Женската фигура од перспектива на филозофите

Член од
16 декември 2021
Мислења
478
Поени од реакции
1.012
За темава. Во секој коментар мој има по едно прашање што не ми го одговараш. :D
Јас мислам дека нивните ставови за жените се логични консеквенци на нивнита фиозофии, и дека тие ставови не се мотивирани од тешко детство, грдотија, сифилис и други такви банални причини. Еве, ќе пробам на примерот на Шопенхауер да објаснам ама ми треба еден мал реферат за тоа.

Основата на Шопенхауеровата филозофија е дека во светот постои еден единствен метафизички принцип, а тоа е волјата. Неговото главно дело се вика "Светот како волја и претстава". Шопенхауер го читал Кант и за него Кант бил најголемиот филозоф до моментот на појавата на Шопенхауер. Скоро целиот прв дел на "Светот како волја и претстава", каде што се зборува за теоријата на познание е практично препишана "Критика на чистиот Ум". Шопенхауер бил воодушевен од Кантовата поделба на светот по себе и светот за нас. Она што Шопенхауер го сметал за свој личен најголем придонес кон филозофијата е неговата идеја дека светот по себе е всушнист волјата. Кант сметал дека ние никогаш нема да знаеме што е светот сам по себе, и тука Шопенхауер не се сложува, и вели дека тој спознал дека светот сам по себе е волјата.
Е сега, волјата е спротивност на разумот. Волјата е слепиот нагон кој тера на задоволување. Волјата е музиката, Шопенахуер сметал дека музиката е врвна уметност затоа што го прикажува движењето на самата волја. Волјата е извор на цело страдање, затоа што на волјата не му е гајле за поединецот, туку за врстата. Светот сам по себе, бивајќи манифестација на волјата, е зло само по себе. Животот на поединецот е само краток блесок на светлост помеѓу две бескрајни темници. Животот на поединецот, дури и на најсреќниот, односно оној кој успеал да го избегне страдањето во неговата најпримарна форма, како физичкото страдање, е секогаш несреќен. Шопенахуер смета дека на човекот буквално му е подвален лош дил со животот. Еве го учењето на Шопенхауер низ неколку кадри и реченици.


Исто како и Расти Кол, (мислам нормално дека е исто кога цел овој диалог е буквално препишан од Шопенхауер) Шопенхауер смета дека свеста на почетокот настанала како слуга на нагонот, односно нејзина единствена цел и била да му помогне на нагонот односно волјата да се реализира себе си. Шопенахуер смета дека кај 100% од жените, и 99% од мажите свеста останува на ова ниво, на слуга на волјата. Кај тој 1% од мажите, кој Шопенхауер ги смета за гениј, свеста се издигнува на ниво на вистинско познание и ја согледува играта на волјата. Тука се веќе зачетоците на мизогонијата на Шопенхауер, тој смета дека сите жени се нагон, чиста волја за размножување и продолжување на врстата, и со тоа продолжување на волјата. Убавината на жената коај тој ја презира од дното на душата, само е замка во која се фаќа мажот, се со иста цел, врстата да опстои, а со тоа и волјата.
Исто како и Расти Кол, Шопенхауер заговара самоубиство на ниво на врстата, односно opting out of a wrong deal. Тој смета дека сите луѓе треба да сфатат дека светот е ужасен, дека душата е религиска измислица, дека се е бесмислено и дека цел сјај на светот е само мамец кој не тера да ја туркаме бесмислата понатаму, и дека најпаметно би било да извршиме колективно самоубиство. Најголема препрека за тоа се жените, кои се самиот живот, односно чиста волја, и од таму целата негова омраза спрема нив.

Можам едно есејче да склопам на темава, ама ја разбра генералната поента.
 
Последно уредено:

Darling

High Value
Член од
5 јуни 2009
Мислења
13.254
Поени од реакции
27.650
Исто како и Расти Кол, Шопенхауер заговара самоубиство на ниво на врстата, односно opting out of a wrong deal. Тој смета дека сите луѓе треба да сфатат дека светот е ужасен, дека душата е религиска измислица, дека се е бесмислено и дека цел сјај на светот е само мамец кој не тера да ја туркаме бесмислата понатаму, и дека најпаметно би било да извршиме колективно самоубиство. Најголема препрека за тоа се жените, кои се самиот живот, односно чиста волја, и од таму целата негова омраза спрема нив.
Fun guy.
 

Лаик

Романтичар
Член од
4 август 2018
Мислења
1.428
Поени од реакции
3.132
Јас мислам дека нивните ставови за жените се логични консеквенци на нивнита фиозофии, и дека тие ставови не се мотивирани од тешко детство, грдотија, сифилис и други такви банални причини. Еве, ќе пробам на примерот на Шопенхауер да објаснам ама ми треба еден мал реферат за тоа.

Основата на Шопенхауеровата филозофија е дека во светот постои еден единствен метафизички принцип, а тоа е волјата. Неговото главно дело се вика "Светот како волја и претстава". Шопенхауер го читал Кант и за него Кант бил најголемиот филозоф до моментот на појавата на Шопенхауер. Скоро целиот прв дел на "Светот како волја и претстава", каде што се зборува за теоријата на познание е практично препишана "Критика на чистиот Ум". Шопенхауер бил воодушевен од Кантовата поделба на светот по себе и светот за нас. Она што Шопенхауер го сметал за свој личен најголем придонес кон филозофијата е неговата идеја дека светот по себе е всушнист волјата. Кант сметал дека ние никогаш нема да знаеме што е светот сам по себе, и тука Шопенхауер не се сложува, и вели дека тој спознал дека светот сам по себе е волјата.
Е сега, волјата е спротивност на разумот. Волјата е слепиот нагон кој тера на задоволување. Волјата е музиката, Шопенахуер сметал дека музиката е врвна уметност затоа што го прикажува движењето на самата волја. Волјата е извор на цело страдање, затоа што на волјата не му е гајле за поединецот, туку за врстата. Светот сам по себе, бивајќи манифестација на волјата, е зло само по себе. Животот на поединецот е само краток блесок на светлост помеѓу две бескрајни темници. Животот на поединецот, дури и на најсреќниот, односно оној кој успеал да го избегне страдањето во неговата најпримарна форма, како физичкото страдање, е секогаш несреќен. Шопенахуер смета дека на човекот буквално му е подвален лош дил со животот. Еве го учењето на Шопенхауер низ неколку кадри и реченици.


Исто како и Расти Кол, (мислам нормално дека е исто кога цел овој диалог е буквално препишан од Шопенхауер) Шопенхауер смета дека свеста на почетокот настанала како слуга на нагонот, односно нејзина единствена цел и била да му помогне на нагонот односно волјата да се реализира себе си. Шопенахуер смета дека кај 100% од жените, и 99% од мажите свеста останува на ова ниво, на слуга на волјата. Кај тој 1% од мажите, кој Шопенхауер ги смета за гениј, свеста се издигнува на ниво на вистинско познание и ја согледува играта на волјата. Тука се веќе зачетоците на мизогонијата на Шопенхауер, тој смета дека сите жени се нагон, чиста волја за размножување и продолжување на врстата, и со тоа продолжување на волјата. Убавината на жената коај тој ја презира од дното на душата, само е замка во која се фаќа мажот, се со иста цел, врстата да опстои, а со тоа и волјата.
Исто како и Расти Кол, Шопенхауер заговара самоубиство на ниво на врстата, односно opting out of a wrong deal. Тој смета дека сите луѓе треба да сфатат дека светот е ужасен, дека душата е религиска измислица, дека се е бесмислено и дека цел сјај на светот е само мамец кој не тера да ја туркаме бесмислата понатаму, и дека најпаметно би било да извршиме колективно самоубиство. Најголема препрека за тоа се жените, кои се самиот живот, односно чиста волја, и од таму целата негова омраза спрема нив.

Можам едно есејче да склопам на темава, ама ја разбра генералната поента.
Везеш брату,секоја чест(y) значи точно е тоа дека Шопенхауер како и Буда и двајцата биле песимисти...
 

Лаик

Романтичар
Член од
4 август 2018
Мислења
1.428
Поени од реакции
3.132
Da de, Shopenhauer bil po budizmot.
Упс се извинувам да не ме сватиш погрешно ќе морам цитат да постирам (на срспки е а тука сме приближно со кирилицата)
"
Шта je учинио Буда својим песимизмом? Учинио je то, да je од једног ратоборног и живахног народа, какви су били Индијци пре њега, постао један немоћан и погружен и успаван народ, који данас није у стању чак ни својим баснословним бројем од 300 милиона да да отпора једној небудистичкој, хришћанској посади од 50 хиљада људи.
Песимизам индијски пренео се у Европу као и индијска куга. Од ова два зла, која je Индија дала Европи, не зна се, које je горе. Куга разорава тело, песимизам разорава душу. Христос je рекао: не бојте се онога, ко тело убија, бојте се онога, ко душу убија. Шопенхауер je пресадио индијски песимизам у Европу. Он je постао на тај начин убица многих душа, нарочито младих. Он je одбацио из учења Будиног само метапсихозу, сеобу душа после смрти, остало je све задржано у главним тачкама.
Ево тог учења. Воља je суштина света и воља je коб света. Сва бића постоје као објективизација једне универзалне воље, и сва бића трпе зато што су воља. Цео живот je „ewiges Werden, endloser Fluss“, вечито постајање, бескрајан ток; цео живот je испуњен једном трком од жеље до задовољства, и од задовољења опет до жеље. Жеља je страдање због немања нечега, задовољење je страдање, јер свако задовољење je разочарање. Треба побећи из вртлога жеља на острво, које се зове сазнање. У сазнању, да je цео свет воља, и да je y вољи бол и страдање, и у негацији те воље, налази се једино могуће спасење за човека. Живот je ништа, смрт je ништа; живот je ништа плус бол, смрт je ништа без бола; смрт je, дакле, боља од живота.

То je европско издање индијског песимистичког јеванђеља. Шопенхауер није имао ни издалека онога успеха у Европи, који je имао Буда у Индији. Он je препричао у непопуларној дијалектичкој прози оно, што су свете књиге индијске изразиле једном високом поезијом. А познато je, да једно учење, које изражено у прози придобије једнога следбеника, изражено у поезији придобиће стотину. Песимизму Шопенхауеровом сметало je, даље, европско хришћанство, које није негирало но само облагорођавало и преображавало вољу људи. "

п.с.Пошто е пишувано пред повеќе од 90 години бројката од 300 милиони не ја зимај здраво за готово...:coffee:
 
Член од
16 декември 2021
Мислења
478
Поени од реакции
1.012
@Aceso , сериозно, на некој кој се потрудил да те научи нешто кое ти не го знаеш, му ставаш иронично хехехенце?
Автоматски споено мислење:

Упс се извинувам да не ме сватиш погрешно ќе морам цитат да постирам (на срспки е а тука сме приближно со кирилицата)
"
Шта je учинио Буда својим песимизмом? Учинио je то, да je од једног ратоборног и живахног народа, какви су били Индијци пре њега, постао један немоћан и погружен и успаван народ, који данас није у стању чак ни својим баснословним бројем од 300 милиона да да отпора једној небудистичкој, хришћанској посади од 50 хиљада људи.
Песимизам индијски пренео се у Европу као и индијска куга. Од ова два зла, која je Индија дала Европи, не зна се, које je горе. Куга разорава тело, песимизам разорава душу. Христос je рекао: не бојте се онога, ко тело убија, бојте се онога, ко душу убија. Шопенхауер je пресадио индијски песимизам у Европу. Он je постао на тај начин убица многих душа, нарочито младих. Он je одбацио из учења Будиног само метапсихозу, сеобу душа после смрти, остало je све задржано у главним тачкама.
Ево тог учења. Воља je суштина света и воља je коб света. Сва бића постоје као објективизација једне универзалне воље, и сва бића трпе зато што су воља. Цео живот je „ewiges Werden, endloser Fluss“, вечито постајање, бескрајан ток; цео живот je испуњен једном трком од жеље до задовољства, и од задовољења опет до жеље. Жеља je страдање због немања нечега, задовољење je страдање, јер свако задовољење je разочарање. Треба побећи из вртлога жеља на острво, које се зове сазнање. У сазнању, да je цео свет воља, и да je y вољи бол и страдање, и у негацији те воље, налази се једино могуће спасење за човека. Живот je ништа, смрт je ништа; живот je ништа плус бол, смрт je ништа без бола; смрт je, дакле, боља од живота.

То je европско издање индијског песимистичког јеванђеља. Шопенхауер није имао ни издалека онога успеха у Европи, који je имао Буда у Индији. Он je препричао у непопуларној дијалектичкој прози оно, што су свете књиге индијске изразиле једном високом поезијом. А познато je, да једно учење, које изражено у прози придобије једнога следбеника, изражено у поезији придобиће стотину. Песимизму Шопенхауеровом сметало je, даље, европско хришћанство, које није негирало но само облагорођавало и преображавало вољу људи. "

п.с.Пошто е пишувано пред повеќе од 90 години бројката од 300 милиони не ја зимај здраво за готово...:coffee:
Veritas ante omnia.

Вистината е поголема од осудите кои ги доживува од етички или аксиолошки позиции. Шопенхауер сметал дека ја открил крајната, ултимативна вистина за светот и животот, и вакви осуди дека ја труел желбата за живот се во најмала рака смешни. Лесно е со бајка да се мотивираш да го истуркаш денот, но како што вели Расти Кол, што значи за животот ако за да го истуркаме денот ни е потребно да веруваме во приказна која се коси со сите физички закони за Универзумот за кои со сигурност знаеме дека се точни?
 
Последно уредено:

Лаик

Романтичар
Член од
4 август 2018
Мислења
1.428
Поени од реакции
3.132
@Aceso , сериозно, на некој кој се потрудил да те научи нешто кое ти не го знаеш, му ставаш иронично хехехенце?
Автоматски споено мислење:



Veritas ante omnia.

Вистината е поголема од осудите кои ги доживува од етички или аксиолошки позиции. Шопенхауер сметал дека ја открил крајната, ултимативна вистина за светот и животот, и вакви осуди дека ја труел желбата за живот се во најмала рака смешни. Лесно е со бајка да се мотивираш да го истуркаш денот, но како што вели Расти Кол, што значи за животот ако за да го истуркаме денот ни е потребно да веруваме во приказна која се коси со сите физички закони за Универзумот за кои со сигурност знаеме дека се точни?
Точно е и ова што си го напишал,се зависи од која позиција ги гледаш и како гледаш на работите...
 
Член од
30 август 2021
Мислења
1.243
Поени од реакции
2.625
Имало секако, ама не е темава за нив
Пази сега каков ти е уводот
Практично, не постои ниту еден филозоф кој ја допрел женската психологија, а да не упатува критики и несериозни ставови на сметка на жените.
Е сега некоја твоја сородничка ти ја прочита темава и ти си и ги отворила очите дека философите се женомрзци, се среќава со мене и у муабет и викам хоби ми е философија и она одма ми лепка - аха ти значи мразиш жени. Да е некој друг на мое место ќе се изнервира и иако не бил женомрзец ќе почне да ги мрази жените кога ќе види каков мајндфак ти како жената си способна да направиш. Но не и јас пишто знам дека тебе уште не ти е јасно и само сакаш да проникнеш подлабоко каде е проблемот, евидентно затоа што си церебрал кајнд оф прсн и у животот не си ја осетила моќта на црвениот кармин, отвореното деколте, миничот и кожената чизма со висока штикла - колку лесно ќе го добиваш тоа што сакаш. Ако не ми веруваш отвори инстаграм и ќе видиш многу напрчени женски гзиња, цицки, потенцирани издувани усти а сето тоа има за цел верувала или не да фати шо подобар кертејкер, човеколики мајмун кој дига тешко и тоа е манипулативно за разлика проститутката која у старт многу многу искрено ти кажува колку сексот ќе те кошта, затоа кокубините биле многу ценети а богами и образовани. Порано жената била многу зависна од мажот, тоа значи дека очи си вадела со други жени да придобие поарен примерок а некои мажи гледајќи го тоа од страна им се гадело, повраќало пошто истите тие викале дека ги сакаат, па изјавиле тоа шо ти бираш да го претставиш ко стереотип за философијата. Но тоа е само една крајност, дисфункција во примитивизам, денес со образование доаѓа и независноста, способноста сама да се грижиш за себе и имаш еволуција, се повеќе се ко тебе церебрал иако инстаграм ме побива. Би рекол дека си многу чувана и не ти е лоша идеата вака од форум полека да дознаваш некои аспекти од светот. Да не ја свртиш водата сега дека ги исплукав жените, и двата пола имаме дисфункции само се различни у манифестација.
Шопенхауер го читал Кант и за него Кант бил најголемиот филозоф до моментот на појавата на Шопенхауер
Не знам дали намерно или не но одлично го долови еготрипот на Шопи у оваа реченица!
 

Darling

High Value
Член од
5 јуни 2009
Мислења
13.254
Поени од реакции
27.650
@Aceso , сериозно, на некој кој се потрудил да те научи нешто кое ти не го знаеш, му ставаш иронично хехехенце?
Автоматски споено мислење:



Veritas ante omnia.

Вистината е поголема од осудите кои ги доживува од етички или аксиолошки позиции. Шопенхауер сметал дека ја открил крајната, ултимативна вистина за светот и животот, и вакви осуди дека ја труел желбата за живот се во најмала рака смешни. Лесно е со бајка да се мотивираш да го истуркаш денот, но како што вели Расти Кол, што значи за животот ако за да го истуркаме денот ни е потребно да веруваме во приказна која се коси со сите физички закони за Универзумот за кои со сигурност знаеме дека се точни?
Vistinata, ili onaa koi misleme nie deka ja znaeme, kako onaa shopenhauer sho mislel deka ja otkril za zenite, e bazirana samo vrz onolku kolku informacii imame.
Dali gi imame site informacii sega? Ne.
Dali vo vremeto na Shopenhauer postoela razviena endokrinologijata, hormonite kaj zenite, kaj mazite, i kako tie deluvaat i kako go formiraat covekot? Ne, zatoa i negovata mizoginija. Site psiholoski promeni na zenata bile objasneti so mrzliva "histerija" deka na zenata i treba da zatrudne za da se vrati vo normala.

Zenite i mazite se sushtinski razlicni. Toa ne go pravi niedeno postoenje povredno. Tehnicki, zenite se povredni od mazite, od bioloski aspekt, megutoa zborot mi e, zenite imaat druga priroda od mazite, samo zatoa sho nekoj ne moze da ja razbere, a ne ocekuvam poveketo mazi da ja razberat, ne ja previ inferiorna. Isto kako i jas i poveketo zeni sho ne mozeme da razbereme kako mazite mozat da ne mislat na nisto.
 
Член од
3 мај 2019
Мислења
17.753
Поени од реакции
9.558
Пази сега каков ти е уводот

Е сега некоја твоја сородничка ти ја прочита темава и ти си и ги отворила очите дека философите се женомрзци, се среќава со мене и у муабет и викам хоби ми е философија и она одма ми лепка - аха ти значи мразиш жени. Да е некој друг на мое место ќе се изнервира и иако не бил женомрзец ќе почне да ги мрази жените кога ќе види каков мајндфак ти како жената си способна да направиш. Но не и јас пишто знам дека тебе уште не ти е јасно и само сакаш да проникнеш подлабоко каде е проблемот, евидентно затоа што си церебрал кајнд оф прсн и у животот не си ја осетила моќта на црвениот кармин, отвореното деколте, миничот и кожената чизма со висока штикла - колку лесно ќе го добиваш тоа што сакаш. Ако не ми веруваш отвори инстаграм и ќе видиш многу напрчени женски гзиња, цицки, потенцирани издувани усти а сето тоа има за цел верувала или не да фати шо подобар кертејкер, човеколики мајмун кој дига тешко и тоа е манипулативно за разлика проститутката која у старт многу многу искрено ти кажува колку сексот ќе те кошта, затоа кокубините биле многу ценети а богами и образовани. Порано жената била многу зависна од мажот, тоа значи дека очи си вадела со други жени да придобие поарен примерок а некои мажи гледајќи го тоа од страна им се гадело, повраќало пошто истите тие викале дека ги сакаат, па изјавиле тоа шо ти бираш да го претставиш ко стереотип за философијата. Но тоа е само една крајност, дисфункција во примитивизам, денес со образование доаѓа и независноста, способноста сама да се грижиш за себе и имаш еволуција, се повеќе се ко тебе церебрал иако инстаграм ме побива. Би рекол дека си многу чувана и не ти е лоша идеата вака од форум полека да дознаваш некои аспекти од светот. Да не ја свртиш водата сега дека ги исплукав жените, и двата пола имаме дисфункции само се различни у манифестација.

Не знам дали намерно или не но одлично го долови еготрипот на Шопи у оваа реченица!
Чиста вистина....то бе мајсторе :backa:
Автоматски споено мислење:

Vistinata, ili onaa koi misleme nie deka ja znaeme, kako onaa shopenhauer sho mislel deka ja otkril za zenite, e bazirana samo vrz onolku kolku informacii imame.
Dali gi imame site informacii sega? Ne.
Dali vo vremeto na Shopenhauer postoela razviena endokrinologijata, hormonite kaj zenite, kaj mazite, i kako tie deluvaat i kako go formiraat covekot? Ne, zatoa i negovata mizoginija. Site psiholoski promeni na zenata bile objasneti so mrzliva "histerija" deka na zenata i treba da zatrudne za da se vrati vo normala.

Zenite i mazite se sushtinski razlicni. Toa ne go pravi niedeno postoenje povredno. Tehnicki, zenite se povredni od mazite, od bioloski aspekt, megutoa zborot mi e, zenite imaat druga priroda od mazite, samo zatoa sho nekoj ne moze da ja razbere, a ne ocekuvam poveketo mazi da ja razberat, ne ja previ inferiorna. Isto kako i jas i poveketo zeni sho ne mozeme da razbereme kako mazite mozat da ne mislat na nisto.
Ти си душо двтотарифен играч.
Од една страна, без да ме познаваш се осудуваш да ме навредуваш, а од друга страна им се умилкуваш на мажите....од трета....ај боље да си молчам, вистината боли.
 

Darling

High Value
Член од
5 јуни 2009
Мислења
13.254
Поени од реакции
27.650
Ти си душо двтотарифен играч.
Од една страна, без да ме познаваш се осудуваш да ме навредуваш, а од друга страна им се умилкуваш на мажите....од трета....ај боље да си молчам, вистината боли.
Teska kritika od nekoj sho go mrzi da izgugla zeni filozofi.
 
Член од
16 декември 2021
Мислења
478
Поени од реакции
1.012
Не знам дали намерно или не но одлично го долови еготрипот на Шопи у оваа реченица!
Его манијак бил Шопенхауер. Кога прв пат добил професура намерно ги ставал своите предавања во исто време со предвањата на Хегел, кој во тоа време бил во филозофијата она што е денес Џордан Питерсон на Јутјуб. Нормално, предавањата на Шопенхауер ги следеле само неколку чудаци. Покасно кога станал славен, почнал да ги собира сите исечоци од весниците кои му оддавале почест.

Рабоатата е, и генијалните луѓе се на одреден начин подложни на слабостите на обичните луѓе. А и тешко е се живее со бремето на неговата филозофија.
Автоматски споено мислење:

Vistinata, ili onaa koi misleme nie deka ja znaeme, kako onaa shopenhauer sho mislel deka ja otkril za zenite, e bazirana samo vrz onolku kolku informacii imame.
Dali gi imame site informacii sega? Ne.
Филозофијата на Шопенхауер нема никаква врска со било какво истражување во областа на биологијата. Неговата основна теза е онаа со кој што почна целата дискусија, дека полот на некој начин го одредува карактерот. Спрема него, женската биологија ги прави жените неспособни да бидат генијални, односно да се издигнат над принудата на волјата. Тие самите всушност се волјата, голиот живот. И денес да живеел, и да се изначитал за жлездите, пак ќе го тврдел истото.
 
Последно уредено:

Darling

High Value
Член од
5 јуни 2009
Мислења
13.254
Поени од реакции
27.650
Филозофијата на Шопенхауер нема никаква врска со било какво истражување во областа на биологијата. Неговата основна теза е онаа со кој што почна целата дискусија, дека полот на некој начин го одредува карактерот. Спрема него, женската биологија ги прави жените неспособни да бидат генијални, односно да се издигнат над принудата на волјата. Тие самите всушност се волјата, голиот живот. И денес да живеел, и да се изначитал за жлездите, пак ќе го тврдел истото.
Ako de, i togas, i sega pak bi bil vo zabluda.
 
Член од
16 декември 2021
Мислења
478
Поени од реакции
1.012
Ako de, i togas, i sega pak bi bil vo zabluda.
Јас само се обидувам да објаснам, don't shoot the messenger. Ништо од ова не се мои ставови за жените, јас мислам дека со жена може да се воспостави врска базирана на почит, но само ако машкото е многу паметно.
 

Kajgana Shop

На врв Bottom