




 

mkdpro.AceBoy

Кајгана 24/7
Член од
14 јуни 2007
Мислења
520
Поени од реакции
13
ИСТОРИЈА ЗА СИБИРСКИТЕ ХАСКИ :

Сибирските хаски се по потекло од Русија, каде биле одгледувани и подигнувани од Chukchi лугето со илјадници години. Chukchi-те се племе на сибирски номади на кои им биле потребни кучиња кои ќе овозможат брз и економилен транспорт преку замрзнатата земја. Невообичаено силни и агилни, овие кучиња со средна големина биле способни да покријат голема далечина со минимално колилество на храна. Познати по својата нежна природа, Chukchi кучињата често служеле како меки крзнени креветчиња за децата од племето, па оттаму доаѓа и фазата "Ноќ за три кучиња". Chukchi лугето заедно со Сибирските хаски развиле специфична врска вродена од заемната потреба и негована со обострано почитување. Тие заедно живееле во виртуелна изолација со векови во тундрата пред надворешниот свет воопшто да го открие и да се заљуби во ова прекрасно куче. Иако денешните Сибирски хаски се променети откако се влезени во оваа земја во раните 1900 години, сојот сеуште има задржано повеќе од квалитетите кои кај Chukchi кучињата за санки се ценети и поседувани.
Првото познато представување на кучињата Хаски во САД било изведено од трговец со крзно во 1908 година. Коритени за влечење санки овие кучиња почнале да победуваат на трките во Аљаска скоро веднаш. Гласот за супериорноста на овој вид куче за санки во Сибир се проширил низ целиот свет. Првиот тим на Сибирски хаски бил изведен на All Alaska Sweepstakes Race во 1909 година. Подоцна истата година голем број од нив биле увезени во Аљаска од Charles Fox Maule Ramsay и неговиот тим. Vоден од John "Iron Man" Johnson победиле во трката долга 408 милји во 1910 година. Во следната декада Сибирските хаски особено оние одгледувани и спремани за трки од Leonhard Seppala ги освоија повеќето од трките кои се одржуваа на Аљаска. Seppala стана познат во светот по сибирските трки. Еден особено познат сој куче на Seppala беше Того. Того му беше лидер во тимот од 1917 до 1925 година. Дури Seppala го користел него и пред 1917 година. Того беше најпознат и најпатувано куче во Аљаска, со многу победи на трките благодарение на неговите способности. Тој бил јак, брз и брилијантен. Того одиграл многу голема улога во спасувањето на многу човечки животи во Аљаското село NOME. Во јануари 1925 година докторите сватиле дека потенцијално смртната епидемија на дифтерија ги косеше животите на младите луге во селото. Единствен серум што можеше да ја стопира епидемијата беше во Anchorage приближно 1000 милји далечина. Ајродромот не можел да го испорача серумот поради јаката зима. Во овј очај официјалните лица се свртеле кон многу пониско техничко решение : да се носи лекот со кучиња кои влечеле санки. Серумот бил праќан и со железница од Сибирските хаски се по потекло од Русија, каде биле одгледувани и подигнувани од Chukchi лугето со илјадници години. Chukchi-те се племе на сибирски номади на кои им биле потребни кучиња кои ќе овозможат брз и економилен транспорт преку замрзнатата земја. Невообичаено силни и агилни, овие кучиња со средна големина биле способни да покријат голема далечина со минимално колилество на храна. Познати по својата нежна природа, Chukchi кучињата често служеле како меки крзнени креветчиња за децата од племето, па оттаму доаѓа и фазата "Ноќ за три кучиња". Chukchi лугето заедно со Сибирските хаски развиле специфична врска вродена од заемната потреба и негована со обострано почитување. Тие заедно живееле во виртуелна изолација со векови во тундрата пред надворешниот свет воопшто да го открие и да се заљуби во ова прекрасно куче. Иако денешните Сибирски хаски се променети откако се влезени во оваа земја во раните 1900 години, сојот сеуште има задржано повеќе од квалитетите кои кај Chukchi кучињата за санки се ценети и поседувани.
Првото познато представување на кучињата Хаски во САД било изведено од трговец со крзно во 1908 година. Коритени за влечење санки овие кучиња почнале да победуваат на трките во Аљаска скоро веднаш. Гласот за супериорноста на овој вид куче за санки во Сибир се проширил низ целиот свет. Првиот тим на Сибирски хаски бил изведен на All Alaska Sweepstakes Race во 1909 година. Подоцна истата година голем број од нив биле увезени во Аљаска од Charles Fox Maule Ramsay и неговиот тим. Vоден од John "Iron Man" Johnson победиле во трката долга 408 милји во 1910 година. Во следната декада Сибирските хаски особено оние одгледувани и спремани за трки од Leonhard Seppala ги освоија повеќето од трките кои се одржуваа на Аљаска. Seppala стана познат во светот по сибирските трки. Еден особено познат сој куче на Seppala беше Того. Того му беше лидер во тимот од 1917 до 1925 година. Дури Seppala го користел него и пред 1917 година. Того беше најпознат и најпатувано куче во Аљаска, со многу победи на трките благодарение на неговите способности. Тој бил јак, брз и брилијантен. Того одиграл многу голема улога во спасувањето на многу човечки животи во Аљаското село NOME. Во јануари 1925 година докторите сватиле дека потенцијално смртната епидемија на дифтерија ги косеше животите на младите луге во селото. Единствен серум што можеше да ја стопира епидемијата беше во Anchorage приближно 1000 милји далечина. Ајродромот не можел да го испорача серумот поради јаката зима. Во овј очај официјалните лица се свртеле кон многу пониско техничко решение : да се носи лекот со кучиња кои влечеле санки. Серумот бил праќан и со железница од Anchorage до Nenana. Сеуште дистанцата од Nenana до NOME била повеќе од 670 милји и серумот мораше да биде транспортиран низ суров, потенцијално смртен терен. Повеќе од дваесет луге земаа учество во борбата со ниските температури кои биле и под 40 степени под нулата. Репортерите ги пренесоа вестите за драмата што се случуваше во далечниот север. Leonhard Seppala воден од Того, го истрча најдолгиот и најопасниот дел од релито - 91 милја, вклучувајќи го и најнепредвидливиот мраз на Norton Sound. Того незапирливо го водеше својот тим нив студеното време кое достигнуваше и -40 степени целзиусови, а студениот ветер беше и -80 степени под нулата од местото на тргнување до следната станица. Того и тимот на Seppala покри повеќе од 260 милји во трката за серумот. Неверојатно, само 6 дена подоцна на 2 фебруари 1925 година Gunner Kaassen го донесе својот тим на улиците на NOME. Водич во неговиот тим беше хаската по име Балто, чија крзнеста фаца наскоро стана позната низ светот. Една година подоцна во чест на епската патека љубителите подигнаа статуа на Балто во New York City Park. На статуата пишува : Посветена на нескротливиот дух на кучињата со санки кои низ сурови услови го поминаа патот од Nenana до Nome во зимата 1925 година. После 2 години од "серумската трка" Балто и некои од тимот патуваа низ САД како дел од патувачкото шоу. После смртта на Балто во 1933 година, неговото тело беше заштитено и испратено во Cleveland Natural History Museum. Во 1995 година е направен анимиран филм за Балто.


Стандард :

Глава и череп : со просечна големина, постепено се стеснува кон очите; муцката е просечно долга,стопот му е изразен, задниот дел на носот му е прав, муцката му се издолжува кон носот, кој кај сивите, пламените и кај кучињата со црна боја е црн, кај црвенкавите е светлокафен, кај чисто белите е со боја на месо, во зима на носот може да му се појават црвени линии, таканаречени снежен нос ; устата му е добро пигментирана и добро му се затвора.

Очи : Како бадем, умерено големи, кафени или со сина боја, евентуално едно око сино а друго кафеаво.

Уши : Со просечна големина, силни и триаголни, вкоренети високо на главата, на задната страна малку истакнати, исправени, на краевите се малку заоблени, од внатрешната страна се покриени со добри влакна.

Заби : Вилици во вид на ножици.

Врат : Со просечна должина, заоблен, го држи релативно исправен.

Предни нозе : Прави, паралелни, лактите му лежат на телото, има цврсти и тешки коски.

Тело : Силен граден кош, не предлабок, достигнува до лактите, ребрата му се добро развиени, истакнати, така што овозможуваат слободно движење, грбот му е силен, прав, во средна должина, бутовите му се затегнати, слаби и малку истакнати.

Задни нозе : Паралелни, со добри мускули, долниот дел на бутовите му е навален, скочните зглобови му се ниски.

Шепи : Овални, кратки, компактни, меѓу прстите и перничињата се прекриени со густи влакна.

Опашка : Прекриена со густи влакна, вкоренета под линијата на грбот, ја држи со елегантен лак над грбот, не смее да биде настрана и превиткана или да лежи рамно на грбот.

Влакна : Со просечна должина и со добро подкрзно, кое кога не е зимска сезона може и да го нема.

Боја : Дозволени се сите бои

Висина : Висината на гребенот на мажјакот е од 55.3 до 59.7 см, а на женката 50.8 до 55.88 см, тежината ма мажјакот е од 20.5 до 27.2 кг, а на женката од 15.8 до 22.6.
 

--**ЕмА**--

take me as i am
Член од
14 ноември 2007
Мислења
380
Поени од реакции
11
БИГЛ

идеална висина: од 33 до 41 цм.
идеална тежина: околу 17 кг.


Бигл е многу популарно куче за лов. Во 19 век во Франција станува збор за најбарното куче за лов, за ситен дивеч, а во Америка се користи за лов на ракуни и лисици. Изразено долгиот врат му помага со своето сетило за мирис побрзо да влезе во траг на дивечот.
Кучињата од расата бвигл се многу брзи и вешти.
Бигл има густи прави влакна кои се отпорни за сите временски услови. Врвот на опашката му е бел, а погледот му е мил и нежен. Ова весело куче е многу заинтресирано за лов и ретко отстапува без да најде плен. Многу е бистар, итар и ни малку груб. Бидејќи е гласен, жив и постојано подготвен за акција не е препорачлив за секое семејство, а посебно не за луѓе кои сакаат пасивен живот. Ако неговата желба за авантура не е задоволена и ако е подолго затворен во домот, може неговиот љубопитен нос да го одведе до опасни авантури...

внимание: Некои биглови сакаат да се валкаат во разни нечистотии, па често треба да се бањаат, но доволно е еднаш неделно со четка да им се отстранат прљавштините од влакната.
Тие живеат релативно долго ( 12-15 години ) а кога се сеуште мали спаѓаат во најслатките кученца...

 
Член од
31 јули 2006
Мислења
2.537
Поени од реакции
700
a Pit Bul Terier? Nikoj ne moze da najde za nego da napise?


Ako nema, ke zeam pokasno, ke prevedam i ke napisam negova istorija i karakteristiki. Edno od najdobrite i najposlusni kucinja
 
Член од
31 јули 2006
Мислења
2.537
Поени од реакции
700
STAFORDSKI BUL TERIJER [FCI No. 76]

Originalni naziv rase: STAFFORDSHIRE BULL TERRIER
Zemlja porijekla: ENGLESKA
Sekcija: 3

Odgajivački standardi: FCI, AKC, ANKC

Klasifikacija:
FCI: Grupa 3 Sekcija 3 # 076
AKC : Terijeri
ANKC : Terijeri Grupa 2


Nastanak ove rase treba vezivati za prohujale vijekove i poznati ”bull baiting”. Za borbe sa bikovima i medvjedima, a od 1835. godine samo sa drugim psima, pripremani su psi dobijeni iz dobro planiranih ukrstanja. Centar odgoja ovih boraca, o cijem potomku sada govorimo, bio je ”Black Country” (okolina grofovije Satffordshire), a glavni kreatori “cuda od psa” tamosnji rudari i mineri. Uz vec dokazanog borca – buldoga, i svoje stare pasmine koje su cistile okna od pacova, u parenja su ubacili kratkodlakog foksterijera, bijelog engleskog terijera i nesto kasnije mancester terijera. Selekcija je bila ostra, kao i u slucaju drugih borbenih pasmina, i imala je nekoliko primarnih zahtjeva: snagu, izdrzljivost, inteligenciju i ujedljivost.

Stafordski bul terijer je i do danas sacuvao sve te osobine. One su, u kombinaciji sa iznenadjujuce visokim stepenom inteligencije i odanosti gospodaru, ucinile ovog psa vrlo popularnim i cijenjenim u cijelom svijetu. Na zalost, put do priznanja i popularizacije rase bio je dug i trnovit, tako da su psi tipa ”Bull-and-Terrier, tek 1935. godine priznati od strane The Kennel Club of Great Britain, i to pod imenom stafordski bul terijer.

Dvije velike zapreke, koje su gotovo unistile ovu rasu, su borbe pasa i bul terijer. Naime, istovremeno sa uoblicavanjem SBT-a, radjala se jos jedna nova pasmina – bul terijer, kojeg je James Hinks iz Birmingena tako originalno udesio da su zaneseni kinolozi ocarani njime skoro i zaboravili na skromnog borca iz Staforda.
Borbe pasa su takodje usporile popularizaciju rase. Pritisak javnosti, a jos vise policije, je gotovo iskorijenio taj ”sport”, a pasmini je ostala etiketa ”masina za ubijanje”, koje se sporo i mucno oslobadjala.
Ali, uprkos svim nevoljama, originalni ”Bull-and-Terrier” se ipak odrzao i to zahvaljujuci svojoj naravi. Iza grubog izgleda krilo se jedno veliko srce, beskrajno osjecajno i odano gospodaru. Pravi ljubitelji pasa nisu mogli a da tu odanost ne uzvrate istom mjerom. Upravo zahvaljujuci tome rasa je spasena. Pred I svjetski rat pojavili su se psi kod kojih je bila ustanovljena ravnoteza tjelesnih i karakternih osobina, sto je i bio cilj kreatora – kinologa.

Godina 1982. se smatra pocetkom samostalnog postojanja. O estetskom izgledu se vodilo manje racuna, pa su odgajivaci bili rastereceni sa te strane, ali se nazirala jedna ustaljenost - simpatican, nabijen pas, odan covjeku.

Iako veoma snazan i misicav, njegov izgled odudara od elegancije kakvu srijecemo kod kucnih terijera ili paradoksalnih linija kod bulterijera. Njegov eksterijer je za oko prilicno skroman i ne odgovara predstavi kakvu imamo o borbenim psima. Po mnogima, lici na mjesanca sa nasih ulica (one krupnije), a neki su ugledavsi njegovu fotografiju zakljucili: ”ovo je obicno kuce”. Listajuci stare engleske novine i kinoloske brosure, zapaza se da su ovakvi psi najcesce pobjedjivali u borbama. Za ovakve borbe potreban je snazan, brz i cvrst pas, koji moze lako prebroditi silne stresove, kao i svaki pravi borac. Zato su oni vec tada jako uzgojno selekcionisani u tom pravcu.

Jos oko 1900. godine pocela se voditi i nesluzbena rodovna knjiga, iskljucivo pop privatnoj inicijativi. Precizno vodjena, ona je kasnije odigrala veliku ulogu u registraciji SBT-a od strane negleskog kinoloskog kluba. Zanimljiv je podatak da se ime stafordski bul terijer pocelo koristiti tek dvadesetih godina ovog vijeka. Sve do tad koristeni su nazivi pit dog, bull-and-terrier, pit bull terrier.

Pocetkom 30-ih stvoreni su solidni uslovi za dalji razvoj rase: desetak porodica je vec generacijama uzgajalo te pse, tako da je postojao dovoljan broj kompetentnih osoba da pravilno usmjeri uzgovj ovih pasa. Krajem 1934. godine, raspravljala je skupina zanesenjaka na nizu neformalnih sastanaka o mogucnosti osnivanja pasminskog kluba. Do sluzbenog osnivanja kluba doslo je 25. maja 1935. godine, na sastanku koji je Joe Mallen (koji je kasnije postao legendarno ime u istoriji ove rase) organizovao u svom hotelu “Old cross Guns Hotel” u Creadley Heathu. Tom cuvenom skupu prisustvovalo je vise od 40 odgajivaca sa najmanje 20 godina iskustva u radu sa SBT-ima.

Premda se vecina prisutnih zalagala za naziv “The original Staffordshire Bull Terrier”, engleski Kennel Club to nije prihvatio. Rijec “original” (originalni, izvorni) vjerovatno je odazvala zelju da se oznaci kako ova rasa direktnije potice od “Bull-and-terriera”, nego Hinksov bulterijer. Selekcija koja je potom uslijedila na Ostrvu, uglavnom je “peglala” njegov karakter kako bi se od borbenog psa dobio porodicni pas, vezan za ukucane i strpljiv sa djecom. Eksterijer je i dalje ostao isti – snazan, mocna figura, bez ”sladunjavih” eksterijernih linija koje bi krile njegovu tesku i napornu proslost.

STANDARD

Karakter
Stafordski bul terijer je hrabar pas, veoma inteligentan i snažan. Sve to zajedno u kombinaciji sa velikom ljubavi prema čovjeku, naročito djeci, i njegova psihička stabilnost, čini ga jednim od najsvestranijih pasa. U Engleskoj ima nadimak "nanny dog".


Izgled
Stafordski bul terijer mora odavati utisak velike snage u odnosu na svoju veličinu. To je dobro građen pas, mišićav ali okretan i graciozan. Glava kod ovog psa je kratka i široka, mišići na obrazima veoma izraženi, stop veoma izražen, kratak vilični deo. Uši su kratke, u vidu poluruže (tzv. ružino uvo) ili poludignute. Uši koje slobodno padaju i sasvim špicaste uši se kažnjavaju. Oči su tamne boje, okrugle i srednje veličine. Najpoželjnije oči kod ovog psa su crne. Njuška je srednje dužine, zaobljena u gornjem delu i naglo se skuplja ispod očiju. Vilice dobro istaknute, donja je jaka i čvrsta. Usne su čvrste i dobro priležuće, bez djelova koji vise. Gornji sjekutići su u uskom dodiru sa prednjom stranom donjih sjekutića (makazasto zubalo). Njuška je apsolutno crna. Vrat je mišićav, kratak, postepeno se spušta ka ramenima. Tijelo je kratko, snažno, sa ravnim leđima. Grudni koš dubok i širok sa lijepo svedenim rebrima. Stomak umjereno prikupljen. Rep srednje dužine i nisko usađen. Šape su jake, srednje veličine. Dlaka je kratka, gusta, čvrsta pri dodiru i sjajna. Dozvoljene boje kod ovog psa su crvena, blijedo žuta, bijela, crna, plava ili bilo koja pomješana sa bijelom. Poželjna visina je od 35 cm do 40 cm. Težina kod mužjaka oko 17 kg, kod ženke oko 15 kg. Kažnjava se depigmentacija njuške, svijetle oči ili kapci bez pigmenta, suviše dug ili nepravilno nošen rep, predgriz ili podgriz. Špicaste ili savijene uši. Mužjak mora imati oba testisa.



 
Член од
31 јули 2006
Мислења
2.537
Поени од реакции
700
Argentinska doga (Dogo Argentino)

Nacin zivota u Argentini u XIX veku bio je takav da su se gotovo svi bavili lovom. Druzeci se sa psima u lovistima, ljudi su odmeravali snage svojih cetvoronozaca i uskoro je nastala nova zabava. Borbe pasa su uzivale narocitu popularnost medju Argentincima. Oni vise nisu mogli zamisliti ni jedan vikend bez ovog -sporta-. Borbe pasa su narocito bile popularne u gradu Kordoba u kojem je ponikla i lokalna rasa formirana u ovim borbama-kordobski borac. Samo najjaci neustrasivi primerci su sluzili za dalju reprodukciju.

Profesor doktor Antonio Nores Martinez je covek koji se bavio selekcijom pasa i koji se smatra tvorcem argentinskog psa. Uz pomoc svog brata radio je na stvaranju jedne nove snazne i otporne rase lovackog psa.U ovom poduhvatu,temelj njegove ideje cinio je upravo kordobski borac, ali mu je namera bila da stvori cisto belog psa. Smatra se da je ova bela boja dobijena uz pomoc pirinejskog mastifa.

Veliki broj razlicitih rasa je ucestvovao u konacnom genetskom sklopu argentinskog psa. Tacan put nastanka ove rase se ne zna, ali smatra se da je u stvaranju ove rase ucestvovao poenter (zbog nacina lova), engleski buldozi, bokseri, harlekini, bordoske doge, spanske doge, irski vucji hrt i pirinejski mastif. Nakon svakog ukrstanja sa odredjenom rasom, pas koji je nastajao posle tog ukrstanja,ponovo je paren sa kordobskim borcem. Tako da je u genetskom sklopu argentinskog psa oko 60% osobins kordobskog borca.

Naravno, nije se odustajalo od namere da se stvori snazan i izdrzljiv lovacki pas, tako da su u uzgoj bili ukljuceni samo najsnazniji i najhrabriji primerci sposobni da se posle duge hajke upuste u borbu sa divljaci. Cilj je bio ostvaren. Argentinski pas je olicenje uspesnog lovca. Odradjuje sam sve faze lova, od potrage do hvatanja javljajuci se samo za vreme borbe obavestavajuci tako svog gazdu da je pronasao divljac. Lovac ga je lako pronalazio i zbog cisto bele boje i jasno ga je mogao razlikovati od divljaci.

Kod nas se ovaj pas pretezno koristi kao pas cuvar za zastitu imovine i lica,iako je odlican i za pronalazenje droge.


STANDARD


Lobanja je masivna, konveksna, u smeru od napred ka nazad i bocno, kao i posmatrana odozgo, na osnovu zaobljenja misica za zvakanje i misica potiljka. Nosnik je iste duzine kao i lobanjski deo, sto znaci da je zamisljena lnija koja spaja unutrasnje ocne uglove jednako udaljena od potiljne kvrge i vrha nosne pecurke.

Oci su tamne i boje lesnika, ivice kapaka su crne ili svetle, rastojanje ociju mora da bude veliko, pogled zivahan i inteligentan, ali u isto vreme tvrd i cvrst.

Zubalo je dobro prilagodjeno, bez prognacije, jako sa dobro usadjenim i velikim zubima.

Nos je crno pigmentisan, na kraju lako podignut, nozdrve su dobro otvorene.

Usi su dobro postavljene, polu ili sasvim podignute, trouglastog oblika.

Potiljna kost ne sme da strci napolje, vec je jaki misici potiljka moraju potpuno pokriti.

Vrat je jak, zaobljen, dobro oblikovan, sa debelom kozom grla, faltana kao kod mastifa, bordoske doge ili buldoga, ne zategnuta kao kod bulterijera.

Grudi su siroke, duboke, sa mnogo mesta zajaka pluca. Odnapred gledano mora dubina grudi da doseze do ispod laktova. Ramena su visoka, vrlo jaka, sa jasno misicavim reljefom. Grudni kos je sirok, bocno gledan svojom donjom ivicom strci preko laktova. Gornja linija je visa u predelu ramena i blago se spusta ka slabinama i sapima.

Prednje noge su ravne, potpuno paralelne, sa kratkim prstima koji leze jedan pored drugog. Slabinski deo je prekriven muskulaturom. Zadnje noge su jake, natkolenica sa jakim misicima, sa kratkom potkolenicom i dobro zatvorenim sapama, bez odstojecih prstiju. Rep je dugacak i jak, ali ne ide preko skocnog zgloba. Normalno nosen viseci, u afektu je podignut i stalno se bocno pomera.

Tezina je od 40-45kg, a visina je od 60-65cm. Dlaka je kratka i gusta, bele boje i ne sme da ima nikakvu mrlju.

DIKVALIFIKACIONE MANE:
Svetlo plave oci ili oci razlicitih boja, nemost, fleke na dlaci, beo ili jako beo flekav nos, predgriz ili podgriz, jako visece usne, hrtovska glava, duge nekupirane usi*, visina ispod 60cm i svaka fizicka disproporcija.

*Danas je u velikom broju zemalja kupiranje usiju zabranjeno, te se nekupirane usi ne uzimaju vise kao diskvalifikaciona mana.



 
Член од
31 јули 2006
Мислења
2.537
Поени од реакции
700
BORDOŠKA DOGA [FCI No. 116]
Originalni naziv rase: DOGUE DE BORDEAUX
Zemlja porekla: FRANCUSKA


Istorijat: Bordoška doga pripada najstarijim psima Francuske i možda ide unazad do alano pasa (srednjevekovni dogoliki psi bele ili sive dlake prim, prev.), pre svega od hvatača divljih svinja ("saupacker"), o kojima u 14. veku Gaston Phebus, grof od Fox-a, u svom delu "Knjiga o lovu" napisao ... "drži svoj plen bolje nego tri hrta"...

Naziv doge javlja se krajem 14. veka. Sredinom 19. veka bile su ove nekadašnje doge cenjene gotovo još samo u Akvitaniji (regija na jugozapadu Francuske čiji je Bordo glavni grad, prim. prev.). Upotrebljavali su se za lov krupne divljači (divlja svinja), za borbu (često po utvrđenim pravilima) za čuvanje kuća i goveda i kao i pomoćnik u bitkama. Prva francuska izložba pasa održana je 1863. u "Jardin d'Acclimitation". Bordoške doge su izložene pod današnjim imenom. U genezi današnje doge su učestvovali različiti tipovi: tuluški, pariški, bordoški. . .
Za vreme rata (1939-1945.), rasa je veoma stradala, tako da je posle rata takoreći bila izgubljena. Novi skok doživljava 1960.
Prvi standard (Vom Wesen der wahren Doggen) u knjizi ,"Le Dogue de Bordeaux" -1896, autor Firere Megnin. Drugi standard 1910. u "Etude critique du Dogue de Bordeaux", čiji je autor L. Kimstler. Treći standard 1971. auto Raymond Triquet u saradnji da dr vet. Maurice Luquet. Četvrti standard 1993. po FCI modelu iz Jerusalima, autor Raymond Triquet u saradnji sa Philippe Serouil, predsednikom i predsedništvom kluba "Societe des Amateurs do Dogues de Bordeaux".

Opšti izgled: Po tipu ovo je molos kratke glave, sa konkavnim linijama. Bordoška doga je veoma snažan pas čije je veoma mišićavo telo sačuvalo harmoničnu sliku. Ona je građena pre niže zemlji, odnosno rastojanje od grudne kosti do zemlje neznatno je manje od dubine grudi. Ipak jak, atletski, impozantan i veoma respektabilan pas.

Proporcije: Mereno od ramenog zgloba do sedne kvrge, dužina tela prevazilazi visinu grebena u odnosu 11:10. Dubina grudi meri više od polovine visine grebena. Maksimalna dužina njuške odgovara 1/3 dužine glave. Minimalna dužina njuške odgovara 1/4 dužine glave. Obim glave mužjaka približno odgovara visini grebena.

Narav: Kao bivši pas za borbe naginje čuvarskim zadacima, poseduje veliku hrabrost i obazrivost ali bez agresivnosti. Ona je dobar saputnik i veoma privržena gospodaru, puna ljubavi. Mirna, uranovtežena sa visokim pragom razdražljivosti. Mužjaci su po pravilu dominantne naravi.

Glava: Moćna, uglasta, široka, prilično kratka, gledana od napred i odozgo izgleda trapezoidno. Produžena osovina lobanje i nosnika su konvergentne.

Gornji deo glave:
Kod mužjaka, obim lobanje na najširem mestu približno odgovara visini grebena. Kod ženki ova vrednost srne biti nešto manja. Oblik i zapremina lobanje naglašeni su jako razvijenim slepoočnicama, nadočnim lukovima i jagodičnim kostima, kao i međusobnim rastojanjem ivica donje vilice. Gornja regija lobanje je od jedne do druge strane blago konveksna.

Stop je izražen i sa nosnikom gradi skoro prav ugao 95-110°.

Izražena ju duboka čeona brazda koja se pruža ka zadnjem kraju glave i na tom putu postaje blaža. Čelo dominira licem. Ipak ono je uvek site nego što je visoko. Glava je obeležena simetričnim naborima sa svake strane čeone brazde. Ovi duboki i zavijeni nabori su pokretni bez obzira da li je pas razdražen ili ne.

Lilčni region

Nosno ogledalo: Široko sa dobro otvorenim nozdrvama, maska je odgovarajuće dobro pigmentisana, dozvoljen je malo prćast nos, ali ne i nos koji je spljošten ka ličnom delu.

Njuška: Snažna, široka, mesnata li ispod očiju nije naduvena. Prilično kratka, gornja granična linija veoma blago konkavna, sa srednje izraženim naborima. Širina se ka vrhu samo malo smanjuje. Gledano odozgo ima veoma zapažljivu kvadratičnu formu. Ka čeonom predelu nosnik gradi veoma tup, na gore otvoreni ugao. Kada je glava nošena horizontalno kraj je u osnovi kao panj, debela i široka njuška naleže na vertikalnu koja dodiruje nosno ogledalo. Obim njuške je približno 2/3 obima glave. Dužina njuške je između ¼ i 1/3 ukupne dužine glave merene od nosnog ogledala do potiljne kvrge. Dostizanje ovih graničnih je dozvoljeno (najviše 1/3 a najmanje 1/4 ukupne dužine glave) ali nije poželjna. Idealna dužina njuške je između ovih vrednosti.

Vilice: Veoma snažne i široke. Pas je predgrizač (predgriz je rasna osobina). Zadnja strana donjih sekutića ostaje bez kontakta ispred prednje strane gornjih. Donja vilica je uzlazno povijena. Brada je dobro izražena ali ne sme biti istaknuta preterano ispod gornje usne, niti pak od nje biti prekrivena.

Zubi: Snažni, narošito ošnjaci. Donji očnjaci dobro razmaknuti i blago povijeni. Dobro postavljeni sekutići pre svega u donjoj vilici gde čine ravnu liniju.

Gornje usne: Debele, blago opuštene, unazad povučene. Gledano sa strane donja linija produžava lučno. Ona prekriva prostrano donju vilicu. Napred rub gornje usne ima kontakt sa donjom usnom, odatle pada na obe strane čineći pri tome široko okrenuto slovo V.

Obrazi: Istaknuti zbog veoma snažno razvijenih mišića.

Oči: Ovalne, daleko jedno od drugog. Rastojanje između unutrašnjih očnih uglova odgovara približno dvostrukoj dužini oka. Prostodušan izraz. Treći očni kapak ne sme biti vidljiv. Kod pasa sa crnom maskom boja očiju je boje lešnika do tamno braon. Kod pasa bez meske ili sa braon maskom dozvoljena je nešto svetlija boja očiju ali nije poželjna.

Uši: Relativno male, nešto tamnije nego preostala boja dlake. U korenu prednji rub blago podignut. Viseće ali ne labavo opuštene uši. Kod povećane pozornosti prednji rub naleže na obraze. Donji kraj je blago zaobljen i ne sme dopirati dalje od očiju. Visoko su usađene u visini gornje llinije lobanje, što naglašava širinu lobanje.

Vrat: Veoma jak, mišićav, približno cilindričan. Nosi bogato slobodnu i meku kožu. Obim vrata na sredini približno odgovara obimu glave. Od glave je odvojen srednje naglašenom, blago zavijenom poprečnom brazdom. Njegov gornji profil je blago konveksan. Dobro izražen podgušnjak počinje u predelu prednje strane vrata i do grudi čini nabor bez preterane opuštenosti. U bazi veoma široki vrat prelazi bez prekida u ramenu regiju.

 

Kajgana Shop

На врв Bottom