Еве една јака случка на еден мој другар:
Еден викенд ние излезени цело друштво (во Прилеп), и се што се прави, кафани кафичи бла бла бла, прилично запијани некаде околу 4, 5 часот наутро си одиме накај дома. И се разделуваме, секој накај дома си оди и другарчево беше прилично запијан. И го мрзело да си оди пеш, а "многу" далеку живее од центар. И гледа едно такси, си се качува назад и му ја кажува адресата на шоферот, башка и цигарче си тера, галје нема.
И после тоа, само ја крева главата нагоре, и гледа пред него двајца седат напред и му се вртат и му викаат: Дечко, ние не одиме на таму, ако сакаш до станица да те префрлиме....
))))))) И овај, ни едно ни две : Не фала, пеш ќе си одам, излегува од колата и гледа во Крајслер се втерал, и ги гледа цајканите внатре се цапаат од смеење..Полукруг назад и да го нема...
))))))))))
Можеби не го доловив моментот вака со пишување, ама нас ко ни кажуваше се отепавме од смеење...