Принцезичка
courage is contagious
- Член од
- 12 декември 2008
- Мислења
- 1.556
- Поени од реакции
- 348
Мкг- меѓународна кризна група
На македонски
http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=C1EF1AB64B1E874E95F00E2488656151
Извадоци ( ако ве мрзи да читате)
http://www.crisisgroup.org/en/regions/europe/balkans/macedonia/212-macedonia-ten-years-after-the-conflict.aspx
Извадоци :
Ако не канта
На македонски
Десет години по потпишувањето на Охридскиот рамковен договор, Меѓународната кризна група (МКГ), која за време на конфликтот во 2001 година имаше значајна улога во Македонија, во својот извештај објавен завчера ја претстави државава со мрачни слики како ретко кога сите овие години. Меѓународната кризна група го обвини премиерот Никола Груевски дека со своите политики ја става Македонија во заложништво и со тие политики ја турка во распад.
Во делот на заклучоците јасно и драматично се наведува дека судбината на државата зависи од тоа какви одлуки ќе бидат преземени, односно дали Владата ќе се рефокусира и ќе се реориентира кон вистинскиот курс со кој ќе ја придвижи земјава кон Европа или ќе ја води во процеси што ќе доведат до нејзино внатрешно распаѓање. Во извештајот се препорачува Македонија поскоро да го реши спорот со Атина, со тоа што ќе прифати име со географска одредница, а Грција да ги признае македонскиот идентитет и јазикот.
Експертската јавност оценува дека досега Македонија не добила толку негативен, толку предупредувачки и толку драматичен извештај уште од кризата во 2001 година. Според професорот Стево Пендаровски, извештајот е полн со критики за состојбите во сферата на судството, администрацијата, меѓуетничките односи, медиумите, граѓанското општество, а напредокот на земјава кон евроатлантските интеграции е во ќор-сокак.
„Во овој сеопфатен пресек на состојбите МКГ има прилично остри формулации за политиките што ги води оваа влада. Таа практично вели дека Македонија е киднапирана и практично целосната контрола на сите институции на државата е под премиерот и неговата партија. Никогаш не сме го имале тоа во извештаите, па дури ниту кога пред десет години Македонија беше во конфликт“, посочува Пендаровски.
Токму ова е јасно наведено во почетокот на извештајот во кој буквално стои: „И додека останатите земји од регионот во евентуалното зачленување во ЕУ гледаат зацврстување на стабилноста, Македонија станува кревка. Премиерот Никола Груевски, кој штотуку ја формира новата влада, треба да работи блиску со својот албански коалиционен партнер и опозициските партии за да ги надминат и имплементираат мерките потребни за поголема демократија, меѓуетничкото помирување и изнаоѓање решение за спорот со Грција“.
Околу тоа како гледаат на спроведувањето на реформите во земјава се наведува изјава на еден странски дипломат, кој вели: „Тие се преправаат дека прават реформи, а ние се преправаме дека им веруваме“.
Меѓународната кризна група и' препорачува на новата Влада да работи на унапредување на политичкиот дијалог преку постојана комуникација со сите лидери кои ќе имаат активна улога во решавање на клучните прашања за државата. Владата, исто така, треба да го зајакне владеењето на правото и да гарантира дека судството ќе биде ослободено од политички влијанија. Веднаш да престанат притисоците во медиумите, јавните институции и цивилниот сектор. Новата Влада треба да инвестира во зајакнување на капацитетот на немнозинското население и да им гарантира на сите етнички претставници еднаква застапеност во јавните институции, додека ангажирање врз основа на политичка припадност треба да престане.
За решавање на клучното прашање, решавање на спорот со Грција, МКГ препорачува Македонија да прифати име со географска одредница, а Грција да го прифати македонскиот идентитет и јазик. „Скопје да го прифати предлогот на медијаторот на Обединетите нации името ’Република Северна Македонија’ или слична формула со географска одредница, а Атина да го признае македонскиот национален идентитет и јазик“.
Со решенијата што ги предлага МКГ околу прашањето за името не се согласува професорот Денко Малески. „Тие сугерирале решение, но како да не се доволно информирани за фазата во која се наоѓа македонско-грчкиот спор и ми се чини дека и грчката страна апсолутно не би се согласила со таквиот став. За нив е провокација целава оваа античка идеја што се турка, која, во основа, е имитација на грчкиот национализам. Како политика решивме да им парираме со нивно оружје, а мислам дека е тоа погрешно, бидејќи на крајот сето ова нема да биде во наш прилог“, вели Малески. Тој, исто така, е загрижен за, како што вели, хазардерското одење по сечило, бидејќи да се биде надвор од НАТО и од ЕУ е страшно ризично.
„Доаѓаат големи економски и политички кризи и никој не може да ви гарантира ништо ако сме надвор од евроатлантските интеграции. Треба да ни биде пример Грција, која води неодговорна политика и ја банкротира државата, но напомош му доаѓа сојузот. Ако нам ни се случи хаварија, кој ќе ни дојде“, прашува Малески.
Во острите критики на МКГ се укажува на состојбите во сферата на судството, администрацијата, меѓуетничките односи и особено во слободата на медиумите, како и последиците што ги предизвикува проектот „Скопје 2014“. Во една од забелешките се наведува дека Споменикот на Александар Македонски чини 10 милиони, колку што е буџетот на Министерството за образованието а, како што се забележува, училиштата се во лоша состојба.
„Во извештајот јасно се посочува дека тој проект не е само обична урбанистичка проекција за главниот град, туку тој проект е многу повеќе од тоа. Тој се оценува како поширок националистички проект, кој е финансиран од државниот буџет и во кој не се пронаоѓаат ниту етничките Албанци ниту еден дел Македонци. Сакам да посочам дека во делот со заклучоците во последните два-три става има многу темна оцена што ќе се случува понатаму. Таму не се вели дека треба да се работи на проектот ’Скопје 2014’, туку на ’Македонија 2014’ со што јасно се алудира дека вака како што се водат политики на етноцентрички национализам само ја турка земјава подалеку од ЕУ. Дури има една многу опасна формулација со која се наведува дека ако не се сврти сегашниот курс земјава ќе се доведе до степен самата да се распадне“, вели Стево Пендаровски.
Според него, тоа нема да биде реприза на оружениот конфликт од 2001 година, туку дека ќе се доведе во ситуација како што е сега Авганистан. Тој вели дека во услови кога во сите сфери и според сите параметри се движиме надолу, се доведува во голема опасност стабилноста на земјава.
Во делот на заклучоците јасно и драматично се наведува дека судбината на државата зависи од тоа какви одлуки ќе бидат преземени, односно дали Владата ќе се рефокусира и ќе се реориентира кон вистинскиот курс со кој ќе ја придвижи земјава кон Европа или ќе ја води во процеси што ќе доведат до нејзино внатрешно распаѓање. Во извештајот се препорачува Македонија поскоро да го реши спорот со Атина, со тоа што ќе прифати име со географска одредница, а Грција да ги признае македонскиот идентитет и јазикот.
Експертската јавност оценува дека досега Македонија не добила толку негативен, толку предупредувачки и толку драматичен извештај уште од кризата во 2001 година. Според професорот Стево Пендаровски, извештајот е полн со критики за состојбите во сферата на судството, администрацијата, меѓуетничките односи, медиумите, граѓанското општество, а напредокот на земјава кон евроатлантските интеграции е во ќор-сокак.
„Во овој сеопфатен пресек на состојбите МКГ има прилично остри формулации за политиките што ги води оваа влада. Таа практично вели дека Македонија е киднапирана и практично целосната контрола на сите институции на државата е под премиерот и неговата партија. Никогаш не сме го имале тоа во извештаите, па дури ниту кога пред десет години Македонија беше во конфликт“, посочува Пендаровски.
Токму ова е јасно наведено во почетокот на извештајот во кој буквално стои: „И додека останатите земји од регионот во евентуалното зачленување во ЕУ гледаат зацврстување на стабилноста, Македонија станува кревка. Премиерот Никола Груевски, кој штотуку ја формира новата влада, треба да работи блиску со својот албански коалиционен партнер и опозициските партии за да ги надминат и имплементираат мерките потребни за поголема демократија, меѓуетничкото помирување и изнаоѓање решение за спорот со Грција“.
Околу тоа како гледаат на спроведувањето на реформите во земјава се наведува изјава на еден странски дипломат, кој вели: „Тие се преправаат дека прават реформи, а ние се преправаме дека им веруваме“.
Меѓународната кризна група и' препорачува на новата Влада да работи на унапредување на политичкиот дијалог преку постојана комуникација со сите лидери кои ќе имаат активна улога во решавање на клучните прашања за државата. Владата, исто така, треба да го зајакне владеењето на правото и да гарантира дека судството ќе биде ослободено од политички влијанија. Веднаш да престанат притисоците во медиумите, јавните институции и цивилниот сектор. Новата Влада треба да инвестира во зајакнување на капацитетот на немнозинското население и да им гарантира на сите етнички претставници еднаква застапеност во јавните институции, додека ангажирање врз основа на политичка припадност треба да престане.
За решавање на клучното прашање, решавање на спорот со Грција, МКГ препорачува Македонија да прифати име со географска одредница, а Грција да го прифати македонскиот идентитет и јазик. „Скопје да го прифати предлогот на медијаторот на Обединетите нации името ’Република Северна Македонија’ или слична формула со географска одредница, а Атина да го признае македонскиот национален идентитет и јазик“.
Со решенијата што ги предлага МКГ околу прашањето за името не се согласува професорот Денко Малески. „Тие сугерирале решение, но како да не се доволно информирани за фазата во која се наоѓа македонско-грчкиот спор и ми се чини дека и грчката страна апсолутно не би се согласила со таквиот став. За нив е провокација целава оваа античка идеја што се турка, која, во основа, е имитација на грчкиот национализам. Како политика решивме да им парираме со нивно оружје, а мислам дека е тоа погрешно, бидејќи на крајот сето ова нема да биде во наш прилог“, вели Малески. Тој, исто така, е загрижен за, како што вели, хазардерското одење по сечило, бидејќи да се биде надвор од НАТО и од ЕУ е страшно ризично.
„Доаѓаат големи економски и политички кризи и никој не може да ви гарантира ништо ако сме надвор од евроатлантските интеграции. Треба да ни биде пример Грција, која води неодговорна политика и ја банкротира државата, но напомош му доаѓа сојузот. Ако нам ни се случи хаварија, кој ќе ни дојде“, прашува Малески.
Во острите критики на МКГ се укажува на состојбите во сферата на судството, администрацијата, меѓуетничките односи и особено во слободата на медиумите, како и последиците што ги предизвикува проектот „Скопје 2014“. Во една од забелешките се наведува дека Споменикот на Александар Македонски чини 10 милиони, колку што е буџетот на Министерството за образованието а, како што се забележува, училиштата се во лоша состојба.
„Во извештајот јасно се посочува дека тој проект не е само обична урбанистичка проекција за главниот град, туку тој проект е многу повеќе од тоа. Тој се оценува како поширок националистички проект, кој е финансиран од државниот буџет и во кој не се пронаоѓаат ниту етничките Албанци ниту еден дел Македонци. Сакам да посочам дека во делот со заклучоците во последните два-три става има многу темна оцена што ќе се случува понатаму. Таму не се вели дека треба да се работи на проектот ’Скопје 2014’, туку на ’Македонија 2014’ со што јасно се алудира дека вака како што се водат политики на етноцентрички национализам само ја турка земјава подалеку од ЕУ. Дури има една многу опасна формулација со која се наведува дека ако не се сврти сегашниот курс земјава ќе се доведе до степен самата да се распадне“, вели Стево Пендаровски.
Според него, тоа нема да биде реприза на оружениот конфликт од 2001 година, туку дека ќе се доведе во ситуација како што е сега Авганистан. Тој вели дека во услови кога во сите сфери и според сите параметри се движиме надолу, се доведува во голема опасност стабилноста на земјава.
Извадоци ( ако ве мрзи да читате)
На англиски извештајот е овде ...Експертската јавност оценува дека досега Македонија не добила толку негативен, толку предупредувачки и толку драматичен извештај уште од кризата во 2001 година. Според професорот Стево Пендаровски, извештајот е полн со критики за состојбите во сферата на судството, администрацијата, меѓуетничките односи, медиумите, граѓанското општество, а напредокот на земјава кон евроатлантските интеграции е во ќор-сокак.
„Во овој сеопфатен пресек на состојбите МКГ има прилично остри формулации за политиките што ги води оваа влада. Таа практично вели дека Македонија е киднапирана и практично целосната контрола на сите институции на државата е под премиерот и неговата партија. Никогаш не сме го имале тоа во извештаите, па дури ниту кога пред десет години Македонија беше во конфликт“, посочува Пендаровски.
http://www.crisisgroup.org/en/regions/europe/balkans/macedonia/212-macedonia-ten-years-after-the-conflict.aspx
Извадоци :
Ја ставам овде темава бидејќи има 3 модератори ( неутрални )RECOMMENDATIONS
To Strengthen Democracy and the Rule of Law
1. The new government and opposition should improve dialogue in parliament. Party leaders should meet regularly to discuss major domestic and international issues. Cooperation at the committee level should be strengthened. Boycotts should be avoided.
2. The government should bolster implementation of laws to ensure the judiciary is free of political influence. It should stop exerting pressure on the media, public institutions and civil society. A parliamentary oversight committee on the media should be established.
3. The new government should invest in capacity building for members of non-majority communities and ensure that all ethnic communities are represented in public institutions equitably. Hiring based on political party affiliation should stop.
4. The EU, U.S., and other international partners should prioritise support for strengthening independent institutions and encourage media and civil society to monitor those institutions’ work.
5. The government should make EU reforms a priority, and the EU should work with Macedonia and start screening its legislation to quicken harmonisation with the EU body of law (acquis communitaire).
To Further Improve Inter-ethnic Relations
6. All political parties should celebrate the ten-year anniversary of the Ohrid Framework Agreement, acknowledging that many of its provisions have been implemented, but continuous dialogue and additional financial resources are needed to implement the law on languages and to achieve the decentralisation, equal treatment and equitable representation necessary to ensure that Macedonia is a multi-ethnic civic state where no group feels discriminated against.
7. Through more consensual work on curriculum and textbook development and joint activities in schools, ethnic Macedonian and Albanian elites should develop and implement the integrated education project intended to unite the country’s youth, and donors should give them support. Only new history books that have been developed consistent with this strategy should be printed and distributed.
8. The language law must be fully implemented, with use of Albanian further extended to state institutions; Skopje should be made a bilingual capital.
9. The parliamentary committee on inter-ethnic relations and the municipal-level inter-ethnic committees should meet more regularly, monitor inter-ethnic issues and contribute to policy-making more effectively.
To Resolve the Name Dispute and Advance Macedonia’s Euro-Atlantic Integration
10. Skopje should accept the UN mediator’s proposal for using “Republic of North Macedonia” or a similar formula with a geographic qualifier as the name of the country for all international purposes; promptly after it does so, NATO should admit Macedonia, and the EU should begin membership negotiations.
11. Athens should acknowledge the national identity and language of its northern neighbour as “Macedonian”; Skopje should reverse its decision to rename its airport after Alexander the Great and desist from similar moves certain to provoke Athens, especially within the context of its Skopje 2014 project.
Ако не канта