ВМРО

B

Borg_Drone

Гостин
Momceta prvo citaj sto ti pisav pa posle komentiraj, ke vidis deka imam pisano deka navedenite revolucioneri ne se probugarski nastroeni.
Ne ripaj odma.
Aj druga rabota da te prasam:zasto Tatarcev posle 50godini izjavuva deka seto toa bilo Bugarsko?

А Из Но Гуд Дали истиот Татарчев беше КРИТИКУВАН од Сандански и од Петров, за тоа што се здружил со бугарите???
 
Член од
26 јануари 2007
Мислења
11
Поени од реакции
0
Ашколсун ...

Во 1881 год. биле вложени во македонија во цркви и школи 100 000 љава, во 1885 година 550 000 љава и секој година се повеќе и повеќе. Во Македонија биле отворени преку 1000 училишта на кои морало да се учи на Бугарски
Велиш, дека после само две годин после ослободуването си от турците и веке заделили во буджетото си 100 илиади лева за пропаганда спрема Македонниа. У уште 4 годин после тоа, парите им за мозучна промивачка се дигнале со 5 пата нагоре .... брехххх, бугарчета лоши ... Е оти си ги трошили парите? Оти не ги остаили македонците, да ги образоват турците - те били во техната империа? Чудно ми е мене - чуваши некакви, турски робове 5 века, ослободени даром от руснаците, па сите неослободени македонци тамо бегат - во Софија, тамо учат, министри стават, тарговци тежки, и државни паре от бугарските данаци провождат во Македонија - мозоците на своите да промиват!?!?!?!?!?!?
Дали сум луд или ке полудевам, ама НЕ сфакам што е тоа - конспирациа, будалштина, грешка некоа ??????
 
B

Borg_Drone

Гостин
Абе чуваш еден...провери од која до која година е присутна (и од која до која година шири пропаганда) бугарската егзархија во Македонија ок??
 
Член од
25 октомври 2007
Мислења
1.583
Поени од реакции
89
Велиш, дека после само две годин после ослободуването си от турците и веке заделили во буджетото си 100 илиади лева за пропаганда спрема Македонниа. У уште 4 годин после тоа, парите им за мозучна промивачка се дигнале со 5 пата нагоре .... брехххх, бугарчета лоши ... Е оти си ги трошили парите? Оти не ги остаили македонците, да ги образоват турците - те били во техната империа? Чудно ми е мене - чуваши некакви, турски робове 5 века, ослободени даром от руснаците, па сите неослободени македонци тамо бегат - во Софија, тамо учат, министри стават, тарговци тежки, и државни паре от бугарските данаци провождат во Македонија - мозоците на своите да промиват!?!?!?!?!?!?
Дали сум луд или ке полудевам, ама НЕ сфакам што е тоа - конспирациа, будалштина, грешка некоа ??????
Не полудуваш, туку не слушаш. И Грција, и Србија, и Бугарија трошеле огромни пари да го убедат македонецот дека е Србин, Бугар и Грк. Само ти ги кажав сумите што ги вложила Бугарија.
 
Член од
17 март 2005
Мислења
11.493
Поени од реакции
1.584
А Из Но Гуд Дали истиот Татарчев беше КРИТИКУВАН од Сандански и од Петров, за тоа што се здружил со бугарите???
izvini is no good, pogreshno prochitav. Goce, kako zadgranichen predstavnik, najaktivno dejstvuval protov bugarskite poseganja vo rabptite na Organizacijata (koja e edinstveniot legitimen predstavnik na Makedonskoto osloboditelno dvizhenje), posebno preku vrhovistichkite bilmezi.

Vo nivnoto otstranuvanje, Goce vodel beskompromisna borba kako so vrhovistite taka i so bugarskite vladi. Vo 1902 godina, izdal direktiva za zabrana na vleguvanje na vrhovistichki cheti od Bugarija, a ja predupredil oficijalna Sofija da ne misli za Makedonija tuku da si ja chuva Bugarija, zoshto Makedoncite kje si ja chuvaat Makedonija, itn. ...

 
Член од
28 јануари 2007
Мислења
511
Поени од реакции
227
Da da znam deka Goce e zadganicen pretstavnik zaedno so Gjorce Petrov, koj go toa vreme pravi ogromni napori so koi go unapreduva dosta Mro, tie vsusnost i gi zemale prvite prilivi na oruzje vo ranite godini za organizacijata preku Naum Tufkeciev i preku brakata Ivanovi(eden od niv Marko Lerinski).A borg kade Petrov go kritikuva?
Poentata sto zbunuva e Damjan Gruev koj bil glaven go Mro se druzel so faci kako Tatarcev, epa ako ne gi delele istite ideali zasto zaedno napravile organizacija?Ili edniot bil Bugar ili drugiot bil Makedonec ama falisifikuvano e deka e Bugar.
Iako i Gruev si bese prav ama otkako iskoci od zatvor se poremeti malku:)
eve eden artikal od Times, ova e pismo od izvesen Sugarev, student na Harvard koj interesno predlozuva Makedonija da bide prevzemena od Amerika
http://query.nytimes.com/mem/archive-free/pdf?_r=1&res=9E0CE2DB1F3BE03ABC4F51DFB2668382609EDE&oref=slogin
 
B

Borg_Drone

Гостин
Da da znam deka Goce e zadganicen pretstavnik zaedno so Gjorce Petrov, koj go toa vreme pravi ogromni napori so koi go unapreduva dosta Mro, tie vsusnost i gi zemale prvite prilivi na oruzje vo ranite godini za organizacijata preku Naum Tufkeciev i preku brakata Ivanovi(eden od niv Marko Lerinski).A borg kade Petrov go kritikuva?
Poentata sto zbunuva e Damjan Gruev koj bil glaven go Mro se druzel so faci kako Tatarcev, epa ako ne gi delele istite ideali zasto zaedno napravile organizacija?Ili edniot bil Bugar ili drugiot bil Makedonec ama falisifikuvano e deka e Bugar.
Iako i Gruev si bese prav ama otkako iskoci od zatvor se poremeti malku:)
eve eden artikal od Times, ova e pismo od izvesen Sugarev, student na Harvard koj interesno predlozuva Makedonija da bide prevzemena od Amerika
http://query.nytimes.com/mem/archive-free/pdf?_r=1&res=9E0CE2DB1F3BE03ABC4F51DFB2668382609EDE&oref=slogin
По конгресот повеќе не е член на Задграничното претставништво на ВМОРО. Блиско соработувал со десната струја во Организацијата, за кое бил остро критикуван од Ѓорче Петровhttp://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%83%D0%BE%D1%80%D1%87%D0%B5_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2 и исфрлен од раководството на ВМРО.
 
Член од
28 јануари 2007
Мислења
511
Поени од реакции
227
Ne ne tatarcev posle solunskata afera e uapsen i e preplasen po sto otkako izleguva sam se povlekuva i veke nikogas ne ni pomisluva za revolucija ili nesto slicno.
A ova challenger sto go pisa nema nikakva vrska. Gjorce vistina e deka bil blizok edno vreme so dvorot, no vo toa vreme pak vrhovisitite bile sportistaveni dosta.
Inace ova na stambolov mislis ili na koj?
 
Член од
8 јануари 2008
Мислења
57
Поени од реакции
1
Ne ne tatarcev posle solunskata afera e uapsen i e preplasen po sto otkako izleguva sam se povlekuva i veke nikogas ne ni pomisluva za revolucija ili nesto slicno.
A ova challenger sto go pisa nema nikakva vrska. Gjorce vistina e deka bil blizok edno vreme so dvorot, no vo toa vreme pak vrhovisitite bile sportistaveni dosta.
Inace ova na stambolov mislis ili na koj?
Не со дворот бе ! Со Стамболијски - премиер минист'р от Б'лгарскија земеделски народен с'јуз ! Стамболијски и царот са били см'ртни врагови ! Стамболијски е утрепан при преврат срушту него во јуни 1923г. кога премиер става Цанков ... Тогаш ВМРО на Александров и Протогеров са били со Цанков против лугето на Стамболијски и комунистите ....
Е те това е малку "татарска" историја ! :wink:
 
Член од
17 март 2005
Мислења
11.493
Поени од реакции
1.584
Poentata sto zbunuva e Damjan Gruev koj bil glaven go Mro se druzel so faci kako Tatarcev, epa ako ne gi delele istite ideali zasto zaedno napravile organizacija?Ili edniot bil Bugar ili drugiot bil Makedonec ama falisifikuvano e deka e Bugar.
Iako i Gruev si bese prav ama otkako iskoci od zatvor se poremeti malku:)...http://query.nytimes.com/mem/archive-free/pdf?_r=1&res=9E0CE2DB1F3BE03ABC4F51DFB2668382609EDE&oref=slogin
Дамјан Груев е МИЈАК:

http://www.utrinskivesnik.com.mk/?ItemID=38930924D594F244A085D88BE21B3FE1

За да се уверат дека е мртов, Даме бил откопан и фотографиран

Даме Груев четири пати бил погребуван. Првиот погреб бил извршен во селската црква, неколку дена по погибијата, откако турската власт дозволила да биде донесен од Петлец. Во почетокот Турците не знаеле кого убиле, дека станува збор за големиот македонски револуционер. За да се уверат, петнаесетина дена по погребот, на третиот ден на Божик, Даме бил откопан и фотографиран.

Првите години по војната новата влада на штотуку ослободена Македонија му подигна споменик во центарот на селото. Притоа, неговите посмртни останки биле откопани и погребани пред споменикот. Меѓутоа, не било речено тоа да биде и неговото вечно почивалиште. Смилевци сакале да си го приберат дома својот славен соселанец. Така, тој одново бил откопан и пренесен во родното Смилево, каде што сега почива. Во центарот на Русиново остана споменикот препуштен на забот на времето на кој стои мермерната плоча и петокраката што му ја нацртале комунистите. Русинци се наоѓаат во многу непријатна положба откако се однесени моштите. Не знаат што да прават со споменикот, дали да го урнат или пак да го заштитат. Годишнините од погибијата ги одржуваат на друго место пред спомен-бистата поставена малку подолу.



Стогодишните буки во Малешевијата го чуваат споменот на Даме Груев

Во близина на Русиново, пред 100 години беше убиен големиот револуционер

ВИКТОР ЦВЕТАНОСКИ

РУСИНОВО - Русинци ја имаа таа несреќа, но истовремено и среќа, својата судбина трајно да ја врзат со големиот македонски револуционер Даме Груев. Велиме несреќа, зашто во нивното Русиново тој го заврши револуционерниот пат, а среќа, бидејќи со неговото име станаа попознати и ја имаат таа привилегија непосредно да му оддаваат почит на местото каде што во еден студен декемвриски ден на врвот Петлец згасна животот на славниот војвода.

Русинци цели сто години го чуваат споменот на Даме, на еден од столбовите на македонското револуционерно движење. И оваа година се подготвуваат да му оддадат достојна почит за заслугите за македонското дело. Во тоа се уверивме деновиве, кога го посетивме ова најголемо село во Малешевијата. Гостопримливите домаќини сакаа да ни покажат се' што е поврзано со Даме. Директорката на училиштето, Мирјана Пецуровска, покани неколкумина русинци да ни говорат за трагичниот настан, а наставничката по историја, Зора Буровска, ни ја покажа песната што ја испеал народот. „Низ Петлец идат, трима војводи/ идат и питаат за Русиново, за Алаѓозо./ Првие беше тој Дамјан Груев /вторие беше Атанас Карчев/ Третие беше Сандо Китанов...“. Вака пеат русинци и без оваа песна не може да помине ниту една свадба и веселба.

Борис Буровски е подготвен да ни го покаже местото каде што еден студен снежен декемвриски ден, точно на Свети Никола, загинал Даме. Зиме е ризично да се стигне до Петлец со лесен автомобил, па затоа не' предупредува на евентуални непроодни дупки на патот создадени по обилните дождови. Сепак, убавиот сончев ден не' мами да тргнеме кон планината. Стравувањата беа непотребни, до спомен-чешмата подигната во чест на Даме стигнавме без проблеми, а до местото каде што војводата ранет бегал низ долот ни остануваа уште десетина минути пешачење.

Конечно сме тука, на самото место на погибијата. Пред нас се отвора прекрасен поглед на питомите малешевски ритчиња. Во подножјето на врвот Петлец во мало долче лази насобрана планинска вода, а од обете страни вишнеат повеќевековни буки, осакатени од огнот што пред пет години ја зафатил шумата. Имавме среќа, местото каде што е пролеана крвта на великанот се' уште е достапно, се' уште не паднале снеговите, вообичаени за овој период на годината. Пред нас се покажува мала спомен-плоча на која се испишани едноставните зборови: „Тука загина Даме Груев“. Пред плочата некој запалил свеќа и оставил вештачко цвеќе за покој на душата на војводата. Наоколу гледаме расфрлени чаури од ловџиска пушка. Сигурно тука наминал некој ловец и, оддавајќи му почит на војводата, истрелал неколку куршуми.

Јован Белчовски долги години бил професор по историја и директор на осумгодишното училиште во селото. Тој знае многу подробности за загинувањето на Даме и за драмата што се случила. Ни раскажува дека Русиново никогаш не го заборавило Даме, а наставниците и учениците од селото пред повеќе од дваесетина години на местото каде што загинал ја поставиле спомен-плочата.

Босис Бурески вели дека русинци не може ништо да ги спречи, ниту високите снегови ниту големите мразови, во декември да се искачат на Петлец, да се поклонат пред војводата, да одржат собир и таму да ручаат гравче. Некогаш се искачувале и по 500 луѓе. Тој раскажува дека една зима со учениците за рака се качувале на минус 20 степени и по голема голомразица.

Русенци и до ден-денес не можат да одговорат на прашањето дали Даме бил предаден или, пак, во куќата во која престојувал во Русиново случајно дошле Турците. Најпознатиот русинец Никола Петров-Русински, човекот кој пред Илинденското востание крстосувал низ Охридско-струшкиот регион и во Мариовско подготвувајќи ги четите за борба, вака го опишува овој трагичен настан. Четата се сместила во куќата на Димитар Р. Алаѓозов без да постави свој внатрешен стражар. Тој ден во селото дошол Турчинот Мула Алимов, сопственик на пасиштето, заедно со еден заптија, и право се упатил во куќата каде што биле комитите. Кучето било затворено и не се огласило, а двајцата неканети гости започнале да се качуваат по скалите. Откако ги забележале комитите, залегнале зад аголот на куќата и почнале да стрелаат. Од куќата прв излегол Сандо Китанов кој бил смртно погоден, а по него се појавил и Даме, кого го раниле во десната нога. Другите четници излегле од задната врата. Додека траеле борбите, на помош на Турците им дошла и војската од соседното село Владимирово. Тогаш загинал и владимирецот Ѓорѓи Поп Стојанов.

Ранетиот Даме и четникот Ѓорѓи Карчов се извлекле од селото и се обиделе да заминат преку блиското ритче, а курирот Григор Митов Крапев, кој добро го знаел теренот, ги водел кон источниот дел на врвот Петлец. И покрај повредата, Даме успеал да стигне на стрмнината под врвот, но таму биле пресретнат од друга војска која стасала од Безгаштево, а подоцна од другата страна стасала и трета од Берово. Гледајќи дека доаѓа крајот, Даме му наредил на курирот да ги напушти и да се обиде да се спаси во планината. Тогаш Груев и Ѓорѓи Карчов започнале нерамна борба. И ден-денес не се знае дали Даме бил убиен или сам си го одзел животот откако ги потрошил куршумите.

Русинци тврдат дека Даме и другарите биле убиени на празникот Свети Никола, на 19 декември, а историчарите за датум на убиството го посочуваат 23 декември. Јован Белчовски вели дека до тоа дошло поради тоа што мртвиот Даме два дена останал во планина, непогребан, а веста за неговата погибија стасала неколку дена подоцна, па поради тоа се споменуваат два различни датума.


 
Член од
28 јануари 2007
Мислења
511
Поени од реакции
227
Ne ne lazat ovie od vesnikot.
Gruev ne bil otkopan za da se sigurni deka e mrtov.Vistinata e deka on otkako go otepale turcite selanite pobrzale da go zakopaat za da ne doznae akerot deka go ubile golemiot Gruev, no juzbasijata se posomneval koga videl kolkava razdvizenost se stvorila okolu nego i doznal kade go zakopale selanive i go otkopal i fotografiral za da doznae koj e toj covek sto go otepale sto tolku vreva krenal.
I na kraj tek doznale deka e Dame.
 
Член од
26 јануари 2007
Мислења
11
Поени од реакции
0
Абе, шавуч* еден ...

... ајде ти да ми кажуваш, попот е прост и не сфатил, дека можно е да имат едни диви селани-бугари со 1 година самостоиност како држава, да се намесуват со пропаганда во една несуштествувашта држава, како т.нар. от тебе Македонија, па тебе што ти е ако се месили во работите на турската империа?
Овде сме дошли, конолубците-чуваши, да ни едуцирате малце! Оти сте вие стара нациа, со традиции во образоваността - уште АлМак бил во Академиа, па после македонците К&М ги давали буквите на простите бугарчета и тако, и тако .....
Едуцираи ме, оти ме се кратиа хапчината за ..... смех!

Абе чуваш еден...провери од која до која година е присутна (и од која до која година шири пропаганда) бугарската егзархија во Македонија ок??
*шавуч - терсене чуваш, моа си мисленка за неграмотно племе, кое му е драго да се прави на древно и образовано ...:pos2:
 
B

Borg_Drone

Гостин
*шавуч - терсене чуваш, моа си мисленка за неграмотно племе, кое му е драго да се прави на древно и образовано ...:pos2:

Не бе Чуваш, работата е тоа што вие сакате да се правите образовани ...а всушност сте никој и ништо...врска немате од историја, користите некои исторически факти од Тодор Живков и од БАН...кои врска немаат со историја......
А инаку да те прашам нешто чуваш..
На секој форум македонски сум приметил има по 10 бугарски членови кои само плукаат по историјата македонска...
Баш на секој форум, шират пропаганда, јадат трици за нашето потекло,
Мислам што е работата???
Да не ве плаќа xaн Каракaчaн??
 

Kajgana Shop

На врв Bottom