Кајгана психолог

Член од
6 април 2013
Мислења
357
Поени од реакции
302
Имам 16 години, се осеќам премногу down. Причината: девојка... Ако ви ја раскажувам цела приказна ќе се заборавите од читање до утре и ќе ме пцуете, накратко јас првен зафркнав работа пред 2 години тогаш бевме месец дена заедно и реков дека не можам да ја гледам повеќе од пријателка и се скаравме тоа ни беше првата врска.. После имаше некои смирувања ама пак имаше глупости многу кратко траеја, јас бев идиот оти стварно не знаев тогаш да распознавам чувства... пред 1 година пак почнавме некое време да пишувавме излеговме еднаш само онака ради криза за лапање ништо посебно и она после тоа фати дечко одеа 3 месеци, во исто време контактиравме онака другарски ама ја и признав дека премногу ја имам засакано и тука станува заплетот... Дечково се сомневаше дека има она нешто со мене и и рече да бира помеѓу мене и него она го одбра него. По некое време пак ми пиша и излеговме 2 пати и реков не може вака одбери си или биди со него или со мене... Му се скара него и одевме 2 недели се додека не ми рече: Не можам да го заборавам премногу го сакам... Истата вечер за рака излезена со него беше.. Ме скрши на пола и пак се трудев да се средам и таман помина месец дена ми праќа слика на инстаграм: I think I will miss you forever, like the stars miss the sun.
И покрај сите гомнарии што ми ги направи отидов и реков имаш последна шанса искористи ја убаво.. Се си беше супер месец дена и повеќе, и последнава недела почна да се понаша ладно... Муабет онака колку ради реда, упорно ја прашував што е работава има ли некој проблем и ми викаше не не се е во ред, ништо нема се е таман... Се напнав сам затоа што кога некој наеднаш се сменува знаеш дека не е у ред нешто и на крај пред некој ден и реков кажи ми во што е проблемов, почна со муабет како се и било досадно незнам што досаден и бил животот и реков шо е со мене работава ме сакаш ли уште? Одговорот на типката беше незнам, јас оладив мислам дека поубаво е да прекинеме. И по незнам кој пат јас останав со таквото во раце (извинете на изразов). Денеска требаше да правиме 2 месеци. И по незнам кој пат се осеќам исто, се ми е во ред кога сум со луѓе и друштво ама кога сум сам, а често е така бидеејќи моите се на работа, сестра ми на факултет... Едноставно онака од себе ќе ми дојде некоја мисла и се трудам да заборавам да избришам и знам дека ми успева колку толку ама не можам да се помирам дека сам упорно се трудев да верувам во нешто што немаше да успее. Бев свесен и пак истата грешка ја направив, а и криво ми е бидеејќи правев некои работи што никоаш не сум ги правел со други девојки (не стасавме до главното ама имаше многу жестоки ситуации...) Сум имал многу грди периоди дури и накај депресија, едноставно без желба за ништо сум бил..Сега незнам што чуствувам, поминаа само 2 дена, повеќе ја мразам, едноставно се каам за тоа што го направив, дозволив да си го излади максимално со мене, се осеќам ко да имам синдром на ниска вредност... Морав да се исповедам, а немам баш кому па морав тука... :(
 
Член од
18 септември 2015
Мислења
26
Поени од реакции
7
Голем хипохондрик сум имам нереален и претеран страв од смртта. Страв ми е дека ќе умрам во спиење, баш читав пред некој ден младо дете неочекувано без причина умрело и сега мислам и мене може да ми се случи. Ве молам кажете ми како да ги тргнам мисливе само си препишувам смртни дијагнози од рак до сида до апластична анемија само се замарам со болести, премногу се плашам :place:
 
Член од
12 февруари 2014
Мислења
7.701
Поени од реакции
24.161
Голем хипохондрик сум имам нереален и претеран страв од смртта. Страв ми е дека ќе умрам во спиење, баш читав пред некој ден младо дете неочекувано без причина умрело и сега мислам и мене може да ми се случи. Ве молам кажете ми како да ги тргнам мисливе само си препишувам смртни дијагнози од рак до сида до апластична анемија само се замарам со болести, премногу се плашам :place:
Ѕирни ја темава. Таму дискутираме за овакви појави. Можеш да прочиташ совети и искуства.
 
D

dobramuzika

Гостин
Станувам, седнувам пред компјутер, проверувам социјални мрежи, пуштам музика и така заглавувам скоро цел ден, секој ден, како да немам желба за други работи повеќе, другари, со кој веќе не живеам, кој на работа, кој факултет... Повеќе не одам ни на гости кај братучедите, не знам што ми се случува, музиката ме држи на конец. Исто така и кога испаѓам, ретко, одам до некоја пекара за јадење и луѓето по улица гледам да ги одбегнувам, не можам да ги гледам во очи... Исто така да напоменам дека веќе немам желба за гледање повеќе од другарите, затоа што не можам да си направам муабет за некои работи и да кажам дека не ги мразам, ќе ме направат ненормален.
 
Последно уредено:
Член од
9 мај 2015
Мислења
224
Поени од реакции
83
Станувам, седнувам пред компјутер, проверувам социјални мрежи, пуштам музика и така заглавувам скоро цел ден, секој ден, како да немам желба за други работи повеќе, другари, со кој веќе не живеам, кој на работа, кој факултет... Повеќе не одам ни на гости кај братучедите, не знам што ми се случува, музиката ме држи на конец. Исто така и кога испаѓам, ретко, одам до некоја пекара за јадење и луѓето по улица гледам да ги одбегнувам, не можам да ги гледам во очи... Исто така да напоменам дека веќе немам желба за гледање повеќе од другарите, затоа што не можам да си направам муабет за некои работи и да кажам дека не ги мразам, ќе ме направат ненормален.
Јас сум твоја копија.Баш сум таков.Само што че додам +гејминг.
 
Член од
20 април 2012
Мислења
3.678
Поени од реакции
9.689
Станувам, седнувам пред компјутер, проверувам социјални мрежи, пуштам музика и така заглавувам скоро цел ден, секој ден, како да немам желба за други работи повеќе, другари, со кој веќе не живеам, кој на работа, кој факултет... Повеќе не одам ни на гости кај братучедите, не знам што ми се случува, музиката ме држи на конец. Исто така и кога испаѓам, ретко, одам до некоја пекара за јадење и луѓето по улица гледам да ги одбегнувам, не можам да ги гледам во очи... Исто така да напоменам дека веќе немам желба за гледање повеќе од другарите, затоа што не можам да си направам муабет за некои работи и да кажам дека не ги мразам, ќе ме направат ненормален.
Razdvizi se ,bavi se so nekoj sport pesacenje vo priroda,inace ako peodolzis vaka ko so opisa na dobar pat si da stanis apaticen toes prva faza na depresivnosta.Organizmot bara dvizenje i odma ke ja osetis razlikata!(y)
 
Член од
6 април 2013
Мислења
357
Поени од реакции
302
Скоро 2 недели минаа, добри периоди од денот не ми е гајле не ни помислувам, ама има моменти кога ме убива носталгија :( Сте поминале ли низ вакво срање луѓе...
 

Наташа Радио Милева Мара

Проф. Др. Маг. Мами
Член од
29 април 2005
Мислења
3.835
Поени од реакции
1.118
Скоро 2 недели минаа, добри периоди од денот не ми е гајле не ни помислувам, ама има моменти кога ме убива носталгија :( Сте поминале ли низ вакво срање луѓе...
Книга можам да ти напишам за тоа. После две неделно престојување домче, ето веќе недела дена како сум вратена и нит таму нит ваму сум...Ама тоа е, ќе помине некогаш...се надевам.
 
Член од
6 април 2013
Мислења
357
Поени од реакции
302
Книга можам да ти напишам за тоа. После две неделно престојување домче, ето веќе недела дена како сум вратена и нит таму нит ваму сум...Ама тоа е, ќе помине некогаш...се надевам.
Колку јаде само навечер... Не ми фали колку што ми е криво и имам грижа на совест шо сам си дозволив да си се заебаваат како сакаат со мене.. Глупо ми е...
 
Член од
9 мај 2015
Мислења
224
Поени од реакции
83
Секогаш обично навечер си поставувам задача следниот ден да вежбам (на сабајле особено),ама ко че се разбудам,ко скурчено ми е,а можам да вежбам.После другиот ден исто пак.Немам мотвација.Не сум дебел во добра форма сум инаку :D
хелп плиз
 
Член од
25 јуни 2015
Мислења
462
Поени од реакции
416
Секогаш обично навечер си поставувам задача следниот ден да вежбам (на сабајле особено),ама ко че се разбудам,ко скурчено ми е,а можам да вежбам.После другиот ден исто пак.Немам мотвација.Не сум дебел во добра форма сум инаку :D
хелп плиз
Хмм треба да почнеш после навика се стекнува и да сакаш не можеш да се откажеш.
За почеток откриј што е она што те мотивира во животот, некоја девојка, мотив за здрав живот, одредена цел или било што и нека ти служи како мотивација да целиш кон тоа, кога ќе се разбудиш помислувај на таа цел и автоматскиќе имаш причина зашто да вежбаш.
Јас и кога сум мртва уморна се качувам на орбитрек најмалку 30 мин. навика ми е. Само треба да почнеш после втората недела навика стекнуваш фор шр.
 
Член од
9 мај 2015
Мислења
224
Поени од реакции
83
Хмм треба да почнеш после навика се стекнува и да сакаш не можеш да се откажеш.
За почеток откриј што е она што те мотивира во животот, некоја девојка, мотив за здрав живот, одредена цел или било што и нека ти служи како мотивација да целиш кон тоа, кога ќе се разбудиш помислувај на таа цел и автоматскиќе имаш причина зашто да вежбаш.
Јас и кога сум мртва уморна се качувам на орбитрек најмалку 30 мин. навика ми е. Само треба да почнеш после втората недела навика стекнуваш фор шр.
Благодарам :D
 
Член од
25 февруари 2014
Мислења
139
Поени од реакции
9
Дали некој знае добар психолог/психијатар во Битола кој прегледва на приватно?
 
Член од
1 мај 2015
Мислења
477
Поени од реакции
657
Секогаш обично навечер си поставувам задача следниот ден да вежбам (на сабајле особено),ама ко че се разбудам,ко скурчено ми е,а можам да вежбам.После другиот ден исто пак.Немам мотвација.Не сум дебел во добра форма сум инаку :D
хелп плиз
Druze treba da pocnes da se nagraduvas :
Pred se da si postavuvas celi i po nivnoto reliziranje da si dodeluvas samiot na sebe nagrada.
Utre napraj 10 skleka i nagradi se so cokolado.
Drugiot den napraj 10 skleka i 10 stomacni nagradi se so sok. I taka nataka se dodeka ne ti stane navika, a so tekot na vremeto nagradite ke nema da ti bidat bitni no navikata ke te tera da prodolzis da vezbas.

I jas sum se naogal vo takvi problemi so slaba motivacija, i denes koga ke treba da rabotam nesto bez vrska si postavuvam nagrada, dokolku ja srabotam uspesno rabotata dobivam trofej onakov kako sto sakam;)
 
Член од
26 септември 2012
Мислења
8.035
Поени од реакции
6.633
Станувам, седнувам пред компјутер, проверувам социјални мрежи, пуштам музика и така заглавувам скоро цел ден, секој ден, како да немам желба за други работи повеќе, другари, со кој веќе не живеам, кој на работа, кој факултет... Повеќе не одам ни на гости кај братучедите, не знам што ми се случува, музиката ме држи на конец. Исто така и кога испаѓам, ретко, одам до некоја пекара за јадење и луѓето по улица гледам да ги одбегнувам, не можам да ги гледам во очи... Исто така да напоменам дека веќе немам желба за гледање повеќе од другарите, затоа што не можам да си направам муабет за некои работи и да кажам дека не ги мразам, ќе ме направат ненормален.
и не си само ти, туку барај работа и професионална ориентација,дружба со колегите и обновување бивши добри пријателства те враќаат лесно во колосек + некое денарче в рака..........не знам шо годиште си ама тоа е тоа
 

Kajgana Shop

На врв Bottom