ada
Модератор! ок?
- Член од
- 21 август 2006
- Мислења
- 5.706
- Поени од реакции
- 566
Некако незабележано проаѓа Лисабонскиот договр на ЕУ.
Имено:
Со тоа Грција нема да може да става вето, врз основ позиција на моќ.
Од друга страна, Оли Рен најави дека до 2011, веројатно е само пристапувањето на Хрватска и Исланд (вторава е понезивесна) во ЕУ.
(Хрватските медиуми прогнозираат и подоцнежен датум за влез, односно ја спомнуваат 2014. како најблиска дата).
Кога на тоа ќе ја додадеме и економската криза која ги тресе земјите на ЕУ, и која уште повеќе им го намалува расположението за проширување, затоа што неминовно носи само нови гладни усти кои ќе сакаат дел од европските фондови, се наметнува прашањето :Дали и после решавањето на "спорот" со Грција (кој подразбира промена на име), ние би имале реална шанса наскоро да влеземе во ЕУ?
Дали во овој случај забораваме на интерната политика на ЕУ, која воопшто не зависи од нашата подготвеност за продавање име, и слични ми ти проевропски промени?
Како трет момент, ги имаме Геровски и неговите благонадежни Европјани, СОРОС, Бранко, ЉДФ и сл. кои не брзаат да се зачлениме во ЕУ, односно велат дека тоа е итност, и дека е доволно само да направиме компромис (читај, смениме име, јазик, народ) и веднаш ќе бидеме примени во ЕУ, која едвај не очекува.
Па, да сублимираме:
1. Лисабонскиот договор, кој би го оневозможил ветото на Грција, стапува на сила за неколку години;
2. Поради својата интерна политика и внатрешни превирања во истата, ЕУ не планира скорешно примање на нови членки, освен Хрватска и Исланд, и тоа во периодот до 2014-та, најмалку;
3. Дел од нашата политичко-експертска (самопрогласена) елита вели дека компромис, односно менување на име, мора да се направи веднаш, и дека истото инстантно ќе не направи дел од Европа.
И, сега доаѓа нишката која ги спојува трите точки:
Во ситуација кога за неколку години ќе постои можност да и се одземе шансата на Грција за вето, и кога, истовремено, многу малку е веројатен нашиот влез во ЕУ(без разлика дали сме смениле име или не), односно би влегле дури откако Лисабонскиот договор ќе стапи на сила...зошто Бранко, ЉДФ и нивните другарчиња, како Геровски и сл., не брзаат сега да смениме име?
Каде итаат кога вака или онака ЕУ интеграција не е можна наскоро?
Зошто го премолчуваат тој факт и ствараат вештачка хистерија и паника дека се наоѓаме пред свршен чин во однос на ЕУ?
Конечно, дали мене ми изгледа, или се повеќе на виделина излегуваат нивните про-грчки ставови?
Имено:
Значи, со овој договор, ветото се заменува со двојно мнозинско гласање.The 'Treaty of Lisbon'
Issues:
Key institutional innovations:
- A double majority rule for Council decisions (55% of member states and 65% of the EU's population need to support a proposed EU legislation to pass by qualified majority). However, due to fierce Polish opposition, the new voting system will only apply from 2014, with an extra transition period until 2017 when additional provisions making it easier to block a decision will apply (the Ioannina clause);
- Poland also managed to include the so-called Ioannina clause in a Protocol. This allows for a minority of member states to delay key decisions taken by qualified majority in the Council "within a reasonable time", even if they do not dispose of a blocking minority. However, the clause is not included in the actual Treaty text, which means that member states can alter this provision without having to go through the cumbersome procedure of Treaty change;
- a permanent Council President to chair EU Summits for a two-and-a-half years renewable term instead of a six-month rotation;
- the post of a 'double-hatted' , High Representative of the EU for Foreign Affairs and Security Policy replacing the current EU High Representative for Foreign Affairs Javier Solana and the external relations commissioner. Due to reservations on the British side, the label EU Foreign Minister was dropped;
- reducing the number of Commissioners from 27 to 15 by 2014;
- reducing the number of MEPs to a maximum of 750 (with a minimum of 6 and a maximum of 96 per country), but Italy managed to squeeze in an extra MEP, putting it back on equal footing with the UK (73 seats each and 74 for France). The new "750 plus one" formula assumes that the Parliament President will not exercise his right to vote;
- strengthening national parliaments by giving them the right to raise objections against draft EU legislation (so-called orange card) as a reinforced control mechanism for the principle of subsidiarity;
- a single legal personality for the EU, and;
- an exit clause was introduced making it possible for members to leave the EU.
- http://www.euractiv.com/en/future-eu...article-16341
Со тоа Грција нема да може да става вето, врз основ позиција на моќ.
Од друга страна, Оли Рен најави дека до 2011, веројатно е само пристапувањето на Хрватска и Исланд (вторава е понезивесна) во ЕУ.
(Хрватските медиуми прогнозираат и подоцнежен датум за влез, односно ја спомнуваат 2014. како најблиска дата).
Кога на тоа ќе ја додадеме и економската криза која ги тресе земјите на ЕУ, и која уште повеќе им го намалува расположението за проширување, затоа што неминовно носи само нови гладни усти кои ќе сакаат дел од европските фондови, се наметнува прашањето :Дали и после решавањето на "спорот" со Грција (кој подразбира промена на име), ние би имале реална шанса наскоро да влеземе во ЕУ?
Дали во овој случај забораваме на интерната политика на ЕУ, која воопшто не зависи од нашата подготвеност за продавање име, и слични ми ти проевропски промени?
Како трет момент, ги имаме Геровски и неговите благонадежни Европјани, СОРОС, Бранко, ЉДФ и сл. кои не брзаат да се зачлениме во ЕУ, односно велат дека тоа е итност, и дека е доволно само да направиме компромис (читај, смениме име, јазик, народ) и веднаш ќе бидеме примени во ЕУ, која едвај не очекува.
Па, да сублимираме:
1. Лисабонскиот договор, кој би го оневозможил ветото на Грција, стапува на сила за неколку години;
2. Поради својата интерна политика и внатрешни превирања во истата, ЕУ не планира скорешно примање на нови членки, освен Хрватска и Исланд, и тоа во периодот до 2014-та, најмалку;
3. Дел од нашата политичко-експертска (самопрогласена) елита вели дека компромис, односно менување на име, мора да се направи веднаш, и дека истото инстантно ќе не направи дел од Европа.
И, сега доаѓа нишката која ги спојува трите точки:
Во ситуација кога за неколку години ќе постои можност да и се одземе шансата на Грција за вето, и кога, истовремено, многу малку е веројатен нашиот влез во ЕУ(без разлика дали сме смениле име или не), односно би влегле дури откако Лисабонскиот договор ќе стапи на сила...зошто Бранко, ЉДФ и нивните другарчиња, како Геровски и сл., не брзаат сега да смениме име?
Каде итаат кога вака или онака ЕУ интеграција не е можна наскоро?
Зошто го премолчуваат тој факт и ствараат вештачка хистерија и паника дека се наоѓаме пред свршен чин во однос на ЕУ?
Конечно, дали мене ми изгледа, или се повеќе на виделина излегуваат нивните про-грчки ставови?