Ваша поезија!

Joshua_Tree

Samo na minuvanje...
Член од
21 март 2010
Мислења
1.291
Поени од реакции
4.640
U taktu svemira


Crtam te u mislima
kako po tamnom nebu hodaš
Sakupljaš moje noći
dlanovima pokrivaš moje budne oči

Komponujem te uzdasima
pesmom koja se nikada pevala nije
Muzika tiha,muzika za nas
ljubavna igra koja se nikada igrala nije

Osećam te ovde i sada
prsti...prsti posvuda
Dišem obojene molekule spajanja
oni su najbolji dokaz današnjeg umiranja

Sutra je novi dan,voljena
jutra su rezervirana za pogrebe
Rodiću te opet tako...noćima
kad nam srca igraju u taktu svemira
 

Joshua_Tree

Samo na minuvanje...
Член од
21 март 2010
Мислења
1.291
Поени од реакции
4.640
Убава како жена

Зошто по име ме довикуваш
нема си кога туѓи допири впиваш
Голтни ме и мене во една голтка
остави ме туѓи играчки да сонувам

Убава песна за една убавина
како букви за срцето,како тело за душата
Водење љубов на огнена постела
чиниш,космосот ни ги голта телата

Небо и допири,оган и облаци
спој од лузни и воздишки
Екстатичниот карусел од немости
нема век на траење,не познава едноличности

Сакав машкост да бидам
на екс да ја испијам
Сакаше да бидам тој
никогаш незаборавен емотивен спој...
 

Хептаграм XI

Ἱερὸς Γάμος
Член од
13 февруари 2010
Мислења
11.627
Поени од реакции
11.668
Храмот на Будалата (2012 e.v.)

Искасапете го Оној кој е различен од Вас.

Измавајте го илјада стапови од леска
И поклонете му Бескраен Пат за одење,
надевајќи се дека ќе исчезне
по кој знае кој пат под ова Човечко Небо.
Тоа Проклето ограничувачко небо кое не го разбира,
или не сака да го разбере.

Дајте му зелена облека
за да го препознаат кој е и што е во Светот,
бидејќи вистински Тој е Никој и Ништо.
Од Исток до Запад, од Север кон Југ
Едно е неговото име,
Една е Неговата Пермутација.
Еден е неговиот Број.

Ништо е Бесконечиот Круг на Животот кој тој го живее,
Ништо е Смртта и Животот
На кој Тој страсно во Тишина, им се подсмева.

Но, која Будала сеуште го слуша ветерот
и неговите тајни шепотења во мрачните ноќи на Душата?
Кој сеуште ја Обожава Мистеријата на Петар Пан?

Дојдете кај мене, рече, е будалесто.
Дојдете во Својот Храм на Тишина и обожавајте.

Обожавајте го бесцелното одење, само заради одењето.
Обожавајте ги искуствата кои се неразумни и чудни.
Вие, кои сте Будали, одете, ако сакате да стигнете.

Победете го Разумот со Разум, Тишина со тишина.
Влезете во Светиот Храм на Будалата – и Обожувајте!
Поделете го неделивото, соединете се што не е, со се што е,
Вода со Оган, Земја со Воздух.

Бидете неразумни, за да го сфатите разумот.
Бидете барем за еден чекор поблиску до Круната,
како што е дворскиот шут и неговата смеа.
Бидете, Што ви е Волја. Само бидете.

Бидете како бесцелен ветер кој ја обиколува земјата.
Бидете секогаш,
бидејќи Храмот на Будалата,
Е Земјата на Небесата.
 
Член од
7 септември 2016
Мислења
19.540
Поени од реакции
34.704
Храмот на Будалата (2012 e.v.)

Искасапете го Оној кој е различен од Вас.

Измавајте го илјада стапови од леска
И поклонете му Бескраен Пат за одење,
надевајќи се дека ќе исчезне
по кој знае кој пат под ова Човечко Небо.
Тоа Проклето ограничувачко небо кое не го разбира,
или не сака да го разбере.

Дајте му зелена облека
за да го препознаат кој е и што е во Светот,
бидејќи вистински Тој е Никој и Ништо.
Од Исток до Запад, од Север кон Југ
Едно е неговото име,
Една е Неговата Пермутација.
Еден е неговиот Број.

Ништо е Бесконечиот Круг на Животот кој тој го живее,
Ништо е Смртта и Животот
На кој Тој страсно во Тишина, им се подсмева.

Но, која Будала сеуште го слуша ветерот
и неговите тајни шепотења во мрачните ноќи на Душата?
Кој сеуште ја Обожава Мистеријата на Петар Пан?

Дојдете кај мене, рече, е будалесто.
Дојдете во Својот Храм на Тишина и обожавајте.

Обожавајте го бесцелното одење, само заради одењето.
Обожавајте ги искуствата кои се неразумни и чудни.
Вие, кои сте Будали, одете, ако сакате да стигнете.

Победете го Разумот со Разум, Тишина со тишина.
Влезете во Светиот Храм на Будалата – и Обожувајте!
Поделете го неделивото, соединете се што не е, со се што е,
Вода со Оган, Земја со Воздух.

Бидете неразумни, за да го сфатите разумот.
Бидете барем за еден чекор поблиску до Круната,
како што е дворскиот шут и неговата смеа.
Бидете, Што ви е Волја. Само бидете.

Бидете како бесцелен ветер кој ја обиколува земјата.
Бидете секогаш,
бидејќи Храмот на Будалата,
Е Земјата на Небесата.
...лична поезија?
 

Joshua_Tree

Samo na minuvanje...
Член од
21 март 2010
Мислења
1.291
Поени од реакции
4.640
Чудни луѓе

Можеби чудните луѓе со мисли како рѓави шајки
знаат да раскажуваат реални бајки
Можеби оние другите со непроменлив такт во ушите
знаат за еден друг свет,за едно поинакво будење

Можеби ѕвездите им се пријатели
па им даваат чудни мудрости
Да имаат за секоја тага објаснување
за секое умирање,едно ново раѓање

Чудни оти знаеле да бидат блудни
да бидат богат оброк за души гладни
Или како планински извор,свеж и чист
секојпат различен,никојпат ист...по вкус

Нема збогум,не постои довидување
мигот се губи во заборавот
Како никогаш да не сме биле...сите ние
во албумот со слики од едно незаборавно патување
 
Член од
17 јануари 2021
Мислења
11
Поени од реакции
15
Just for one night

Is it bad that I'd give eveything up
Just to make this nightmare stop
To be there with you - up in the sky

Is it bad that i wouldn't miss anything else
If there was the smallest chance
That haven was a place,
where I'd see your face.

Is it bad that i love you more than them
That you were my one true friend
That i know you'd love me 'till the end.

Is it bad that a year's gone by
And i still cry
That i miss you,
That I can't fly up there to kiss you

Is it bad that i ruined my life
But then, what life, when life ain't life without you in it?
No, I don't wanna live it.

Is it bad that i push everyone away
Don't want anyone to stay
And i just wanna pray
That maybe everything will be okay

Just for one night
Can I see you
Can I hug you
Can I kiss you
Just for one night...
 
Член од
7 септември 2016
Мислења
19.540
Поени од реакции
34.704
1633210299443.png
Ајвар

Скинатиот лист,
од денот кога те снема,
не го фрлив, дилема нема,
го изгужвав во фиока темна.

Денес повторно се сетив,
ќе го залепам си ветив,
така празен неиспишан бел,
а сепак совршено цел.

Таму каде извира бистра вода,
во зеленило каде нема стапнато нога,
ќе бидам повторно да те вдишам,
додека ветерот од мака до небо ќе збрише.

Мирисот на црвени пиперки печени,
и трупци од дрва тукушто сечени,
ајварот блаженство во стаклена тегла,
ми ги испомеша сетилата сега.

Повторно го изгужвав скинатиот лист,
хоризонтот пред мене остана чист,
единствено една црвена трага,
на моите усни, зарем не е тоа од тага!?

Не ќе да е... од ајварот е ! :cautious:
 
Последно уредено:

Joshua_Tree

Samo na minuvanje...
Член од
21 март 2010
Мислења
1.291
Поени од реакции
4.640
Витрини на предрасудите

Цврсто во прегратка ги чувам спомените
она што го сакаме тешко од себе го пуштаме
Заборав,велиш,бришење на убавините
на сето она што можело да не биде

Негативот на сликите што не се сликале
на моментите полни со исчекување и срцебиење
Копнежите и воздишките што не се случиле
остануваат за некое друго време,за она што го немаме

Сме научиле убаво да убиваме,се што ќе посакаме
газди но сопственото постоење,без трунка милост за себе
Трофеите од битките со стравовите
ги чуваме во витрините на предрасудите

За она што не било,за она што не сме го имале....




 
Член од
14 март 2014
Мислења
473
Поени од реакции
1.163
,,Празнини во пукнатините"

Дупките помеѓу полиците
осамени стојат,
тежнеејќи по нежноста на воздухот
што ги прави помалку празни.

Пукнатини.

Цртежи врамени
висат на ѕидот,
го чекаат сончевиот допир
да ги излекува
од мајсторската рака
на гневот.

Празни празнини.
 

Joshua_Tree

Samo na minuvanje...
Член од
21 март 2010
Мислења
1.291
Поени од реакции
4.640
Една нерешена равенка...


Ти,што личиш на љубов
имаш право да ме заборавиш
Чувството на блискост е клетва
недопрена вистина за сетилата

Ти,што мирисаш на копнеж
можеби знаеш зошто нема катанец за душата
Кога се ќе замре,кога нема да има бранувања
ќе ме нацрташ ли како Грев за срцата?

Таму,во тишините
едно ќоше полно со убавини
Секогаш ќе биде нем сведок
на нашите милувања и слабости

Остаток од ништо и никој е само еден бакнеж
нежен и топол,без алегории и очекувања
 

Joshua_Tree

Samo na minuvanje...
Член од
21 март 2010
Мислења
1.291
Поени од реакции
4.640
Vrtlog


Ponosno tonem u vrtlog svojih zakona
ginem od želje da živim
I gazim sve što mi na put dođe,sve moje
spremam sebe za sreću u dvoje

Pristajem na sve,prestajem čuvati sebe
dok me ima,dok znam za sebe
Jer je smisao davanja temelj za sreću
budno pratim naše snove za život u dvoje

I ne pitam sebe dal je to dovoljno i pravo
hranim sebe nadom da i ti to radiš
Jer je ovo ironična pesma o ljubavi
izmišljam sebe,izmišljam tebe
…i naš život u svetu koji ne postoji
 

Joshua_Tree

Samo na minuvanje...
Член од
21 март 2010
Мислења
1.291
Поени од реакции
4.640
Tamni kutak sa sebe


Ponovo sam tu,na ovom istom tlu
jedan drugi od jučer,ne dira me prstima
Oči ubijaju vlastitu istinu,u nadi za laž
srce tone u taktu tuge,srce odbija kucanje

Moja želja da nacrtam bol je nestvarna
tražim u tami tamni kutak za sebe,da sam sebe sakrijem
Nema pitanja da me podsetu na život
nema tuge da me podseti da živim

Pitam se jeli moguće
nešto od ničega da ostane
Istina da bude naša vodilja
da prestanemo ubijat lažima jedno drugoga

Praznina puni postojanje
ostaju nemosti za sve moje emotivne gluposti
Ostajem tu da posmatram ljude
...osobito one tamnije od sebe
 

Joshua_Tree

Samo na minuvanje...
Член од
21 март 2010
Мислења
1.291
Поени од реакции
4.640
Kuda živu oni koji umiru

Znaju da je život usamljeni put
zato ga po zadnji put hodaju
Primetit ih ne mogu oči
jer tuđe naše nisu,pa se mudro sakriju
Ljudske nestvarne važnosti
časkom pretvore u beznačajne gluposti
Kada ljube,kad se smeju i daruju sreću
poklanjaju sebe bez očekivanja
Nemaju slavu za ljubav
...imaju divnu prolaznost na usnama
Znaju da su po zadnji put ovde
u ovom telu kao duševni zatvor i zabrana
 
Последно уредено:

Joshua_Tree

Samo na minuvanje...
Член од
21 март 2010
Мислења
1.291
Поени од реакции
4.640
Treće lice


Poznat osećaj,već viđen spoj
susret dvoje vernih suputnika
Jednom i sad,on i svoj bol
kao pauze života,kao velike tačke u crvenoj boji

Pišu stihove u trećem licu
jedan po papiru,drugi po duši
Izmišljaju alegorije o stvarnosti
...oh ti stvarnosti

Čitam sebe,pišem novi biser za tugu
i ne bi da budem treće lice,to sam ja
Ne vidiš me,ali ti u ušima zvonim
činim ti se poznatim,znaš kako boli

Kažu da samo odabrane nauče smisao života
da nauče da budu srećni,da ljubu svoje boli
Ja neću u odabrane,volim svoje običnosti
...jer su prave i kada psujem na život i kada volim
 

Kajgana Shop

На врв Bottom