Во врска со љубовта: Сакам да ти кажам дека...

Natan 3.0

Bitch Божји
Член од
17 февруари 2019
Мислења
1.598
Поени од реакции
5.064
Да возвратеше само со фракција од она што го инвестирав како емоции кон тебе се' ќе беше поинаку. Сега way past my prime ми останува само да се прашувам што-ќе-беше-ако-беше и да ламентирам над сите прилики кои ги одбив, чекајќи те тебе да сe појавиш од зад секој агол. Тибам концептот за сродни души и денот кога ти ми се испречи на патот.
 
Член од
27 јануари 2018
Мислења
375
Поени од реакции
1.231
Те видов на слика.:place:
Истиот си оној убав од порано, штета што не си веќе мој а јас сум уште твоја.
Не знам зошто го имаш тој тажен поглед на сликата кога нели, среќен си. Зошто го имаш тој немир во душата кога нели живееш исполнет живот?
Ќе те заборавам и јас, како и ти мене.
Ти ветувам.
Не знам кога, не знам како но ќе успеам.
Единствено сакам е да бидеш добро.
Тогаш и јас ќе бидам.
Пробав да те мразам ама не успеав, можеби ми е судено секогаш да те имам во срце.
 
Член од
12 декември 2007
Мислења
4.723
Поени од реакции
9.759
Кога бев средно често ни даваа од оние генерични теми за есеј, една реченица како наслов и 45 минути да пронајдеш дел од себе што ќе биде допрен од тој склоп на зборови за да напишеш нешто. Ова најчесто ми успеваше - теми за храброст и идеали, теми за настани, личности, локации. Од сите тие есеи само еден ми остана во сеќавање, веројатно најлошиот што го имам напишано.

'Tis better to have loved and lost
Than never to have loved at all.


Едноставна мисла, клише, од поезијата на некојси викторијански поет Alfred Tennyson. Веројатно бев премлад за да го доживеам првиот дел, она to love, па затоа не допре темава до мене, не побуди никакви чувства. Во наредните 10ина година доаѓаа и си заминуваа врските, со нив и партнерките. Се сложував со цитатот, на крај секогаш остануваа добрите сеќавања. Никогаш не ми требаше повеќе од ден-два да се вратам во нормала и да си продолжам со животот, да најдам нова, rinse and repeat.

Ми требаа 27 години да сфатам дека сеуште го немав вистински доживеано делот to have loved, се додека навистина не го доживеав. Наредните денови, месеци, години овој цитат ми беше поточен од било кога. Никогаш не сум бил посреќен, поемотивен, поинвестиран во нешто. Те удира гром од првиот момент кога ќе ја видиш, доживуваш ренесанса како Нео кога се буди во вистинскиот свет во Матрикс, од никаде почнуваш да ги разбираш сите оние милиони песни, книги, слики напишани, испеани, нацртани во име на љубовта. Се што порано ти било cringe сега те погодува директно во срце, те лазат морници. Конечно сфаќаш what the whole noise is about.

2 години подоцна дојде и делот and lost. Време е да го евалуираме цитатот во целост. Дали навистина е подобро да љубиш и загубиш, отколку никогаш да не љубиш?Отворам Википедија, сакам да знам повеќе за другарот Алфред. Барам нешто што ќе ми даде навестување зошто Алфред го напишал ова, зошто мислел вака. Залудно, никогаш нема да му ја разберам причината и оправдувањето за она што го напишал, макар била најлогична на свет.

Конечно, после толку време можам само да кажам - мислава е оптимистичко срање, надвор од реалноста на човековата душа, чувства, страдања. Алфред би го мавал од земја да беше уште жив. Него, и секој што во иднина ќе ми го спомне цитатов.
 

Natan 3.0

Bitch Божји
Член од
17 февруари 2019
Мислења
1.598
Поени од реакции
5.064
А пропо претходниов пост кој ме стави и мене во дума... Би преферирала никогаш да не го искусив делот со заљубувањето, да имам шанса би се подвргнала на бришење на спомените кои ги имав со тој човек, нешто налик Eternal sunshine... Она кога ја запознаваш личноста која е најблиското нешто до концептот за твоја сродна душа (а во такви патетики не верував), за потоа по сплет на околностите да се разделите, и како да чувствуваш дека некоја виша сила те набљудува од некаде горе и те кеца во ребра со зборовите „нагледај му се, тој беше најдоброто нешто во твојот живот, нагледај му се затоа што никогаш нема да го имаш!“ Останува да постои само во твоите спомени и да те измачува, да те тера на компарации со сите останати партнери (иако знам дека тоа е крајно неблагодарно), единствена утеха ти е што живее негде богу иза леџа и не мораш да го гледаш и слушаш за него. Зашто ми ампутираше дел од душата, затоа што самата си опструирав врски со поубави, попаметни, поставувајќи го него на пиедестал - би сакала никогаш да не го запознаев. А до Тенисон едно лаконско - fuck you!
 
Член од
20 април 2014
Мислења
5.239
Поени од реакции
5.820
Не е битно кој го кажал тоа, некој си Алфред или Панчо. Поентата е ногу едноставна. Без тоа чуство на сакање, спојување на срца животот е едноставно безвреден, нула 0. Живот како зомби. Бидејки ништо друго не те дига толку, не те става у друга димензија.
 

Partizanen banditen

Психијатриски случај
Член од
24 август 2016
Мислења
5.453
Поени од реакции
15.990
Не знам што ми се случи, но едноставно брзо се вљубив во тебе. Ке се прашаш зошто? Затоа што ги имаше повеќето главни карактеристики кои ги сакам кај една девојка од моите сништа. За жал ти си заробена во лошото минато и тоа не ти дава мир, иако сакам да ти помогнам се да заборавиш и да се посветиш на иднината. И за крај моите чувства се искрени и чесни, но на тебе е да ги препознаеш и што ке правиш понатаму...
 
Член од
15 април 2019
Мислења
1.076
Поени од реакции
1.516
безнадеѕно заљубена во тебе. :place:
 
Член од
24 декември 2013
Мислења
470
Поени од реакции
659
Znaes vremeto e samo edna brojka koja ni crta brchki na liceto I ni go izmoruva teloto. Vremeto mi ja izbrisa nasmevkata, veke ne se smeam so tebe. Nekogas sakav I se nadevav, gorev za tebe, plachev za tebe, nespiev so noki, se trudev do perfekcija, pogledot ne go simnuvav od tebe I chekav , te chekav so noki da me gushnesh. Se topev od edno ebano gushkanje. Vremeto pomina, vremeto ti pomina. Se nauchiv na samotija, lesno- teshko chovek na se se nauchuva samo da prezivee.
Velat silna sum, no posilna sum od kolku sto mislat. Kamen sum. A kamenot e najtezok na sebe si.
Velis ne si videl pouporen chovek vo zivotot. Upornosta e mojot problem. Uporno pepel mi e dushava I stojam do tebe kako shtit, se grizam za tebe, a site molekuli mi se raskinuvaat vo sebe.
Zasluzuvam ljubov, beskrajna koga maz ljubi zena. A ni maz ni zena ne gledam. Kamen sum, zakotven , zaboraven, neotkornat.
Ne ti se nadevam, ne ti pripagjam poveke iako prezimeto ti go nosam, ne te molam za vnimanie, ponekogas zaboravam I muabet da ti napravam.Te slusam, ne te doslusuvam, tvoite zborovi ne me dopiraat, poznavas samo senka sum na toa sto bev. Dali e bitno toa sega koga ochite presuseni ezera se?
 
Член од
20 април 2014
Мислења
5.239
Поени од реакции
5.820
Како и да е, колку и да го воздигнува човек љубовта на крај таа е само илузија. И си останува слепа.
 
Член од
27 јануари 2018
Мислења
375
Поени од реакции
1.231
Последен пат пишувам овде за тебе.
Доста време бев очајна и патетична плачка по тебе.
Ќе те сакам и во иднина но нема да те спомнувам, ниту сонувам, ниту да го држам телефонот надевајќи се дека ќе ми се јавиш.
Знаеш што? Ми фали и дружењето со твоите другари, одењето во кино и јадење тост кај Бомбата, ми фали и твојата фамилија, толку скромна а прекрасна фамилија. Ми фали и прегратката на сестра ти и зезањето со зет ти, ми фали се, но што е тоа е, ти го избра тој пат и се надевам дека си среќен со неа.
Ми фали и играњето mame 32 кај тебе на лаптоп и секогаш губев од тебе на пазл бабл.

И како за крај, еве ти ја музиката што ти ја пратив прва, ко за прв пат..


Ја сакавме и двајцата.

Аривидерчи амиго, доста беше.
 

Kajgana Shop

На врв Bottom