Карнегиевата комисија: руско-бугарска ујдурма

Ilumious

Патник, педер, поет, администратор, масон
Член од
29 јануари 2007
Мислења
84.962
Поени од реакции
195.489
Па и б'лгарскијат писател Христо Смирненски е от Егејско (Кукуш) ама винаги се е велил б'лгарин. Фиромци, ни еден доказ немата за постоеньето на "македонската" нација. Винаги другите са виновни, винаги другите фалсификуваат податоци и документи. Ова било фалсиво, онова било фалсиво. И ако сте "витниски македонци" зошто пишувате толку многу на латиница а не користувате "македонската" кирилица ?
Па не мора баш тебе да ти објаснуваме.Со кое право ти не нарекуваш Фиромци?И ова последново прашање ти е едно од најглупите.
Според правилата на форумот треба да се пишува на кирилица.Тоа мислам дека според тебе треба да е доволно македонско.:tapp:
 

курајбер

млад, потентен
Член од
29 јануари 2007
Мислења
16.274
Поени од реакции
45.673
Еееее, ама немојте така бе, братја. јаз не ви мислам лошото. Говорам ви со факти, а вие само ме пцуете. Е јаз знам дека ср'бската пропаганда и дружето Тито са ви изперали мозоците, ама ајде малко нап'нете се и почнете да размислувате и четете.
1 Без навреди, да би биле "братја" треба да сум како тебе и јас дојден од Азија, треба да сум црн ко кур и грд како Милко, и нашата заединчка сестра би се рентала поволно затоа -- не фала, браќа не сме.

2. Ако почнеш и ти да паламудиш за Српската музика, ти препорачувам немој. Со “дружето Тито’’ немам стаж, роден сум далеку после него, дома немам негови слики, така да немој ни со Тито да замараш.

До одговорните - Мислам дека се исцрпени сите муабети со Бугариве и нема веќе потреба да ги примате на форумов. Еве пак од почеток-почна со пропаганда Тито, па ке фати за Антика да расправа па за Самоил па за Гоце и нема да каже ништо што другите пред него не кажале...доста веќе.
 
Член од
17 март 2005
Мислења
11.493
Поени од реакции
1.584
Тоа што го читаш се условни рефлекси пред вистината.

Туку карнегиевциве (Миљуков и Браисфорд) спомнале Македонска нација во Извештајот (види 23ти ред подоле во текстот)! Можеш да објасниш што била таа работа?!




(Report of the International Commission to Inquire into the Causes and Conduct of the Balkan Wars" by the Carnegie Endowment for International Peace, Washington, D. C., 1914, pg. 59)
 

theMac3donian

Мак3донецот
Член од
5 февруари 2007
Мислења
3.690
Поени од реакции
259
Мисирков нешто што постoи неможе туку така лесно да се негира... токму луѓето што го пишувале тоа неможеле да го занемарат фактот дека има Македонска Нација. Изгледа не им одговарало да пишат друго... па тaка да ја пишале вистината, сакајки-несакајки, секако е во наша корист. Поз.
 
Член од
12 мај 2008
Мислења
506
Поени од реакции
25
Izvestaj na Karnegievata Balkanska Komisija

ИЗВЕШТАЈ НА КАРНЕГИЕВАТА БАЛКАНСКА КОМИСИЈА
Каков "доказ” е Извештајот на “Карнеги балканска комисијата” за негаторите на македонскиот народ?!

Вовед – Македонското издание на Извештајот
Детално за извештајот

Насловната од Извештајот на Карнигиевата комисија од 1914 година
- IV. 2000 год., издаден од Скопска “Култура” - Извештајот на Карнеги балканската комисија со наслов - “Поранешните балкански војни 1912-1923 г.”

- Според редакцијата, “сведочењето” ќе овозможело“ разбирање на нашето минато и сегашност” (?!) од историски, политиколошки, правни, психолошки, филозофски, воени и др. аспекти!

- Оваа двосмисленост е проѕирна. За Балканските војни документацијата е толку обемна што еден Извештај обременет од докажливи пристрасности и целосно да е непристрасен (а не е), не може да ја избрише вистината.

- Уште помалку од него наеднаш да си ги“разбереме нашето минато и сегашност”, кои ете од некои причини не сме си ги знаеле(?!).

- “Култура” подржана од Министерство за култура на Р.Македонија, го отпечати предходно и -Зборникот од народни песни на Миладиновци, со наслов“Б`лгарски”, нешта одлучени и случени во време на Министерот Димитар Димитров, познат по пробугарските си ставови.

- Ако и има нешто добро, добро е што се издаде, за да и се виде целата пропагандна трулост, зашто во 1993 г., Извештајот на Карнеги балканската комисија, се издаде и во Бугарија (второ издание). А таму славје, токму од констатациите на пишувачот од Извештајот дека Македонија е населена со –“Бугари” (?!).

- Но настрана домашните подметнувања и бугарските од исток, навистина да видиме со што овие“душегрижници” всушност се радуваат, т.е. дали пак не си се најдоа во трагикомична ситуација како и при други нивни големи “ФАКТИ”.

Компарација со други “историски вистини” од Извештаи на Меѓународни комисии
- За подобро согледување на Извештајот од 1913 год., првин неопходна е компарација со други Извештаи од слични Меѓународни комисии.

I. Таков еден Извештај во однос на друг страдален народ – Евреите (a и тие страдаа и од Бугарите) од 1944 год. е посебно интересен за компарација.


- Извештајот од Меѓународната Инспекција на Црвениот крст поднесен во Женева 1944 год. од г-нот МОРИС РАСЕЛ а во однос Евреите во Германија, според Бугарската логика за “историски вистини”, е НОТОРНА ВИСТИНА (?!). Но каква е и што и е блиско со онаа на Карнеги извештајот?

- Мисијата и е - ВИСТИНАТА за теророт врз Евреите во Германија. Но на терен, во градот од Евреи,Терезинштат- Германија 1944 год., членовите на Комисијата видоа чисти улици, згради и “среќни“ Евреи (?!).

- Евреи кои “најслободно“ читаа во библиотеки, слушаат класична музика и спортуваа, инвалиди и пензионери примаат пензии, деца јадат чоколади и др.
(молат да им се земат сардините- биле сити?!). И се ова во Германија во 1944 год.?!

- Г-нот Морис Расел по враќањето на Комисијата со представници на повеќе земји од светот, во Женева поднесува детален Извештај. Според Извештајот, Евреите во Германија се со “слободни” граѓански права (?!).

- Вистината е дека се беше режија на СС службите за пред Меѓународната јавност. Повеќе од 133 000 Евреи веќе од наредниот ден, се депортирани од Терезинштат во Аушвиц. Од нив 33 818 само умреа од глад, а другите се ликвидирани (од 10 500 деца- преживеаа само 142 и.т.н.).

- Хитлер инспириран од лесното прифаќање на Еврејската “среќа” од Меѓународната комисија, бара и филмови, за цел свет да ја виде.

- На снимките лицата се блиску, да се препознае оваа “среќа” од “хуманоста” на Германците. Герон е само еден од наивните Евреи, кој откога здушно учествува во ова фалоспевие, прв е ликвидиран во Аушвиц.

II. КАРНЕГИ балканската комисија како и оваа Меѓународна комисија на Црвениот крст за Евреите, ни дава слика за Македонци - бегалци во Бугарија како на плоштадот во Самоков се кажуваат за –“Бугари” (?!).

- Пред 20-тина полицајци, војници и агенти, тие “најслободно“ (а во Бугарија и пред Бугари) се декларираат за – “Бугари” и тоа бележано од Павел Милјуков (бугарофил – види за него опширно) како член на комисијата, и овековечено со фотос (?!). - Македонците во Самоков слично на Евреите во Терезинштат ја прикажуваат сета своја ”среќа“ од нивните “ангели - чувари“ (Бугарите) и пред Меѓународниве “независни”, кажуваат она што од нив го бараат“домаќините“ и сето тоа...

- Во услови на војна за нивните домови, добра и животи, во услови на нивно истребување – Македонците во Балканските, Евреите во Втората светска војна.

- И сега кој е тука глупавиот а кој треба да се направи таков со она дека токму еден“независен“Меѓународен извештај ќе овозможел “разбирање на нашето минато и сегашност” (?!). Но по кој знае кој пат, Бугарите и нашите домашни слуги и овојпат испаднаа – глупавите, особено и од она што следи.

Мотив и подготовки за испраќање на Карнеги комисијата на Балканот



Ендрју Карнеги, основачот на фондацијата
- Комисијата е финансирана од Карнегиевата фондација за мир, основана од Ендрју Карнеги (1835 – 1919) индустријалец од САД и од Шкотско потекло.

- Комисијата се организира на иницијатива од Николас Муреј Батлер,еден од водачите на Фондацијата и Претседател на Универзитетот “Колумбија” .

- По Извештаите што “Њујорк Тајмс” ги објавил во јули 1913 г., за ѕверства ивршени на Балканот,Батлер праќа итна телеграма до Претседателот на Одборот на администраторите г-нот Елиху Рут (Elihu Root), тогаш сенатор на САД и поранешен секретар на војната и државен секретар.

Уште во телеграмата приметно е кон која од страните во конфликтот каков е пристапот:

“Вџашувачките бугарски обвинувања за срамни постапки што му се припишуваат на кралот на Грција ни даваат голема можност за брза акција. Ако одобрите, веднаш ќе испратам угледна комисија на Балканот да ги провери фактите и да ја утврди одговорноста за продолжителните непријателства и извршените срамни постапки. Ве молам одговорете.. уште денес ако е можно“.

- Рут итно одобрува комисијата уште вечерта - на полноќ.

Прашања кои веднаш се наметнуваат:

а) - Зошто комисијата се формира дури по “вџашувачките обвинувања” од Бугарија, особено што печатот и пред тоа е полн со ѕверствата?!

б) - Зошто таква итност во барањето -“уште денес“(?!), но и одобрението од полноќ. Дали оти Бугарија е во целосен крах, со Романски трупи пред Софија?! Имено...

- Токму јули 1913 г.(кога се “случуваат” Извештаите во “Њујорк Тајмс”) сојузницитe со кои ќе ги бркаше Турците од Балканот и се свртеа со се Турција – и ја прегазија Бугарија. Ова само ја докажа фалшивоста на бугарската теза со војната за“заштита на Бугарите” од Македонија! Имено...
- 11 јули 1913 г. - Романците ја преминаа границата и за 3 дена се пред Софија.
Романски високи офицери од пред Балканските војни
- 11 јули 1913 г. - Бугарија го упатува првиот апел за помош до Европа.
- 12 јули 1913 г. - Турција пак ја зазема Тракија и продолжува кон Бугарија.
- 14 јули 1913 г. - Србите низ Крива Паланка,одат кон внатрешноста на Бугарија.
- 15 јули 1913 г. - Фердинанд моли посредување од Франц Јосиф кај Романците.
- 25/30 јули 1913 г. - Грците се кај Џумаја, а Србите кај Видин.
- 30 јули 1913 г. - Во Букурешт почнаа преговори за мир.
- 10 август 1913 г. - по неколку примирја, потпишан е Букурешкиот мир.

в) - Ако војната е за наводна заштита на “Б`лгарите“ од Македонија, Зошто одсуствува било каква хуманост кон невидените страдања на Македонците а камо ли прокламираната “еднородност“(?!).

....
 
Член од
12 мај 2008
Мислења
506
Поени од реакции
25
...
г) - Ако Македонците се “Б`лгари од прво качество“, зошто “вџашувачките бугарски обвинувања за ѕверства”, плачењата за интервенции и комисии, се дури во јули 1913 г., кога фронтот е во Бугарија и кога страдаат вистинските Бугари? Зошто не при страдањата на Македонците од пред тоа? (и се до крахот на Бугарија, совпаднат со доаѓањето на Карнеги поткомитетот).

Историјат на мировните движења и мисии до Карнегиевата комисија (од Воведот на Џорџ Кенан)

- Џорџ Кенан во Воведот кратко хронолошки ги дава никулците на мировните движења по светот, од САД, Англија и др. делови на Европа. Бргу, полезноста од патронат над “светскиот мир” ќе ја увиде и Русија – врвна пропагандна сила.




Рускиот цар Николај Втори
- Царот Николај II во 1899 г. повикува на меѓународна конференција за разоружување “загрижен” од војните иако не малку од нив токму Русија ги поттикнува.

- Целта е да се стави рака и над светските мировни стремежи а конференцијата е за да се стават правила, кои по правило ги втемелува иницијаторот. Русија со патронатсвото врз Православието, Словенството (подоцна и врз Комунизмот преку Коминтерната), на крајот од XIX в., сака контрола и над светскиот мир.

- Џ.Кенан во Воведот, оваа руска иницијатива ќе ја нарече “чудна” и “производ на незрелиот дилентизам” (?!). Но кога подоцна истата мировна иницијатива ја презема западот (и фондацијата на која и припаѓа), тогаш ја прави сериозна (?!).

- Западот гледајќи во ова руска намера за ставање рака над светот (за разлика од предходните просторно поограничени догми - Словенството и Православието), побрза да ја преземе иницијативата (и се до денес го“разгорува” мирот каде, кога и колку треба).

- А тогаш толку брзо ја граба мировната иницијатива што и Николај е затечен кога истата 1899 г. се одржува Првата Хашка мировна конференција а со втората од 1907 г., веќе се довтемелени меѓународните мировни правила.

- Со Европа сега и САД се во мировни владини и приватни мировни иницијативи. Посебно место Кенан ќе и даде на Карнегиевата фондација за мир основана во 1910 г. и нејзините“заслуги” за светскиот мир.

- А мирот “мора да има” и свои институции, управни објекти и сл., па Кенан ја спомнува -

Палатата на мирот во Хаг
големата“Палата на мирот“во Хаг, заслуга на Ендру Карнеги.

- Се јавуваат нови и нови мировни движења по светот. Иронијата (што и се признава во текстот) е дека, што повеќе мировните движења растат, се повеќе војни има (!?).

Историјат на Балканските судири (од Воведот на Џорџ Кенан)

- Суштината на балканските судири, Кенан ја гледа и во новослободениот од турска контрола, простор и создавањето државички со експанзионистички сништа, па во Воведниот дел уште вели:

“Ако, прводобно, водечките импулси за истерување на Турците од европска Турција доаѓале од соседните големи сили, Русија и Австро-Унгарија, политичките водачи на новоформираните балкански држави сега почнале да ги земаат работите во свои раце. А за луѓето кои неодамна постигнале толку многу и толку ненадејно, тешко било да знаат каде да запрат.
Соништата за нови слави што ќе произлезат од нова територијална експанзија збунувале многу умови. Атмосферата се наоблачувала, со визии за поголемо ова или она:“голема Србија“,“голема Бугариј“и така натаму. И додека преостанатите области под турска контрола во јужниот Балкан, Тракија и Македонија, никако не биле единствените цели на таквите аспирации, било не повеќе од природно тие да бидат главните...“


- Со краткиот историјат за здружувањето на балканаските државички и наводно истерување на Турците од Балканот, Кенан го загатнува вистинскиот мотив, па вели:

“Резултатот бил предвидлив. Поразот на Турците завршил со силите на Србија, Бугарија и Грција во окупираните делови на беспомошна Македонија. Секоја имала аспирации во однос на таа територија што би можеле да бидат задоволени само на сметка на другите. Според тоа, не било изненадувачко што во јуни 1913 г. избувнала војна меѓу нив. Тоа е она што е познато како Втора балканска војна.“

Основање и состав на Карнегиевата балканска комисија (од Воведот на Џорџ Кенан)

- По освртот на Балканскиот судир, продолжува со Карнегиевата фондација за мир и одлуката за испраќање комисија на Балканот. За дилемата “Што да се прави”, Кенан вели:

“Колку и да била ситуацијата вознемирувачка, информациите што доаѓале од областа на непријателствата во најголем дел се уште биле фрагментарни, индиректни и недоволни. Малку од тоа било целосно поткрепено. Тешко било да се знае како да се разликува фактот од измислицат, реалноста од претерувањето, познатото од едноставно божемното“.

- Но и по наводната двоума, одлуката е брза, биле доволни Извештаите во “Њуjорк Тајмс” од јули 1913 г. (од почетокот овде). За персоналниот состав и околностите, вели:

“И така, Комисијата била формирана. Се состоела од седум члена: по еден од САД, Британија, Германија, Австро-Унгарија и Русија и двајца од Франција“.

- Сепак Комисијата брои 8 члена, заради уфрлањето замена на член кој не е во можност да оди на терен (за ова подоцна во т. 7 кај Состав на Комисијата).


Барон
д` Естурнел де Констан
- Претседател на комисијата е барон д` Естурнел де Констан, Француски сенатор и петставник на Хашките конференции.

А) Четиричлениот – БАЛКАНСКИ ИСТРАЖЕН ПОТКОМИТЕТ на Карнегиевата комисија.

- Од оваа Комисија, 4 (четворица) од луѓето се назаначени за – СПЕЦИЈАЛЕН ИСТРАЖЕН ПОТКОМИТЕТ, задолжен да оди на Балканот и истражува од името на Комисијата.

- Ова е важен момент за разграничување. Бугарската пропаганда за да и држат тезите, со умисла ја меша целата Карнегиева комисија со Истражниот Поткомитетот, кој ги врши истражувањата (а не целата Комисија).

- Друга работа е како Комисијата го разгледува, прифаќа или не Извештајот на овој Поткомитет. Уште поинтересно е кога ќе се види и од тие 4 членови на Поткомитетот, колку заминуваат на терен и кој го пишува целиот Извештај!

- Џ. Кенан ги набројува членовите на Поткомитетот со образложувања за секој од нив и мисијата, а подоцна објаснува што се случува со секој. Кои се четворицата?

1. Американецот Др. Семјуел Т. Датон – Проф. на Учителскиот колеџ на Универзитетот Колумбија.

2. Французинот г-дин Жистен Годар, Правник, член на Домот на депутатите.

3. Русинот Проф. Павел Милјуков – Проф. историчар, писател, политичар (подоцна во привремената влада на Русија во 1917 г.)

4. Британецот Хенри Н. Брејсфорд – новинар, публицист, социјалист.

Хенри Н. Брејсфорд

Проф. Павел Милјуков
- Кенан за работата на овој Поткомитет вели:

“Овие луѓе тргнале од Париз на 2 август 1913 г., кратко време пред завршувањето на втората од двете војни. Патот ги одвел, заедно или одвоено, во Белград, Солун, Атина, Истамбул и Софија.“

- За некои од нив, повикувајќи се на Воведот од баронот д, Естурнел,вели:

“Од овие навестувања можеме да заклучиме, на пример дека српската влада, навредувајќи се (од различни причини, во секој случај) од вклучувањето на МИЛЈУКОВ и БРЕЈЛСФОРД (з.н) во делегацијата, не само што одбила да им даде какво и да е официјално признание на членовите на Комисијата, туку отпрвин одбивала да им помага на практичен начин“.

- Истакнувајќи дека и за Брејлсфорд Грчката влада одбила да даде дозвола, Кенан открива недоверба на две од вкупно три страни токму за Милјуков и Брејлфорд, но не и кон останатите членови.

- По недовербата токму кон нив а заради пробугарските им гледишта (види овде под нивните имиња) Кенан продолжува:

Париз и во почетокот на 20 век игра важна улога на Балканот

“Како резултат на овие реагирања, Милјуков го скратил своето учество. Но другите тројца члена на Комисијата, неисплашени од одбивањата, ја продолжиле својата мисија; и по близу осум недели напорно патување, се вратиле во Париз на 28 септември“.

Б) Како е пишуван Извештајот на Балканскиот истражен поткомитет.

Извештајот се состои од 7 (седум) Глави

- Прв е долгиот историски Вовед за причините на Првата војна (но не и за потоа). Воведот Кенан ќе го нарече - “КОМПЛИКУВАН И ТЕШКО РАЗБИРЛИВ ДОКУМЕНТ особено како се ближи кон Заклучокот”.

- Следат 3 (три) Глави кои опфаќаат 135 стр., долги и одлично печатени,кои ја претставуваат самата срцевина на документот. Тоа се ексцесите, ѕверствата, најгрубо кршење на основните човечки права и меѓународното право воопшто.По нив и другите Глави, редоследно и со пишувачи тие изгледаат вака:

...
 
Член од
12 мај 2008
Мислења
506
Поени од реакции
25
... I Глава - ја пишува П. Милјуков, тоа е историско резиме.
II Глава - ја пишува Х.Н.Брејлсфорд, ѕверства.
III Глава - ја пишува П.Милјуков, ѕверства.
IV Глава - ја пишува П.Милјуков, ѕверства.
V Глава - ја пишува П.Милјуков, односот на двете војни кон принципите на меѓународното право.
VI Глава - ја пишува Г.Ж.Годар, економските последици на војните.
VII Глава - ја пишува С.Т. Датон, кратка Глава на заклучоци.

- Јасно е - ГЛАВНИ ПИШУВАЧИ на сржта од Извештајот се – Павел Милјуков (особено тој) и Х.Н. Брејлсфорд, останатите имаат споредни текстови - Воведот е од д,Естурел де Констан, VI Глава со економските последици – Г.Ж.Годар а VII со Заклучоците – С.Т.Датон.

- Ако на ова се додаде дека последниве тројца воопшто и не биле членови на Балканскиот Поткомитет а со тоа ниту имале можност да бидат на Балканот во време на мисијата, пак се свртува на - Милјуков и Брејлсфорд(?!).

- Уште повеќе збунува што оној кој највеќе напишал – Павел Милјуков, всушност е оставен уште во Белград (?!). Џорџ Н.Кенан во воведот истакнува дека Српската а подоцна и Грчката влада биле НАВРЕДЕНИ од вклучувањето токму на овие два члена и одбивале било каква соработка.

- За ова подоцна во Воведот на самиот Извештај од баронот д,Естурнел напишан во Креан на 21 август 1913 г. уште подобро се согледува (овде под - т. 7.1.2.).

- На стр. 13 од Воведот пак на Џ.Кенан стои:

“Српската влада, навредувајќи се од вклучувањето на Милјуков и Брејлфорд во делегацијата, не само што одбила да даде какво и да е официјално признание на членовите на Комисијата, туку отпрвин одбивала да им помога и на практичен начин.“

- Но и Грција по Милјуков и на Брејлфорд официјално одбила да му даде дозвола за Килкис (Кукуш) а го ограничила и движењето во Солун. Џ.Кенан потврдува дека како резултат на сите овие реагирања –“Милјуков го скратил своето учество”.

ФАКТ – 1. Србија и Грција (две од три инволвирани страни), не и дозволиле на Комисијата (т.е. Поткомитетот) истражување во Вардарска и Егејска Македонија.

ФАКТ – 2. Заради ова, Извештајот се оформува исклучително од македонски и турски бегалци во Бугарија и Турција, како и искази на бугарските војници и офицери и на заробениот непријател. Со ова, независноста на Извештајот е во прашање.

ФАКТ – 3. Независноста се руши и со тоа што сржта на Извештајот (5 Глави со конкретните дејства) е пишувана, токму од лицата кон кои е недовербата (?!). Всушност од нив се“фактите“, со кои бугарската пропаганда денес вреви.

ФАКТ – 4. Недовербата е заради отвореното бугарофилство на Милјуков и Брејлфорд. Брејлфорд


Борис Сарафов близок со Брејлсфорд

во 1905 г. во Лондон со Б.Сарафов го формираат – Балканскиот комитет и е во контакт со Софија и Врховистите.
Милјуков е бугарски платеник - во Софија е редовен професор на Софискиот Универзитет (тогаш Више училиште) и активен во политичките собитија на Бугарија. Сега главните пишувачи на Извештајот се –“непристрасни” (?!).

ФАКТ - 5. За Српските конкретни прекори, д,Естурнел во делот насловен како“Тргнување – Истражување – Враќање на Комисијата”, ќе рече –

“Јас многу добро ги знаев прекорите упатени против г. Милјуков, НО МИЛЈУКОВ НЕ БЕШЕ ЦЕЛАТА КОМИСИЈА. ТИЕ ИМАА ПРАВО ДА ГО ОТФРЛАТ НЕГОВОТО СВЕДОЧЕЊЕ (Стр. 40,- н.з)“.
Прашање – Како човекот за кого Претседателот на Комисијата по обвинувањата, ДАВА ПРАВО НЕГОВОТО СВЕДОЧЕЊЕ ДА СЕ ОТФРЛИ, подоцна МУ ДАВА ДРУГО ПРАВО (со прифаќањето на напишаните од Милјуков, Глави) – ИМЕНО ДА ЈА СОСТАВУВА СРЖТА НА ИЗВЕШТАЈОТ?!

- 28 септември 1913 год. по близу 8 недели мисијата завршува а членовите се враќаат во Париз, според Џ. Кенан.
- Заклучоците на комисијата во однос на дејствата и ѕверствата се дека

“Не постои одредба во меѓународното право што може да се примени на земја во војна и на постапувањето со ранетите која не била повредена, во поголем или помал обем, од страна на сите завојувани страни“.

- Кенан во Воведот го наведува и заклучокот на Претседателот на комисијата баронот д,Естурнел кој гласи:

“Сиот тој ужас нема да престане да постои се додека Европа продолжува да го игнорира..Гледката на лишување од детството во една цивилизирана земја почнува да ги вознимирува и најтврдите срца. Што да се рече за лишувањето на цел народ, во неколку нации, во Европа во XX век?“

Prevzemeno od www.macedonium.org



ЕДИТ - НЕМОЈ ГРЧКА ПРОПАГАНДА ТУКА!

Од модераторот.
 
Член од
12 мај 2008
Мислења
506
Поени од реакции
25
Economic results of the Balkan Wars,Carnegie Endowment for International peace

From Turkey we have no official information, in spite of our reiterated requests. It is probable, too, that Turkey possesses no means of establishing even approximate statistics. All that the war correspondents have related enables us to say that Turkey must have paid heavy toll to death, as much from the blows of their enemies as from the epidemics following their want of care and lack of provisions in the panic of confusion and defeat.
This is not all. Arms were not only taken up against the belligerents, but massacres took place in Macedonia and Albania. Old people, villagers, farmers, women and children, fell victims to the war. What must their number be?
It is not possible to compute, chapter by chapter, the extent of the material losses by destruction of property. The Balkan States in their claims before the Financial Commission of Paris, did not detail them, except Greece, which certainly underwent the smallest loss in the first war. In the war of the allies, the part of Macedonia which was given to Greece was, on the contrary, widely devastated, and the vast fires of Serres, Doxato, Kilkish, were real, material disasters.
Greece has made the following claims for destruction of property due to the first war:
In the course of hostilities, the Ottoman armies fleeing before the Hellenic armies, left behind them a country absolutely devastated by pillage, massacre and fire. Nearly 170 villages were the prey of fire, several thousand old people, women and children escaping from death, ruined, starving, exhausted, sought and found refuge in the neighboring provinces of Greece. For several months they lived at the expense of the Hellenic government, which when the campaign was over, had to supply them with means to enable them to go back to their native country.
The Hellenic government has met 414 claims for these unfortunate victims.
Among the claims, ninety came from burnt villages where the losses, duly certified by competent Metropolites, amount to fr. 7,737,100.
The total of the 414 claims is fr. 10,966,370.
One of the saddest spectacles presented to the Commission was the case of the refugees. Their presence caused grave financial difficulties to the States which took them in and their reestablishment presented an important economic problem. The refugees seen by the Commission in Greece and in Bulgaria were fugitives from countries which conquest and treaties had transformed into alien territories. In Greece there were Moslems from parts of Macedonia and Thrace, now Bulgarian, who followed the Greek army, encouraged thereto, according to the evidence we have collected, by the Greeks, who promised them protection, subsistence, lands. In Bulgaria there were again Moslems and in larger number Bulgarians who had fled before the Serbs and Greeks, the new and jealous masters of the parts of Macedonia in which they had been established.
A sort of classification thus took the place of the tangle of nationalities in Macedonia and for a time the population of the country, newly divided between Servia, Greece and Bulgaria, was willy nilly divided according to nationality within the new frontiers. This did not last, for the emigrants, weary of wandering and of the pain of starvation and drawn to their abandoned fields, gradually returned home.
At the gates of Salonica the Commission saw a countless herd of more than ten thousand persons stationed in the plain. The families were installed under the high wagons with heavy wooden frames and wooden wheels, without iron hoops, which had brought them there with their worldly goods in the shape of a rug or two and a few domestic utensils. The cattle were straying in the field. As need drove them the refugees sold their animals for ludicrous prices, a cow for two pounds, an ox for three. The men hung about ready for long idle talks with strangers. In Salonica all the unoccupied houses were filled with refugees.
At Sofia the schools and public buildings sheltered thousands of these wretches. Everywhere the Commission came upon them, waiting in crowds for the free food distribution, drawn up in long lines of caravans on the roads, collected in groups under any sort of shelter, suffering from famine, decimated by disease. In the market place of Samokov a woman told us her story, which was that of most: "When they cried out that the Greek horse were coming, my husband took two children and I took two. We ran. In the scrimmage I dropped the smallest one, whom I was carrying. I couldn't pick him up again. I don't know where my husband and the other two are. I want him, I want him," she cried again and again, as she told us of the poor little one, trampled under foot. In her arms she held the one she had saved. In the night he died.
It is impossible to think without emotion of what this exodus of peoples caused by war represents in terms of suffering and tears.
253


Fig. 42.—Refugees

Fig. 43.—Refugees
254


Fig. 44.—Refugees

Fig. 45.—Refugees
255


Fig. 46.—Refugees

Fig. 47.—Refugees
256


Fig. 48.—Refugees

Fig. 49.—Refugees
257

For the State the refugees were a heavy burden. Greece had close on 157,000 refugees on her hands, all of which cases were investigated and assisted. The maximum number was reached on August 11, when there were 156,659 refugees. The necessary means of transport were provided for the Moslems who desired to go to Turkey-in-Asia, by national committees constituted for the purpose. The Commission saw two great transport loads of these emigrants leave Salonica. For the others Greece had to provide food, and meat, bread and biscuits were distributed among them. Philanthropic societies collected clothes and blankets for them. The State estimated the cost per refugee at fifteen centimes, which shows that only the necessaries of bare subsistence were provided.
Committees were appointed to consider the best means of settling the remaining refugees, whose number was put at about 90,000. Landowners and manufacturers came forward with offers of employment for larger and larger numbers every day, as agricultural and day laborers and farmers. The villages abandoned by the Bulgar population and the vast Turkish public domain afforded lodging and land.
Greece, who has already established thousands of refugees, under identical conditions, in Thessaly, hopes to derive much profit from the living wealth of this influx of population. The period of disorder once over, the people, well directed and well distributed, will be an element of prosperity to the nation. But, before this day comes, great expenditure will have been required on maintenance, buildings, agricultural implements and the small capital sum to enable each family to take root. To put the expenditure at twenty-five or thirty million francs is not an excessive estimate. The experience gained in Thessaly in 1906 may afford a basis for calculation. After the Roumelian incidents, there were 27,000 Greek refugees. After the first shock was over a certain number of families returned; 3,200 remained, representing between 17,000 and 18,000 persons. Greece undertook to establish them as peasant proprietors. For two and a half years they were maintained at an expense of nearly twelve million francs. Then land was bought, villages created, houses built for their establishment, at the cost of an additional thirteen million. Greece had no intention of making them a present of all that, but the advances have been repaid on so small a scale, that the loan has become a bad debt...
Bulgaria harbored 104,360 persons.There, as in Greece, they had to be supported so far as resources permitted. At Sofia the Commission could see that real attention was given to the refugees, with important help, it is true; from charitable societies. The cost of their daily maintenance was estimated at forty centimes per head.
Of these refugees some 30,000 came from parts of Thrace recovered by Turkey, and 50,000 from Macedonian districts assigned to Servia or Greece. According to returns made by the Bulgarian government, 40,000 persons, or 10,000 families, left their homes without hope of returning. Homes will have to be found for them then on the banks of the Maritza or the Arda or on the Aegean littoral; the expense of such settlement will be heavy and may be put at eighteen or twenty millions. It is not only the unhappy refugees, however, who present a problem of nationality and of settlement to the countries which have harbored them.
Foreign concessionaires and heads of industrial concerns are established in the conquered territories; their status must be defined in relation to the conquering countries, allowance being made for rights already acquired.The task is a delicate one, and was handed to the Financial Commission in Paris, which arrived at a solution in June-July, 1913. The Balkan States have succeeded to the rights and charges of the Ottoman Empire with regard to those enjoying concessions and contracts in the ceded territories. No one has contested the principle of this succession, and it is probable that had any difficulty been raised about it the Great Powers would have upheld the material interests of their subjects.
On the question of the nationality of these companies, the Financial Commission on Balkan matters sitting in Paris, unanimously agreed that a non-Ottoman company should, under whatever circumstances, retain its nationality, despite the annexation of the territory in which its field of operations lay. Turkish companies having their headquarters and their entire works in the same annexed territory, should adopt as their right, the nationality of the annexing State.
Companies with headquarters in Turkey, while the whole of their workings lay within a single one of the annexing countries, might elect to adopt the nationality of the annexing country, and in that case to transfer their headquarters thither or state that they intended to retain Ottoman nationality.
Territorial conquest imposes obligations on the conquerors which must aggravate their financial position. Moreover, Servia's new territories must be organized, equipped with administrative machinery and officials, reforms must be introduced, industrial arrangements improved, railways laid, and the army increased. The Turkish debt which weighs on them must be cleared off.
The Financial Commission made an estimate of the share of the Ottoman debt accruing to the Balkan States in return for their annexations.
Three systems of distribution were suggested. Only those figures need be given which show that the share of nominal capital in the loans and advances of the Ottoman government in circulation at the end of the war, transferred to the Balkan States, will amount to between twenty-three and twenty-four million Turkish pounds, or 575 to 600 million francs.
It is not easy to foretell what economic alterations will be effected in the country by the new distribution of territory, which regions will benefit and which suffer by the change. Greece, which has been isolated, as its railways did not form part of the European system, is thinking of changing this state of things, which is harmful to its development.
The breaking up of Macedonia will alter the position of the trade centers, which each government will place in the middle of its own territory. This will certainly be to the detriment of Salonica, whose commercial hinterland is intersected by the new frontiers. In November, 1913, the receipts of the custom house of Ghevgheli on the Servian-Greek frontier amounted to 600,000 dinars. When Servia has organized its new territory, the Ghevgheli custom house will in all probability be an obstacle to trade with Salonica.
http://www.promacedonia.org/en/carnegie/chapter6.html
 
Член од
29 април 2006
Мислења
50
Поени од реакции
8
Grdiot Prtko !

- Se gleda deka ja sledsh temata dosledno, samo da ti kazam deka nie na www.macedonium.org usht ne sme ja dozavrshile, toa se samo del od razrabotenite materijali..

...znachi ke sleduvaat ushte pointeresni neshta (svedochenjata se mnogu interesni - edno po edno no i pismata )

..Pozdrav
 
Член од
7 мај 2005
Мислења
1.231
Поени од реакции
307
Grdiot Prtko !

- Se gleda deka ja sledsh temata dosledno, samo da ti kazam deka nie na www.macedonium.org usht ne sme ja dozavrshile, toa se samo del od razrabotenite materijali..

...znachi ke sleduvaat ushte pointeresni neshta (svedochenjata se mnogu interesni - edno po edno no i pismata )

..Pozdrav
Karan Obedinitelot: голема благодарност за вашата работа на осветлување на настани од македонската историја.


Повеќе, сокривање траги на злостор одошто обид за бугарско придржување кон правото и обичаите на војната и за да не увери целосно во бугарската “невиност” Карнеги-известувачот дава некоја наредба до бугарска единица.
Таа дејствувала во Македонија (кај Пехчево) од октомври 1912 год.

Иако нејасно како се нашла оваа наредба, сепак и од неа јасно се согледуваат некои работи колку и да сака некој да ги покрие со пепел. Особено интересен за нас македонците е нејзиниот почеток кој вели:

“Наредба до 22-ри пешадиски тракиски полк на неговото Царско Величество Чарлс Едвард Сакс Кобург Гота бр. 93, 14 октомври 1912 година, логор Пехчево.

Забележав дека некои војници на полкот, откако ја преминале границата, вршат своеволни акти кои стануваат СЕРИОЗНИ ЗЛОСТОРСТВА во време на војна. Гледам со големо жалење дека старешините на четите ги сметаат овие акти лекоумно како да немаат тежина и дозволуваат да се вршат пред нивни очи. Така, во логорот во Царево Село (з.н, денешно Делчево) видов некои војници како го напуштаат логорот и одат во блиското село кое го напуштиле неговите жители, да ограбуваат, секој за себе, заборавајќи ја својата должност да останат на својот пост. Исто така видов во логорот војници како земаат од некаде непознати добра и добиток за да си зготват јадење поинакво од она на четата... Исто така видов некои војници, дали од немарност или намерно, како уништуваат телеграфски жици, прават штета во куќите оставени празни од луѓето, и дури како одат во бугарски куќи...“



Царево село (Делчево) и околината со српски војници кои доаѓаат после бугарските грабежи


• Иако наредбата започнува со самопризнание за СЕРИОЗНИ ЗЛОСТОРСТВА, наредбодавецот веќе ја разблажува оваа формулација со тоа дека се работи за пљачки, уништувања и напади по куќите.

• Наредбодавецот се фатил самиот во стапица кога присвојно македонските куќи од Делчевско ги нарекува “бугарски“, се поставува логичното прашање: Ако се навистина бугарски, зошто народот избегал од “сопствената и ослободитлска” бугарска војска која тука е стационирана?

• Сходно ова, во Делчевско нема ниту Срби ниту Грци (и како држави се далеку во однос Бугарија која е во најнепосредна близина!) та нели народот треба да е со “својата” војска да се помагаат и храбрат?!

По ова следат долги четири точки кои всушност се укажувања што и како требало да прават војниците при одредени ситуации а сходно меѓународните конвенции и правила на војување (кон неборечкото население, материјалните добра и ресурси, кон воениет заробеници и.т.н). Во последната точка се и дополнителни четири члена од воен кривичен закон кои требало да им се прочитаат на војниците. Наредбата завршува со печат на полкот и потпис од Командантот на полкот, полковник Савов како и потпис од главниот аѓутант, некој капетан Гиев.

Се на се наредбата е некакво “покривање” на Бугарите, дека ете тие се придржуваат до меѓународните правила на војување за разлика од другите војски од кои авторите на Карнеги извештајот никако да најдат или побараат слични документи.

Настарана ова, чудни се и околностите од каде исплива сега оваа наредба од 1912 год., а по “приватни” канали и ако не е за перење на Бугарите пред меѓународната јавност, тогаш најмалку е за бугарската војска зашто таа напротив секаде се однесува се спротивно од барањето на оваа и вакви други евентуални Наредби.


Полковник Михаил Савов потписник на наредбата

http://www.macedonium.org/Macedonium.aspx?jazik=2&kid=7&pid=26&ppid=234&tid=2182
 
Член од
17 март 2005
Мислења
11.493
Поени од реакции
1.584
Постот на gjoko-mkd префрлен тука од друга тема.

Карнеги комисијата сакала да направи ревизија на Берлинскиот и на Букурешкиот договор
Во Карнеги извештајот за Балканските војни, централно место има делот за Македонија и движењето за нејзината независност. Карнеги комисијата имала амбициозни планови, вели за Дojче веле историчарката од Сорбона, Надин Ланге-Акхунд​
Надин Ланге-Акхунд​

Пред 100 години, на 21 јули 1913 членовите на Карнеги Фондацијата од Њујорк одлучиле да испратат своја комисија на Балканот која ќе ја истражи вистината за масакрите од Балканските војни, а причините и последиците од нив, ќе ги образложи во свој извештај кој треба да стаса до меѓународната јавност. Идејата била Комисијата да има меѓународен карактер и во неа да членуваат 10 до 12 претставници од САД, Велика Британија, Франција, Русија, Германија, Австро-Унгарија. Со оглед што Балканот и за Американците претставувал своевидна „лабораторија на историски искуства“, Карнеги Фондацијата од 20 август до 28 септември 1913 година испратила своја експедиција на Балканот.​
Според Надин Ланге-Акхунд, доктор по историја и балканолог во истражувачкиот центар на Универзитетот Сорбона во Париз и на Колумбија Универзитетот, Мисијата го изгубила саканиот меѓународен карактер, зашто поради разни причини многумина од првично планираните членови го откажале патувањето.​
Патот од Виена, преку Белград, Солун, Атина до Софија и назад до Париз, истражувањата на потегот Битола – Охрид и подготвувањето на извештајот - паднале на товар на само четворица членови: Жустин Годар - адвокат и пратеник од Франција, д-р.Хенри Брајлсфорд - новинар од Велика Британија, Павел Милјуков - член на руската Дума и д-р.Семјуел Дутон - професор на Колумбија Универзитетот од САД.​
„Извештајот на 400 страници бил објавен во мај 1914. Имал 7 поглавја , а во четири од нив широко се дискутирало за македонското прашање. Македонија била вистинска тема, а не само фактографски спомнувана. Новинарот Хенри Брајлсфорд во второто поглавје од Извештајот детално го објаснил
македонското национално движење со комплетната генеза, потеклото и развојот на ТМОРО со што сакал да покаже дека не станува збор за пробугарска организација, како што во тоа време се говорело, туку за движење кое се борело за независноста на Македонија. Извештајот, меѓутоа, не дал одговор ниту решение на македонското прашање, но ја осудил војната и масакрите врз цивилното население“, објаснува за Дојче веле Надин Ланге-Акхунд. Таа подвлекува дека Карнеги извештајот бил широко критикуван заради неговите отворени пробугарски позиции што е комплетно вистина, но и зашто Милјуков и Брајлсфорд го одбрале бугарскиот агол.​
Амбициозен проект што бил заборавен
Иако Карнеги извештајот бил адресиран до меѓународната јавност, реакциите на него биле различни, умерени и човек би кажал - млаки. Особено кога е во прашање Македонија.​
„Точно е дека Извештајот немал никакво влијание врз македонското прашање, зашто експедицијата на Балканот се случила паралелно со Букурешкиот договор. Како што е познато, со Букурешкиот мир, Македонија била поделена, распарчана. За несреќа, поради Првата светска војна, извештајот бил целосно заборавен. И посебно бил изолиран зашто се залагал против војувањето и го промовирал мирот“,подвлекува Надин Ланге-Акхунд според која иако Извештајот не бил објавен практично до деведесеттите години од 20 век, широко бил користен од историчарите. Не бил особено експониран, но е исклучително значаен зашто станува збор за документ во кој за првпат во историјата се покренало прашањето за одговорноста во војните. Кој давал наредби, со која цел, кој бил одговорен за масакрите врз цивилното население. Иако извештајот бил прелиминарен, останал во формата во која првично бил составен. А, оние кои го составиле сакале уште да дискутираат за темите кои биле начнати. Поточно, целта била да се осудат војните и да се покаже дека Балканот бил жртва на европските одлуки на големите држави, дека луѓето од Баланот биле игнорирани и вистински не учествувале во донесувањето на одлуките кои се однесувале на нив - почнувајќи од Берлинскиот, па се' до Букурешкиот договор. Замисла била Комисијата да има улога на адвокат и застапник при што се инсистирало на транспарентност во политиката и во одлучувањето.​
Од истражувањата кои ги извршила Надин Ланге-Акхунд, неспорно е дека членовите на Карнеги комисијата во 1914 година, пред објавувањето на Извештајот имале повеќе средби.​
„На нив разговарале за геополитичките визии за Балканот, но и за евентуалната ревизија на Берлинскиот и Букурешкиот договор кои би резултирале со одредени промени во регионот и создавање вид федерација на Балканскиот полуостров. Покрај политичкиот аспект, се разговарало и за практични мерки кои требало да го обезбедат прогресот на регионот и тоа преку испраќање експерти кои би придонесле за подобрување на инфраструктурата. Извештајот во мај 1914 година бил објавен на француски и на англиски јазик“, кажува Надин Ланге-Акхунд. Два месеца подоцна, започнала Првата светска војна и Карнеги извештајот заминал во историјата.​
Рефлексиите од Илинден
Надин Ланге-Акхунд долги години се занимава со Балканот и посебно со македонското прашање. Дали гледа поврзаност меѓу распарчувањето на Македонија во 1913 година и сегашните проблеми кои ги има земјата со соседите: оспорувањето на името од страна на Грција и негирањето на македонскиот јазик од страна на Бугарија?​
„Не, не мислам дека сето ова е тесно поврзано. Тоа би било премногу далеку! Мојот докторат го работев токму за македонското прашање во периодот на 1900 година, од аспект на документите во француските и австриските архиви. Посебно акцентот го имав ставено на Илинденското востание и оригиналното создавање на ТМОРО. Илинден не го сметам за неуспех, зашто резултат на Илинденското востание беше токму Мирцштегската спогодба, а таа според мене е прва меѓународна интервенција од нов вид. Затоа и испраќањето на Карнеги комисијата десет години по Илинден на Балканот, како да го следеше минатото. Тоа се убави паралели од секој аспект. Мирцштегската спогодба место војна го отвори дијалогот на меѓународно помирување. И Карнеги извештајот го осудува војувањето, а како алтернатива го зема новиот тип меѓународна интервенција“, образложува Надин Ланге-Акхунд.​
Колку за потсетување, Мирцштегските реформи кои на Османлиското царство му ги наметнаа големите сили и се однесуваа на Солунскиот, Битолскиот и Косовскиот вилает, делумно биле спроведени од 1904 до 1909 година. Тие биле одговор на Илинденското востание.​
Ако се има предвид дека пред 100 години територијата на Македонија била без пардон поделена, а сега иако веќе 23 години земјата е независна се’ уште има проблеми со соседите, прашуваме: ќе опстане ли Македонија - како Македонија?​
„Се надевам! Најискрено се надевам! Земјата постои, тоа е факт! Што се однесува до спорот со Грција околу името, ќе се најде начин и проблемот ќе се реши. Ако требаше Македонија да исчезне, тоа досега веќе ќе се случеше“, коментира за ДВ Надин Ланге-Акхунд, доктор по историја на париска Сорбона и на американскиот Колумбија Универзитет.​
.​
 
Член од
18 февруари 2012
Мислења
1.273
Поени од реакции
930
заборавивте дека има писмата на грчките војници, во кои се фалат како убивале цивили Бугари и ги гонеа од селата во Беломорието и фотографии каде избегаа оние кои останале живи
 
Член од
8 ноември 2008
Мислења
2.172
Поени од реакции
1.265
Не разбирам, зошто кога вие нас не нарекувате Бугари, вам ви пречи кога ние ве нарекуваме ТАТАРИ?
 
Член од
1 ноември 2010
Мислења
595
Поени од реакции
241
Гледам,скоро никој не спомнал за историскиот момент.

Карнеги комисијата, што мајка барала во едни такви времиња, да работи директно на терен, и за кого, зошто?

Таа е невладина организација? ... и е дотолку чудно нејзиното присуство на Балканот..

Америка имала сосема друга агенда за Балканот од почеток на 20 век.
Главна поента, силна Сервиа, како против тежа на блгариа и гејлада.

Кој е Карнеги (298.3 billion in 2007 dollars)?
Тој е основачот на US STEEL кој го создаде и градот Гари, Индијана.
Во US STEEL работеа а во Гари, Индијана живееја илјадници Македонци и блгари.

Brailsford уште во 1903 г. ја посетил Македонија. (?):sneaky: и тој ако не бил склеротичен(n) (сигурно слушнал, видел за Илинденското востание), не заборавил за она подоцна...

Јас мислам дека разноразните шалабајзери (како Карнеги комисијата) по Балканот имале шпионска улога, за она што следело-првата светска војна. САД економски ја завладеале цела Америка (јужна), редот бил на Европа. Но, европските идеологии (комунизмот) им ги расипале сметките...

Македонија (етничка) е жртва на таа политика....од Карнеги комисијата.

3а што е значајна улогата на Карнеги комисијата?
Најповеќе за некои статистички (од историски аспект), етнографски и фотографски материјали, другото е гола вода...
 
Член од
18 февруари 2012
Мислења
1.273
Поени од реакции
930
Карнеги комисија е меѓународна, повеќето од членовите имаат Нобеловата награда.
Брајлсфорд е нејзин член.Много добро е запознаен со Илинденското востание можеш да прочиташ неговата книга
(Macedonia. Its Races and Their Future) мислам дека е издадена 1904
 

Kajgana Shop

На врв Bottom