Ваша поезија!

Medea

Облинеса
Член од
25 април 2007
Мислења
2.973
Поени од реакции
3.269
што би бил животот
без сите оние болки
протегања до бескрајот и скусување лаги
или барем патишта што не воделе никаде
што би бил животот
без оваа љубов што станува малтер
и лепи куќарки во напуштените села
ги слева сите мориња во еден очен капак
што би бил животот
да не те сретнев тебе
да не ми го срушеше гнездото
а јас ни гнездо, ни дом имав
само илузии дека градам
некои нови места
додека залудно страдам

Си се наоѓам себе, по години
како старица запретана во пепел
како птица што крева крилја ведро кон небото
што би бил животот, да не е сево ова
раскажано?

Човек умира илјада пати
но се сеќава само на ова раѓање
и тук таму му се враќаат
прашањата
што би бил животот
ако не
слободно паѓање.
 

Medea

Облинеса
Член од
25 април 2007
Мислења
2.973
Поени од реакции
3.269
ти си мојот свет
но во него нема доволно штекери
за да ги вклучам сите уреди
за ладење, греење, правење супа,
печење леб, местење калдрма и мрестење јагули
во него нема доволно езера
за да ги истурам сите мои бои
да го направам сиот свет
боенка без детскиот џагор
тоалет без џогер
ти си мојот свет
внатре, некое островче што чека далечен абер
на хоризонтот, палма што се ниша
и морнар со испукани дланки
слика за да почнам да живеам
ти си мојот свет
одраз во огледало
или сум јас, не знам
се изгубив
(из)наоѓајќи начин
да се осветлам и да се љубам
Себе
 

Medea

Облинеса
Член од
25 април 2007
Мислења
2.973
Поени од реакции
3.269
ги љубам булките
како жена која силно љуби, такви се
црвена жарка и јарка
а внатре темна
како некој што поминал, згаснал светло
а таа пак ги поздравува сите
и шините
и возовите
и сите последни гушкања за збогум
 

Justin Sidher

Bad Boy
Член од
15 јуни 2016
Мислења
83
Поени од реакции
26
My Sun

Good morning beautiful one...
Skin like milk and creases framing your smiling eyes
Nothing warms me like you do
Not even the sun that drapes over us.

Good morning lovely one...
My heart contains a universe in words
Until I find those words my song is but a hum
Until the pink nails scratch, my poetry is dumb.:ROFLMAO:
 

Medea

Облинеса
Член од
25 април 2007
Мислења
2.973
Поени од реакции
3.269
Напишано е

Во ходниците не се шетаме само ние живите
и полуживите, и болните и мртвите
во ходниците има ѕвезди што паѓаат лесно на подот
и никој не ги собира - не ги ни гледа, случајно додека и носев на мајка ми пинџур
на посета,
забележав дека дедото што оди нагоре - надолу, ја продолжува својата агонија
за да ја прекине својата осаменост,
напишано е и чкртнато е - така велеше баба Љуба
и сами сме во сопствените убедувања
додека не ни пријде поп или психолог
покажувајќи ни дека светот е убав
во својата суета, краткотрајност и мрежна меморија
што лесно гори и испарува
а, да. Зборував за ѕвездите низ ходниците
оние што лесно се виткаат во леток,
покана за свадба
пораз по одбиена виза за престој
на овој свет. Нека.

Напишано е. Само треба да прочитаме без страв.
Осветли се себеси, земи падната ѕвезда
и онака веќе некој горе не’ чека.
 
Член од
12 јули 2016
Мислења
1
Поени од реакции
1
Ljubav sam skrio

padaju oni visini skloni
davi se onaj ko dublje roni
o, prinče misli, svetlosti kralju
zašto u tamu zveri мe šalju

neka me čovek crni ubio
ja ipak negde ljubav sam skrio

gromovi sruše glave šta strše
pokrila moju pustinja duše
neka me nema, rečni još stoje
hramovi večni ljubavi moje

neka me čovek crni ubio
tu, na dnu pesme, ljubav sam skrio

Stevo Manojlović
...

Odgovor

poljubih ti usne
toga vedrog dana
o božice moja
medenoga tela

da mi budeš večno
luka i dragana
pitao sam dal bi
za me poći htela

sklopila si oči
kao bela vila
nisam čuo uvom
odgovora tvoga

već si glavu moju
na srce stavila
pre pedeset leta
sećaš li se toga

Stevo Manojlović
...

Jutro u dvoje

jutro dolazi prepuno čežnje
a ti me voliš, ja volim tebe
jesmo li noćas dotakli zvezde
il smo dotakli suštinu sebe

ljubavi tvoje, ljubavi moje
puno je ovo jutro u dvoje

ako te nikad ne taknem više
sudbinu takvu žaliti neću
neka te život još lepše njiše
ja ovog jutra slavit ću sreću

ljubavi tvoje, ljubavi moje
puno je ovo jutro u dvoje

Stevo Manojlović
...

Nasloni se na nebo

nasloni se na kulu karata
krvava će brzo biti plata
nasloni se na kuma il brata
krvavija još će biti plata

nasloni se na stenu il ljude
slomljena će glava da ti bude
al kada se na nebo nasloniš
nećeš pasti u blato da roniš

nasloni se na nebo jedino
nakon šta si sve suvišno skino
nebo neće da ti se odroni
na nebo se jedino nasloni

Stevo Manojlović
...

ДОГРАДЊА ЖИВОТА

у ланац се живот увек споји
јуче, данас за сутра су храна
великан је патуљак шта стоји
на рамену давног великана

сви нек стопу пута даље крче
нек на камен камен се постави
знај најбоље шта је било јуче
и од тога још боље направи

нека расте радост и лепота
нека расте доградња живота

дете стиже од тате и маме
клупко са њим даље се одмота
да се сутра попне ти на раме
и деца су доградња живота

кућу нико започео није
нити ће је ико завршити
није важно шта је у њој чије
догради је немој је рушити

нека расте радост и лепота
нека расте доградња живота

Стево Манојловић
...

ПОПЛАВА ЉУБАВИ

љубавник сам јер сам врсте живе
ти љубави највише се диве
уз све муке и уз све робије
нико јаче љубовао није

ко о чему а ја о љубави
проповедник љубави сам прави
под животом нисам се савио
јер сам љубав дао и славио

нека цео овај свет поплави
као лава поплава љубави

жарког срца и жарке памети
љубави ми жарки ватромети
песме су ми ко љубави исте
те љубави сјајне, топле, чисте

љубавна је лава свету храна
од вреднога рода сам вулкана
за цара би љубав поставио
сву би земљу у љубав завио

нека цео овај свет поплави
као лава поплава љубави

стан ми био самица ћелија
зато ми је песма веселија
у њој моја врије, букти жеља:
свет љубави радости, весеља

проповедник љубавнога жара
проповедник пчела и бумбара
голубчића пролећа и цвећа
љубав даће шта љубав обећа

нека падне пољубаца киша
проповедник љубавног јуриша
сунца, срца грлења, радости
где се љубав никада не пости

заклиње вас да се љубав слави
проповедник поплаве љубави

љубави сам био херој мио
певао је живео и снио
љубав већа - то је људска срећа
љубави се само човек сећа

живео сам исто и певао
ватромете љубави сам дао
оставио аманет за људе:
најважнија нек нам љубав буде

нека цео овај свет поплави
као лава поплава љубави

Стево Манојловић
...

ДРАГА ЗЕМЉА МОЈА

као рођења и венчања звона
пева кроз мене радост милиона
и свуда где је добра душа која
топли је дом и драга земља моја

не певам само песмом срца свога
сред земље ове божанске и цветне
у сваком чујем радоснога бога
свакога од нас радост ће да сретне

мене све среће свију људи бодре
и моја душа с њима се весели
ту испод земље звезда, лаке, модре
и твоја радост да ми приђе жели

сваки ми смешак и намиг шерецки
осмехом твојим одзвања и блиста
и теби нек је комедијаш свецки
огњиште топло и постеља чиста

радост нас поји пријатељских лица
водопад бујни дечјега кикота
свака је туга пролазна ситница
у благослову вечнога живота

као рођења и венчања звона
пева кроз мене радост милиона
и свуда где је добра душа која
топли је дом и драга земља моја

Стево Манојловић (дует са Шантићем)
...

ОРДЕН ЗА ЉУБАВ

ја добро познам сва лица твоја
свако шта хоће свако шта носи
љубавне мисли видим, без броја
за белим челом у мекој коси

из тебе зрачи љубави снага
орден за љубав дат ћу ти, драга

гледам те душо дивне ти очи
и знам шта кажу и знам шта крију
букте у њима љубави моћи
знам усне твоје шта љубе, пију

из тебе зрачи љубави снага
орден за љубав ти дајем, драга

Стево Манојловић (дует са Давичом)
...

СВЕ ШТА ТРЕБА

воде шака и ваздуха лака
кора леба то је све шта треба

Стево Манојловић
...

НЕ ЧИТАЈТЕ ПЕСМЕ

нису песме за читање дате
јер треба да грло одморите
дај немојте песме да читате
певајте их или говорите

тишине се песма свака боји
не читајте песме, људи моји

песма ти је леден леш без гласа
ко гитара без иједне жице
ал оживи срећна истог часа
кад је узму усне певачице

тишине се песма свака боји
не читајте песме, људи моји

Стево Манојловић
...

ПУТ КРОЗ СЕЛА

возимо се још од првог светла
а не видех кокошке ни петла
нема крава пропланци су пусти
јер ће данас људи те-ве мусти

опустео лепи пут кроз села
ко да ником сад не треба јела
богацтво се са екраном мери
брзо ћемо бити људождери

сила нека све живо однела
опустео лепи пут кроз села

Стево Манојловић
...

СВЕТ ЉУБАВИ

свет љубави без борбе и свађе
ко у њему не би био рађе
свет љубави али ту - на јави
нека свако сваког часа прави

љубав бог је нек се љубав слави
свет је поље цветова љубави

свет љубави среће и милине
како људи овде да начине:
само љубав свет ће да поправи
свет љубави с љубави се прави

љубав бог је закон јој је кратак:
љубав свима први је задатак

Стево Манојловић
 

Medea

Облинеса
Член од
25 април 2007
Мислења
2.973
Поени од реакции
3.269
Жетва

Сакам да напишам една приказна, и да завршам со сево ова
да ги откинам сите папочни врвци и одеднаш да не пишувам поезија
да престанам да бидам она што некогаш мислев дека сум
како паун, да вреснам и отворам ширум ладалото и да се оттргнам од сите заложби
да ме преведат на јазик кој никој не го разбира ниту пишува
да им се даде на мојата немоќ и вештина едно заедничко перо
да се борам грчевито како при ново раѓање, со белината и валканите болнички чаршафи,
фрлајќи ракија по пешачките премини
и измивање на уморните вијуги сон
- во секоја коцкичка на ексел табелите
лажниот морал кој совршено се совпаѓа со крвната слика
на еден пациент што одамна не умира, но ужива во таблетите

Овде спојувалките немаат поента освен да ги одвојат страниците
конечно
ако не дојде абер, Донка ќе беше ли испеана
аргатите собрани и фрлени семињата?

Што посеав, тоа и жнеам...
 
Член од
12 март 2015
Мислења
1.569
Поени од реакции
3.215
(не ќе да е поезија, поемче ќе му дојди...)

убаво е да те гледа човек кога едиствената облека беше мојата гравата на твојот гол грб, недостигаат тие денови.
вино и насмевки и понекој заскитан куршум во срцето, од клетниците кои плукаа на љубовта наша.
боли знаеш... ќе се сети човек колку може животот да биде едноставен кога ќе го сведиш на ноќни прошетки и мугри дочекани во прегратка, а сепак те нема.
и не дека твоите беа најдобри или дека најповеќе годеа, сепак прво на нив се сеќавам, голо тело во постела, насмевки кои препородуваат и ангелско лице по кое лудува пола град.
затоа и завршивме... те ловеа до лудост, ме сакаше од лудост, те пуштив за да полудам. успеавме, нели?
 

Medea

Облинеса
Член од
25 април 2007
Мислења
2.973
Поени од реакции
3.269
Во тишината

Не’ учеле дека во неа се кријат тајни, во неа се лежи мирен, како пред погребување
во неа се ронат солзи, далеку од познатиот свет и нишките од гласовите
сме и се покорувале како на грд господар за да не ја вознемириме
сме се плашеле да ја спознаеме, да и дадеме свеќа запалена
фрлено догорче и бран што прави кругови
сме ја сакале смалена.
Не’ учеле дека во тишината сите математички формули побрзо се паметат
дека се заспива поубаво, полежерно. Сме навикнале
во неа да ги положуваме нашите трупови
преполни собитија, тага и маленкост.
Во неа ги цртаме сите сеќавања од детството, кога стивнуваат здодевните прашања
стравот од самотија и скромното менување нова светилка кога старата е прегорена.
Се гледаме со тишината, во тишината
убава е - и годи присуството на моето отсуство
како партнери без договор
си подаваме рака - студена, но чесна.

Во неа - се’ е јасно и доволно гласно.
 

Medea

Облинеса
Член од
25 април 2007
Мислења
2.973
Поени од реакции
3.269
еве, ќе дојде септември, ќе се виткаат учебници во шарена хартија, ќе поскапе пиперот
ќе ни студи
ќе запише ли некој колку е голема тагата
кога животот ти тече пред очи
ни вентил, ни знак стоп
отишло се’ во некој неповрат
не дека е така, туку ние сакаме така да го викаме
Се гледаш со луѓе - нит ги сакаш, нит те сакаат
мораш, од дипломатија да свариш се’ што душата не прима
и потоа
оти главоболки, оти стрес
оти бес
еве, ќе дојде септември, ќе се виткаат кичми во шарена прикаска, ќе поскапе животот
ќе ни студи
и што?
Ќе запише ли некој колку сме деца
засекогаш,
барајќи правила за возрасни?
 
Член од
20 април 2014
Мислења
5.239
Поени од реакции
5.820
Hej Zeko sta to radish
Krv nije voda i nemoj da ga vadish
Bolje bjezi dok nije kasno
Jer bi moglo da bude gnasno ( uz melodija)
 

Medea

Облинеса
Член од
25 април 2007
Мислења
2.973
Поени од реакции
3.269
сакам да ти ги запишам пегите
простотијата со која ги фаќаш зрнцата грозје
едно ти паѓа - се тркала до моите ножни прсти,
јас го смачкувам ко да е бубашваба - прска сок
и знак на неодобрување, но само кусо
мирисот на свежина ја преплавува собата,
телевизорот е пуштен гласно
за да одговори на твојот внатрешен механизам
подмачкан со бројки, болки и стравови
и еве запишувам
колку ми беше тешко
кога морав да подголтнувам летала
наместо да ги пуштам да се вивнат високо
а само сакав да те љубам
и да ги запишам пегите
одново
 

Medea

Облинеса
Член од
25 април 2007
Мислења
2.973
Поени од реакции
3.269
љубов, првото легло
ми беше топло, мајка ми среде жега ме носеше
татко ми милно ми зборуваше
папочната врвка е конопот со кој ги врзав сите спомени
и ме донесоа на свет со потајна желба да сум момче
не знаат - јас и момче и девојче бев, пред да се испилам
и си го зедов со себе и чувството на вина
дека нема да го спасам светот од болка
растев со баби и дедовци, со кредити и чекови
со децении и векови
сега папокот ме боли, во него ми се кријат памукчиња
тој го бакнува мојот стомак
и во него немир одекнува
љубов, второ легло
неговиот нерамен кревет и душек во кој се мешколиме
зборуваме за храната и песните
таму ми е се’ што допрва ќе замислувам
менувајќи положби додека те создадам
тебе
љубов, трето легло
здив што тлее
додека ние старееме.
 
Член од
16 јули 2009
Мислења
30
Поени од реакции
11
Куќичка за поети-инвалиди

1
За скрибомани што правописот го силуваат
и размаваната проза како поезија ја сметаат,
ова е сонетна куќичка, во неа да си чуваат,
леви рамења и сни дур по ќерамиди шетаат.
2
Во неа нема утринско молчење на старци
туку црцор на нивните срца за новиот ден,
они конци и игли токмат како хуманитарци,
да закрпат небо распарано од пијан клен.
3
Тој мамурно се восхитува на голи стопала
и мастурбира среќен, знае да брои до десет:
во него суетноста длабоки корења вкопала,
се храни со здивот од мочурливиот тресет.
4
Тој гордо хаосот си го смета за идеал вишен,
низ оџак сере и со сонетов газот си го брише.
 

Joshua_Tree

Samo na minuvanje...
Член од
21 март 2010
Мислења
1.289
Поени од реакции
4.639
Vojnik od gline


Ostani tu,stvaraj mene
doživi magiju novog rađanja
Novi lik,nove oči i obrise
mene...vojnika od gline kao ljubavna kreacija

Ruke,tvoje vredne ruke posvuda
blatnoj gomili daju šansu za novu sreću
Za neki novi debi u svetu punom zaguba
stvarati sebi sebe samu je najlepša nagrada

Uživaj u svojim delima
jer je tvoje pravo i božja nagrada
I ne brini o Adamu,rebro manje ili više
ne pokriva nedostatak čistih osećaja
 

Kajgana Shop

На врв Bottom