Неколку пати го препрочитувам текстот, и во секоја втора реченица се пронаоѓам себе си... во негативна смисла. И тоа боли длабоко во душата. Најтешко е да се биде човек.
,,На невидљивим теразијама у себи ја мерим свој порок и своју врлину.
И само ја видим разлику, а свет не.
Зато ја са стидом слушам претеране хвале моје врлине, и са огорчењем претеране осуде мога порока.
Јер ја упоређујем, одузимам, и додајем, а свет не види теразије но само оно што му се с теразија скине и покаже.’’ (вл.Николај)
"When the archer misses the center of the target, he turns around and seeks for the cause of his failure in himself."
- The Doctrine of the mean, Kong Ji
Оваа страница користи колачиња за персонализирање на содржината. Со продолжување на користењето, се согласувате со нашата политика за користење колачиња.