Ако ова е твоја вистина и цел која си ја нашол читајќи зен сказни - уживај до неа и со неа кога ќе ја постигнеш Сето друго ќе биде залудно одење, бидејќи надвор од чистата волја се е заебанции...
Небитно ми е мене како ти се нарекува целта, какви атрибуции има итн итн....
Можам да ти избројам куп симболи како ова твоето the Self (со голема буква) од различни системи кои зборуваат на сличен начин како ти што сподели сега...
Работата е што постојано или барате некој да ви одговори дека тој/таа го постигнал тоа пронаоѓање на себството, на огнот што гори во срцето на секоја ѕвезда, на Хадит - кажано Телемитски (како да ќе поверувате нели веднаш) или пак вие подсвесно се обидувате да глумите луѓе кои се пронашле себе си, кои ги разбрале системите гледајќи ги одозгора и не треба ништо да знаат, немаат потреба од искуство итн итн ...
Каде така?
И постојано имате некоја одбивност за ствари кои не ве интересираат воопшто и не знаете ништо за нив освен површни ствари кои како искршено огледало даваат искривена и нецелноста слика за работата која вие градите негативен став... е тоа е чудно, не она претходно што тебе ти беше чудно.
За да критикувате нешто - мора да го знаете, инаку... ќе ви биде чудно, непознато, ќе се жалите како никој не ви кажува ништо... па како да ви каже кога ете вие сте во Bliss
Ова е за младите луѓе, тие паѓаат на тоа бидејќи многу лесно може да ги убеди човек дека го постигнале максимумот во нивното духовно, интелектуално, психичко или какво и да е ниво
Слоевите на човект не се 4 како што велат кабалистите со нивните делови на душата ниту пак 7 како што зборуваат источњаците
Но
Од кај знаеш ти колку слоја има човекот?
Си ги видел или слушнал?
Околу "the Self".... има системи, што фајде од нив?
Мислиш ли дека можеш да научиш од други за тоа кој си?
Абракадабра кој сум јас ќе прашаш и одеднаш ќе ти "светне" кој си, ќе ти се јави некој ангел/демон и ќе ти каже....не зезај
Немам јас одбивност.....уствари не ми се ни познати работите. Како да имам одбивност кога криете за методите(ај тоа ќе го разберам) и резултатите кои никако не можам да ги разберам. Таа твоја суфи приказна за таа истрајност е тешка глупост.....човек не треба ни чекор да направи во одреден правец ако не знае кај го води. Мирисате на превара од 100 Km....нели ви е јасно?[DOUBLEPOST=1536403775][/DOUBLEPOST]Арно ама кога сме кај приказните да ви каже чичо една приказна за еден човек што го нарекле Буда, кој дошол(барем така он си мислел) до четири вистини во неговиот живот....еве ја првата.
The First Noble Truth
The First Noble Truth deals with dukkha, which means suffering or misery. Here, "du" means emptiness and "kha" means feeling. Dukkha therefore means feeling of emptiness. Average men are only surface-seers.. An Ariya sees things as they truly are.
To an Ariya all life is suffering and he finds no real happiness in this world which otherwise deceives mankind with illusory pleasures. Material happiness is merely the gratification of some desire.
All beings are subject to birth (jati), decay (jara), disease (byadhi), and finally to death (marana). No one is exempt from these four causes of suffering.
In the discourse the Buddha said "Birth is suffering, decay is suffering, disease is suffering, death is suffering".
Unfulfilled wishes are also suffering. As a rule, every body wishes to be associated either with beloved persons or pleasant things. No body wishes to be associated with hated persons or unpleasant things. We always wish to be associated with persons or things we like. However, our cherished desires are not always gratified. At times what we least expect or least desire is thrust on us. Sometimes, such unexpected unpleasant circumstances become so intolerable and painful that weak ignorant people are compelled to commit suicide; as if such an act would solve the problems of life.
Real happiness is found within and it is not defined in terms of wealth, power, honors, or conquests. If such worldly possessions are forcibly or unjustly obtained or are misdirected or even viewed with attachment, they become a source of misery and sorrow for the possessors.
Normally the enjoyment of sensual pleasures is the highest and only happiness for average people. There is no doubt some momentary happiness in the anticipation, gratification, and retrospection of such fleeting material pleasure, but this is illusory and temporary. According to the Buddha, non - attachment (viraga) to material pleasure, or transcending material pleasure is a greater bliss. In brief, this composite body of clinging is itself a great heap of manifold suffering.